РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11.080 Земун, Магистратски трг 3  тел. 3077-028, vladarsk@gmail.com,

Бр. 1399/11– 21. 10. 2011.

           

Влада Републике Српске Крајине у прогонству има част да поздрави дипломатско-конзуларна представништва у Републици Србији и да их подсети на четрдесет пет нота- с чињеницама, да се у Западној Европи и у САД износе неистине о Србима и српским државама, а те неистине преузимају друге државе, па и органи УН. Влада РС Крајине то бележи – од 28. 6. 2007, почевши нотом бр. 432/07. Једна од тих неистина је и прећуткивање на Западу, да је хрватска нација стварана колонијалним инжињерингом Аустрије и Ватикана. Циљ је био да се онемогући словенска држава на свим српским етничким и историјским земљама. У том циљу, Аустрија и Ватикан су православне Србе католичили и проглашавали Хрватима. Истовремено, аустријске власти су у 19. столећу избациле из употребе хрватски језик, приморавајући Хрвате и покатоличене Србе да користе српски јези, али, да га обавезно зову хрватским. Колонијална мера је успела, те се званични језик у Хрватској, мада је српски, у филолошкој науци бележи као хрватски.

Влада РС Крајине изражава чуђење, да се данашњи државници и интелектуалци у Западној Европи, Ватикану и САД односе према овим историјским чињеницама – као да не постоје. Требало би да заузму супротан став, јер је њихова цивилизацијска обавеза – да се тај вековни антисрпски поступак колонијалних држава призна и да се његове последице уклањају.

Влада РС Крајине, овај пут, износи податак о асимилацији Срба у Хрвате, у 19. столећу, на подручју Западног Срема, где се налази град Вуковар – који је, антисрпском пропагандом крајем 20. столећа, истицан као град насељен Хрватима. Вуковар и околина су, у 19. столећу, насељени Србима и аустријски попис становништва је убележио, да су ти Срби православне католичке вере. Део тих католика, записано је, имају и своја српска племенска имена – Шокци и Буњевци. Ове податке је забележио мађарски статистичар Алекс фон Фењеш 1840. године, обележивши ово подручје као Сремску Крајину (од 1990. до 1995, била је део Републике Српске Крајине). Фењеш је оставио податке, да је у Вуковару и околини Срба православних било 63.223, а Срба католика (Шокаца и Буњеваца) 32.659. У рубрици предвиђеној за становништво хрватско, уписано је „0 %“. Значи, Хрвата на подручју Вуковара 1840. године није било. Подаци за шире подручје Срема, које је било у аустријској Војној Граници, подаци о становништву су следећи: православних Срба – 122.853, а Срба католика (Шокци и Буњевци) 127.326. Рубрика за Хрвате је била истоветна. Убележено је да Хрвата у ширем подручју Срема – нема (0 %).

Влада РС Крајине упућује дипломате у Републици Србији, да се ови и други подаци о Србима у Панонији из књиге др Момчила Суботића: „Српска Војводина и њене мањине“, Београд, Институт за политичке студије, 2011.

Влада РС Крајине користи и ову прилику да дипломатско-конзуларним представништвима у Републици Србији понови изразе свог високог поштовања.

 

ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНА

ПРЕДСТАВНИШТВА, Београд

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ

11080 Земун, Магистратски трг 3 – Србија

Бр. 1397/11  – 12. 10.2011. године

Тел. 3077-028; vladarsk@gmail.com

 

С  А  О  П  Ш  Т  Е  Њ  Е

Председнца Владе Хрватске упорна у похвали хрватских ратних злочинаца и представљању Србије и Срба за вечне кривце

 

Председница Владе Хрватске, Јадранка Косор, свакодневно изговара похвале хрватским генералима, официрима и војницима – који су обавили злочин геноцида и етничко чишћење над Србима у Републици Српској Крајини и Хрватској, од 1990. до 1995. године. То је огољено ратно хушкање против Срба и српских држава и не заостаје у садржају иза сличних изјава против Словена, Рома и Јевреја у фашистичкој Немачкој, од 1933. до 1945. године.

Изјаве премијерке Косор не сметају представницима ЕУ, мада нарушавају атмосферу мира и сарадње, коју, тако упорно, нуде државници из Брисела. Не може се разумети овакав став чланица Европске уније – које, без изузетка, подржавају хрватску кандидатуру за чланство.

Госпођа Косорка подржава хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача – осуђене за злочин геноцида над Србима, а и фалсификује историју, чиме неодговорно гради несугласице између Србије и Хрватске, мада ће обе државе бити чланице Европске уније. Рекла је да Хрвати више неће клечати пред Србима у Београду и молити милостињу за Хрвате, како су то морали чинити у Југославији.

Ово је страховита подвала јавном мњењу и неопрезним европским државницима, јер су Хрвати у обе Југославије, од 1918. до 1990, били најпривилегованији. И то привилеговани на штету Срба и српских државних интереса. Ево о томе три непобитна доказа (а има их више):

1.     Краљевина Југославија је прихватила план Ватикана и Аустрије из 19. столећа – о католичењу Срба и њиховом премештању из српске у хрватску нацију, те ово није ометала, од 1918. до 1941.;

2.     Влада Краљевине Југославије је основала 1939. године државотворну хрватску јединицу, Бановину Хрватску – укључујући у њу српске етничке и историјске територије: Дубровник, Далмацију, Лику, Кордун, Славонију, Срем, делове Босне и делове Херцеговине;

3.     Комунистичком Југославијом је владао од 1945. до 1980. Јосип Броз Тито, Хрват. Имао је искључиву власт у својим рукама и федералној Хрватској је дао и територију Барање – која је, такође, српска историјска и етничка земља. Тито је успео, да и Србе католике из Војводине у Србији, преведе из српске у Хрватску нацију (њихову већину).

Ове чињенице на најједноставнији начин оспоравају тврдњу Јадранке Косор, да су Хрвати били обесправљени у Југославији.

ВЛАДА РС КРАЈИНЕ

Ратко Личина, министар

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11.080 Земун, Магистратски трг 3, Република Србија

Тел/факс: 3077-028, vladarsk@gmail.com  -                            Бр.1390/11 – 03. 10. 2011.

 

ЊЕГОВА ЕКСЕЛЕНЦИЈА Бан Ки Мун

Генерални секретар УН

Њујорк, Палата УН

            Ваша Екселенцијо,

            Писали смо Вам да су Срби на територијама бивше Југославије једини народ на свету са ускраћеним људским правима и једини народ којем УН (од 1995) избегавају да помогну, да им се та права врате, јер су загарантована одредбама Повеље УН о правима човека. Веровали смо, да нећете поновити грешке својих претходника: Бутроса Бутроса-Галија и Кофи Анана, који се нису обазирали на кршење људских права српског народа у Републици Српској Крајини и на Косову и Метохији.

            Уследило је велико разочарање у Вашу Екселенцију. Не предузимате ништа, да се оконча окупација територије Републике Србије – Аутономне Покрајине Косова и Метохије (учињене од НАТО-а 1999) и окупација Републике Српске Крајине (од стране Хрватске 1995 – мада је Република Српска Крајина била под заштитом снага УН).

            Пред лицем Бога и света Вас обавештавамо, да су Срби на Балкану без икаквих људских права – убијају их без казне и одузима им се сва покретана и непокретна имовина, да би се уступила породицама других нација – а Уједињене нације све то одобравају. Ево детаља тог нељудског понашања према Србима, па видите, да ли имате снаге да то и даље одобравате. Запитајте се, да ли бисте одобрили убијање Јужнокорејаца и окупацију делова Јужне Кореје – своје отаџбине:

1. Непознати припадник шиптарске (албанске) нације је на Косову убио 1. октобра 2011. године господина Александра Путника (51 година) из Велике Хоче и тешко ранио његовог сина Добрицу Путника (23 године). 86 Срба је убијено на Косову и Метохији од 1999, кад је НАТО окупирао српску покрајину, а ниједан убица није откривен.

2. Војници Европске уније и САД су ових дана пуцали на ненаоружане Србе на Косову и Метохији и шесторицу су тешко ранили – а Срби су мирно протестовали против окупације дела своје Отаџбине.

3. Окупационе снаге НАТО-а су прогнале с Косова и Метохије 350.000 Срба и Рома и успоставиле колонијалној администрацији на Косову и Метохији, састављену од припадника шиптарске (албанске) националности – која је српску и ромску имовину уступила шиптарским (албанским) породицама (станове, куће, привредне погоне, трговинске радње и друго).

4. Хрватска је окупирала Републику Српску Крајину (Зону под заштитом УН) 1995, уз помоћ чланица НАТО-а и ЕУ и прогнала је до 800.000 Срба, а њихову имовину одузела и поклонила припадницима хрватске нације.

5. Савет безбедности никад није затражио од чланица УН да доставе податке о броју прогнаних Срба који су стигли у сваку од чланица УН. То УН нису учиниле на наш захтев у време Бутроса-Бутроса Галија, Кофи Анана, а ни у време Ваше функције у УН.

            Податке о страховитој неправди према српском народу, стављамо на Вашу савест – пред Богом и Цивилизацијом.               

Ваша Екселенцијо,

С обзиром да органи УН одбијају сарадњу с Владом и Скупштином Републике Српске Крајине, ово писмо је отворено.

 

Милорад Буха, премијер                            Дипл.инж. Рајко Лежаић, председник

                                                                                   Скупштине

Zinula ala i vrana na Srbiju

Uvodnik | Milorad Vučelić | septembar 16, 2011 at 16:46

---

Piše Milorad Vučelić

Ne možemo se čudom načuditi kada čujemo ili pročitamo kako neko nimalo nije iznenađen sadržajem Vikiliksovih depeša iz Beograda. Oni koji to izgovaraju izgleda ne razumeju da time ne pokazuju svoju pronicljivost, već odsustvo karaktera i problematično poimanje čovekovog samopoštovanja i nacionalnog dostojanstva. Imati posla sa osobama bez stida i srama još uvek ne znači da se i sami tih svojstava moramo odreći ili komforno lišiti sebe prava da se zbog postupaka hulja koje snishodljivo izdaju svoju državu i narod ne zastidimo, ostanemo posramljeni, pa i ljudski poraženi.
Ima i onih koji kažu da u svim tim depešama nisu pronašli ništa novo i ništa što već nisu znali. To može ukazati na dve mogućnosti. Jedna je da se samo prave važni, a druga da su saučesnici u tim radnjama i da su za njih neposredno operativno zaduženi. Da nije tako, oni su nas, pošto su sve to već znali, morali o tome javno i blagovremeno obavestiti.
Najdalje su u odnosu na temu Vikiliks otišli mediji koji o sadržaju tajnih američkih depeša gotovo da i nisu obavestili svoje čitaoce, ali su napravili ankete sa pitanjem: „Veruju li Srbi Vikiliksu“.
Bilo kako bilo, sadržaji Vikiliksovih depeša izazvali su brojne i krupne reakcije u Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj, nekim afričkim državama… čak je i javni tužilac u Albaniji reagovao, ali u Srbiji ništa od toga ne bi. Muk. Valjda zato što se u pomenutim državama radilo o ulozima koji se mogu izraziti u nekoj od moneta ili proceniti po stepenu narušavanja konvencija, a kada su srpske režimlije u pitanju moneta za potkusurivanje je, pored uobičajene, ni više ni manje nego – državna teritorija. U zapadnim ambasadama, a posebno američkoj, u Briselu i Vašingtonu, Zagrebu i Prištini, Srbijom se trguje, i to loše, i dogovara se kako da se narod što uspešnije (s)laže. Samo da se na vlasti ostane, pa šta Srbiju i srpski narod košta da košta. Da je našoj vladajućoj garnituri kojim slučajem zapala teritorija Kine ili, ne daj Bože, Rusije – gde bi im bio kraj. Ne bi nikad silazili s vlasti.
Na našu sreću svakoga časa možemo čuti kako je vladajuća koalicija u Srbiji „stabilna“ i nije u krizi, i kako su koalicioni partneri svakog dana sve „principijelniji“ i sve više za Evropsku uniju. Nema dana da se ne zaklinju u kandidaturu za EU. Sve bi od Srbije uzeli i oteli da budu kandidati za EU. Od usta odvajaju samo da budu kandidati. Doduše, od njima tuđih, srpskih usta. Toliko smo srećni zbog stabilnosti vladajuće koalicije da jedino strepimo od toga da nas s njima ne strefi još veća ili baš sama velika sreća!
Ko ne bi bio srećan kada čuje lično od načelnika Generalštaba Vojske Srbije (VS) generala Miloja Miletića da je „saradnja koju VS ima sa nacionalnom gardom Ohaja proglašena u SAD-u za jednu od najboljih od ukupno 62 programa državnog partnerstva koje postoji sa raznim zemljama u svetu“? Ko ne bi bio ponosan i ushićen kada čuje da je američka ambasadorka Meri Vorlik „dala krv za Srbiju“? Ko nije duboko dirnut kada čuje Serža Bramerca kako se na uspešnoj saradnji, uz srdačan stisak ruke, zahvaljuje Borisu Tadiću? Kako da ne budemo naprosto zadivljeni svojom evropskom i transatlantskom širinom kada saznajemo da se u nezavisnoj državi Vojvodini i to zvanično umesto srpskih reči „molba“, „lična karta“ i „registar“, koriste hrvatske reči „zamolnica“, „osobni list“ i „očevidnik“? I tome se dodaje da je to „vojvođanski jezik“.
Kako da nas ne podiđu žmarci sreće kada vidimo da se ukida važenje Zakona i Uprave za javne nabavke. I da će sve javne nabavke u predizbornom periodu biti bez ikakve kontrole? Kako da neko u Srbiji ne bude srećan i zadovoljan kada čuje da će sa novom milijardom duga prema MMF-u stići i novih 150.000 otkaza zaposlenima? Što bi nas to brinulo kada iz američke ambasade prema Vašingtonu odlazi depeša po kojoj „Srbi ionako ništa ne rade, samo piju i puše“. Preciznosti radi samo onima koji špijaju za Amerikance se priznaje da nešto rade.
Kako da ne budemo zadovoljni kada znamo da su na zajedničkom zvaničnom skupu u Sloveniji bili ministri „Republike Kosovo“ Enver Hodžaj, Fehmi Mujota, Besfor Rečaj i Vuk Jeremić! Ne doduše istog dana. Ali ne može baš sve biti idealno. Kad smo već kod Slovenije, kako da ne budemo presrećni kada čujemo našeg dokazanog prijatelja Jelka Kacina koji poručuje Srbima da „niti znaju šta će s Kosovom, niti imaju pojma šta uraditi sa propalom ekonomijom“. S druge strane, ideje o opstanku Republike Srpske i ometanju nesmetane muslimansko-hrvatske dominacije u BiH pod  velom centralizacije, po Kacinu, „ugrožavaju celovitost same Srbije“.
Ko da ne bude ponosan kada vidi na desetogodišnjicu 11. septembra uspešno organizovanu vežbu Specijalne antiterorističke jedinice koja „brine za bezbednost zaposlenih u ambasadi SAD-a“, a zna da je ona toliko zauzeta i preokupirana ovim zadatkom da nikada neće biti ni u kakvoj vezi sa Srbima na Kosovu ili Tačijevom ROSOM? Ko da se od Srba na Kosovu ne oseća sigurnim i zadovoljnim kada čuje srpske zvaničnike koji kažu da „Ahtisari brani Jarinje i Brnjak“?
Ko ne bi bio srećan kada vidi da se Ahtisarijev plan realizuje, ali ne na Kosovu nego u Vojvodini. Kada je Kosovo u pitanju, režim u Srbiji je davno nadmašio i daleko prevazišao sva Ahtisarijeva očekivanja. Nobelov komitet čak razmatra mogućnost oduzimanja Nobelove nagrade Martiju Ahtisariju i njeno dodeljivanje beogradskom režimu. To bi učvrstilo vladajuću koaliciju. Sam Ahtisari je ovih dana izjavio da se gledajući na svoj plan i aktuelna dostignuća srpskog režima oseća pomalo inferiorno. Kao smetnja se pojavio samo problem kako pobrojati sve lidere vladajuće koalicije koji pretenduju na ovo laskavo priznanje.
Ima li ijednoga Srbina i ijedne Srpkinje koja na to nije ponosna. Vojvodina, kako se bliže izbori, sve više zaokružuje svoju državnost. Istine radi ima i onih kojima to smeta. Da li uopšte i treba reći da je opet reč o DSS-u i njihovom predsedniku? Flagrantno protivustavni Statut Vojvodine se poput galopirajućeg sarkoma nezadrživo širi. Ali pođimo  redom.
Skupština Srbije nije imala kvorum. Ne može ni da počne. Bili su to sekundi pomućene sreće. Hoćemo li stići do kandidature? Šetalicu satu smo zadržavali. Onda je u jednoj desetinki sekunde Esad Džudžević, koji je zbog probušenih guma svoga automobila na parkingu prestao da bude poslanik, ponovo postao poslanik i dao tom skupu kvorum za rad. A potom je posle te desetinke sekunde kojom je bio brži i od samog Bolta ponovo prestao da bude poslanik.
Malo nam je laknulo. Kao da nas je sreća ponovo obasjala. Taman smo pomislili da je sa saobraćajnim sredstvima i automobilskim gumama na putu ka kandidaturi u EU sve u redu – kad „ne lezi vraže“. Ispreči se pred sve nas Balint Pastor sa svojom ljubavlju prema vozovima. Neće Balint na put ka kandidaturi za EU autom. Hoće vozom. I to vojvođanskim vozom. Upućeniji pomišljaju da mu je tu ljubav prema vozovima razvio neko od predaka i da ga najviše ispunjava smislom kada gleda što putničke, što teretne vozove. Hoće predstavnik vojvođanskih Mađara da vozi voz i ako ga ne dobije neće da glasa u Skupštini Srbije. Toliko voli vozove da ne može da gleda šta srpska železnica radi s vozovima kojima upravlja. Da o šinama i ne govori. Balintova ljubav prema lokomotivama i vagonima izaziva zakazivanje vanredne Skupštine Vojvodine. I dok Pastor sanja vozove, otkazuje se pomenuta Skupština i na scenu stupa Tadićev potpredsednik u Demokratskoj stranci Bojan Pajtić sa svojim diktatom. Sklapa se sporazum Cvetković-Pajtić, tobože iza leđa Tadiću, koji po ko zna koji put izjavljuje da kao predsednik Srbije neće potpisati ono na šta je pristao kao predsednik Demokratske stranke. Doduše, ako i potpiše neće, krajnje principijelno, u Rumu ili Sremsku Mitrovicu, otići vozom. Slično je već postupio kada nije otišao u Novi Sad na svečano proglašenje protivustavnog Statuta Vojvodine koji je pre toga potpisao.
Da ne bude zabune ili nesporazuma, sve se ovo radi da bi se mi što pre dokopali kandidature za EU. Reč je o vratolomnom ubrzanju na tom putu „bez alternative“.
Kada je Kosovo u pitanju, nema šta se sve tu ne pominje. Pored prevaziđenog Ahtisarijevog plana, tu je Fejtova usputna dosetka o Kataloniji, Išingerov plan o dve Nemačke, kiparski model, podela sa Albanijom, Briselski dijalog, šiptarski pečati, posela pod šiptarskom zastavom…
Sve bi čelnici režima da budu, na sve bi da liče, samo ne na Srbe i Srbiju.
Najviše što se iz ovih praznih priča srpskog režima – kao odgovora na šiptarske pretnje nasiljem i oružjem može stvarno razaznati jeste uporno spinovanje „Oluje“ i srpskog egzodusa. Srpski režim gotovo otvoreno poručuje Tačiju i njegovoj oružanoj sili da će njenu agresiju prepoznati kao hrvatsku „Oluju“. Sa svim daljim posledicama. Ni nje ne bi bilo da nije bilo Amerikanaca, baš kao i sada. I tada je bilo UNPROFOR-a, baš kao sada KFOR-a. Posle „Oluje“ je došlo do srpskog egzodusa. I posle svega toga danas su srpski vlastodršci najveće američke i hrvatske ulizice. Što da se to ne ponovi sa šiptarskim „nezavisnim“ Kosovom,  pa da nas obasja sreća?
Ali Srbi sa Kosova su smetnja. Neće u egzodus, neće u izbeglištvo. Nepokolebljivi su i hoće da se bore za državu Srbiju i da ostanu na Kosovu. Neće da se prepoznaju u svim tim režimskim sugestijama i pominjanjima „Oluje“. Uzdaju se u sebe. U ovim septembarskim danima Tačijevih najava sile, oni nam ostaju nada, strepnja i zebnja. Srbi sa Kosova ni sebe, ni Srbiju neće izneveriti. Za režim u Srbiji to niko odgovoran ne može reći. Kao punu potvrdu s kakvim likovima imamo posla može poslužiti intervju Endija Sparksa, zamenika šefa EULEKS-a, frankfurtskim „Vestima“ pod rečitim naslovom potpuno potkrepljenim sadržajem: „Carina od petka, Beograd je znao“. (Vidi tekst „Čekajući šesnaesti“ u ovom broju „Pečata“).
Muftija Muamer Zukorlić prosto divlja po Raškoj oblasti. Onaj isti Zukorlić koji po Vikiliksovim depešama, kao umeren, uživa američku podršku. Ali ne samo američku. Podršku su mu „samo da to ne bude obelodanjeno u medijima, pružili i predsednik Srbije Boris Tadić i njegov ministar odbrane Dragan Šutanovac“.(Pročitati tekst Nikole Vrzića „Episkop, muftija i depeše“ u ovom broju „Pečata“).
Na jugu Srbije demonstracije Albanaca.
Zinula ala i vrana na Srbiju.
Sažeto rečeno, kako bi to u svojoj izjavi rekao i Vojislav Koštunica: „Srbija se istovremeno suočava sa opasnim izazovima na Kosovu, jugu Srbije, u Vojvodini i Raškoj oblasti. Ono što je zajedničko svim ovim pritiscima jeste pokušaj ucenjivanja Srbije uoči odluke o dodeljivanju kandidature za pristupanje EU. Pošto se vlast drži pogrešne politike da EU nema alternativu, u istom trenutku isplivali su zahtevi koji ugrožavaju različite delove Srbije i podrivaju državne i nacionalne interese zemlje“. Predlaže se i sazivanje Narodne skupštine da bi se „utvrdila politika nacionalnog jedinstva u zaštiti ustavnog poretka i državnih interesa“.
Očekivano bi bilo da ovde okončamo uvodnik. Ali nam se nameće jedan veoma osnovan utisak da je pomalo zapostavljeno održavanje gej parade u Beogradu. A kao što je rečeno u Evropskoj komisiji „srpska kandidatura zavisi i od ‘Parade ponosa’“. Ta gej parada treba da bude održana 2. oktobra, a odluka Evropske komisije o srpskoj kandidaturi se donosi 12. oktobra.
Kako se od  nas uvek opravdano očekuje da budemo konstruktivni, predlažemo da se pomenuta gej parada održi 12. oktobra u Beogradu. Da pored gejeva svih boja spektra i istaknutih šefova režima, na paradu dođu i svi oni koji se u Bujanovcu, Preševu, Velikom Trnovcu i Novom Pazaru osećaju diskriminisani i da ovde, u srpskoj prestonici, zatraže svoja prava i garancije pune ravnopravnosti. Još kada bi im se, dolazeći preko Jarinja ili Brnjaka, pridružio Hašim Tači, EU nam ne bi odolela. Kakva bi to tek topla bratska proslava bila!
Ako bi neko i pomislio da smo zaboravili na Pastorovu ljubav prema vozovima, pogrešio bi. Svi bi Vojvođaneri, na čelu sa Bojanom Pajtićem, došli u Beograd vozom. Vozovođa bi osobno bio – Balint Pastor.

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА

ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ

11.080 Земун, Магистратски трг 3,

Тел/факс: 3077-028, vladarsk@gmail.com

Бр. 1389/11– 30.IX2011.

 

 

                                                                       ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Б  О  Р  И  С   Т  А  Д  И  Ћ

11.000 Београд, Андрићев венац бр. 1.

 

 

            Господине Председниче,

            Узалуд смо Вас, више пута, подсећали, да се међудржавни, међунационални и међуверски односи у државама бивше Југославије не могу довести у ред ако се занемаре државни и национални интереси Срба Крајишника и интереси Републике Србије. Скретали смо Вам пажњу, да Хрватска не поштује ниједан потписани уговор са Србијом, попут оног у којем се обавезала, да ће поштовати интегритет и територијалну целину Републике Србије, а онда је признала шиптарску колонијално-сепаратистичку администрацију на Косову и Метохији – као да је реч о телу независне државе. Ово је такво нарушавање билатералних односа, да је Република Србија морала, без двоумљења – у духу с међународном праксом, прекинути дипломатске односе с Хрватском.

            Државници Републике Србије нису ни покушавали приморавати Хрватску, да поштује своје уговорене обавезе. Такав немар дипломатије Србије је охрабрио државнике Хрватске и они су редовно предузимали кораке на штету Републике Србије – какви нису забележени у међудржавним односима од Средњег века до данас. Влада Јадранке Косор је предложила (невероватно!) и закон о аутоматском поништењу вредности аката правосудних тела Републике Србије из периода разбијања СФР Југославије, од 1990. до 1995. Овим је Влада Хрватске учинила нешто што није забележено у Цивилизацији, јер је то немогуће чинити – ако се уважавају садржаји докумената УН, ЕУ, ОЕБС-а, документа регионалних организација, итд. Хрватска не поштује ни одреднице међународног права, јер искључује могућност, да се у миру анализира и оцени садржај југословенског рата – а то је велика обавеза, јер се то, без изузетака, чинило после свих ратова: и локалних и светских.

 

            Господине Председниче,

            Једноставно је схватити, да Хрватска не признаје Републику Србију за независну и суверену државу. Друкчије се то не може дефинисати, јер она одбија да сарађује с правосуђем Србије, а правосуђе је, поред извршне и законодавне власти, трећи стуб сваке државе. У оваквој ситуацији, Хрватска избегава одговорност за парогон до 800.000 становника српске националности из Републике Српске Крајине и Хрватске (од 1990. до 1995), намерава да спречи враћање огромне имовине српским породицама и да избегне плаћање ратне штете за злочин геноцида и етничко чишћење над српским народом од 1990. до 1995. и за злочине геноцида над Србима, Ромима и Јеврејима у Другом светском рату, од 1941. до 1945. године.

            Господине Председниче,

            Надамо се да ћете искористити овај несмотрени корак Владе Хрватске и да ћете пред УН и друге међународне установе изложити слику о хрватској држави. У првом реду, зато што је Хрватска најодговорнија за грађански рат у Југославији, јер она, као федерална јединица, није мирним путем изишла из Југославије, што је било предвиђено Уставом СФР Југославије из 1974. године. Мирни пут није користила, јер је Уставом из 1974. године, Хрватска била уређена као двоноционална – била је држава Хрвата и Срба, у којој су Срби имали своје етничке и историјске територије и те територије су добровољно и уставно унели у федералну јединицу Хрвата и Срба – 1945. По Уставу, хрватска етничка заједница није могла доносити судбоносне одлуке за ту територију и српски народ, па се одлучила за крвави грађански рат, у којем су, нажалост, чланице ЕУ, САД и Ватикан помогли остваривање тог нечасног дела хрватске државе. Одобрили су и помогли Хрватској да прогна српски народ и да окупира Републику Српску Крајину, која је (то Србија не користи у међународним односима) била под заштитом Уједињених нација!

             

Господине Председниче,

Пред Вама је, како смо навели, историјска одлука – да штитите права својих држављана, српског народа и Републике Србије – или не.

С обзиром да Ваш кабинет одбија сарадњу с Владом и Скупштином Републике Српске Крајине у прогонству, ово писмо је отворено.

           

 

ВЛАДА РС КРАЈИНЕ                                                         СКУПШТИНА РС КРАЈИНЕ

Милорад Буха, премијер                                        Дип.инг. Рајко Лежаић, председник

 

^***

ПС: Достављено:

Председнику Скупштине

Премијеру Владе

Министру за иностр. послове

Тужилаштву Србије

 

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА

ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11.080 Земун, Магистратски трг 3,

Тел: 3077-028, vladarsk@gmail.com                            Бр. 1387/11 – 26. 9.  2011.

 

ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Борис Тадић

11.000 Београд, Андрићев венац бр. 1.

 

(Влада и Скупштина РС Крајине у прогонству, уз ово писмо, упућују и прекор редакцијама медија у Републици Србији, јер од фебруара 2005. године, не објављују крајинска саопштења. Ово је тешко огрешење о националне и државне интересе и кршење је новинарског кодекса).

 

            Господине Председниче,

            У вези са узастопним страдањем православних Срба, што се бележи у одредницама међународног права као злочин геноцида и етничко чишћење, подсећамо Вас, да би Република Србија требало да то страдање убедљивије стави на дневни ред тела УН, других међународних организација и на дневни ред парламената многих држава, а да о томе уверљивије обавести  и светско јавно мњење. При том кораку, можете се позвати на поступак Владе Јерменије, која је затражила да се обелодани истина о турском злочину геноцида над Јерменима 1915. године, кад су турски војници и полицајци убили око 1.500.000 Јермена. Пошто злочин геноцида не застарева, Комитет за спољну политику Конгреса Сједињених Америчких Држава је, 5. марта 2010, изгласао Резолуцију о геноциду Турске над Јерменима.

            Турска је (Отоманска Империја), крајем 19. и почетком двадесетог столећа, обављала злочине геноцида, с етничким чишћењем, и над православним Србима и Ромима на Косову и Метохији и у Рашкој, а то су јој, тада, одобравале Аустроугарска, Немачка, Француска, Енглеска и Ватикан. Тада је Турска била окупатор на споменутим српским земљама до 1912. Крајем 19. столећа, Турске власти су ангажовале шиптарско муслиманско становништво да убијају и пљачкају Србе и Роме и да их прогоне с Косова и Метохије и Рашке. У тужби Владе Краљевине Србије је забележено да је Турска прогнала 60.000 Срба за 10 година. Тужба је поднесена (1899) Сталном арбитражном суду, основаном у Хагу 1889. године. Међутим, Аустроугарска, Ватикан, Немачка, Француска и Енглеска су се успротивиле отварању судског процеса против Турске, па су извршиле страховит притисак на Краља Александра Обреновића, који је био приморан да ову тужбу повуче. Но, она се налази у Министарству за иностране послове и Ви бисте је могли обелоданити и затражити, да се за овај прогон Срба (свакако и  Рома) сазна у свету и да се, званичним документима, Турска осуди, као и у случају злочина геноцида над Јерменима. Уз то, врло је важно упознати међународну заједницу, да је овај турски прогон Срба и Рома имао за циљ насељавање Шиптара из Албаније – исти циљ који су оствариле чланице ЕУ и НАТО-а, кад су 1999. године прогнале 350.000 Срба и Рома с Косова и Метохије и на њихова имања, у куће и станове довеле Шиптаре – држављане Републике Албаније.

Ова осуда би била од вишеструке користи за Републику Србију, јер би упутила и светске државнике и светско јавно мњење, да је овај давни злочин геноцида над Србима и Ромима на Косову и Метохији, био узор за злочине геноцида над Србима у Првом светском рату – од стране Аустроугарске и Немачке, за геноцид над Србима, Ромима и Јеврејима у Другом светском рату – од стране Немачке и њених савезника, на злочин геноцид над Србима у Републици Српској Крајини и Хрватској, од 1990. до 1995 – од стране Хрватске и на злочин геноцида над Србима 1999. године – од стране чланица НАТО-а (САД, Канаде, чланица ЕУ и Турске).

            Господине Председниче,

            Ваш државнички корак о обелодањивању овог давног злочина Турске над Србима, уклонио би лажну слику о Србима и српским државама – као виновницима злочина на Балкану. Ево кратког цитата о овом злочину геноцида, узетог из нацрта тужбе, која се налази у Министарству за иностране послове:

„Само у периоду од 1889. до 1899, са простора Косова и Метохије прогнано је или нестало 60.000 Срба. У току 1898, у областима: Прешева, Новог Пазара, Пећи и Призрена, забележено је 400 убистава, уз паљење српске имовине, скрвнављење православних храмова, разбојништва, отимање српских девојака, силовања и пљачке“.

 

Ово писмо има одлике отвореног, јер Кабинет Председника Републике Србије не сарађује с Владом Републике Српске Крајине у прогонству.

 

Милорад Буха, премијер                                        Дипл. инж. Рајко Лежаић

                                                                                   Председник Скупштине

 

***

ДОСТАВЉЕНО:

Председник Народне скупштине

Председник Владе

Министар за иностр. послове

Тужилаштво Републике Србије

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА

ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11.080 Земун, Магистратски трг 3,

Тел: 3077-028, vladarsk@gmail.com                            Бр. 1386/11 – 23. 9.  2011.

 

            Влада Републике Српске Крајине у прогонству има част да поздрави дипломатско-конзуларна представништва у Републици Србији и да их, како је најављено у ноти бр. 1379/11, 9. 9. 2011, подсети, да  бивше колонијалне силе Западне Европе примењују против српског народа, последњих 20 година, све оно што су чиниле и у претходним столећима, а истовремено подржавају хрватску државу, која им је само полуга у том антисрпском настојању.

Влада скреће пажњу дипломатама у Београду, да се чланице ЕУ и НАТО-а труде да Хрватску приме у чланство ЕУ, не обазирући се на чињеницу, да је Хрватска била погонска снага за противуставни сепаратизам из Југославије и изазивање међуверских и међунационалних ратова, од 1990. до 1999 – који су завршени ваздушном НАТО агресијом на Србију и Црну Гору, НАТО окупацијом српске Атономне Покрајине Косова и Метохије(1999) и хрватском окупацијом Републике Српске Крајине (1995). Разбијање Југославије је била антисрпска стратегија Ватикана, ЕУ и САД и то се жели прикрити од јавности. Због тога се у центар пажње јавног мњења пласира оптужница за ратне злочине неколико хрватских сепаратиста и команданата хрватских паравојних формација 1991. и 1992. године: Владимир Шекс, Бранимир Главаш, Иван Векић и Томислав Мерчем.  Очигледно, Запад жртвује неколико својих фигура у Хрватској, да би се избегло спомињање стварног антисрпског разбијања Југославије, због чега би организатори и извршиоци тог разбијања морали судски одговарати (и они из Европске уније, и из НАТО-а, и из Ватикана, и из Хрватске). Судски би се морали процесуирати следећи поступци:

1.                      Наоружавање хрватске паравојске из чланица НАТО-а и ЕУ;

2.                      Хрватско избегавање изласка из СФРЈ по одредбама Устава из 1974;

3.                      Хрватски посланици су у Парламенту, противуставно, претворили двонационалну Хрватску у једнонационалну – проглашавајући српски државотворни народ у Републици Српској Крајини за националну мањину;

4.                      Хрватски прогон до 800.000 Срба из Републике Српске Крајине и Хрватске, од 1990. до 1995. и окупација РС Крајине (Зоне под заштитом УН);

5.                      Хрватско одузимање некретнина српским породицама: кућа, станова, пољопривредних имања, фабрика, радионица, трговинских предузећа, итд – што је огрешење о право на приватну својину, које је у свету неповредиво.

Влада РС Крајине упозорава дипломате у Републици Србији, да су се државе Запада понашале према Србима на исти начин од почетка двадесетог столећа, па и раније. Један од таквих примера ћемо навести – кад је Британија, као савезник Србије у Првом светском рату, чинила све, да српски народ што више страда:

„Размена писама између британских државника и Балфуров коментар откривају неискреност британске намере да пружи подршку Србији и њеној борби. Државног секретара није забрињавала будућнос једног народа и војске. Њега је узнемирила нејасно изречена нада британског суверена, да ће Србија осатварити своје националне циљеве. То је било у супротности са званичним британским ставом. Штавише, Балфур је био намеран да, после свега, Србију лиши 'неспорне' зоне – коју је требало предати Бугарској, ратном непријатељу. То је био цинизам, какав се ретко могао видети у односима између два савезника“. (Из књиге проф. Др Драгољуба Р. Живојиновића: „Невољни ратници: велике силе и солунски фронт 1914-1918“, Београд, Завод за уџбенике, 2008, стр. 257-258).

            Влада Републике Српске Крајине користи и ову прилику да дипломатско-конзуларним представништвима у Републици Србији понови изразе свог високог поштовања.

 

ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНА

ПРЕДСТАВНИШТВА – Б е о г р а д

Nemci za Putina

15 Septembra2011 u Minhenu, Baierischer Hot, bila jeodrzanamedjunarodnakonferencija, natemuo “perspektive odnosa između Rusije i Evropske unije iz nemačke perspektive”. " Hotel "bavarski dvor” koji se proslavio čuvenim govorom Vladimira Putina 10. februara 2007, je navikao na međunarodne debate. Čuveni "Minhenski govor" bivšeg predsednika i najverovatnije novog Ruskog predsednika, u kojoj je on sasvim jasno obeležio želju da sprovede nezavisnu spoljnu politiku, još uvek se citira medju ovim zidova, " Rusija – zemlja sa više od hiljadu godina istorije, i gotovo je uvek uživala privilegiju samostalne spoljne politike. Nećemo da promenimo ovu tradiciju ni danas. " Na ove reči Putina evropske političare i stručnjake, podsetio je, potpredsednik ruske Državne dume Aleksandar Babakov.

Srbiju su predstavljali na konferenciji, srpsko-američki pisac i politički analitičar , Srdjan Trifkoviсi predsednik srpske dijaspore Evroazije, Dragan Stanojevic. Srdja Trifkovich, poznat po svom evroskepticizmu, rekao je: "Povratak Vladimira Putina za predsednika u 2012 će imati pozitivan uticaj na neiskorišćeni potencijal nemačko-ruskih odnosa. Putin je mogao da olakša povratak onoga što bih nazvao neo-bizmarkovom paradigmom. Tada Gvozdeni kancelar, džin evropske diplomatije 19. veka, Nemačka i Rusija je zaista strateški partner na osnovu kompatibilnost interesa i nedostatak ubedljive protivrečnosti. nekompetentni naslednici Bizmarka odstupili su od ove paradigme u pravcu nepotrebne i na kraju fatalne pretenzije na hegemoniju" . Predsednik Upravnog odbora Minhenske konferencije po pitanju bezbednosti, bivši nemački ambasador u SAD i Velikoj Britaniji, Volfgang Išinger je rekao: "Putin je u Evropi dobro poznat. Mi ne smatramo problem njegovog povratka na post predsednika Rusije.. Mi, u Nemačkoj, i u bukvlnom smislu sa njim razgovaramo na jednom jeziku. Izgradjujuci Evropsku kuću., mi smo zaboravili sobu u njoj za Rusiju.

Potrebna je demilitarizacija u našem razmišljanju, koje treba da bude na papiru i u glavama. Ne treba rasporediti raketne odbrambene štitove samostalno, moramo napraviti ovaj sistem sa Rusijom. Naši balkanski susedi iz Bugarske su predstavljali, Miglena Plugchieva, narodni poslanik i bivši zamenik premijera Bugarske, koji je izjavila: "Energetska saradnja između Bugarske i Rusije počela je pod Putinom. Novi projekti će nam omogućiti ne samo energiju već i stvaranje novih radnih mesta i mi želimo da ih forsiramo. Dakle, čekamo na povratak predsedništva Putina. Verujem daje u vreme velikih promena Evropi je potreban Putin." Dragan Stanojevic, predsednik Srba Evroazije, je pordrzao prethodne kolege, rekavsi "Za nas Srbe, je neophodan povratak Vladimira Putina za predsednika Rusije, jer samo Rusija i Putin mogu biti garanсijom integriteta naše zemlje." Kada vi Evropski politicari govorite o demokratiji,pravu,poverenju,mene to asocira odmah na duple standarde koje vi provodite,a dokaz je moja zemlja,koja je neposredna zrtva vase politike i demokratije.

Kada je NATO izvrsio agresiju nad Srbijom,govorili ste da je to ucinjeno da bi se sprecila humanitarna katastrofa,a sta mi vidimo posle deset godina. Vas kancelar g.Merkel je nedavno u Beogradu zahtevala od Srbije da fakticki prizna secesiju K i M, i time je javno potvrdila motivaciju vase agresije nad mojim narodom. Zbog toga kao zakljucak mogu da kazem sledece: Protivnici povratka Putina na mesto predsednika Rusije, ne zele oni koji nece jakog predsednika i jaku Rusiju a mi to hocemo!

Александар Конузин

БЕОГРАД – Амбасадор Русије у Србији Александар Конузин критиковао је данас, у неуобичајено оштром тону, учеснике првог Београдског безбедносног форума из Србије да не бране интересе своје земље у вези са Косовом.

"Зар у овој дворани нема Срба", узвикнуо је у неколико наврата Конузин, говорећи емотивно и повишеним тоном на панелу посвећеном глобалним безбедносним променама.

Руски амбасадор је оптужио НАТО и Кфор да у овом тренутку крше Резолуцију 1244 Савета безбедности УН јер хоће да доведу на границу са Србијом косовске царинике и војнике, а да то нико од ученика Форума не помиње.

Конузин је рекао да ће у Савету безбедности УН, на данашњој специјалној седници о Косову, интересе Србије бранити Русија и министар спољних послова Србије Вук Јеремић, а да "овде у дворани нема никог ко брани интересе Србије".

Он је још рекао да у Србији постоје људи који су спремни да продају привредна постројења било коме, а не Русима, иако су свесни да ће тако постројења пропасти.

Руски амбасадор је након 15-минутног, врло гласног, говора љутито напустио дворану у Дому Војске Србије у којој се одржава Безбедносни форум на којем учествују министри спољних послова више европских држава, стручњаци за спољну политику и безбедност, новинари.

Форум, који је јутрос отворио председник Србије Борис Тадић, организовали су Фонд за политичку изузетност и Европски покрет у Србији.

——————————————————————–

Лихт: Примедбе Конузина не стоје

Председница Београдског фонда за политичку изузетност Соња Лихт рекла је да "не стоје" примедбе амбасадора Русије у Београду Александра Конузина, који је данас демонстративно напустио Београдски безбедносни форум незадовољан током расправе.

Конузин је демонстративно отишао са Форума након што је позван да заврши говор у којем је критиковао остале учеснике што на панелу посвећеном глобалној безбедности нико није покренуо питање слања косовских цариника на прелазе Брњак и Јариње о коме ће данас расправљати Савет Безбедности УН.

Руски амбасадор је рекао да је збуњен јер Нато, Кфор и Еулекс планирају да доведу косовске царинике на прелазе на северу Косова и тиме прекрше свој мадат, Резолуцију 1244 и одлуку СБ УН из 2008. године, а из публике на ту тему није постављено ни једно једнио питање Говорећи о поступку Конузина, Лихт је рекла да верује да руски амбасадор није довољно пажње посветио почетку форума где се говорило о Косову.

Она је подсетила да је председник Србије Борис Тадић на отварању Форума говорио о ситуацији на северу Косову, и нагласила да је том приликом послао поруке, а да вероватно Конузин "није довољно пажње посветио ономе шта се десило и зато је тако поступио".

Лихт је додала да су и новинари током пауза разговарали са учесницима Форума највише о стању на Косову.

Nijedan od režimskih medija nije preneo da je Konuzin zatražio reč tek kada su diskutanti okarakterisali Rusiju kao destabilizujući faktor koji brani Srbiju zarad svojih ličnih interesa

Šta je to tako strašno uradio ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin pa da ga beogradski režimski mediji, a njih je bar 90 odsto, okarakterišu kao skandal-majstora? Svaki normalan posmatrač bi rekao da je radio isto ono što i njegov kolega u Njujorku Vitalij Čurkin – branio interese Srbije u apsolutnom NATO okruženju, a skandalom bi pre trebalo da se nazove organizovanje takozvanog Bezbednosnog foruma u organizaciji NATO i njegovih beogradskih satelita u liku NVO, i to u centralnom domu Vojske Srbije na dan kada u Njujorku Albanci, uz pomoć tog istog NATO, pokušavaju da legalizuju postavljanje carinika na administrativne prelaze na severu KiM, pa još i da taj forum otvara predsednik Srbije Boris Tadić.

Nijedan od režimskih medija u Srbiji nije preneo ni činjenicu da je ambasador Konuzin zatražio reč tek kada su diskutanti okarakterisali Rusku Federaciju kao destabilizujući faktor koji brani Srbiju zarad svojih ličnih interesa, i da se zapitao želi li Srbija da bude subjekat međunarodnih odnosa ili samo objekat kako joj to nudi NATO.

„Branićemo vašu zemlju, uprkos interesima nekih Srba da se vaša zemlje stavi pod stranu kontrolu“, poručio je Konuzin dodavši da u Savetu bezbednosti UN interese Srbije toga dana jedini brane Rusija i srpski ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, a da u dvorani u kojoj se održava pomenuti skup nema nikog ko bi branio interese Srbije jer niko od učesnika Foruma ne spominje da NATO i Kfor u ovom trenutku krše Rezoluciju 1244, jer hoće da dovedu na granicu sa Srbijom kosovske carinike i vojnike, i glasno se zapitao više puta da li u dvorani Doma Vojske Srbije uopšte ima Srba ?

Naravno, većina prisutnih su bili Srbi, ali niko izgleda nije imao hrabrosti da se javi. Ambasador Konuzin je još rekao da u Srbiji postoje ljudi koji su spremni da prodaju privredne resurse bilo kome, samo ne Rusima, iako su svesni da će na taj način ta preduzeća propasti.

Nakon nekoliko sati, pošto režimski mediji u Srbiji nisu uspeli da cenzurišu ovo dešavanje u Domu vojske u Beogradu, telefoni beogradskih redakcija su se usijali od poziva građana koji su čestitali ambasadoru Konuzinu na izgovorenim rečima, a internet stranice srpskih medija na ovu temu obaraju rekorde po broju komentara.

Više udruženja građana i pojedinaca iz cele zemlje javilo se sa predlogom da se ambasadoru Konuzinu dodeli odlikovanje za javno iznesenu odbranu interesa Srbije od NATO, čije članice na sve moguće načine pokušavaju da do kraja zaokruže nezavisno Kosovo, a državni vrh u Srbiji im za to daje prećutnu podršku

http://www.youtube.com/watch?v=9YRiMdEWu2g&feature=player_embedded

http://www.youtube.com/watch?v=9YRiMdEWu2g&feature=player_embedded

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11.080 Земун, Магистратски трг 3,

Тел/факс: 3077-028, vladarsk@gmail.com  -                            Бр. 1379/11 – 9. 9.  2011.

 

            Влада Републике Српске Крајине у прогонству има част да поздрави дипломатско-конзуларна представништва у Републици Србији и да их подсети, да  бивше колонијалне силе примењују против српског народа, последњих 20 година, све оно што су чиниле и у претходним столећима – а обавили су, у великим размерама, и биолошко истребљењем Срба у Првом и Другом светском рату. Такође, одавно стварају од Срба несрпске нације (хрватску, бошњачку и црногорску, а српски језик преименују у: хрватски, бошњачки и црногорски). Уз помоћ историјских стручњака, Влада ће редовно о томе обавештавати дипломате у Београду, с молбом, да они то пренесу својим владама, јер је у питању антисрпско деловање: Ватикана, Сједињених Америчких Држава, Западне Европе и Турске, уз коришћење Србима суседних држава и народа, како су то у прошлости радиле Хабсбуршка Монархија (Аустрија), Немачка, Венеција, Француска, Енглеска и Турска.

            Влада скреће пажњу ДКП на данас присутну појаву у Црној Гори, где тамошња власт (свестрано помогнута од Ватикана и чланица НАТО-а и ЕУ) проглашава српски народ црногорским, а српски језик именује: и црногорским, и српским, и хрватским, и бошњачким – мада у Европи нема ниједног професора хрватског, црногорског, или бошњачког језика. На исти начин је Аустроугарска у Првом светском рату поступила према Србима и српском језику у Црној Гори. Она је успела да придобије црногорског краља Николу Петровића и он је, мада званично у рату с Аустроугарском, половину црногорске војске (Ловћенски фронт) држао ван борби, истовремено прогонећи српске патриоте и присиљавајући Србе да се зову само Црногорцима. Овако то описују сведоци, који су радили на двору краља Николе:

            „За једну лепу реч о Србији, ишло се сместа у затвор. Омладинци напреднијег духа и мало слободнијег језика су хапшени и крвнички, као скотови, тучени. Нигде се ништа слободно није смело рећи. И песме, наше патриотске песме, биле су забрањене. Но, најгоре су пролазили они, за које беху дознали да желе уједињење читавог српског и југословенског народа са Србијом. Њих су прогонили и слали их у Метохију, или у црногорски део Санџака, где су их, као какво непријатељско робље, држали под полицијским надзором… Град Будва, стародревна варошица у Српском Приморју, била је за цело време рата поприште страшних призора и најжалоснијих сцена. Ту је становао кнез Петар (син краља Николе) са својим штабом, перјаницима, полицијом и читавом хордом цетињских дворских шпијуна. Будва је била главна филијала Двора. Цетиње је преко Будве општило с Аустријом. Будва је стајала у непрекидној взи с Котором, а преко овога са Бечом. У Будви су се стално читали аустријски листови, као усред Мађарске и Аустрије… Са становништвом се поступало окрутно… Једном је књаз Петар, насред будванске пијаце, јавно, рекао својим перјаницима: – Грдне ћу муке имати ја и мој дом ДОК ОВУ ПРИМОРСКУ БАГРУ ПОЦРНОГОРЧИМО!“

            Влада обавештава дипломате, да су ови подаци из књиге Стеве Богдановића: „Како је Црна Гора заведена за Голеш планину“, NewYork, 384 SecondAvenue, USA, 1917, Српска штампарија Душана Поповића.

            Влада Републике Српске Крајине користи и ову прилику да дипломатско-конзуларним представништвима у Републици Србији понови изразе свог високог поштовања.

 

ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНА

ПРЕДСТАВНИШТВА – Б е о г р а д

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА

ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ

11080 Земун, Магистратски трг 3 – Србија – Бр. 1377/11  – 5. септембар 2011.

Тел. 3077-028; vladarsk@gmail.com

 

 

 

С  А  О  П  Ш  Т  Е  Њ  Е

- Хрватски државници и католички прелати не спомињу обављени хрватски државни пројект етничког чишћења Срба из Републике Српске Крајине и Хрватске (1990-1995), него измишљају да је прогон обављен над Хрватима у Србији –

 

 

(Влада и Скупштина РС Крајине у прогонству упућују прекор редакцијама медија,јер од фебруара 2005,не објављују крајинска саопштења. Ово је тешко огрешење о националне и државне интересе и кршење је новинарског кодекса).

 

 

Истина о разбијању Југославије и хрватском прогону до 800.000 Срба из Републике Српске Крајине и Хрватске, од 1990. до 1995, као да се не тиче хрватских државника и римокатоличких прелата. Они овај злочин геноцида над Србима – страховитих размера – не спомињу и не уважавају помоћ Републике Србија, која је већину ових прогнаника прихватила и помогла да преживе, да се скуће у Србији, или да из Србије отпутују у треће земље. Они се понашају као да га није било и још измишљају, да је Србија организовала и спровела етничко чишћење Хрвата из Срема, Бачке и Београда. И што је запрепашћујуће, ова неистина о прогону Хрвата се упутила медијима у време недавне, а наводно пријатељске, посете хрватског председника др Иве Јосиповића Србији. Сремски римокатолички бискуп, Ђуро Гашпаровић, при сусрету с др Јосиповићем је рекао, да је из Србије прогнано 20.000 (двадесетхиљада) Хрвата и да су, од 1991. до 1995, многи Хрвати били малтретирани, тучени и убијани. Бискуп је ово изјавио 1. септембра у Шиду, а 2. септрембра је ТВ Хрватске објавила изјаву др Јосиповића, да је из Србије прогнано, не двадесет, него четрдесет хиљада Хрвата (40.000).

Од српских државника и српских новинара нико није енергично устао против ове измишљотине о прогону Хрвата из Србије (оставићемо пострани чињеницу, да то нису Хрвати, него Срби католици – који су индоктринирани, па верују да су Хрвати). Хашки трибунал поседује документа, у којима се јасно види, да су државни органи Србије и њена полиција штитили хрватске породице, јер су Срем и Бачка били пуни хрватских официра и војника, као и организатора који су посећивали католичке породице и узимали новац за наоружавање хрватске паравојске. У 1991. години је много католика из Србије већ било у хрватским паравојним формацијама, које су, поред напада на касарне, прогониле српске цивиле из Републике Српске Крајине и хрватских градова. Те године је око 30.000 Срба прогнала хрватска паравојска и они су се склонили, претежно у Срем и Бачку. Прогнани Срби су имали податке, да је из католичких породица из Срема и Бачке било много хрватских војника, који су их изгонили из кућа, пљачкали им имовину и убијали Србе – нарочито  у Лици, Загребу, Сплиту, Дубровнику, Шибенику, Задру, Славонији… У таквој ситуацији, кад су се измешали прогнани Срби и католици из Србије, Министарство унутрашњих послова Србије је предузело све, да би се спречили обрачуни између прогнаних Срба и домаћих католика. Било је спорадичних напада на католике и тих седам убистава, али су на територији Срема и Бачке, тада, убијани и Срби. Нека убиства су уследила из других, а не из међунационалних разлога – злочини и крађе су чести и у мирна времена.

Тачно је да су католици мењали своје куће и станове за српске куће у Републици Српској Крајини и Хрватској. Али је и тачно, да су Срби давали католицима куће које су неколико пута биле вредније од католичких кућа у Срему и Бачкој. Када би се Хрватска и Србија одлучиле, да се ова размена поништи и да Срби уђу у своје куће, а католици (тзв Хрвати) у своје, на то не би пристали католици – јер су куће на Јадрану, у Загребу, Сплиту, Дубровнику, Задру, Шибенику и у другим градовима и селима Хрватске вредније него куће у Срему и Бачкој. Католици који су отишли, било на који начин из Србије, српски државни органи им нису одузимали некретнине, како је то учинила Хрватска стотинама хиљада прогнаних Срба.

Хрватски медији су, изражавајући антисрпство – и државно и национално, обавестили, да је недемократски поступак Србије према католицима проузроковао то да је од 170.000 Хрвата, у Србији остало само 100.000. Ово је, такође, једна велика медијска подвала, којој би се дивио и Гебелс. Јер, одлазак Хрвата из Србије није био проузрокован терором, него животним условима – Србија, после дугогодишњих санкција, није могла запослити стотине хиљада незапослених, па су многи одлазили у европске и ваневропске земље. Отишло је и стотине хиљада Срба и припадника националних мањина: Мађара, Румуна, Рома, Словака… Међу њима је отишло и доста Хрвата, па смањење њиховог броја (са 170.000 на 100.000), не треба тражити у антихрватском деловању државних органа Србије.

Хрватски државници и римокатолички прелати обмањују јавно мњење, само да се не би спомињао хрватски злочин геноцида над Србима од 1990. до 1995, кад је бивша Хрватска толико Срба прогнала, да је од око 30% остало данас само 3% Срба – управо онолико колико је то обећавао хрватски председник Фрањо Туђман.

 

Милорад Буха, премијер                            Дипл.инж Рајко Лежаић, председник

                                                                       Скупштине РС Крајине

 

 

B E L A   R U ŽA

Društvo za borbu protiv fašizma

Osnovano 1992. u Beogradu

e-mail: bela.ruza92@gmail.com

tel: 063/1110749

 

STVARNI SUD O STVARNIM ZLOČINCIMA

- U Sjedinjenim Američkim Državama -
 

 

Pravosuđe na međunarodnoj sceni je najavilo nešto novo – poštovanje prava i pravednosti. Jedan sud se usudio odbaciti prisutne pritiske i diktate iz prestonica najmoćnijih država sveta – članica NATO-a, na čelu sa Sjedinjenim Američkim Državama. To je grupacija država – predstavlja se za MEDJUNARODNU ZAJEDNICU i uveliko tumači da brani demokratiju i da se bori protiv nedemokratskih i diktatorskih režima, koji sprovode terorizam.  

Ali, ovaj sud je sve ove navode (koji su izmišljeni po ugledu na Gebelsa – pionira u obmanjivanju javnog mnjenja) shvatio kao krivotvorenje i pokrenuo sudski proces protiv članica NATO-a, koje su organizovale, preko Hrvatske, etničko čišćenje pravoslavnih Srba iz Republike Srpske Krajine i Hrvatske, od 1990. do 1995. Organizovale su, u najvećoj meri,  najveći egzodus jednog naroda u Evropi od završetka Drugfog svetskog rata. Egzodus srpskog naroda.

Ali, ostaće zabeleženo, da je ponedeljak – 29. 08. 2011, istorijski dan. Zakazan je prvi sudski pretres pred Okružnim sudom u Čikagu, u Sjedinjenim Američkim Državama. Proces je otvoren po tužbi 80 američkih advokata. Zastupaju do 800.000 prognanih Srba iz Republike Srpske Krajine (Zone pod zaštitom UN), koju je Hrvatska vojska okupirala, a vojska UN nije u tome sprečila hrvatsku vojsku – jer joj je tako diktirano iz Vašingtona i Brisela, što će Sud u Čikagu dokazati. Prognani su Srbi i iz Hrvatske, te broj prognanika stiže negde do 800.000.

Tužba će se koncentrisati na poluge, koje je koristio NATO i EU. Jedna od tih poluga je Agencija Vlade Američke, MPR.  Agencija je tužena za zločin genocida i etničko čiščenje. Tuženi treba da se izjasni – da li PRIZNAJE KRIVICU.

Pravni stručnjaci ocenjuju, da bi bilo, po Vladu SAD, najbolje da prizna krivicu. Ako to ne učini, vodiće se proces koji bi izveo pred sud mnoge članove američke vlade iz perioda progona srpsog naroda.

Američki pravni sistem je jasan i nije moguće da u sudskom procesu bude pošteđen iko od naredbodavaca, organizatora i izvršilaca zločina genocida. Sigurno je da svedočenja na ovom sudu neće biti onakva (nameštena) kakva su pred Haškim tribunalom. Ovde će unakrsno ispitivanje biti logično i nemilosrdno -  javno i bez zaštitnih mera. Setimo se samo sudjenja agentu CIA-e, potpukovniku Oliveru Nortu i drugima?! Zločini za koje im je sudjeno nisu ni deo onoga što su zločinci počinili Srbima na prostoru bivše SFR Jugoslavije. CIA je prodavala drogu i naoružavala KONTRAŠE u Nikaragvi. U slučaju progona Srba, isto se to činilo, ali su se od ubijenih Srba vadili i organi za klinike na Zapadu. Organi su vadđeni Srbima i od strane hrvatskih i šiptarskih vojnika. Tako (i na druge kriminalne načine) su zarađivali novac i hrvatski generali – koji su, uglavnom, bili iz kriminalnih grupa. Promaknuti su u generale – te ih danas procesuiraju i hrvatski sudovi.  NATO je iskoristio svoju vojnu silu i protiv malobrojne krajiške vojske, koja nije mogla ostati na frontu, jer je morala da spasava svoje stanovništvo – na koje se usmerila hrvatska vojska, s ciljem biološkog uništenja – kako je to činila hrvatska fašistička vojska prema Srbima, Romima i Jevrejima i u Drugom svetskom ratu.

Jednostavno, ovaj proces pred sudom u Čikagu je istorijski. Moguće je da se pred njim pojave, kao svedoci, ili okrivljeni: Klinton, Olbrajt, Klark… Ako se to ne desi, prethodiće priznanje krivice Agencije.

Američko pravosudje je  na najvećem ispitu nezavisnosti u istoriji… Sud će raspravljati o nadoknadi štete za 200.000 prognanih Srba u „Oluji“. Ali, snaga presude američkog suda je neuništiva. Na nju će se, kasnije, moći da pozove i svaki od onih Srba koji su prognani, a njihov broj je do 800.000. Jer, nema razlike između progona u vreme hrvatske agresije na Republiku Srpsku Krajinu u maju i avgustu 1995. i progona u vreme od 1990. do 1995 – u svim delovima Hrvatske.

 

Beograd, 1. 9. 2011.

 

Zamnik predsednika

Stevo Kuridža

 

 

 

 

 

BELA  RUŽA

Društvo za borbu protv fašizma

Osnovano 1992 godine

e-mail: bela.ruza92@gmail.com

Mobtel: 063/1110749

23. 08. 2011 godine

 

 

Treća sreća…… za Nemačku

 

 

PRVA rečenica kancelarke Nemačke u PRVOJ zvaničnoj poseti Srbiji bila je preporuka da: "Srbija treba da se UGLEDA NA HRVATKU"!!!??? Upravo tako! Srbija da se ugleda na Hrvatsku!!!  Izbljuvala je taj otrov ne trepnuvši! A šta drugo i očekivati od nekoga čije je čedo neofašistička tvar zvana r. Hrvatska? To je samo nastavak vekovnog obračuna sa SRBIMA. Vatikanu smeta to da postoje Srbi katolici. A, krije Vatikan da je jedan od 4 primasa Rimokatoličke crkve SRPSKI PRIMAS U BARU, U CRNOJ GORI. Nemačkim i hrvatskim neofašistima smeta i SRPSKO IME – kao i Vatikanu!

Kolonizacija nije završena! Sa neskrivenim cinizmom, Merkelova otvara stare srpske rane. A sprema se da otvori nove. Te rane su Sandžak i Vojvodina.  Nas takav obrazac ponašanja ne iznenadjuje. Iznenadjuju nas naši izabrani predstavnici koji ponizno, bez imalo dostojanstva prelaze preko jedne takve odvratne poruke! Da su pokazali makar malo državničke mudrosti, mogli su da postave jedno od 800.000 hiljada pitanja. Toliko je Srba  prognanano (od 1990. do 1995) iz Republike Srpkse Krajin i Hrvatske – od strane te države Hrvatske, koju Merkelova hvali.. Ili preko 1.000.000 pitanja, jer je Hrvatska, uz pomoć Nemačke i Vatikana, na najsvirepiji način, ubila Srba u II svetskom ratu. Ili 2.000.000 pitanja – koliko su nemačke države sa saveznicima i muslimanima i katolicima na Balkanu, ubile Srba u Prvom  svetskom  ratu.  Ili…..  A kako to da se ugledamo na Hrvatsku? Da proteramo Hrvate i otmemo im imovinu, pokrstimo muslimane, Rome proglasimo nepoželjnim i  istaknemo fašističke simbole? Da li su to standardi EU, gospođo Merkel?

DRUGA rečenica gospođe Merkel nije ništa manje bolna!

Izgovorila je da Srbija i „republika Kosova“ mora da uspostave DOBROSUSEDSKE ODNOSE?! Samo neupućeni mogu da se pitaju što je neofašistima, predvodjenim Nemačkom,  toliko stalo da Srbija prizna Kosovo. Njima je jasno da je kolonijalni naum Austrougarske iz 19 veka o stvaranju Velike Albanije ništavan sve dok Srbija brani svoje  zemlje na Kosovu i Metohiji. Zbog toga je Zapad doveo u Srbiji na vlast DOS, koji bi trebalo da onemogući Srbiju u odbrani svoje Svete Zemlje, Kosova i Metohije. Fašistima se žuri. Potrebna im je tapija na posed zvani KOSMET. Odmah! Očigledno je da će do promene odnosa snaga u svetu doći  brže nego što su mogli u Briselu i Vašingtonu predvideti. Da podsetimo. 1997 g, održana je Konferencija o bezbednosti balkanskih zemalja. Popisana je Krfska deklaracija. Druga u dvadesetom veku. Garantovana je nepovredivost granica. Odmah nakon toga, Fatos Nano, predsednik Albanije, izjavljuje : KOSOVO JE UNUTRAŠNJA STVAR SRBIJE! Vojska i policija Srbije uspešno se obračunava sa teroristima. Suočeni sa činjenicom da nema ništa od sna o Velikoj Albaniji, šiptarski nacionalisti beže u Nemačku.  Na hiljade njih  traže politički azil. I ni jedan zahtev Nemački sudovi nisu pozitivno rešili. Obrazloženje je bilo identično: U SRBIJI NEMA PROGONA NA RASNOJ, VERSKOJ, NACIONALNOJ I POLITIČKOJ OSNOVI!

Nije nam jasno zašto, ali ovu činjenicu niko od optuženih u Haškom tribunalu nije koristio?! Ali nam je jasno da kancelarki Merkel niko od izabranih nam predstavnika to neće smeti ni da spomene. I 1998 g. je Klaus Kinkel, tadašnji šef Nemačke obaveštajne službe, koju su osnovali Hitlerovi nacisti, ubrzano obučavao teroriste po kampovima na severu Albanije, naoružavao, i (suprotno stavovima sudova države mu , čiji je činovnik) počinje medijsku kampanju protiv Srbije. Teroristima su preneli bogato zločinačko iskustvo nemačkioh nacista  A šiptarski teroristi su nadmašili učitelje! Spaljivali su žene i decu u jedinom krematorijumu u Evropi nakon II svetkog rata. Tim operacijam u selu Klečka je rukovodio Rmuš Haradinaj, kome na putu u Hag počast odaju postrojene  nacističke čete?!  Zbog nivoa razvoja medicine,  nemački nacisti nisu mogli da trguju organima žrtava."SAMO" su vršili eksperimente uživo. Tu su ih Albanci prevazišli. Da li će neko to smeti u Srbiji da spomene kancelarki. Neće!

Hitler i Kajzer koristili su grubu, vojnu, silu za ostvarivanje svojih ciljeva.

Nemački neonacisti, ovaj put, koriste EKONOMSKO ORUŽJE. U dvadesetom veku dva puta je bilo BERLIN KAPUT!!! Ali…..treća sreća…. Misli o tome kancelarka Merkel, ali mislite i vi!

 

 

Zamenik predsednika

Stevo Kuridža

 

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА

ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11080 Земун, Магистратски трг 3    – Teл. 3077-028, vladarsk@gmail.com; vladaukninu@gmail.com

Бр. 1376/11  – 30. 08. 2011 (7519. година по српском календару)

 

КАНЦЕЛАР СР НЕМАЧКЕ

ЊЕ Ангела Меркел

(Амбасада СР Немачке у Београду, ЊЕ Волфрам Маса,

11.000 Београд, Кнеза Милоша 74-76)  

Ваша Екселенцијо,

И овог пута понављамо – знамо да кријете од јавности писма Владе Републике Српске Крајине у прогонству. Ипак их упућујемо, јер су им садржаји дубоко обавезујући за државнике – посебно за премијера Немачке. Наша писма ће сведочити пред историјом – о нама и о Вама. О Вама – зато што не уклањате последице антисрпског деловања немачких државника крајем двадесетог и почетком двадесетпрвог столећа. Ви добро знате, да су они наставили програм немачких држава из времена Првог и Другог светског рата, кад су Срби  осуђени на биолошко истребљење и кад су у оба рата за Србе отворени концентрациони логори смрти, а српске државе биле окупиране? Ви знате, да је међународна заједница обавезала Немачку, да не користи оружане снаге ван Немачке, а Ваши претходници су ту међународну обавезу прекришили и послали немачку војску да обави ваздушну агресију на Србију и Црну Гору – 1999. 

Знате, није да не знате, да је Немачка, најангажованије, разбијала СФР Југославију од 1990. до 1995. и да је одобрила Хрватској да прогна до 800.000 Срба из Републике Српске Крајине и Хрватске, да лиши Србе свих грађанских права и да им заплени сву покретну и непокретну имовину.  Такав поступак хрватске државе је истоветан поступку Немачке у време Адолфа Хитлера, кад је Ваша држава убила део Јевреја, део затворила у концентрационе логоре, а део прогнала у друге земље – запленивши им сву имовину. Ви знате, да је приватна својина неотуђива светиња и да се на њеном поштовању заснива демократија савремене цивилизације. Но, Немачка дозвољава Хрватској – да не уважава Србима право на приватну имовину и омогућује Хрватској, да ту имовину (станови, куће, предузећа, пољопривредна имања, радионице…) уступи породицама хрватске националности – као што је Адолф Хилтлер јеврејску имовину уступао немачким породицама. Хрватска се понаша према Србима како је то Немачка чинила према Јеврејима и Ромима, а Немачка, и поред тога, кандидује Хрватску у чланство ЕУ!

Немачка је најважаванија чланица ЕУ и најуважаванија европска чланица НАТО-а, те Ви знате како чланице НАТО-а реагују кад се појаве у некој држави знаци недемократског деловања – с могућом појавом кршења људских права и тероризма. А у Хрватској – не само да се појављује кршење људских права, него је оно увелико усавршено, а Ви, и поред тога, Хрватску кандидујете за чланство у демократској ЕУ! Довољан је увид у основне законе Хрватске, па се уверити – да је то законодавство усмерено ка ускраћивању људских права Србима (појединачних и колективних), што би морало да узнемири и УН, и ЕУ, и ОЕБС, па и НАТО – јер се НАТО декларише да брани људска права и демократију.  А узнемиравање је међународна обавеза, јер је Хрватска (коришћењем свог законодавства) одузела Србима приватну својину – а та својина се може вратити српској породици само на основу споредног закона, који уопште не третира неотуђиво право на имовину. Хрватски општински и државни органи могу вратити Србима куће, станове, предузећа и пољопривредне поседе само уз одлуку да се српској породици одобри државна помоћ (Хрвати то изражавају речју „скрб“). Стотине Срба је доживело, да им у општинама саопште, да не могу добити своју кућу, јер не испуњавају услове по „Закону о подручјима посебне државне скрби“ – бр. 57/11 („Народне новине“, Загреб, 25. мај 2011). Значи, хрватска држава је одузела приватну имовину свим прогнаним Србима из Републике Српске Крајине и Хрватске (до 800.000 лица), а може им је вратити само на основу цитираног закона о државној помоћи. Ова чудна помоћ је у овом закону у Поглављу „VI ПРОВИДБА И НАДЗОР“, Чланак 29. Али, садржај овог члана, унапред, онемогућује Србима, да се користе најављеном државном помоћи (милостињом), јер се набрајају личности које се не могу користити овим правом: „(1) Права из овога Закона, не могу остварити особе:

1.                         које су правомоћно осуђене за казнена дјела против човјечности и међународног права,

2.                         које су павомоћно осуђене за казнена дјела против Републике Хрватске,

3.                         против којих је покренут поступак за казнена дјела против Републике Хрватске до правомоћности судске одлуке“.

Срби који су суђени и који су провели у затвору неколико година нису могли добити своју имовину, јер им то онемогућује тачка 1. и тачка 2. Члана 29. овог закона. Кад власници поседа упозоре службенике у Хрватској, да нису они једини власници зграде и пољопривредног поседа, него да су то и остали чланови породице (тако је записано у катастру), они им одговарају – да постоји решење. Упућују домаћине, да се судски раставе од супруга, да деца остану у домаћинству са супругама и онда ће супруга и деца добити своју непокретну имовину!

Против десетина хиљада Срба су хрватски полицијски и судски органи расписали потернице, те тај огроман број Срба нема право на своју имовину, јер тачка 3. Члана 29. прецизира – да право на имовину не могу остварити они „против којих је покренут поступак за казнена дјела против Републике Хрватске до правомоћности судске одлуке“. Такође, имајте у виду, да се имовина може одузети само судском одлуком, али то за Хрватску не важи – то се Србима чини и на основу обичног закона о државној помоћи појединцима и друштвеним организацијама.

Видите, да би овакво кршење људских права у Хрватској требало да дигне на ноге Међународну заједницу. Хрватску треба спречити и приморати на демократски однос према припадницима спрске нације. У Вашој држави се реагује на сасвим други начин – Хрватска се цени као демократска држава и кандидује се за чланство у ЕУ! Такав однос вуче корене из два светска рата, кад су немачке државе осудиле Србе на биолошко истребљење. Део такве политике, Немачка и друге државе Запада спроводе и данас. То се види и на примеру имовине Срба на Косову и Метохији. Зашто Ваша држава и ваша војска (на пример) не омогуће враћање станова и кућа Србима у Приштини, где су живели до окупације у броју од око 30.000? Ето, то питање није тешко, а враћање приватне имовине на Косову и Метохији је и Ваша обавеза. Наравно, Ваша обавеза је, да се оконча окупација српског Косова и Метохије и да Ваша држава и Ваше савезнице повуку срамно признавање „Државе Косово“. Ако Ви то не учините, Ваша Екселенцијо, учиниће то један од Ваших наследника у Берлину – будите у то уверени.           

            С обзиром да државни органи Немачке не сарађују с Владом Републике Српске Крајине у прогонству, ово писмо је отворено – и сведочанство је пред ИСТОРИЈОМ.

 

Милорад Буха, премијер                            Дипл. инг. Рајко Лежаић, председник Скупштине

 

29. avgusta,u jednom od najlepših gradova u Evropi – u Ceskoj prestonici Prag odrzana je – Međunarodna konferencija o problemima odnosa između Evropske unije, Rusije i Nove Evrope. Pod "novom Evropom organizatori su imali u vidu nove istočne članice Evropske unije, Balkana i Ukrajine. Događaj je neobičan za Ceski parlament u istorijskoj zgradi, gde je konferencija odrzana – zidovi nisu čuli takvesrbofilske diskusije. Učesnici, među kojima su bili predstavnici parlamenata i eksperata iz Češke, Italije, SAD i, naravno, Srbije diskutovano je o mestu Evrope i Balkana, Nemačke i Rusije u kontekstu izbora u 2012 u Rusiji, Francuskoj i SAD. Na konferenciji je prisustvovao i lider Srpske dijaspore Evroazije, Dragan Stanojevic. On je u svom nastupu govorio o uspesnosti vladavine Vladimira Putina i napravio analizu njegovih rezultata. Njegov nastup je izazvao veliku paznju. Svoj nastup je zapoceo sa recima "Zašto danas mnogi govore o Rusiji I Putinu. Ja cu navesti nekoliko bitnih faktora zasto. On je bio u stanju da spreči kolaps Rusije kao države, obezbedio je veliki rast ekonomike, vlada je povećala društvene obaveze,on je za mnoge narode postao asocijacija za spravedljivost … Ne smemo da zaboravimo psihološki aspekt – On je vratio Rusiji medjunarodni autoritet. Mom narodu dao ogromnu podrzku. U svetu je danas mnogo revolucija, I svugde se primenjuju dupli standardi I narusavanje prava,kao sto je to bilo u Srbiji,kada ja NATO izvrsilo agresiju navodno sprecavajuci humanitarnu katastrofu a u stvari svojim delovanjem je stvorio katastrofu a cilj te agresije je apsolutno jasna,jer je agresija bila povod da se otme K i M od Srbije.. Uveren sam da će novi termin predsednistva Vladimira Putina biti faktor stabilnosti u Evropi i širom sveta "… Ton razgovora Dao je i profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Pragu Oskar Krejci, koji je napomenuo o čuvenom govern Vladimira Putina u Minhenu na Konferenciji 2007: "Njega tad niko nije razumeo Kao da je o tome govoriti u Evropi neprilicno… Ali šta mi onda vidimo NATO potpisuje sporazum o saradnji Sa Rusijom i istovremeno na tajnoj sednici razmatra koje ce divisije prve preci granice bloka u baltičkim drzavama. I ko Nije bio u pravu? radni stil Vladimira Putina odlikuje otvorenosti I direktnoscu I to bi trebalo da bude model za političke lidere u centralnoj Evropi i ako ONI postanu kao on, onda Ceska nece biti izmedju Rusije i Nemackeli vec sa njima na istom nivou.. " Logično je pretpostaviti da umesto Češke Republika moze biti I Srbija. Našu zemlju zajedno sa zamenikom predsednika Narodne skupštine, generalom Božidarom Delićem,predstavljao je I poslanik skupstine,predstavnik DSS- Jovan Palalic ,koji se zahvalio Rusiji na podršci jer je ona obezbedila podrzku Srbiji,po pitanju nemogućnosti priznavanja nezavisnosti Kosova, "Rusija, zahvaljujuci Vladimiru Putinu,ostaje pravi bedem evropske bezbednosti". O fenomenu "povratka Rusije u Evropu", koje se dogodilo tokom predsedavanja Putina, izjavio je predstavnik Italije, poslanik u Veneciji, Alesandro Musolino.Što se tiče naše zemlje, "Južni tok", kao sredstvo energetske bezbednost, po misljenju italijanskog senatora, Lore Bjankoni, je rezultat "diverzifikacije energetskih potencijala Rusije pri Putinu, što povećava politički značaj ove zemlje." O temi energetske bezbednosti obratio se poslanik `Ukrajinskog parlamenta- zemlje, čiji su interesi u direktnoj suprotnosti sa "Južnim tokom" – Valerij Konovaliuk, rekao je da se energetska saradnje između Rusije i Evrope, realizuje, uključujući I Ukrajinu i garantom stabilnosti ovih odnosa je Vladimir Putin: "Mi, u Ukrajini, imamo katastrofalno iskustvo nestabilnosti kada je, posle izbora 2004, država vracena na nekoliko godina unazad Stabilna Rusija – je garant ekonomskog razvoja celog prostranstva bivšeg Sovjetskog Saveza.". Slovački premijer Jan Charnogurski je napravio interesantno poređenje:… "Rusija nastoji da se integriše sa EU, ali da nikada neće biti primer države sa slabim vladama, koje su sada u EU. Evropa se boji jakog lidera u Rusiji. Simbolom jake Rusije je postao V.Putin. Oni koji se plaše Ruske snage, pokušavaju da utiču na rezultate predstojećih predsedničkih izbora, suprotstavljajući se njegovom povratku.. Ali mi , u centralnoj Evropi ne treba zaboraviti o mogućoj evropskoj ekonomskoj krizi. Ako se to dogodi, onda ce zemlje centralne Evrope birati između Nemačke i Rusije. Ali Nemačka. nije globalna sila, kao što je Rusija. Dakle, šanse jake Rusije za uticaj u centralnoj Evropi, su velike. " Po misljenju poslanika Izraelskog `kneseta,17. Litinetskog Leonida, Rusija ne bi trebalo da se fokusira na Evropu, da "mora da ide svojim putem – da se kombinuju demokratiju sa jakom vertikalom vlasti, kako bi mogli da u ovom tranzicionom periodu da izleči probleme u privredi, korupciji i drugim oblastima." Sa istim stepenom istine, može se rećI i o Srbiji. Treba napomenuti da su srpski političari i stručnjaci, govornici na konferenciji u Pragu, aktivno se zalagajuci za povratak Vladimira Putina na predsednicku funkciju, koji je, prema recima Božidara Delića, veliki interes Srbije I njenog naroda. Poznati srpski analitičar u SAD Srdzha Trifkovich rekao je da, ako Putin želi da bude predsednik opet, on ce bez sumnje to I biti, a onda "će morati da se resava šta ciniti NATO- zločinima." Ostaje da sacekamo zvaničnu izjavu o imenovanju aktuelnog premijera Rusije za novog predsednika i za `Evropu je to mogucnost a ne opasnost

29 августа в одном из красивейших городов Европы – чешской столице Праге – прошла международная конференция, посвященная проблемам взаимоотношений Европейского Союза, России и новой Европы. Под 'новой Европой' организаторы мероприятия имели в виду новых восточных членов Европейского Союза, Балканы и Украину. Событие оказалось нетипичным для чешского парламента, в старинном здании которого оно проходило – эти стены давно не слышали такой сербофильской дискуссии. Участники, среди которых были представители Парламентов и эксперты из Чехии, Италии, США и, конечно, Сербии, обсуждали вопросы места Восточной Европы и Балкан между Германией и Россией в контексте выборов 2012 года в России, Франции и США. Тон дискуссии задал профессор из пражского Университета международных отношений Оскар Крейчи, который вспомнил знаменитую речь Владимира Путина на мюнхенской конференции в 2007 году: "Его тогда никто не понял. Как будто говорить об этом было в Европе неприлично. Но что мы видим потом? НАТО подписывает договор о сотрудничестве с России и одновременно на секретном заседании обсуждает то, какие дивизии первыми перейдут границу блока в Прибалтике. И кто был не прав? Рабочий стиль Владимира Путина, характеризующийся откровенностью и прямотой, должен стать образцом для политических лидеров стран Центральной Европы. И если они станут такими, как он, то Чехия будет не между Россией и Германией, а вместе с ними на одном уровне'. Логично допустить, что вместо Чехии вполне можно сказать тоже самое и о Сербии. Представлявший нашу страну вместе с вице-спикером Народной Скупщины от СРС генералом Божидаром Деличем депутат ДСС Йован Палалич поблагодарил Россию за поддержку, которую та оказывала Сербии по вопросу невозможности признания независимости Косово: "Россия благодаря Владимиру Путину остается настоящим оплотом европейской безопасности". О феномене 'возвращения России в Европу', которое состоялось во время путинского президентства говорил представитель Италии, депутат парламента Венеции Алессандро Мусолино. Волнующий нашу страну "Южный поток" как инструмент энергетической безопасности, по мнению итальянского сенатора Лауры Бьянкони, является следствием "диверсификации энергетического потенциала России при Путине, которое усиливает политическое значение этой страны". Тему энергетической безопасности также затронул депутат Верховной Рады Украины – страны, интересы которой входят в прямое противоречие с "Южным потоком" – Валерий Коновалюк отметил, что энергетическое сотрудничество между Европой и Россией, на сегодняшний день, осуществляется, в том числе, через Украину и гарантом стабильности этих отношений является Владимир Путин: "Мы, в Украине, имеем губительный опыт нестабильности, когда после выборов 2004 года государство было обрушено на годы назад. Стабильная Россия – гарант экономического развития всего постсоветского пространства". Премьер-министр Словакии Ян Чарногурский запомнился любопытным сравнением: "Россия стремится к интеграции с ЕС. Но для нее никогда не будут примером государства со слабыми правительствами, какие есть в ЕС. Европа, в свою очередь, боится Россию с сильным лидером. Символом сильной России стал Путин. Те, кто бояться силы России стремятся влиять на результаты будущих президентских выборов, противодействуя его возвращению. Но мы, в Центральной Европе, не должны забывать о возможном европейском экономическом кризисе. Если он произойдет, то странам Центральной Европы останется выбирать между Германией и Россией. Но Германия не является глобальной державой, а Россия является. Поэтому шансы сильной России на влияние в Центральной Европе неплохие". По мнению депутата 17-го Кнессета Израиля Леонида Литинецкого, Россия не должна ориентироваться на Европу, она "должна идти своим путем – сочетать демократию с твердой вертикалью власти, дабы суметь в этот переходный период вылечить проблемы в экономике, коррупции и прочих сферах". С той же степенью правды это можно сказать и о Сербии. Необходимо отметить, что сербские политики и эксперты, выступающие на пражской конференции, активно выступали за возвращение Владимира Путина на пост Президента России, что, по словам Божидара Делича, соответствует интересам Сербии. Глава сербской диаспоры Евразии Драган Станоевич сделал анализ правления Владимира Путина: "Почему говоря о России с надеждой мы часто используем имя Путина? Ему удалось предотвратить распад России как государства. При нем наступил рост экономики, государство усилило социальные обязательства… Нельзя забывать и о психологическом аспекте – он вернул страну к лидерству в мире. Мир переполнен революциями, которые сопровождаются двойными стандартами. Уверен, что новый срок президентсва Владимира Путина будет фактором стабильности для Европы и всего мира'. А известный сербский аналитик из США Срджа Трифкович прямо сказал, что, если Путин захочет стать снова Президентом, он им без сомнений станет, и тогда "нужно будет решать, что нам делать с НАТО за их преступления". Остается ждать заявления об официальном выдвижении нынешнего премьер-министра России на новый 6-летний президентский срок, а Восточной Европе пожелать скорейшего понимания, что 'Россия для Европы – возможность, а не угроза', как резюмировали участники собрания. pres sluzba MO "USDEA"

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ

11080 Земун, Магистратски трг 3 – Србија – Бр. 1374/11  – 25. август 2011. године

Тел. 3077-028; vladarsk@gmail.com

 

С  А  О  П  Ш  Т  Е  Њ  Е

Председница Владе Хрватске Јадранка Косор руши односе са Србијом

(Влада и Скупштина РС Крајине у прогонству упућују прекор редакцијама медија,јер од фебруара 2005,не објављују крајинска саопштења. Ово је тешко огрешење о националне и државне интересе и кршење је новинарског кодекса).

 

Почетком августа је председник Хрватске, др Иво Јосиповић, изговорио, да је прогон до 800.000 Срба из Републике Српске Крајине и Хрватске, од 1990.до 1995, највећа част хрватске државе и хрватске војске. Тако је обелоданио хрватску стратегију према православним Србима и српским државама. Све ово је потврђено и у понашању председнице Владе Хрватске, госпође Јадранке Косор, током јучерашње посете српском Косову и Метохији, кад је признала германску и романску окупацију дела Србије и признала окупаторску администрацију – коју чине Шиптари у служби германских и романских држава. Јасно је да је оваква спољна политика Хрватске дубоко антисловенска. 

Ове изјаве двоје хрватских државника показују потпуну неозбљност и упућују на закључак да Хрвати још нису постали историјски народ. О томе сведочи и међудржавни уговор Србије (СР Југославије) и Хрватске од 23. августа 1996, у којем је предвиђено – да ће државе потписнице признавати једна другој међународне границе, суверенитет и територијални интегритет на целој државној територији. Уз тако озбиљну обавезу, Јадранка Косор је признала окупаторску администрацији у Приштини – као „Владу Косова“ и тиме, практично, поништила међудржавни уговор између Србије и Хрватске, од 23. августа 1996. Ова хрватска несмотреност, ако буде мудрости код државника Србије, требало би да изазове прекид дипломатских односа са Хрватском и преиспитивање свих других веза – у којима је Хрватска бележила корист, јер је више извозила у Србију, него што је увозила из Србије.

Хрватска несмотреност у спољној политици би морала да изазове реакције Србије и због тога што је Хрватска подржала окупаторску администрацију у Приштини, која је прогнала око 80% српског и ромског становништва с Косова и Метохије. Као чланица УН, Хрватска је обавезна да се залаже, да се прогнани Срби и Роми врате у своје домове и да им се врати, или надокнади, одузета имовина.  Хрватска је, својим понашањем, подржала овај прогон Срба и Рома с Косова и Метохјије, јер је Међународна заједеница, нарочито ЕУ, одобрила Хрватској прогон и 80% Срба из Републике Српске Крајине и Хрватске, од 1990. до 1995. године. Овакав нехуман однос према Србима из РС Крајине и Србима и Ромима с Косова и Метохије неће моћи да се дуго прећуткује у УН и другим међународним организацијама, уколико Влада Србије такво огрешење међународне заједнице према Србима и Ромима буде покретала пред Саветом безбедности и ЕУ.

 

Милорад Буха, премијер                            дипл.инж Рајко Лежаић, председник

                                                                       Скупштине РС Крајине

 

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА

ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11080 Земун, Магистратски трг 3 -  Тел. 3077-028, vladarsk@gmail.com

Бр. 1373/11–  24. 08. 2011.

 

 

С  А  О  П  Ш  Т  Е  Њ  Е

Канцелар Немачке, госпођа Меркел, хвали Хрватску – а Хрватска лишила Србе људских права – по угледу на немачки поступак према Јеврејима и Ромима у време Хитлера

 

 

            (Влада и Скупштина РС Крајине у прогонству упућују прекор редакцијама медија,јер од фебруара 2005,не објављују крајинска саопштења. Ово је тешко огрешење о националне и државне интересе и кршење је новинарског кодекса).

 

 

            Европска унија свакодневно истиче своју приврженост одбрани људских права, демократији и равноправном третману држава, нација, верских и друштвених заједница. Од кандидата за чланство у ЕУ се тражи да уважавају ове стандарде. Међутим, последња два дана, током посете канцеларке Немачке, Ангеле Меркел, Хрватској и Србији, искрсавају непобитне чињенице – да СР Немачка не уважава равноправност држава, нација, верских и друштвених заједница, јер је то потврдила Ангела Меркел у Загребу, 22. 8. 2011, изјавивши да ће обавестити руководство Србије. Погледајмо шта је рекла хрватским државницима:

            „Моја прича у Београду биће следећа: 'Погледајте Хрватску, Хрвати су успели. Ми желимо да ви имате мир, да се побољшате друштавено и економски… да нам се придружите за столом, али ви морате нешто да урадите за узврат. Један од предуслова  за Србију је Косово, да се односи између те две државе нормализују'“.

            Ова изјава Ангеле Меркел је речена и у име ЕУ, јер је Немачка, нема спора, најзначајнија држава ове организације. Изјава је језива, јер је истоветна ставовима немачких државника према Србима у двадесетом столећу, посебно у време Другог светског рата, кад је Адолф Хитлер имао истоветан став према Хрватској – какав данас има и Ангела Меркел. А та Хрватска је (по налогу нацистичке Немачке) обавила биолошко истребљење Срба и прогон Срба у Србију и Црну Гору (уз успутно убијање у концентрационим логорима смрти Рома и Јевреја). Док је Хрватска обављала овај геноцид, Адолф Хитлер је издавао налоге немачким генералима, да не ометају Хрватсу у програму истребљења Срба и Хрватску је сматрао својом најпоузданијом савезницом.

            Да видимо, шта је ових година Хрватска учинила према Србима, а то Ангела Меркел не узима у обзир и не тражи од Хрватске да уклони последице свог злочина геноцида над Србима од 1990. до 1995, него саветује државнике Србије – да се угледају на учинке хрватских државника!

            Хрватска је (1990) променила устав и српском народу одузела државотоворност (то је исто као кад би у Белгији Валонци одузели државотворност Фламанцима) и почела с проагоном Срба – АКО БИ СРБИЈА УЧИНИЛА ИСТО ШТО И ХРВАТСКА (по предлогу А. Меркел), ОНДА БИ СРБИЈА МОГЛА НЕКОЈ ГРУПАЦИЈИ СТАНОВНИШТВА ДА УСКРАТИ ПРАВО НА ОСТАНАК У СРБИЈИ.

            Хрватска је (од 1990. до 1995) минирала, палила и рушила српске привредне објекте, куће и станове, а Србе прогонила у Србију и треће државе – АКО БИ СРБИЈА ТАКО ПОСТУПАЛА (како јој предлаже А. Меркел), СРБИЈА БИ ТРЕБАЛО ДА МИНИРА, ПАЛИ И РУШИ ПРИВРЕДНЕ ОБЈЕКТЕ, КУЋЕ И СТАНОВЕ ПРИПАДНИКА НЕСРПСКЕ НАЦИЈЕ И ДА ИХ ПРОГОНИ У ТРЕЋЕ ЗЕМЉЕ.

            Хрватска је (1995) окупирала Републику Српску Крајину, Зону под заштитом УН, а 80% српског становништва прогнала и запленила му сву имовину – АКО БИ СРБИЈА ТАКО ПОСУПИЛА (по предлогу А. Меркел), ОНДА БИ СРБИЈА ТРЕБАЛО ДА СЕ ОГЛУШИ О ПРИСУСТВО ТРУПА УН НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ И ДА ПРОГНА 80% ШИПТАРА, ИЛИ ТОЛИКО ПРИПАДНИКА НЕКЕ ДРУГЕ НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ, ИЛИ ПРИПАДНИКА НЕПРАВОСЛАВНЕ ХРИШЋАНСКЕ ВЕРЕ.

            Хрватска је после 1995. запленила сву покретну и непокретну имовину прогнаних Срба и до данас је Србима није вратила, него ју је Хрватска предала породицама хрватске националности – АКО БИ СРБИЈА ТАКО ПОСТУПИЛА (по предлогу А. Меркел), ОНДА БИ ИЗ СРБИЈЕ БИЛИ ПРОГНАНИ ПРИПАДНИЦИ НЕСРПСКОГ НАРОДА, А ЊИХОВА ИМОВИНА БИ БИЛА ПРЕДАТА СРПСКИМ ПОРОДИЦАМА.

            Трагично је што Ангела Меркел, представница најмоћније државе ЕУ, не показује ни најмању бригу за прогон и обесправљивање српског народа из Републике Српске Крајине и Хрватске, а тај прогон и правно обесправљивање обавиле су над Србима Немачка и Хрватска и од 1941. до 1945.     

           

РАТКО ЛИЧИНА, министар

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА

ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11080 Земун, Магистратски трг 3    – Teл. 3077-028, vladarsk@gmail.com; vladaukninu@gmail.com

Бр. 1372/11  – 22. 08. 2011 (7519. година по српском календару)

 

КАНЦЕЛАР СР НЕМАЧКЕ

ЊЕ Ангела Меркел

(Амбасада СР Немачке у Београду, ЊЕ Волфрам Маса,

11.000 Београд, Кнеза Милоша 74-76)

           

Ваша Екселенцијо,

Понављамо, знамо да кријете од јавности писма Владе Републике Српске Крајине у прогонству. Ипак их упућујемо, јер су им садржаји дубоко обавезујући за државнике – посебно за премијера Немачке. Наша писма ће сведочити пред историјом – о нама и о Вама. О Вама – зато што не уклањате последице антисрпског деловања немачких државника крајем двадесетог и почетком двадесетпрвог столећа. Знате ли, да су они, тим антисрпским деловањем, спроводили програм немачких држава из времена Првог и Другог светског рата, кад су Срби били осуђени на биолошко истребљење и кад су у оба рата за Србе отворени концентрациони логори смрти, а српске државе окупиране? Знате ли, да је међународна заједница обавезала Савезну Републику Немачку, да не сме користити своје оружане снаге ван немачких граница? А знате ли, да су Ваши претходници ту међународну обавезу прекришили и послали су немачку војску, која је обавила ваздушну агресију на Србију и Црну Гору – 1999. године?

Знате ли, да је Савезна Република Немачка, најотвореније и најангажованије, разбијала СФР Југославију од 1990. до 1995. и одобрила Хрватској да прогна до 800.000 Срба из Републике Српске Крајине и Хрватске, да лиши Србе свих грађанских права и да им заплени сву приватну покретну и непокретну имовину?  Да Вас подсетимо, да је такав поступак хрватске државе истоветан поступку Немачке у време Адолфа Хитлера, кад је Ваша држава убила део Јевреја, део затворила у концентрационе логоре, а део прогнала у друге земље – запленивши сву имовину Јевреја.

То су чињенице, које ниједна чланица ЕУ не сме да оспорава, што предвиђа и „Резолуција о европској и међународној заштити нацистичких концентрационих логора као историјских споменика“, изгласаној у Стразбуру 10. фебруара 1993. године. Резолуција обавезује чланице ЕУ „као потписнике Свечане декларације против расизма и ксенофобије – да употребе сва могућа средства за борбу против свих појавних облика неонацизма у оквиру Заједнице, као и сваког оспоравања чињенице, да је у логрима вршено истребљење“.

А знате ли да је, крајем 20. столећа, Западна Европа, с Ватиканом и Америком, применила све оно што је чинила и нацистичка Немачка и фашистичка Хрватска према Србима, Ромима и Јеврејима. А Крајишници су имали државотворни статус:  у Мађарској од 1471, у Аустрији од 1630, у Венецији од 17. столећа и у Југославији од 1918?

            Ваша Екселенцијо,

            Недемократски су поступили ваши државници и према Србији и Србима на Косову и Метохији. После ваздушне НАТО агресије на Србију и Црну Гору (1999) досељено је стотине хиљада Шиптара из Албаније на Косово и Метохију, као што су то столећима чинили Турци, а Немци у оба светска рата. Ваша држава Немачка, с осталим чланицама НАТО-а, окупирала је српску покрајину Косово и Метохију и тамо успоставила окупаторску администрацију, с циљем да се омогући експлоатација рудног богатства за фабрике у Немачкој и у другим западноевропским државама. Тамо је Немачка послала своје војнике (мада то није смела да чини) и Ви те војнике зовете мировним снагама. А те војне снаге нису обезбедиле повратак прогнаних Срба с Косова и Метохији, нити враћање њихове покретне и непокретне имовине.

Ваша Екселенцијо,

Одговорите само на једно питање. Зашто Ваша држава и ваша војска не омогуће враћање станова и кућа Србима у Приштини, где су живели до окупације у броју од око 30.000? Ето, то питање није тешко, а враћање приватне имовине на Косову и Метохији је и Ваша обавеза. Наравно, Ваша обавеза је, да се оконча окупација српског Косова и Метохије и да Ваша држава и Ваше савезнице повуку срамно признавање „Државе Косово“. Ако Ви то не учините, Ваша Екселенцијо, учиниће то један од Ваших наследника у Берлину – будите у то уверени.   

            Уверени смо,да имате могућности,да поступите онако како то захтева међународно право и државни документи СР Немачке, у којима су њене обавезе – да не дозволи понављање расизма и нацизма, који је, то се не може оспорити, државно опредељење у Хрватској после 1990. године и опредељење Ваших изабраника на Косову и Метохији.

С обзиром да државни органи Немачке не сарађују с Владом Републике Српске Крајине у прогонству, ово писмо је отворено – и сведочанство је пред ИСТОРИЈОМ.

 

Милорад Буха, премијер                                             Дипл. инг. Рајко Лежаић, председник Скупштине

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА

ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ

11080 Земун, Магистратски трг 3, Република Србија

Бр.1371/11 – 19. 8. 2011, vladarsk@gmail.com

 

 

 

С  А  О  П  Ш  Т  Е  Њ  Е

- По хрватској потерници, ухапшен у Шиду Рајко Милошевић, прогнаник из Хрватске –

 

 (Влада и Скупштина РС Крајине у прогонству, уз ово саопштење, упућују и прекор редакцијама медија у Републици Србији, јер од фебруара 2005. године, не објављују крајинска саопштења. Ово је тешко огрешење о националне и државне интересе и кршење је новинарског кодекса).

           

            Никад краја тузи српског народа и никад краја чуду, да државници Републике Србије не штите припаднике свог народа, кад ти припадници нису криви ни другим народима, ни другим државама.

            Ово је кратак осврт на истину о хрватском прогону стотина хиљада Срба из Републике Српске Крајине и Хрватске – и о вишегодишњем суђењу појединцима из те огромне масе обесправљених и прогнаних. Влада нема податке, да су медији објавили, да је у Шиду, 17. августа 2011. године, ухапшен Рајко Милошевић (шумарски радник) из села Шњеговића, код Славонске Пожеге, који је прогнан од стране хрватске војске 1991. године, кућа му је запаљена, а целокупна имовина предата породицама хрватске националности. Хрватски војници су му тада убили мајку Милеву – на кућном прагу.

            После прогона, Рајко Милошевић је живео у селу Бапској, код Вуковара, а после 1997. се преселио у Лаћарак у Срему.

            Хрватска га терети за неке злочине над Хрватима у околини Вуковара и изгледа да су органи МУП-а Републике Србије повероватли у такву конструкцију хрватске полиције, па су издали налог за хапшење Рајка Милошевића. Влада РС Крајине нема података, да ли су органи гоњења и дипломатија Републике Србије покренули питање хрватског злочина над породицом Рајка Милошевића и свих житеља српског села Шњеговића – који су или побијени, или прогнани у Србију и друге европске и прекоморске земље.            

            Уз овакво понашање органа Републике Србије према обесправљеним и прогнаним Србима из Републике Српске Крајине и Хрватске, може се закључити да су државници Републике Србије потпуно анационални.

             

           

           

ВЛАДА РС КРАЈИНЕ,

Ратко Личина, министар

 

 

 

 

Слободан Јарчевић

 

„Одакле Хрвати у Херцеговини“

-        „Центар за историјски ревизонизам др Лазо М. Костић“,

-        Берлин-Минхен-Београд –

7519 (2011)

 

ПРВИ КОРАК ЗНАЧАЈНОГ ПРОЈЕКТА

 

                  Садржај историјског дела „Одакле Хрвати у Херцеговини“ обавезан је (као значајна тема) за српске државе, српске академије наука, српске универзитете и српске историјске институте, али ово дело не угледа светло дана ангажовањем: ни српских држава, ни српских академија наука, ни српских универзитета, ни српских историјских института. Ничим не помогоше издавање овог (по обиму) малог, али вредног дела – са само 96. страна џепног формата. Аутори га зову брошуром, али и весником новог издања, које ће, како најављују, заслужити да се зове књигом(научном).

                   На страницама овог дела, што је неуобичајено, нема имена аутора, него је обележн само издавач: „Центар за историјски ревизионизам др Лазо М. Костић“ у Берлину-Минхену-Београду. Кад се има у виду чест немар српских званичних државника и интелектуалаца према српској културној баштини и српским националним интересима, онда се намеће једноставан закључак – да су ову брошуру издали самоникли Срби; они који се појављују кад год закажу државне установе. Зато, овај центар носи име честитог патриоте, др Лазе М. Костића, који је у иностранству штампао десетине историјских дела о српској прошлости и о асимилацији Срба у друге нације, а држава Југославија (после 1945) није дозвољавала писање о томе.

                  Аутори не сведоче, да је и данас у Србији забрањено писање о прикривеној истини из српске историје, али напомињу да се објављивање те истине омета на друге начине – садржаји оваквих дела не налазе места у школским и универзитетским књигама, а редакције медија, у огромном броју, не усутпају простор и време за њихово представљање. Даље, они напомињу, да је Народна библиотека у Београду већ годинама затворена и да нису могли прибавити потребне податке за своје дело, него су то чинили у архивама и библиотекама у Берлину, Задру, Сплиту, Дубровнику, Минхену…

                  Уз овакву напомену о небризи државе за откривањем истине и за уклањањем фалсификата из српске историје, аутори наговештавају, да ће се  томе темељно посветити, а ово дело је („Одакле Хрвати у Херцеговини“) само њихов први корак.   

 

АНТИСРПСТВО ЕВРОПЕ ПРЕПОЗНАТО У 19. СТОЛЕЋУ

 

                  У двадесетом столећу је и превише мучних сведочанстава о антисрпству западноевропских држава. Аустроугарска и Немачка су у Првом светском рату отвориле 300 концентрационих логора смрти за Србе православне вере, о којима је податке убележио у „Црној књизи“ југословенски историчар др Владимир Ћоровић, жалећи што прецизно није утврђен број уморених Срба у њима – и то Срба из свих српских крајева, не само из Краљевине Србије. Остало се само на процени, да је – од глади, болести и нехигијенских услова (од 1914. до 1918) у овим логорима умрло између 300 и 600.000 православних Срба, укључујући и децу најмлађег узраста. Истребљење православних Срба је умножено у Другом светском рату, што су организовале и спроводиле Немачка, Италија и Мађарска, уз ангажовање против Срба и балканских држава – Бугарске и Албаније. Најмучнији део овог плана је у чињеници, да су Немачка и Италија 1941. основале у Југославији и хрватску државу, у којој су задужиле Хрвате и исламизиране и покатоличене Србе, да заврше план из Првог светског рата – потпуно биолошко истребљење Срба православне вере. У ту сврху, у Хрватској су 1941. подигнути многи концентрациони логори смрти: Јасеновац, Сајмиште на Новом Београду, дечији логор у Јастребарском, логор на острву Рабу, у Сиску и на другим местима, где је до 1945. истребљењо више од милион православних Срба, уз десетине хиљада Јевреја и Рома. Иако су у два светска рата против православиних Срба биле само поједине државе Западне Европе (Немачка, Аустрија, Италија, Мађарска…), крајем двдесетог столећа, над православним Србима у Југославији организују и спроводе злочин геноцида западноевропске државе, Америка и Турска – све чланице Европске заједнице и све чланице НАТО-а. Оне су, помоћу Хрвата и муслимана у Босни и Херцеогивни, прогнале до 800.000 православних Срба из Републике Српске Крајине и Хрватске и окупирале у Србији Аутоному Покрајину Косово и Метохију, организујући у њој колонијалну администрацију – састављену од припадника шиптарске нације, чије породице је Западна Европа преселила из Албаније у Србију у Првом и Другом светском рату. То је био наставак прогона Срба са Косова и Метохије и довођење Шиптара, што су чинили и Турци неколико стотина година.                                         Овакаве злочиначке намере Ватикана, западноевропских држава, Америке и Турске против православних Срба, унели су у своју књигу „Одакле Хрвати у Херцеговини“ чаланови „Центра за историјски ревизионизам др Лаза М. Костић“ у Берлину-Минхену-Београду. У групу нечасних држава Запада, убрајамо и Ватикан (Свету Столицу), јер су храмови Римокатоличке цркве најприљежније (столећима) чинили све, да покатоличе што више православних Срба – да их преведу у хрватску нацију и да их искористе за биолошко истребљење и прогон преосталих Срба. С друге стране, Турска је исламизирала Србе и користила их у ратовима против православних Срба. Те исламизиране Србе је Аустрија покушала превести у хрватску нацију, али није успела. Онда су Аустрија и друге западноевропске државе, заједно с Ватиканом, те исламизиране Србе прогласиле новом нацијом – босанском. Име српског завичаја – Босна, претвориле су у име вештачке (несрпске) нације.

                  Те аустријске (западноевропске) планове су уочили српски интелектуалци крајем 19. столећа и о томе су писали у тадашњим српским новинама у Аустроугарској. Многи од њих су јавно негодовали због тако нехумане (колонијалне) политике према српској нацији. Чинили су то једнако и Срби католици, и Срби муслимани и Срби православни, јер после аустроугарске окупације Босне и Херцеговине (1878. године), Беч и Ватикан више нису крили намеру да Србе преведу у хрватску нацију – и у Босни и Херцеговини, и у Далмацији, и у Крајини. Против преименовања муслиманских Срба у Хрвате, јавила се група муслимана у Мостару и у задарском „Српском листу“, 19. фебруара 1887. године, објавили су оштар чланак против аустријских и ватиканских пропагатора хрватства на српским земљама:

                  „Што се тог новог вашег хрватског имена, за које се до окупације овђе никад чуло није, очитујемо ми – да га ми, као ни ви, не знамо ни откуд је, ни како је оно постало, дочим смо за српско име одувијек знали и Херцеговце сељаке овако поздрављали: 'Добро дош'о Србу! Како си Србу!' – што ће и вама познато бити“.

                  Овакав подухват (претварање Срба у Хрвате) државних органа Аустроугарске и представника Римокатоличке цркве је Србима муслиманима у Босни и Херцеговини изгледао, тада, наиван и без изгледа за успех, па су се у овом новинском чланку томе и наругали и поручили католицима, да су и њихови преци били Срби православне вере, као и мухамеданцима:

                  „Ви остајете међу нама они стари латини и ништа више, а ви можете разметати се како год хоћете. На пошљетку, знамо ми своје порекло, које већином, као и ваше, потиче од православних праотаца, а знамо и то да је наш језик чисто српски. Хоће ли вам ово бити доста?“

                  Међутим, 20. столеће није дало за право овим честитим интелектуалцима из српске муслиманске средине. У два светска рата, војске Аустроугарске, Немачке и Хрватске су убијале све Србе (од Истре до Дрине) који нису желели да се одрекну припадности српске нације, па су две гране Срба (католици и муслимани – у огромној већини) прихватиле нова наметнута национална имена – хрватско и бошњачко, уз обавезу, да и свој српски језик зову хрватским или бошњачким.

                  У овој брошури „Центра за историјски ревизионизам др Лазо М. Костић“ – Берлин-Минхен-Београд, има још оваквих изненађења, која откривају стратегију и тактику колонијалног инжињеринга на српским земљама у прошлости, инжињеринга којег се, нажалост, нису одрекле ни данашње чланице Европске уније и НАТО-а. Оне, и данас, према Србима спроводе оно што је давно планирано у Бечу, Берлину, Риму и Истамбулу. Чланови овог центра су се определили, да до краја разобличе то турско и западноевропско прегнуће против Срба и ова брошура даје наде да ће у томе и успети. Посебно зато што је реч о младим интелектуалцима (нико није старији од 30. година) и што не припадају сви српској нацији, него су међу њима и Немци, и Хрвати, и Италијани, и Мађари, и Руси…

 

 

Београд, 15. август 7519 (2011)

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА

ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11.080 Земун, Магистратски трг 3.

Тел. 3077-028, vladarsk@gmail.com

Бр. 1368/11 – 15. 8. 2011.

 

            Влада Републике Српске Крајине у прогонству има част,да поздрави дипломатско-конзуларна представништва у Републици Србији и да их обавести (према најави у ноти бр. 351/06, од 29. 11. 2006) о кршењу основних људских права Срба у Хрватској, о чему не брину Уједињене нације, чланице ЕУ и Влада Сједињених Америчких Држава. Хрватско ускраћивање историјских и етничких права Србима оптеретиће међународну сарадњу и изазвати неспоразуме у Европи, а посебно на подручју Балкана и Средње Европе. Хрватска је једина држава у Европи у којој се прогоне присталице антифашизма. У Хрватској се забрањују симболи, делови униформи и песме антифашистичких бораца у Другом светском рату.

            Влада Републике Српске Крајине подсећа дипломатско-конзуларна представништва, да је хрватска полиција ухапсила (12. августа 2011) шесторицу Срба у селу Подгорју, на Кордуну, јер су певали песме антифашистичке војске (четника) из Другог светског рата (објављено у београдском дневном листу „Курир“, 13. авагуста 2011, стр. 9). Ово је само једна од сталних мера хрватских државних органа против људи који гаје успомену на херојску и човекољубиву борбу Југословенске војске у Отаџбини (четника). Четници су били први борци против фашистичких окупаторских трупа у Европи и били су узор ослободилачким покретима у другим поробљеним државама. Командант четника, ђенерал Драгослав Дража Михаиловић, је сарађивао са армијама Савезника и Влада Сједињених Америчких Држава га је одликовала. Међутим, зачуђујуће је да је у Хрватској написано безброј књига и чланака, приређено много емисија на радију и телевизији против овог антифашистичког покрета у Југославији. Такође, у хрватским школским и универзитетским књигама о четничком покрету је написано све најгоре. Тако се у Хрватској величају фашистички, а омаловажавају антифашистички покрети у Другом светском рату, мада је такав однос према овим покретима у Европи проглашен кривичним делом, које се мора процесуирати. О томе је Европски парламент у Стразбуру донео (10. 02. 1993) „Резолуцију о европској и међународној заштити нацистичких концентрационих логора као историјских споменика“, у којој је и одредница – да је кажњиво „свако враћање на нацистичку идеологију, коју је осудио цивилизовани свет“. И поред оваквих европских прописа, или стандарда – како се то често истиче, Хрватску нико не опомоње што забрањује песме, симболе, заставе и униформе антифашистичког четничког покрета. Нико Хрватску не опомиње, да тиме не испуњава услове за чланство у Европској унији.

                        Влада Републике Српске Крајине у прогонству користи и ову прилику да дипломатско-конзуларним представништвима у Републици Србији понови изразе свог високог поштовања.

 

ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНА

ПРЕДСТАВНИШТВА – Београд

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА

ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ

11.080 Земун, Магистратски трг 3, Србија

Тел: 3077-028, vladarsk@gmail.com  -                          

Бр. 1367/11 -  10. 08.2011.

 

 

ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Др Борис Тадић

11.000 Београд, Андрићев венац бр. 1.

 

(Влада и Скупштина РС Крајине у прогонству, уз ово писмо, упућују и прекор редакцијама медија у Републици Србији, јер од фебруара 2005. године, не објављују крајинска саопштења. Ово је тешко огрешење о националне и државне интересе и кршење је новинарског кодекса).

 

ПРЕДМЕТ: Суштина Осимских споразума –

злочин геноцида над Србима у Хрватској, од 1941. до 1945.

 

Господине Председниче,

Желимо Вас подсетити на тренутни спор око власништва над имовином римокатоличког манастира Дајла код Пореча, у Истри – између Владе Хрватске и Ватикана (Римокатоличке цркве). Влада Хрватске је сматрала да имовина овог манастира припада Хрватској, јер је Осимским споразумима (1975) између Републике Италије и СФР Југославије предвиђено, да сва непокретна имовина прогнаних Италијана (1943-1945) из Југославије, припадне држави Југославији, а да ће Италија вредност те имовине  исплатити прогнаним Италијанима – који су живели у Италији и трећим земљама.

Супротно објашњењу Владе Хрватске, Ватикан је изнео став, да Осимски споразуми, ниједним чланом, не дотичу имовину Римокатоличке цркве и да се његове одредбе не могу применити на манастир Дајла код Пореча, те правно лице из Хрватске „Абација (Абазиа) д.о.о“ из Праље, не може поседовати некретнине манастира Дејла код Пореча, него су те некретнине (као црквене) власништво Римокатоличке цркве.

Господине Председниче,

Пошто је Република Србија наследница СФР Југославије, она је надлежна за Осимске споразуме,

о чијим одредбама треба да заузме став, јер су те одредбе регулисале део надокнаде за ратну штету – проистеклу на основу злочина геноцида над српским, ромским и јеврејским народом у Независној Држави Хрватској – чије су наследнице Република Хрватска и Муслиманско-хрватска Федерација Босне и Херцеговине. Наравно, за злочине у Независној Држави Хрватској и осталим крајевима бивше Југославије су одговорне и државе које су обавиле агресију и окупацију Краљевине Југославије: Немачка, Италија, Мађарска, Бугарска и Албанија. Посебно се истиче одговорност Немачке и Италије, које су и основале Независну Државу Хрватску и одобриле њен план биолошког истребљења Срба, Рома и Јевреја.

            Феномен времена после Другог светског рата је у чињеници, да је Југославија једина жртва фашистичких држава – којој није исплаћена ратна штета. Немачка и Италија су то избегавале – под изговором да Југославија није ратну одштету тражила од Мађарске, Бугарске и Албаније – јер им је то Југославија опростила зато што су биле социјалистичке државе. Немачка и Италија су замерале Југославији и што не тражи део ратне одштете од Демократске Републике Немачке, која је, такође, социјалистичка држава и чланица Варшавског уговора.

            Но, формално је постојао захтев да Немачка и Италија исплате ратну одштету СФР Југославији и тај захтев је био неугодан владама Немачке и Италије – нарочито у деценији од 1970. до 1980, кад је углед Југославије и њеног председника, Јосипа Броза Тита, био на високом нивоу – у целом свету. Захваљујући угледу Југославије, владе Немачке и Италије су одлучиле – да исплате ратну штету Југославији, али да се то подведе под неку врсту међудржавног споразума, како се не би спомињао Други светски рат и страховити злочини фашистичких држава над Србима, Ромима и Јеврејима. Јосип Броз Тито је пристао на овакав предлог Италије и Немачке, мада је реч о одштетној своти која је само делић онога што је Југославији требало да буде исплаћено. Тако је дошло до билатералних споразума Југославије с Италијом и Немачком и то овако:

 

1.     С Немачком на Брионима, 1973. Састали су се немачки канцелар, Вили Брант и председник Југославије, Јосип Броз Тито. Потписали су „Брионску формулу“, која је била строго поверљива – није објављења, мада је ратификована у Савезној народној скупштини – 26. 12. 1974. Зна се само то, да је уместо ратне одштете, Немачка уступила Југославији 700 милиона марака – у виду кредита и Немачка се одрекла потраживања имовине Немаца, који су се из Југославије (после 200 година боравка на српским земљама) вратили у Немачку. Вратили су се у Немачку и Немци из Чешке, Русије, Белорусије, Украјине, Пољске… где су их Немачка и Аустрија досељавали – у циљу својих колонијалних интереса. Ових 700 милиона немачких марака, Народна банка Југославије је регистровала као кредит. По „Брионској формули“, Савезно извршно веће је требало, да Народној банци пошаље решење о невраћању тог кредита Немачкој, али је то Савезно извршно веће, под председништвом Веселина Ђурановића, пропустило да учини, па је Народна банка Југославије вратила Немачкој свих 700 милиона марака, уз одговарајућу камату. Тим новцем је подигнута НЕ „Кршко“ у Словенији, а новац је враћен Немачкој из савезног буџета. (Према овој чињеници, НЕ „Кршко“ је требало да буде предмет расподеле (сукцесије) на све новостворене државе са тла бивше Југославије).

 

2.      С Италијом, 10. 11. 1975, у Осимо-у код Анконе. Ратификован је у оба парламента, 11. 10. 1977. Мада су у њему одредбе о добросуседским односима, признавању граница и о развијању привредне сарадње, најважнија одредба је она о италијанској исплати надокнаде италијанским породицама за некретнине, које су им остале у Хрватској и Словенији – кад су прогнани из ових република током последње две године Другог светског рата и непосредно по његовом завршетку. Југославија се тада сложила, да Италија не исплаћује ратну одштету Југославији директно, него да то буде решено тако што Југославија не треба да новчано обештети прогнане италијанске породице – за приватну имовину у Словенији и Хрватској. Види се, да је Ватикан у праву – у погледу имовине манастира Дајла, јер Влада Италије није исплаћивала Ватикану вредност црквених католичких добара у Словенији и Хрватској. (И по овој одредби, вредност имовине прогнаних Италијана у Словенији и Хрватској је требало да буде предмет расподеле (сукцесије) на све новостворене државе са тла бивше Југославије, а не да остану, у целости, имовина Словеније и Хрватске).

 

Господине Председниче,

Јасно је да су „Осимски споразуми“ итекако важни за српске државе (Србију, Републику Српску, Црну Гору и Републику Српску Крајину) и да они нису затворена књига, како је изјавила председница Владе Хрватске, госпођа Јадранка Косор. Посебно је важно, да су се, разбијањем Југославије, одржавотвориле две наследнице Независне Државе Хрватске (Република Хрватска и Муслиманско-хрватска Феадерација БиХ) и да оне (заједно с Немачком, Италијом, Мађарском, Бугарском и Албанијом) дугују огрому ратну одштету за злочин геноцида над Србима, Ромима и Јеврејима у Другом светском рату. Јер, на територији Независне Државе Хрватске су обављени најмонструознији злочини над ова три народа и број убијених увелико премашује милионску бројку. То је Хрватска чинила у концентрационим логорима смрти и у сваком српском насељу – бацајући људе у јаме, палећи их у црквама, кућама, школским клупама… Злочин геноцида не застарева, те за оне у Другом светском рату треба да одговарају Немачка, Италија, Бугарска, Мађарска, Албанија, Хрватска и Муслиманско-хрватска Федерација БиХ, а за злочин геноцида над Србима, од 1990. до 1995, те да за окупацију Републике Српске Крајине и прогон преосталих Срба – треба да одговара Република Хрватска, уз евентуалну одговорност и њених савезника: Ватикана и чланица НАТО-а и Европске уније.

Покретање одговорности за ове злочине је у надлежности Вашој и у надлежности шефова држава других српских земаља – Републике Српске и Црне Горе. То смо Вам ми, из Републике Српске Крајине, предлагали више пута.

 

С обзиром да Ваш кабинет одбија сарадњу с Владом и Скупштином Републике Српске Крајине у прогонству, ово писмо је отворено.

 

Милорад Буха, премијер                                                  Дипл. инж. Рајко Лежаић, председник Скупштине

 

ДОСТАВЉЕНО:

Скупштини Републике Србије

Влади Републике Србије

Министарству за иностране послове

Тужилаштву

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА

ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ

11080 Земун, Магистратски трг 3 – Србија

Бр. 1365/11  - 03. август 2011. године

Тел. 3077-028; vladarsk@gmail.com

 

 

С  А  О  П  Ш  Т  Е  Њ  Е

Председник Хрватске саопштава да хрватски злочин геноцида над Србима представља „дане поноса и славе, које нико више не може оспорити, нити довести у питање“

 

Председник Хрватске, др Иво Јосиповић, изговорио је нешто чега ће се стидети Цивилизација – на онај начин како се Цивилизација стиди због западноевропског истребљења становништва Новог Зеланда, Аустралије, Северне, Средње и Јужне Америке.

Стидеће се Цивилизација ових речи хрватског председника на онај начин како се Цивилизација стиди због западноевропског претварања Африканаца у робове, којима су Западноевропљани одузели сва права на људске тековине – право на државу, право на људске организације и право на живот.

Стидеће се Цивилизација ових речи хрватског председника на онај начин како се Цивилизација стиди због одлуке Немачке – да у Другом светском рату (у савезу са хрватском државом) обави истребљење Срба, Украјинаца, Белоруса, Руса, Рома и Јевреја.

Према статистичким подацима у Београду, из Републике Српске Крајине, Хрватске, Херцеговине и Босне, у Србију је прогнано 538.000 људи, од којих су већина били Срби – више од 90%. Хрватска војска је прогонила Србе и из Босне и Херцеговине, заједно с муслиманским сепаратистичким паравојним јединицама – од 1991. до 1995. године. А на свим тим територијама су Срби били државотворни народ – у средњевековној Србији, у Мађарској од 1471, Аустрiји oд 1630, у Млетачкој Републици од 1647, у Југославији од 1918. Хрватски парламент је укинуо Србима државотворност 1990. и прогласио их националном мањином. Хрватска војска и полиција су тада отпочеле с прогоном и злочинима над њима, уз рушење српских насеља, станова, кућа, привредних објеката, пољопривредних газдинстава… после ових злочина геноцида над Србима, Хрватска је окупирала (1. маја и 4. августа 1995) Републику Српску Крајину, која је имала 88% српског православног становништва.

Поред податка о 538.000 прогнаних Срба у Србији, треба знати да је Хрватска прогнала и више Срба, јер у овој бројци нису они који су побегли у Црну Гору, Словенију, европске и прекоморске земље. Само из Републике Српске Крајине и Хрватске је прогнано до 800.000 Срба, а штампа у земљама бивше Југославије (бездушно и злонамерно) спомиње само 200.000 или 250.000 Срба – кад је реч о хрватској окупацији Републике Српске Крајине. А власти Србије помажу овој обмани, јер бришу из списка избеглица оне који су примљени у држављанство Републике Србије. Не рачунају с тим, да међународно право захтева одржање избегличког статуса све док држава која их је прогнала не уклони све последице злочина геоноцида над њима, а у српском случају – док Хрватска не оконча окупацију Републике Српске Крајине. А Хрватска им још није вратила ни отету покретну и непокретну имовину и није им дозволила да се врате својим кућама.

Такву Хрватску (која продужава злочин геноцида над православним Србима), државе Западне Европе увелико подржавају и најављују њено чланство у Европској унији. Због таквог става, хрватски председник Иво Јосиповић слави хрватски злочин геноцида над Србима – као највећу част своје државе и хрватског народа. А тај хрватски злочин геноцида над Србима (због чега ће се стидети Цивилизација), подржавају Сједињене Америчке Државе и Европска унија.

 

Милорад Буха, премијер                            дипл.инж Рајко Лежаић, председник

                                                                       Скупштине РС Крајине

 

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ
11.080 Земун, Магистратски трг 3, Србока
Тел. 3077-028, vladarsk@gmail.com Бр. 1364/11 – 20. 07. 2011.

С А О П Ш Т Е Њ Е
- хапшење Председника Горана Хаџића – Трибунал суди жртвама –

(Влада и Скупштина РС Крајине у прогонству, уз ово саопштење, упућују и прекор редакцијама медија у Републици Србији, јер од фебруара 2005. године, не објављују крајинска саопштења. Ово је тешко огрешење о националне и државне интересе и кршење је новинарског кодекса).

У време разбијања Југославије, од 1990. до 1995, Хрватска је прогнала 80% Срба из Републике Српске Крајине (Зоне под заштитом УН – Резолуцији СБ, бр. 743/1992), запленила им непокретну и покретну имовину и лишила их основних људских права, проглашавајући Србе (25. 12. 1990) националном мањином, мада су били државотворан народ од 1471 – до 1990: у Мађарској, Аустрији, Млетачкој Републици, Држави Срба, Словенаца и Хрвата, Краљевини Југославији, Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији и Хрватској – као федералној јединици у Југославији, а имали су и независну државу, Републику Српску Крајину – од 1991. до 1995. године.
Хрвати започињу замашни злочин над Србима 1990. године. Председник Горан Хаџић је из Западног Срема, који је исконска српска територија и у њој Хрвати никад нису живели – осим покатоличених Срба, које су, под претњом смрти и прогона, приморали да се зову Хрватима. А приморали су их, јер су Хрвати изгласали законе 1941, по којем су били осуђени на истребљење: Срби, Роми и Јевреји и за њих су отворени концентрациони логори смрти. Тад су покатоличени Срби имали две могућности – да умру као Срби, или да пристану на хрватско национално име. Хрватска је спремала нови злочин геноцид над Србима 1990. године и Горан Хаџић је био сведок тајног наоружавања католика у Хрватској. Оружје је стизало из земаља чланица ЕУ (Немачке, Француске, Британије, Италије… а преко Мађарске, којој је, за ту услугу, обећано чланство у Европској унији. Горан Хаџић се, као и већина Срба у Републици Српској Крајини, морао припремити, да онемогући овај план хрватске државе, што је имало за последицу организовање српског становништва на територији у којој су чинили 88% становништва.
Горан Хаџић је био изабран за Председника Републике Српске Крајине и он је, сарађујући са органима УН, пристао да се његова држава стави под заштиту УН, а те УН су дозволиле Хрватској да прогна 80% српског становништва, да Србе лиши свих права и да им заплени сву имовину. И данас, 16. година после хрватске окупације Републике Српске Крајине, хрватски државни органи, установе и предузећа одбијају да Србима у избеглиштву пошаљу: школска сведочанства, изводе из матичних књига, потврде о радном и војном стажу… не постоји народ у свету који је толико обесправљен као српски народ. А тако обесправљеном народу се суди у Хашком трибуналу. Један председник прогнаног народа, Милан Мартић, већ је осуђен на 35 година затвора, а сад ће Хашки трибунал судити и другом председнику Репубублике Српске Крајине – Горану Хаџићу. Све је то тако, а нормалан човек не би могао веровати, да један међународни суд суди жртвама, а не онима који су над жртвама спровели злочин геноцида. Да, то је учинила Хрватска, али су јој помогле, па то и одобриле и организовале чланице Европске уније и чланице НАТО-а.
У праву су правни стручњаци у неколико држава – они се спремају да предложе нови предмет на свим правним факултетима у свету. Он би се звао „Неправо у праву“, а лекције би биле испуњене садржајима из судских процеса: Председнику Милану Мартићу, Председнику Слободану Милошевићу, Председнику Горану Хаџићу, Председнику Радовану Караџићу, проф. др Војиславу Шешељу… и другим српским представницима, чији је народ прогнан и чија имовина је припала окупатору и извршиоцу злочина геноцида (супротно демократском праву на недодирљивост приватне својине).
Правни факултети у свету ће лако прибавити литературу за овај нови предмет („неправо у праву“), јер су стручне књиге проф. др Војислава Шешеља о Хашком трибуналу на располагању. А оне су више него стручне.

ПРЕДСЕДНИК ВЛАДЕ ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ
Милорад Буха дипл.инг. Рајко Лежаић

B E L A      R U ŽA

Društvo za borbu protiv fašizma

Osnovano 1992.

e-mail: bela.ruza92@gmail.com

tel: 063/1110749

27. 06. 2011 godine

 

 

Kanadjani potvrdili tezu akademika Jarčevića,

 

NAPOLEON je bio SRBIN!!!!!!

 

SJAJNA  vest stiže iz Vankuvera, Kanada. Tamošnji genetičari su utvrdili da je dominantan gen kod stanovnika Balkana marker 11b1.  Kod „BOŠNJAKA“ i „CRNOGORACA“ dominira gen 12a2  koji je karakterističan za Bosnu, srednju Dalmaciju, Liku i Crnu Goru do Ulcinja. Taj gen je utvrdjan kod 70% populacije. Dominantan je i na ostrvima. Hvar 65%, Brač 55%….pa sve do Sardinije (i Korzike op.a), gde se, takodje, sreće srodan gen. Kako se ide severno od navedenih prostora taj gen slabi i nestaje – na SEVERU HRVATSKE I U SLOVENIJI!? U zaključku „istražitelji“ prelaze na teren politike i zaključuju: „.. a Bošnjaci i većina Crnogoraca po svim genetskim podacima su ETNIČKI HRVATI!“ … Naravno, ovo je greška – jer Hrvati ne žive na području Crne Gore, Hercegovine i Bosne, kao ni u Dalmaciji. Kanadjani su srpsko stanovništvo u ovim krajevima prozvali „etničkim Hrvatima“, uzimajući falsifikat iz zvanične istorije jugoslovenskih naroda, u koju su Austrijanci ubacili, da su ovi krajevi tzv Crvena Hrvatska. To je učinio Pavle Vitezovic u 18. stoleću, koji je hrvatstvo širio i Šumadijom i Makedonijom. Kanadski genetičari se nisu zapitali – ako su Hrvati u ovim krajevima, zašto nisu i u Zagrebu i u Zagorju. U Zagorju nema tog dinarskog gena, a tamo žive originalni Hrvati.  

Šta je tu SJAJNO? Podjimo redom. Ko živi u okolini Zagreba i u Zagorju ako tamo nije nadjen gen ETNIČKIH HRVATA?! Znači li to da ni OTAC NACIJE, Franjo Tudjman, nije ETNIČKI HRVAT? Kakvo otkriće!? Nacisti su dokazivali arijevsko poreklo anatomskim osobinama. Šta bi oni dali da su imali dr. Ivana Jurića hrvatskog genetičara. Prevazišao je svoje idole – naciste!  U svojoj knjizi „Genetičko podrijetlo Hrvata“ markere 12a2 naziva HRVATSKI MARKER.  A objašnjenje je nesuvislo: …da je Haplo grupa 12a2 samo hrvatska, i da dolazi iz DONJE HRVATSKE, i širio se istočno prema Bosni i južno prema Crnoj Gori ćineći obe zemlje Hrvatskim!? Arsenalu izmišljotina, TROJEDNO KRALJEVSTVO, HRVATSKO-UGARSKOM KRALJEVSTVU (I ONO JE IZMISLJOSTINA – BILO JE TO SAMO UGARSKO KRALJEVSTVO) dodata je i DONJA HRVATSKA! DONJA HRVATSKA ne može biti Zagorje. Zašto? Istočno od Zagorja, taj gen,  mogao je da se širi samo prema – Madjarskoj! Donja Hrvatska je očigledno teritorija okupirane Republike Srpske Krajina. Istraživači, ili oni koji su ANALIZIRALI rezultate istraživanja, želeli su očigledno da poentiraju u korist Neofašističke tvorevine – Nezavisne Države Hrvatske. Kakve to veze ima sa fašizmom? Pa ima. Omedjavanje ovih granica izvršeno je 1453 godine. Tada je Apostolskim pismom pape Nikole V osnovan Zavod Svetog Jeronima u Vatikanu. Po liksuzu za ondašnje prilike ekvivalent su mu najprestižnije Švajcarske klinike.  Gostoprimstvo i lečenje pružano je samo SLOVENIMA, sa SLOVENSKOG govornog područja, kako su zvali Srbe i srpski jezik . I ovo ispitivanje vršeno je na prostorima koje je pokrivao Zavod Svetog Jeronima. Tu teritoriju su sledbenici Ante Starčevića proglasili ETNIČKOM HRVATSKOM. Pavelićeva NDH obuhvatala je 90 % te teritorije. A KLEROFAŠIST su je "očistili"  od Srba pravoslavaca. Ostali su samo Srbi katolici, takozvani Hrvati, kako piše istoričar dr Nikola Žutić. Zašto je tome genu dat naziv Hrvatski? Zašto ne BOŠNJAČKI?  I da li je to slučajno? Hoćemo li pogrešiti ako zaključimo da su u to umešani KLEROFAŠISTI iz Vatikana? Kada nešto koristi njihovim ciljevima, ne smeta im ni to što je taj nalaz u potpunoj suprotnosti sa hrišćanstvom. Ne može da šteti, a može da koristi! Mislite o tome.

Kradja istorije, kulture, književnika, naučnika, istorijskog pamćenja, teritorije… a sada krađa i srpskih gena! Šta je sledeće? Kako objasniti činjenicu da po kanadskom nalazu -  BOŠNJACI IMAJU VIŠE HRVATSKIH GENA NEGO HRVATI. Šta su trebali da znaju Kanadjani…. "da se ne bi čudili". Po upotrebi  termina BOŠNJACI, očigledno je da je to „istraživanje“ novijeg datuma. Naziv Bošnjaci počeo je "oficijelno" da se koristi zadnjih 7-8 godina u Haškom tribunalu i odomaćio se u svetskoj javnosti. A svakom neozbiljnom, a kamoli ozbiljnom istoričaru, jasno je da se pod tim podrazumevaju SRBI ISLAMSKE VERE. Kanadjanima to nije bilo prisutno, pa je to i izazivalo čudjenje kod njih. Da su bili upoznati sa ovom činjenicom – a koju su naučno verifikovali – ne bi se čudili. Isto tako, ne bi se čudili što je taj gen najdominantniji kod Madjara. Znači, stanovništvo Mađarske je bilo srpsko kad su Mađari, u 10. stoleću stigli iz Mongolije. Tamo su Srbi katoličeni, pa pomađarizovani – kao što su Srbi katoličeni, pa kroatizovani i islamizirani, pa pobošnjačeni. Geni pokazuju – to su zaključili Kanadjani – da je istovetan srpski gen i kod Crnogoraca, i kod Dalmatinaca, i kod Bosanaca, i kod Hercegovaca, i kod stanovnika otoka u Jadranskom moru, i kod Krajišnika, pa i kod Mađara. Taj gen se ne nalazi u Zagorju i u Sloveniji. A taj gen su Kanađani našli i u severnoj Italiji, gde su nekad živeli Etrurci – srpsko pleme, koje su Rimljani latinizovali. Da  su kanadski biohemičari pročitali zapise akademika Jarčevića, istoričara Pejina, akademika Krestića, akademika Deretića… ne bi se čudili! Videli bi, da su Madjari poreklom – Srbi! Mađari treba da su Kanađanima  neizmerno zahvalni – što su potvrdili istinu o mađarskoj etničkoj pripadnosti! 

            Kada je svojevremno akademik Jarčević Slobodan izašao sa tezom da je Napoleon poreklom Srbin bilo je to izuzetno smelo. Svoju tezu zasnovao je na izjavi Napoleonove majke -da su njena porodica i porodica Napoleonovog oca iz Etrurije, severne Italije, odakle su stigli na Korziku i Sardiniju. Američki naučnici su ustanovili da je Etrursko pismo – srpsko, i da su oni govorili – srpski. Tako, 22 slova etrurskog pisma se nalaze u danasnjoj srpskoj ćirilici. Da je zaključak akademika Jarčevića ispravan pokazuje i ovo istraživanje, po kojem je taj dominantni gen zastupljen blizu 70 %  i kod stanovnika Sardinije, a logično je i Korzike. Jer je više nego očigledno da su Kanadskim genetičarima potureni pounijaćeni Srbi u Dalmaciji, i Hercegovini, i Bosni, i Krajine – kao Hrvati. To je još jedna od prevara i falsifikata skuvanih u Rimokatoličkoj crkvi, čija je tvorevina bila i fašistička i nova neofašistička Hrvatska. Time se potvrdjuje ona Dučićeva: „(tz) Hrvati nisu opasni zato što su hrabri, već zato što se ničega ne stide“… Nastaviće se… njihove prevare i falsifikati. Tako su srpske pesme „ojkače“ iz Like registrovali u UNESKO-u kao hrvatske. Prijavili su i „banatski bećarac“ kao deo hrvatske kulturne baštine. A zemlja Srbija ćuti! I njen Predsednik negira genocid počinjen nad pripadnicima srpskog naroda 1995. i ne pokreće pitanje okončanja hrvatske okupacije u Republici Srpskoj Krajini, vraćanje kućama prognanih Krajišnika i vraćanje im oduzete pokretne i nepokretne imovine. Srbija o svemu tome ćuti.

Zamenik predsednika

Stevo Kuridža

 

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА

ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11080 Земун, Магистратски трг 3 – Србија

Бр. 1359/11 – 4. 7. 2011.

 

С  А  О  П  Ш  Т  Е  Њ  Е

Хравати и Шиптари због српског порекла – подсвесно везани за српску културну баштину

(Влада и Скупштина РС Крајине у прогонству упућују прекор редакцијама медија,јер од фебруара 2005,не објављују крајинска саопштења. Ово је тешко огрешење о националне и државне интересе и кршење је новинарског кодекса).

 

            Наједноставније познавање психологије, упућује на закључак да Шиптари на Косову и Метохији имају неки разлог – због којег српску културну баштину пријављују УНЕСКО-у као шиптарску (све српске верске манастире из Средњег века). Не може се претпоставити, да би политичари и интелектуалци неке од нација у свету могли да се тако обрукају пред светском јавношћу – захтевајући за себе културну баштину друге нације. 

            Из тог истог разлога, то чине и хрватски политичари и интелектуалци. Они су пријавили српске народне песме „ојкаче“, које се певају у Републици Српској Крајини, као хрватске – и УНЕСКО их је регистровао као хрватске, а српске државе (Србија и Република Српска) нису пружиле УНЕСКО-у податке, да је реч о српској културној баштини. Хрвати су сад и „банатски бећарац“, типичне српске народне песме из Славоније, Срема и Барање у Републици Српској Крајини и из Срема, Бачке и Баната у Србији, пријавили УНЕСКО-у као хрватске народне песме.

            Шиптари и Хрвати не схватају, да се овим брукају пред светском јавношћу, научницима и државницима. То чине подсвесно – зато што је огромна већина данашњих Шиптара и Хрвата српског порекла. У последњих 300 година су их колонијалне силе превеле из српске нације и они то знају, али не желе да признају. Међутим, подсвесно су присиљени да гаје наклоност према српској културној баштини – баштини својих српских предака, мада ту баштину свесно (као војници усмерени против српског народа) пале, уништавају и најгнусније скрвнаве – о чему сведоче стотине порушених српских православних храмова у Републици Српској Крајини и на Косову и Метохији.

            Ево основних података о српским прецима Шиптара и Хрвата – Срби су били у 18. и 19. столећу, а неки и у двадесетом:

1. До 1912. године, на Косову и Метохији је била српска православна већина, са српским муслиманским становништвом, које ће бити приморано да прихвати шиптарски језик и шиптарску народност. Историчар Хуго Рот ће, у књизи „Косовски искони“, Београд, Издавач “Никола Пашић“, 1996, на стр. 60, објавити статистичке податке о становништву:

а) Срби хришћани                            415.300

б) Срби муслимани                         236.420

в) Турци, Черкези, Јурици                39.050

г) Грци                                                       20

д) Јевреји                                              1.750

ђ) Цинцари хришћани                         1.170

е) Цигани                                            12.380

ж) Шиптари (Албанци)                   106.270

            Наравно, ових 236.420 Срба муслимана су хитно, крајем 19. столећа, преведени у шиптарску нацију (притиском турске власти и сарадњом Турске с Аустријом и Ватиканом). Тако је 1948. године, на Косову и Метохији већ било 496.559. Шиптара. Превођење Срба у Турке и Шиптаре је описао др Милош Милојевић („Путопис“, књига прва, Београд, 1871, стр. 123. и 134). Навео је, да је православног Србина имао право да убије сваки муслиман и да за то буде новчано награђен:

„Србин значи православног. У правих Турака, то је име политичко, неверничко, диндушманско; с тога, сваки правоверац (муслиман), не само без икакве одговорности, може убити оног ко се зове Србин; него још је добијао од државе, у старо доба, па и сада у правој Србији, по 30 дуката награде, из државне благајне… По развалинама су се играла шиптарска деца, скоро сасвим нага, чувајући овце. Ову децу, као и свуда Шиптарчиће видети – значи видети праву српску децу, и у типу, и у навикама, обичајима, наравима, итд“.

Милојевић пише, да та деца још не говоре шиптарски. Говоре српски, свирају на српске инструменте, певају српске песме. Он бележи и то, да је у Приштини било само 70 кућа шиптарских, а српских православних је било 350 и 2.600 кућа Срба муслимана, од којих ће многи бити приморани да уче шиптарски језик и да се представљају као Шиптари.

2. У Дубровнику, Далмацији, Лици, Кордуну, Банији, Славонији, Барањи и Срему су се католици звали Србима и почетком 20. столећа. Једноставно, говорили су српским језиком и нико од њих није знао хрватски језик („кајкавски дијалект“ – с подручја Загорја, око Загреба). У Риму је, до почетка 20. столећа, био „Завод Светог Јеронима“, у којем су похађали универзитет Срби католици. Тада је папа Лав Тринаести одлучио, да му име промени у „Хрватски завод Светог Јеронима“. Томе су се супротставили Срби католици: Црне Горе, Дубровника, Сплита, Далмације… Писали су папи протестно писмо, тако да је Његова Светост Папа Лав Тринаести послао телеграм и писмо Србима католицима (1903) – извињавајући се, што је намеравао да промени име српском Заводу Светог Јеронима. Писмо је објављено у српском листу „Дубровник“, чији је текст преузео др Јеремија Митровић: „Великохрватска помама“, Београд, Фонд истине о Србима, 1997.

            Како се види ова помама за српском културном баштином код Шиптара и Хрвата је подсвесна, храњена чињеницама да су и једни и други (у већини) српског порекла. Колонијалним инжињерингом су премештени у окриље друге нације. Сигурно је да ће се међу њима појавити умни људи и покренути точак деколонизације, како су то учинили многи народи на свим континентима.

 

ВЛАДА РС КРАЈИНЕ                                             СКУПШТИНА РС КРАЈИНЕ

Владимир Буха, премијер                                 дипл.инж. Рајко Лежаић, председник

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11.080 Земун, Магистратски трг 3,

Тел/факс: 3077-028, vladarsk@gmail.com  -                            Бр. 1356/11 –  23. 02.  2011.

 

ПРЕДСЕДНИЦИ:

Републике Србије – ЊЕ Борис Тадић

Републике Македоније – ЊЕ Ђорђе Иванов

Републике Српске – ЊЕ Рајко Кузмановић

Републике Црне Горе – ЊЕ Филип Вујановић

Републике Словеније – ЊЕ Данило Тирк

 

(ПИСМА СЕ УРУЧУЈУ АМБАСАДАМА У БЕОГРАДУ)

 

ПРЕДМЕТ: Тужба против Хрватске и Муслиманско-

-хрватске Федерације БиХ за исплату ратне штете из Другог

светског рата (за злочин геноцида над Србима, Ромима и Јеврејима)

и из рата за разбијање Југославије (за злочин геноцида над Србима).

 

            Ваша Екселенцијо,

            Имајући у виду настојања, да се у Европи превазиђе наслеђе Другог светског рата, наслеђе хладног рата и наслеђе рата за разбијање Југославије, од 1991. до 1995, те наслеђе агресије НАТО-а на Србију и Црну Гору 1999. године, подсећамо Вас, да сте, као државник на највишем положају, обавезни предузети све што је у Вашој моћи, да Хрватска и Муслиманско-хрватска Федерација у Босни и Херцеговини буду тужене пред Међународним судом правде у Хагу – ради исплате ратне штете православним Србима, Ромима и Јеврејима у Другом светском рату, кад је Независна Држава Хрватска законски одредила биолошко истребљење ова три народа и да Република Хрватска буде тужена ради исплате ратне штете Србима, јер је од 1990. до 1995. обавила злочин геноцида над Србима – прогнавши их 80% и запленивши сву њихову непокретну и покретну имовину.

            Како је Ваша држава једна од наследница СФР Југославије, то је она обавезна да регулише нерешене спораве међу државама наследницама, а јасно је, да је и Република Српска Крајина једна од наследница, чија окупација од стране Хрватске мора бити окончана. Ниједној европској држави не приличи да прећуткује злочин геноцида, јер је непредузимање мера према држави кривцу својеврсно саучешће у злочину геноцида, па смо уверени, да Ви такво саучешће не желите својој држави. А свака држава наследница Југославије: Македонија, Црна Гора, Србија, Словенија, Република Српска Крајина и Република Српска, је обавезна да отклони последице злочина геноцида учињених од стране Независне Државе Хрватске у Другом светском рату, чије су наследнице Хрватска и Муслиманско-хрватска Федерација БиХ и да отклони последице злочина геноцида Хрватске над Србима у Републици Српској Крајини и Хрватској, од 1990. до1995. Ви сте у могућности, да ангажујете своје установе – ради прикупљања података о хрватском и муслиманском злочину над Србима, Ромима и Јеврејима у Другом светском рату, који се налазе у архивама европских држава, у САД, Канади и Аустралији и ниједна од ових држава се не би супротставила кад бисте се, у име своје државе, обратили за помоћ. У томе би Вам могао помоћи и биро јеврејског истраживача злочина геноцида Симона Визентала у Бечу. За све ово, Влада Републике Српске Крајине нема могућности, јер не располаже ни новцем, ни запосленим особљем у установама у избеглиштву. А да је реч и о Вашој обавези према Историји и Цивилизацији (да се кривци изведу пред суд), нека покаже садржај оригиналног документа хрватске и муслиманске војске (усташа) из 1942. године о обавези убијања православних Срба свих узраста и то искључиво, тако је наређено, крамповима и секирама. Реч је о књизи проф. мр Лазара Лукајића: „Фратри и усташе кољу“, Београд, Фонд за истраживање геноцида, 2005, где је документовано, да је све особље у храмовима Римокатоличке цркве у Хрватској било ангажовано на убијању православних Срба, Рома и Јевреја:

***

            „ИЗВЕШТАЈ УСТАШКЕ НАДЗОРНЕ СЛУЖБЕ (УНС) – радиограм, одпремљен 11. вељаче 1942.

            ЗАПОВЈЕДНИШТВУ УСТАШКЕ НАДЗОРНЕ СЛУЖБЕ

-        На руке господину Еугену Кватернику – Загреб.

У вези са В. Т (Ваш телеграм, осврт М. Бухе) од 9. овог мјесеца, извјештавам. Једна саатнија усташке бојне под заповједништвом надпоручника Јосипа Мишелова, у пратњи жупника фра. Вјекослава Филиповића, дана 7. вељаче, у 4 сата ујутро, запосјела рудник Раковац и поубијала крампом 37 радника гркоисточњака (православних Срба, осврт М. Бухе). Наставила је са убијањем крампом и сјекиром гркоисточњака: мушкараца, жена и дјеце у селима: Мотике, где је убијено око 750, и Дракулић и Шарговац, гдје јеубијено око 1500 особа. Убијање је заваршено истог дана око 14,00 сати. Од тада, па све до данас, усташе превозе храну, стоку и покућство из кућа побијених у своја складишта.

Горњи извештај је точан. Обширан извјештај слиједи.

Велики жупан пуковник Алеман“.

(следе печат, потпис и број)

***

            Ваша Екселенцијо,

            Поновили бисмо Вам, да нема изгледа да би иједна држава, или међународна установа, одбила сарадњу с Вама – ако бисте се заложили, да се прикупе додатна документа о злочинима геноцида две државе – наследнице Југославије, а Међународни суд правде у Хагу би, на захтев Ваше државе, покренуо процес против Хрватске и Муслиманско-хрватске Федерације у Босни и Херцеговини. Да Вас обавестимо, да је један честити Хрват у Сарајеву, из послератне генерације, био запрепашћен кад је у Музеју у Сарајеву пронашао наредбу Владе Хрватске из 1941, у којој стоји, да хрватска војска (састављена од католика и муслимана Босне и Херцеговине) мора да побије све православне Србе – мушкарце у Сарајеву, старости од 18 до 50 година. Он је тај документ донео у Београд и предао једном свом познанику, Србину.

            Овако темељан државни план о уништавању свих припадника три народа, не би смео остати некажњен. Надамо се, да се с тим слажете и опет Вас подсећамо, да Вас државни положај обавезује да допринесете кажњавању криваца за злочин геноцида.

Ваша Екселенцијо,

С обзиром да Ваши државни органи одбијају сарадњу с представницима прогнаног српског народа из Републике Српске Крајине и Хрватске, ово писмо има одлике отвореног.

 

Милорад Буха, премијер                            Инг. Рајко Лежаић, председни Скупштине

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11080 Земун, Магистратски трг 3 -  Тел. 3077-028, vladarsk@gmail.com

Бр. 1355/11–  22. 06. 2011.

С  А  О  П  Ш  Т  Е  Њ  Е

У Крајини и БиХ постоји више вера, али не постоји и више нација

 

            (Влада и Скупштина РС Крајине у прогонству упућују прекор редакцијама медија,јер од фебруара 2005,не објављују крајинска саопштења. Ово је тешко огрешење о националне и државне интересе и кршење је новинарског кодекса).

 

            Велика зла су стизала народ на Балкану, а увек су та зла припремана у престоницама колонијалних сила Истока и Запада. А та су зла (спровођена у честим ратовима) приписивана одликама „недораслог Балканца“. Заслепљен ауторитетом снажних колонијалних држава, народ Балкана је ћутке прихватао такву оцену о себи – мада је она била без и најмањег упоришта у чињеницама. Нажалост, мора се признати, да народ није умео да се одупре колонијалном инжињерингу у својој средини – ни у време мира. То не уме ни данас, почетком 21. столећа. Овај закључак можемо приметити и у садржају дебате на састанку Асоцијације независних интелектуалаца о теми: „БиХ и мултиетничка држава из перспективе Српске православне цркве у БиХ – улога дијалога“. Састанак је одржан у Сарајеву 19. 06. 2011 („Политика“, Београд, 20. 06. 2011, стр. 04) и из самог наслова се види да интелектуалци Балкана нису у могућности, да се супротставе колонијалном прегнућу, јер кажу да у једнонационалној Босни и Херцеговини има више нација (више мултиетничких заједница), а у Босни и Херцеговини има само једна нација – српска, као што у Крајини има само једна нација – српска.

            Тачно је да у Републици Српској Крајини и у Босни и Херцеговини има више верских заједница (католичка, муслиманска и православна), али се мора знати, да су у ове две српске покрајине колонијалисти (окупацијом) присилили православне Србе – да пређу на Ислам и на Римокатоличку веру. То је оно од чега треба полазити на скуповима свих интелектуалаца, јер разобличавањем и уклањањем колонијалног учинка на српским земљама, нестаће могућност за ратна и друга зла и тада неће нико у колонијалним престоницама приписивати Србима одлику „недораслог Балканца“, јер се Срби (мада су у три верске заједнице) неће међусобно крвити и једни друге прогонити.

            Интелектуалци, државници и верски великодостојници имају изврсну прилику да (на научној основи) докажу да у Републици Српској Крајини и Босни и Херцеговини живи народ само једне нације – СРПСКЕ. Ево неколико полазишта за такав закључак:

1. Република Српска Крајина и Босна и Херцеговина су биле у саставу средњевековне Србије, од 490. године до 15. столећа, кад су српске земље пале под турску, млетачку, мађарску и аустријску власт;
2. У тој средњевековној Србији су сви становници исповедали православну веру, с малим оазама оних који су исповедали римокатоличку;
3.  На свакој стопи РС Крајине и Босне и Херцеговине, одувек се говорио српски језик и ниједан други (никад се није говорио хрватски, којег су колонијалисти намерно прозвали „кајкавским дијалектом). А нема интелектуалца на свету који би могао да порекне (код Срба – таквих има) једнонационалност народу који говори један језик (од памтивека). Тврдио би да не може такав једнојезични народ да се разврстава у три нације, како то колонијалисти учинише од народа Републике Српске Крајине и Босне и Херцеговине;
4. Матичне књиге рођених у православним црквама из претходних векова остају непопуњене за потомке неких православних Срба, а они нису ни умрли, ни погинули, ни одселили – у тим књигама нема њихових наследника. Али, они и њихови наследници су уписани у матичне књигер рођених у храмовима Римокатоличке цркве и Ислама. Значи, задња страница за такве породице у књигама православним – упућује да су уписани и на првим страницама у римокатоличким и муслиманским храмовима. Те књиге матичне сведоче да су потомци уписани у муслиманске и католичке матичне књиге припадници нације свога претка – уписаног у матичне књиге православне цркве. Потомци припадају (нема двоумљења) оној нацији којој је припадао и предак. Тако је то једноставно и непобитно, а тако тешко докучиво српским интелектуалцима све три вероисповести.

 Могу – могу се национално освестити и Срби муслимани, и Срби католици, и Срби православни. А од тог освешћења, задрхтаће колонијалисти и биће неспособни за припему новог зла Србима.

 

 

РАТКО ЛИЧИНА, министар

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11.080 Земун, Магистратски трг 3

Тел. 3077-028, vladarsk@gmail.com                                             Бр. 1353/11– 20. 6. 2011.

 

 

С  А  О  П  Ш  Т  Е  Њ  Е

- Антисрпски иступи самозваних државника у Приштини по рецепту НАТО-а -

 

            (Влада и Скупштина РС Крајине у прогонству упућују прекор редакцијама медија, јер, од фебруара 2005. године, не објављују крајинска саопштења. Ово је тешко огрешење о националне и државне интересе и кршење је новинарског кодекса).

 

            Квинслишка власт у Приштини, све чешће, наступа као легитимна, те је тако и самозвана председница, Атифете Јахјага, одржала лекцију српским државницима, препоручујући им – да не предлажу поделу Косова и Метохије, јер би то изазвало негативну ланчану реакцију на Балкану(„Политика“, Београд, 20. 6. 2011).

            Госпођа Јахјага наступа управо онако како су је саветовали из земаља чланица НАТО-а. Тај савет је следећи – НАТО је извршио агресију на Србију, окупирао је српску Аутономну Покрајину Косово и Метохију, тамо је успоставио квинслишку власт, подигао војну базу НАТО-а, довео нове десетине хиљада Шиптара из Албаније, прогнао 80% Срба и Рома са Косова и Метохије, запосео српске руднике. Савет је из Вашингтона и Брисела, да то тако мора остати и Репубика Србија више нема право на своју етничку и историјску земљу, а прогнани Срби и Роми немају право на своје куће, станове, привредне објекте, пољопривредно земљиште, итд.

            На исти начин је раније НАТО поступио према Србима Крајишницима, од 1990. до 1995, кад је припремио Хрватску да окупира Републику Српску Крајину и да прогна 80% српског становништва из ње. И тад је хрватска држава запленила сву покретну и непокретну имовину Срба и тад је почела та негативна ланчана реакција – али увек против интерса српских држава и српског становништва.

            Госпођа Јахјага би требало да зна, да пред међународним правом и историјом мора да сносе одговорност државе које припремају и спроводе зло другим државама или народима. А то су чланице НАТО-а чиниле Србима и за то су ангажовале на Балкану: Хрвате, муслимане и Шиптаре, па и шиптарску државу – Албанију. А према тој Албанији ће кренути Јахјагина најављена ланчана реакција, кад је реч о етничком шаренилу, којим госпођа Јахјага прети (опет) Србији, мислећи на Србе муслимане у Рашкој (Санџаку). Јер у Албанији живи велики број Грка и Македонаца, па и велики број Срба. Међу тим Србима су – и католици, и православни, и муслимани. Све их се више освешћује и враћа свом националном корену; уче српски језик и одлазе у српске правослвне цркве. Македонци и Грци су обезбедили отварање школа у Албанији на својим језицима.

            Државници Републике Србије још нису тражили од Владе у Тирани, да се отворе школе и на српском језику, али и то је извесна блиска будућност, па ће, тиме, почети препознавање и ранијег колонијалног учинка на српским земљама. Тако ће се видети и да су Турци присилили велики број Срба, до 1912. године, на Косову и Метохији да се исламизирају и пређу из српске у шиптарску нацију.

            Можда је и породица госпође Јахјаге била српска – само пре 100 година.                 

Ратко Личина, министар