РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА

ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11080 Земун, Магистратски трг 3 – Србија

Бр. 1450/12  – 14. 5. 2012. године

Тел. 3077-028; vladarsk@gmail.com

 

 

С  А  О  П  Ш  Т  Е  Њ  Е

Избори у Србији без родољубља – заборављене српске земље, српска историја и српски народ

 

Да ли су државници и политичари у Србији недорасли свом позиву, или су на путу велеиздаје – то ће оценити блиска будућност. Јасно је, да нема државе у свету где би, у време парламентарних и председничких избора, родољубље поптуно замрло – тако замрло, да се о њему не оглашавају ни политичари, ни званични интелектуалци, ни верски високодостојници.

Не спомињу окупирану Републику Српску Крајину и прогнани српски народ  из ње – ни кандидати за председника државе, ни кандидати за посланичка места у Скупштини. Не спомињу они, да је Хрватска учинила злочин геноцида над Србима у Другом светском рату и у време разбијања Југославије од 1990. до 1995. године. Не спомињу они, да је Република Српска Крајина историјска српска земља. Зар не знају, да су Срби на овој земљи државотворни народ – у средњевековној Србији, у Мађарској од 1471, Аустрји ид 1630, у Млетачкој Републици од 1647, у Југославији од 1918? Зар не знају они – да је Хрватски парламент (противуставно) укинуо Србима државотворност 1990. и почео с њиховим прогоном и злочинима, уз рушење српских насеља, станова, кућа, привредних објеката, пољопривредних газдинстава… да би их хрватска војска и полиција, уз помоћ ЕУ и НАТО, прогнала у Србију, европске и ваневропске земље?

Зар политичари у Србији не схватају, да им је најсветија дужност – да уклоне хрватску окупацију са српске историјске земље? Зар политичарима у Србији није јасно, да су обавезни, да покрену питање деколонизације српских земаља, што је предвиђено одредбама повеља УН? Зар не знају, да ратни злочини не застаревају и да је кривац обавезан да плати ратну одштету? Зар не знају, да у Европској унији не би било међудржавне сарадње, да Немачка није платила ратну одштету Белгији, Француској, Холандији, Пољској, Британији, СССР-у…? Зар не знају, да би Србија требало, по овим европским стандардима, да то исто тражи од Хрватске – и ратну штету и враћање српских историјских земаља?

Зар политичари у Србији не схватају, да су обавезни да покрену питање уклањања последица колонијалног учинка на српским земљама, којим су делови српског народа присиљени да се одрекну српске националности? Зар не знају, да је колонијална делатност западноевропских држава, Ватикана и Турске створила од Срба нове нације: хрватску (у великом проценту), босанску, црногорску, македонску? Зар не знају да је огромна већина данашњих Шиптара српског порекла и да су им српски преци (највише у 19. столећу – у оквиру окупаторске Турске) били присиљени да се изјашњавају за припаднике шиптарске нације?

Зар не схватају политичари, званични интелектуалци и верски високодостојници у Србији, да ће њихово деловање на замирању српског родољубља изазвати још теже последице? Неће се зло завршити на окупацији Републике Српске Крајине и на отцепљењу Косова и Метохије, него ће то зло разарати и преостало ткиво српске државе.

Ми смо представници прогнаног дела српског народа и, овај пут, наше могућности нису веће – остало нам је само да упозоримо оне који ће одговарати за своје данашње поступке (или ће бити похваљени) пред Историјом. 

 

Милорад Буха, премијер                               Дипл.инж Рајко Лежаић, председник

                                                                        Скупштине РС Крајине

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11080 Земун, Магистратски трг 3   Тел. 3077-028, vladarsk@gmail.com; vladaukninu@gmail.com – Бр 1450/12  – 3. 5. 2012 (7520. година по српском календару)

 

            Влада Републике Српске Крајине у прогонству има част да поздрави дипломатско-конзуларна представништва у Републици Србији и да их подсети на једну цивилизацијску обавезу у односу на хиљадугодишњи поступак Свете Столице (Ватикана) и западноевропских држава према српском народу на Балкану и у Панонији. Тај поступак је прожет западневропском стратегијом уништавања српског православног становништво и његовог претварања у друге нације (мађарску, хрватску, румунску, македонску, бошњачку, црногорску, бугарску, албанску…). Ова обавеза се односи на расветљавање такве политике према Србима и она је обавеза дипломата у Републици Србији и у другим балканским државама.

            Влада РС Крајине у прогонству, уз поуздане историјске податке (који су били прикривани), обавештава дипломате, да је у основи политике Ватикана и западноевропских држава према православним Србима и осталим Словенима давни фалсификат о словенској античкој и раносредњевековној историји. Тај фалсификат је прихваћен у свим образовним установама света и по њему – Словени су били дивљи, нецивилизацијски народ све до 9. столећа Нове ере, кад их је, наводно, описменила и покрстила група послата из Рима и Цариграда. Најнесхватљивији податак у лажној историји Словена је подвала, да су Срби дошли из Русије на Балкан и у Панонију тек у 7. столећу Нове ере, кад је на власти био у Византији цар Ираклије. А то нје тачно, јер су Срби у Антици и раном Средњем веку живели на Балкану, у Средњој Европи, на Карпатима и око Средоземног мора – с именом Срби, а били су познати и по својим завичајним и племенским именима: Трачани, Илири, Дачани, Дарданци, Далмати, Мизи, Пелазги, Трибали…

            Влада РС Крајине скреће пажњу дипломатама, да је Његова Екселенција Оралндо Антонини, изванредни и опуномоћени амбасадор Свете Столице у Београду, изјавио, да су у Независној Држави Хрватској, од 1941. до 1945, хрватски војници обавили злочин геноцида над Србима, поред онога над Јеврејима и Ромима – у име Римокатоличке цркве (објављано у београдској „Политици“, 3. маја 2012). Његова Екселенција је поручила, да се залече ове ране из Другог светског рата, али залечење тих рана не би било довољно, да би се у Европи успоставили човечни међунационални и међудржавни односи. Зато што су ране на српском националном ткиву дубље и наношене су (редовно) и много раније. Раније су и од времена Првог светског рата – кад је Аустроугарска с Немачком отворила прве концентрационе логоре смрти (од 1914. до 1918), уморивши до 600.000 Срба, укључујући и децу најмлађе доби.

            Влада РС Крајине уверава дипломате, да се несреће и разноврсни злочини према српском народу неће зауставити – ако се не уклони основа на којој се граде државни и међудржавни планови против Срба (ЊЕ Орландо Антонини наводи – Србија не ужива углед у свету?!). А та основа је фалсификована античка и раносредњевековна историја Срба, по којој су Срби, наводно, дошли на Балкан и у Средњу Европу на туђу земљу. А та лажна европска историја не каже који је то народ (и где је он данас), на чију су земљу Срби дошли. Култна књига таквих подвала је „Историја Срба“ из 19. столећа, из Аустрије, коју је написао Константин Јиречек – и која је школска лектира у свету.

            Влада РС Крајине користи и ову прилику да дипломатско-конзуларним предтавништвима понови изразе свог високог поштовања.

 

ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНА

ПРЕДСТАВНИШТВА – Београ

ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11.080 Земун, Магистратски трг 3.

Тел/факс: 3077-028, vladarsk@yubc.net                     Бр. 1481/12 – 23. април 2012.

 

 

 

Влада Републике Српске Крајине у прогонству има част да поздрави дипломатско-конзуларна представништва у Републици Србији и да их подсети, да су Срби (поред Јевреја и Рома) били осуђени од стране немачких држава (Немачка и Аустрија) на биолошко истребљење у време Првог и Другог светског рата.

Влада РС Крајине, с обзиром на ову непобитну чињеницу, моли дипломатско-конзуларна представништва у Републици Србији, да с државницима српских земаља придобију Немачку и Аустрију – да оне објасне који су то стратешки разлози определили ове две државе на одлуку о биолошком истребљењу Срба. Објашњење није потребно само зато да се разуме европска прошлост, него да се уклоне и непроцењиве штете данашњим српским државама и српском народу, јер се у свету, и данас, упућују Србима погрде коришћење против Срба у Првом и Другом светском рату, кад су немачки државници њима правдали свој злочин геноцида над Србима у концентрационим логорима смрти. Мало коме је познато, да су Аустроугарска и Немачка отвориле 300 концентрационих логора смрти за прекодринске и прекодунавске Србе у Првом светском рату, кад је убијено до 600.000 Срба, укључујући и децу најмлађег узраста. А у Другом светском рату је Немачка успоставила фашистичку Хрватску, која је имала задатак да истребљује Србе, ради чега је Хрватска отворила први концентрациони логор смрти у Јасеновцу, у Другом светском рату, где је убијала Србе, Роме и Јевреје. Немачка је у Другом светском рату придобила за ово нечасно дело (истребљење Срба, Рома и Јевреја) и своје сателитске државе: Хрватску, Албанију, Мађарску и Бугарску.

Влада РС Крајине верује, да ће дипломатско-конзуларна представништва схватити, да је овај предлог планетарног значаја, јер данашња настојања у елиминацији злочина геноцида, тероризма и корупције не могу да се обезбеде ако се не разумеју такве појаве из двадесетог столећа, које су, нема спора, подстрек и сваком савременом међународном злу. Уз то, треба знати, да извршиоци злочина геноцида над Србима никад нису процесуирани и Немачка, са својим сателитима, никад није исплатила ратну штету за истребљење Срба у таквим размерама – у Првом светском рату је истребљена трећина становништва у Краљевини Србији, а у Другом светском рату трећина прекодринских и прекодунавских Срба.

Влада Републике Српске Крајине у прогонству користи и ову прилику да дипломатско-конзуларним представништвима у Републици Србији понови изразе свог високог поштовања.

 

ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНА

ПРЕДСТАВНИШТВА – Београд

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА

ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ

11080 Земун, Магистратски трг 3 – Србија

Бр. 1479/12  - 19. 4. 2012. године

Тел. 3077-028; vladarsk@gmail.com

 

С   А   О   П   Ш   Т   Е   Њ   Е

Српска културна баштина поклоњена Хрватској – потпуна незрелост државника у Србији

 

            Нeдавно је Влада Републике Србије предала Хрватској хиљаде примерака српске културне баштине. То је благо српског народа Републике Српске Крајине – стварано од раног Средњег века до данас. Спасено је у време разбијања Југославије, од 1990. до 1995, кад је хрватска војска чинила све да то благо уништи, палећи цркве, маастире, музеје и културне установе где је оно било смештено. Срби су примерке културне баштине које хрватска војска није уништила спасели, носећи га собом – кад су прогањани са своје историјске и етничке земље – Републике Српске Крајине. Углавном је склоњено на територију Републике Србије. И сад је Влада Републике Србије, то благо вратила Хрватској – држави која има стратешко опредељење према српској културној баштини:

1. да је уништи или
2. да је прогласи хрватском културном баштином.

У овом поступку, српски државници су показали потпуну државничку незрелост и културну недораслост. Они су могли ову културну баштину вратити на место стварања тих дела под једноставним условом:

1. да се сви прогнани Срби врате у своја насеља, своје куће и своје станове,

2. да се Србима врате државотворна права, стечана још у Мађарској 1471. године,

3. да се Србима врати сва покретна и непокретна имовина и

4. да се обнове порушена и спаљена здања, где су примерци културне баштине били смештени: цркве, манастири, музеји и културне установе.

Овакве услове Републике Србије, не би оспорила ниједна међуанродна организација: УН, ОЕБС, ЕУ… нити би то могао оспорити иједан међународни суд. И такву једноставну погодност, државници Србије нису умели да искористе – жалосно је ако за њу нису знали. Жалосно је и што се нису позвали на поступак Аустрије из 1690. Тада је Аустрија преузела предмете српске културне баштине из Србије, Албаније, Македоније и Црне Горе, које је донео Арсеније Чарнојевић, јер су их Турци желели уништити, као и Хрвати 1995. Аустрија је, касније, потписала мир с Турском, али предмете српске културне баштине није вратила на територију коју су Турци окупирали, као што су Хрвати окупирали Републику Српску Крајину – 1995.

Државници Србије, дошли на власт 2000. године, у групацији ДОС-а, без обзира коју политичку струју заступају данас, одговoрни су за овај недржавнички и противцивилизацијски поступак. Требало би да њихово антисрпско деловање препознају и бирачи – на парламентарним и председничким изборима у Србији, 6. маја 2012.

 

Милорад Буха, премијер                                              Дипл. инж. Рајко Лежаић, председник

                                                                                    Скупштине

http://www.youtube.com/watch?v=dHH3M6wcqZw

 

Ovaj film treba da vide svi stanovnici u zemljama bivse Jugoslavije. Istina o hrvatskoj drzavi je skrivana u SFR Jugoslaviji, a o njoj treba svi da znaju – sve. U prvom redu, oni koji su Hrvati i oni koji sebe smatraju pripadnicima hrvatske nacije

 

Проф. др Веселин Ђуретић

Београд, Република Србија

 

СКУПШТИНИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ КРАЈИНЕ

И НАРОДУ КРАЈИНЕ

11080 Земун, Магистратски трг 3

 

Поштовани српски народе Крајине,

         

          Имајући у виду, да ће на међународној политичкој сцени искрснути питање хрватске окупације Републике Српске Крајине (1995), уз хрватско обављање злочина геноцида и хрватски прогон до 800.000 Срба, неопходно је то спремно дочекати – да би светски државници, међународне организације и јавно мњење схватили суштину досадашњих хрватских колонијалних мера према Србима Крајишицима.

          Треба често подсећати државнике и интелектуалце, да је српски народ у Крајини имао своју државност, с високом аутономијом, у Мађарској од 1471, Аустрији од 1630. и у Југославији од 1918. године. Овоме треба увек додавати објашњење, да је федерална јединица у Југославији била Хрватска и да је федералним и хрватским уставом означена као двонационална држава равноправних народа – Хрвата и Срба. Сваки од народа је имао своју историјску и етничку територију и сваки од народа је самостално имао право да располаже њоме – без мешања оног другог народа. Ти односи два народа у једној држави су били истоветни односима Фламанаца и Валонаца у Белгији; Италијана, Немаца и Француза у Швајцарској, итд. Међутим, ЕУ и УН су одобриле Хрватима да прогнају Србе и да им окупирају територију, што не би одобриле Фламанци да то учине Валонцима, или Валонци да то учине Фламанцима у Белгији.

          Знам, тешко је светско јавно мњење уверити у обавезу оваквог упоређења, јер је западна пропаганда учинила све, да Србе прикаже у анјгорем светлу. Зато би требало Скупштини РС Крајине било од велике користи да се послужи угледом највећег светског научника, Николе Тесле, који је припадник српске нације и рођен је у Републици Српској Крајини. Његово име је познато широм света – само треба бити упоран и обавештавати, да је он Србин Крајишник и да је хрватска војска прогнала његов народ, да је над њим обавила најгнусније злочине и да је убила многе од Теслиних рођака у Другом светском рату, а у рату за разбијање Југославије, од 1990. до 1995, прогнала преживеле чланове Теслине породице – и по оцу и по мајци. Узгред, хрватска војска је срушила родну кућу великог Николе Тесле и 1941. и 1991. године, срушивши и његов споменик 1991. И све то Хрватску није узнемирило, него њени научници и дипломати пишу о Николи Тесли као припаднику хрватског народа.

          А сведоци су оставили записе, да је Тесла често плакао током Другог светског рата, кад је сазнавао какве су размере хрватског злочина геноцида над Србима – у концентрационим логорима смрти и у сваком српском насељу, и у сваком српском дому. То хрватско биолошко истребљење Срба, поред истребљења Рома и Јевреја, толико је погодило и америчког председника, Франклина Рузвелта, да се био зарекао, да ће Хрватску ставити под међународни надзор.

          Деколонизацију Срба и Републике Српске Крајине треба обавити, а име Николе Тесле ће, у томе, горостасно помоћи. Зато, господине Буха, предлажем Вам – да припремите предлог за Скупштину Републике Српске Крајине, којим би се име Ваше државе променило и уместо РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА, Скупштина би изгласала да се зове: РЕПУБЛИКА ТЕСЛИНА КРАЈИНА. Знам, да би оваква промена морала да се донесе на референдуму, али српски народ Крајине за то нема услова, пошто су Крајишници прогнани у све европске и прекоморске земље. Сви ће разумети, да је потпуно уреду (а то није ни против Устава, ни против законодавства), што ће одлуку донети српски крајишки парламент.

          А кад се Ваша (наша) држава буде звала РЕПУБЛИКОМ ТЕСЛИНОМ КРАЈИНОМ, биће то одлучујући и незадрживи корак ка укидању окупације Теслине Републике и ка ишчезавању сваке хрватске колонијалне мере над Србима Крајишницима, па и оне којом је Тесла означаван као припадник хрватске нације.

          Тесла је моћан у свему, као што је био и у електротехничкој науци.

 

***

          А Никола Тесла ће бити још моћнији, кад се буду оповргле из светских књига, медија и енциклопедија хрватске поропагандне измишљотине – да је Никола Тесла говорио о својој хрватској Отаџбини. Тесла то није могао саопштити на самрти (1943), кад је тада сазнавао о хрватским злочинима геноцида над Србима, Ромима и Јеврејима и о хрватским концентрационим логорима смрти за биолошко истребљење ова три народа.

          Тада је стари геније, на сав глас, кукао због убистава стотина хиљада својих српских сународника, а ојађени Срби у САД и Канади су држали опела над сенима убијених. У недостатку цркава, то су чинили у приватним домовима и на градским трговима. У то време, у Америку је стигао и обавештајни податак, да је већ убијено око 500.000 Срба, те десетине хиљада Рома и Јевреја. Над тим хрватским злочинима, заплакао је и часни амерички председник, Франклин Рузвелт. Он је поручио југословенском краљу, а, затим, и амбасадроу Фотићу – да Хрвате, после рата, треба ставити под старатељство ОУН.

          Све ово се дешавало, када су Ватикан и његове трансмисије тражиле излаз из тешке хрватске ситуације, у страху – да римокатоличка паства у Хрватској не доживи српску освету за геноцид над Србима, Ромима и Јеврејима. Једно време су хрватски државни центри покушали, да се наслоне на ђенерала Драгослава Михаиловића, док нису видели, да он намерава обновити тријалистичку Југославију, што је кварило све ватиканске планове – оне планове о изузимању из српске или југословенске државе Срба католике и Срба муслимана. Зато је прорадила црвена интернационала – Коминтерна, чији су обавештајни пунктови појачали свој рад у западном свету. Напајали су се и са хрватских комунистичких извора, посебно Титових. Југословенске исељенике су убеђивали, да Титов покрет води обнови оне праве пансловенске Југославије. У дијаспори, мање српској – јер је она још плакала на сав глас, а више у католичкој су ти црвени центри организовали панславистичке манифестације у многим градовима Запада. Манифестације су деловале озбиљно, јер их је носила победносна Црвена армија. Најактивнији у дијаспори су били Далматинци и Приморци, за које је југословенство и словенство било својеврсно бекство од разних планова перфидне хрватизације.

          Остарели Никола Тесла је пажљиво пратио све ово, али с неверицом. Повремено га је заносио његов, интелектуално врло површни, сестрић, Сава Косановић, који је од коминтерновских – хрватских калкуланата већ био пројектован, да се ауторитет Николе Тесле искористи на линији политике извлачења Хрватске из ћорсокака. С том намером, Срби од интегритета нису имали никакве везе. Како је то рађено, причала су ми два истакнута коминтерновца, Мирко Марковић и Никола Ковачевић. Логика говори, да је ујака посмртно употребио сестрић, као што је, не питајући Теслу – за време Теслиног живота, ни Српску православну цркву – после Теслине смрти, спалио посмртне остатке генијалног Николе Тесле, православног верника и сина свештеника Српске православне цркве.

          Предлажући установљење РЕПУБЛИКЕ ТЕСЛИНЕ КРАЈИНЕ, полажем наде, да ће се администрација председника САД, Обаме, вратити ставовима великог председника САД, Франклина Рузвелта. Стављам јој, као историчар, на знање, да све што је потом 1944/1945 године, урађено, није радио овај велики човек, Рузвелт – није то било његово дело, него Черчилово. Историјска је чињеница, да је овај велики британски премијер, својом, врло површном, балканском политиком, довео српски народ до уништења – предајући га, на милост и немилост, Титовом антисрпском и антијугословенском политичком програму. И оно што се данас дешава на нашем подручју, последица је те политике.

          Моја је жеља, да предлог за установљење РЕПУБЛИКЕ ТЕСЛИНЕ КРАЈИНЕ размотре и Срби и несрби, сви они којима је стало до мира на Балкану. Али, и велике силе, оне које су, судећи на основу разних обмана на простору бивше СФР Југославије, државе у етнојезичком смислу, јединственог народа, наметнуле неприродне развалине. То се, пре свега, оноси на САД, јер су њени намети, и на простору Хрватске, и на простору БиХ, и на простору Црне Горе, и на простору Косова и Метохије, и на простору Македоније, и на простору Словеније, изразито ретоградни чинови, који не доприносе демократији и цивилизацији.

          Срби очекују и од Русије велико историјско преиспитивање, јер је неруска совјетија један од највећих починилаца српске трагедије.

          Моја је жеља, да председник Путин скупи подмалађене историјско-саветодавне тимове, да би се вратио оним представама – Србима – јужним Словенима, које су претходиле окотобарској пометњи 1917. године.

          Верујем, да ће сви Срби, у првом реду – Крајишници, растурени по целом свету, прихватити ову идеју, и својим утицајем помоћи, да се обманута међународна јавност освести. Очекивати је, да ће и велики амерички интелектуалац и политичар, Џорџ Војиновић, помоћи свом Роду, земљи својих крајишких предака.

Молим Скупштину  Републике Српске Крајине, као и Владу овог прогнаног народа, да размотре мој предлог.

Надати се треба – да ће Никола Тесла, човек који је осветлио читав свет, разагнати и тмасту помрчину, која, дуго и предуго, приистка његов род.

 

ПС:

Верујем, да треба мој предлог да размотри и амерички државни врх. Можда на то имам и једно посебно право, јер се мој отац, заједно с хиљадама других Срба, борио у америчкој војсци – 1917. 1918.

 

Београд, 5. 4. 2012.

 

Проф. др Веселин Ђуретић, с.р.

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА

ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11.080 Земун, Магистратски трг 3

Тел. 3077-028, vladarsk@gmail.com, vladaukninu@agmail.com

Бр. 1471/12 – 31. III. 2012.

 

 

 

 

С  А  О  П  Ш  Т  Е  Њ  Е

- Већина данашњих Шиптара (Албанаца) у Македонији, Албанији, Црној Гори и Србији су асимиловани Срби

 

 

            (Влада и Скупштина РС Крајине у прогонству, уз ово саопштење, упућују и прекор редакцијама медија у Републици Србији, јер од фебруара 2005. године, не објављују крајинска саопштења. Ово је тешко огрешење о националне и државне интересе и кршење је новинарског кодекса).

 

 

            Податак из наслова упућује на закључак да је југословенска држава, од 1918, била антисрпска творевина, јер је скривала податке о претварању Срба у друге несрпске нације (Хрвате, Бошњаке, Црногорце, Македонце), па и у Шиптаре. Мада су људи одани истини и науци, све то научно бележили, државне установе су дела таквих садржаја уклањале и онемогућавале њихово спомињање у школским и универзитетским уџбеницима. Један научни рад о асимилацији Срба у Шиптаре је и Томе П. Ораовца: „Арбанашко питање и српско право“, објављен 1913. године – репринт је урађен 1999, у ИГП „Прометеју“, у Београду.

            Ораовац је сусрео човека из шиптарске породице, који га је обавестио, да му се предак исламизирао и да је тај предак наследио од свог оца архиву Скендербегову, писану на српском језику (15. столеће). Скендербег је рођен 1403, од оца Ивана и мајке Војиславе. Прадеда му је био српски племић на двору цара Душана, Бранило Кастриотић.

Саопштио му је тај бивши Србин и да све породице у шиптарским племенима североисточне Албаније и Црне Горе чувају иконе српских светаца, којима Срби посвећују Крсне славе.

            Томо П. Ораовац је у књигу ставио непобитне податке, да су данашња шиптарска племена: Мирдити, Шаље, Гаши, Берише и Клименти били припадници српске нације и да су асимиловани у Шиптаре у 18. и 19. столећу. На тој асимилацији су радили Турци, Ватикан и Аустрија (по данашњим одредбама међународног права, то је врста злочина геноцида).

 

ВЛАДА РС КРАЈИНЕ

Ратко Личина, министар

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ
11080 Земун, Магистратски трг 3 – Србија
Бр. 1446/12 – 23. 03. 2012. године – Тел. 3077-028; vladarsk@gmail.com

С А О П Ш Т Е Њ Е
Путоказ за односе Србије с Хрватском – показао историчар Јован Пејин

Учешће српског историчара Јована Пејина у емисији на Хрватској телевизији – други канал, 19. марта 2012. године, било је од изузетног историјског значаја. Историчар Пејин је, наизглед обичном дебатом о одликама Другог светског рата, опоменуо српске државнике и званичне интелектуалце, да се заташкава суштина историјских и савремених односа српске и хрватске државе и суштина односа српске и хрватске нације. Пејин је наговестио, да су српске државе обавезне преиспитати све оно што је Хрватска чинила српском народу – обављајући злочин геноцида над Србима, асимилирајући га преко католичења у хрватску нацију, прогонећи га са српске етничке и историјске земље и присвајајући српску културну баштину. Не спомињући детаље о хрватском присвајању српске културне баштине, обавестио је гледаоце само о најгрубљем чину тог присвајања – реч је о чињеници, истакао је Пејин, да је у државној и књижевној употреби Хрватске српски језик, који је Хрватска прогласила хрватским језиком. Означио је овај и сличне поступке обичним примитивизмом и подсетио Хрвате, да је хрватски језик избачен из употребе у 19. столећу, а да је, том приликом, погрешно назван дијалектом – „кајкавским дијалектом“. Водитељ емисије, Петар Влахов, и учесник у разговору Здравко Томац, ратни потпредседник Владе Хрватске, и неколико других учесника – били су видно збуњени, јер им је Јован Пејин рекао да Хрвати говоре српским језиком. Кад је Пејин спомену више од хиљаду римокатоличких свештеника Хрвата, који су учествовали у злочинима геноцида над Србима, Ромима и Јеврејима и да су чак ти сештеници командовали хрватским фашистичким јединицама, хрватски учесници ове дебате су негодовали и говорили да одмах треба прекинути везу с Пејином и не дозволити му да говори.

Влада РС Крајине схвата, да је наступ историчара Јована Пејина путоказ за српске државнике и званичне интелектуалце, да покрену питање ратне одштете од Хрватске – за све хрватске злочине геноцида над Србима, да захтевају окончање хрватске окупације Републике Српске Крајине и да се код УНЕСКО-а изборе за брисање хрватских фалсификата, којима је српска културна баштина уписана као хрватска. У тој замашној хрватској делатности (примитивној – како ју је означио Јован Пејин), Србин Руђер Бошковић је проглашен Хрватом, мада му је отац Србин, а мајка Италијанка. Треба брисати и хрватско регистровање код УНЕСКО-а српског језика – за хрватски, српских личких песама – за хрватске, банатског бећарца – за хрватски, витешке игре с алком – за хрватску (а она се игра у част победе српских устаника над Турцима 1715. године), итд.

ВЛАДА РС КРАЈИНЕ

Личина Ратко, министар

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА

ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ

11080 Земун, Магистратски трг 3 – Србија –

Бр. 13461/12  – 15. 03. 2012. године

Тел. 3077-028; vladarsk@gmail.com

 

С  А  О  П  Ш  Т  Е  Њ  Е

Др Војислав Шешељ обавестио Трибунал о разлозима рата у СФР Југославији

 

У својој завршној речи пред Хашким трибуналом (14. март 2012), уверљиво наводећи да је оптужница против њега невешта и неутемељена, др Војислав Шешељ је укратко објаснио разлоге грађанског рата у СФР Југославији, од 1990. до 1995. Образложење је засновано на истини, коју неће моћи порећи ни Тужилаштво, ни Судско веће Трибунала, а ни најодабранији правници и историчари из западних земаља – ако и њихова помоћ буде требала обавештајним службама чланица ЕУ и НАТО, које је др Војислав Шешељ оптужио, да руководе сваким потезем судија и тужилаца Трибунала.

Др Војислав Шешељ је обавестио Судско веће Трибунала о разлозима разбијања Југославије и непосредним узроцима избијања грађанског рата. Наравно, то су Судско веће и Тужилаштво морали да знају од почетка свога рада и да оптужнице и процесе спроводе у духу стварних догађаја. Супротно томе, Трибунал је оптуживао српске државнике и српске генерале, а они су само, на основу Устава СФР Југославије, бранили територијалну целовитост земље, а ту целовитост су разбијале паравојне снаге Словенаца, Хрвата, муслимана и Шиптара.

Др Војислав Шешељ је то објаснио с правне тачке гледишта – по Уставу СФР Југославије, отцепљење из Југославије нису могле да обаве федералне јединице (републике), него народи – износећи из Југославије само своје етничке и историјске територије, а не територије другог народа (Срба):

1. У СР Хрватској су могли да изнесу своје територије (или да остану у Југославији) Хрвати и Срби. Срби су имали своје историјске и етничке територије и своју државност у Мађарској, од 1471, у Аустрији од 1630. и у Југославији од 1918. Хрвати нису могли да изнесу српске земље и нису (по Уставу) могли да у Парламенту гласају уместо Срба. Срби су одлучили да остану у Југославији – и Хрвати су их (злочинима геноцида) присиљавали да изиђу из Југославије – тако је почео рат у Хрватској, јер су Срби морали да се бране. 

2. Босна и Херцеговина је била тронационална (Срби, Хрвати и муслимани). Свако од њих је могао своје историјске и етничке земље да изнесе из Југославије, или да их задржи у Југославији. Муслимани и Хрвати су у Парламенту гласали да изнесу своје територије из Југославије и присиљавали су Србе да и они то учине. Срби су имали уставно право, да то одбију и то су одбили – а онда су Хрвати и муслимани покренули рат (злочин геноцида над Србима). Срби су се морали бранити.

 

ВЛАДА РС КРАЈИНЕ

Ратко Личина, министар

 

 

 

 

 

 

 

Почетком августа је председник Хрватске, др Иво Јосиповић, изговорио, да је прогон до 800.000 Срба из Републике Српске Крајине и Хрватске, од 1990.до 1995, највећа част хрватске државе и хрватске војске. Тако је обелоданио хрватску стратегију према православним Србима и српским државама. Све ово је потврђено и у понашању председнице Владе Хрватске, госпође Јадранке Косор, током јучерашње посете српском Косову и Метохији, кад је признала германску и романску окупацију дела Србије и признала окупаторску администрацију – коју чине Шиптари у служби германских и романских држава. Јасно је да је оваква спољна политика Хрватске дубоко антисловенска. 

Ове изјаве двоје хрватских државника показују потпуну неозбљност и упућују на закључак да Хрвати још нису постали историјски народ. О томе сведочи и међудржавни уговор Србије (СР Југославије) и Хрватске од 23. августа 1996, у којем је предвиђено – да ће државе потписнице признавати једна другој међународне границе, суверенитет и територијални интегритет на целој државној територији. Уз тако озбиљну обавезу, Јадранка Косор је признала окупаторску администрацији у Приштини – као „Владу Косова“ и тиме, практично, поништила међудржавни уговор између Србије и Хрватске, од 23. августа 1996. Ова хрватска несмотреност, ако буде мудрости код државника Србије, требало би да изазове прекид дипломатских односа са Хрватском и преиспитивање свих других веза – у којима је Хрватска бележила корист, јер је више извозила у Србију, него што је увозила из Србије.

Хрватска несмотреност у спољној политици би морала да изазове реакције Србије и због тога што је Хрватска подржала окупаторску администрацију у Приштини, која је прогнала око 80% српског и ромског становништва с Косова и Метохије. Као чланица УН, Хрватска је обавезна да се залаже, да се прогнани Срби и Роми врате у своје домове и да им се врати, или надокнади, одузета имовина.  Хрватска је, својим понашањем, подржала овај прогон Срба и Рома с Косова и Метохјије, јер је Међународна заједеница, нарочито ЕУ, одобрила Хрватској прогон и 80% Срба из Републике Српске Крајине и Хрватске, од 1990. до 1995. године. Овакав нехуман однос према Србима из РС Крајине и Србима и Ромима с Косова и Метохије неће моћи да се дуго прећуткује у УН и другим међународним организацијама, уколико Влада Србије такво огрешење међународне заједнице према Србима и Ромима буде покретала пред Саветом безбедности и ЕУ.

 

Милорад Буха, премијер                             дипл.инж Рајко Лежаић, председник

                                                                       Скупштине РС Крајине

 

 

 

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА

ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11080  З е м у н, Република Србија

Магистратски трг бр. 3.

Бр. 1460/12 – 14. 03. 2012.

 

МОНСИЊОР СТАНИСЛАВ ХОЧЕВАР

БЕОГРАДСКИ НАДБИСКУП И МЕТРОПОЛИТ

11000  Б е о г р а д, Врачар,

Светозара Марковића бр. 20.

Телефон 303-2246

 

 

 

            Преузвишени господине Хочевару,

            Обраћамо Вам се као угледнику Римокатоличке цркве и присталици мира и равноправних односа међу људима, државама и верским заједницама. Таквим сте се представили јавности, када сте (1999) тражили, уместо рата, „Мир теби Балкане“ и када сте (1999) основали Фондацију за помоћ породицама с више деце -  Anin sklad. Ваши кораци су били у духу с начелима Хришћанства, којих се часни људи и данас морају придржавати, јер су и у ово време проклијали засади нечовештва и лудости. Многи се не боје греха, о чему је Ваша Преузвишеност упозната. Ви сте магистрирали с тезом о људском греху, на Теолошком факултету у Љубљани, 1979. године (Osebni greh v današnji hamartologiji), те Вам је лакоуочљив грех и појединаца, и група, и цркава, и држава.

            Ваша Преузвишености,

            С обзиром да сте са службом у Србији и да су Вам познате чињенице у вези с хрватском окупацијом Републике Српске Крајине (Зоне под заштитом УН) и упознати сте с хрватским прогоном српског становништва (од 1990. до 1995) – у размери до 800.000, молимо Вас, да помогнете у отклањању последица хрватског злочина геноцида над српским народом у Републици Српској Крајини и Хрватској. Ваша помоћ би могла да уследи, јер сте изузетно цењени у хијерархији Римокатоличке цркве. Поред осталога, Вас је Његова Светост Папа Јован Павле Други изузетно ценио. На Пленеарној седници Бискупске конференције Југославије (2000), Ви сте примили дужност референта за катехезу и младе, за редовнички живот и постали сте председник Бискупске комисије за Каритас. Изабрани сте (2001) и за председника Бискупске конференције СР Југославије, која је преименована у Међународну бискупску конференцију Светих Ћирила и Методија. Године 2002, постали сте члан Папског већа за унапређење јединства хришћана.

            Ваша Преузвишености,

            Ваш положај уважавају сва тела и сви функционери Свете Столице и природно је – да ће ценити и Ваше мишљење и Ваше предлоге. Сходно томе, ми Вас молимо, да предузмете кораке у духу с хришћанским вредностима и њима помогнете прогнани и напаћени народ Републике Српске Крајине и Хрватске. При овоме подразумевамо:

• враћање Србима Крајине државотворног статуса, којег су имали – у Угарској (1471), у Аустрији (1630) и Југославији (1918. и 1945);
• враћање Србима целокупне имовине и свих људских права;
• омогућавање враћања у своје куће и станове свим прогнаним породицама;
• хрватску обавезу, да плати ратну одштету Србима, Ромима и Јеврејима – за злочин геноцида у Другом светском рату и да плати ратну одштету Србима за злочин геноцида од 1990. до 1995;
• да све цркве Римокатоличке цркве у Републици Српској Крајини и Хрватској пониште решења о покатоличавању 30.000 православних Срба, од 1990. до данас.

 

Ваша Преузвишености,

Имајући у виду, да су изнесене чињенице о хрватском злочину геноцида истините, а да су за католичење православних Срба – под претњом и присилом хрватске државе – одговорни свештеници Римокатоличке цркве, у складу је с међународним правом, Историјом и Цивилизацијом, да кривци уклоне све последице злочина геноцида над Србима у 20. столећу и над Ромима и Јеврејима у Другом светском рату. На то их обавезује и Чл. II Конвенцијe о спречавању и кажњавању злочина геноцида, и усвојеном Резолуцијом 260 (III) D од стране Генералне скупштине Уједињених нација. У овој тачки се набрајају сви облици злочина геноцида које су Хрвати и муслимани обавила над Србима, Ромима и Јеврејима. Она гласи, да се под геноцидом сматра било које од наведених дела почињених у намери потпуног, или делимичног уништења једне националне, етничке, расне или верске групе као такве (а одредница под Д, не дозвољава католичење православне деце – и то је злочин геноцида):

   а) убиство чланова групе;

   б) тешка повреда физичког или менталног интегритета чланова групе;

   в) намерно подвргавање групе животним условима који треба да доведу до њеног    потпуног или делимичног уништења;

   г) мере уперене на спречавање рађања у оквиру групе;

   д) принудно премештање деце из једне групе у другу[1].

 

Ваша Преузвишености,

Влада и Скупштина Републике Српске Крајине упозоравали су Међународну заједницу, да се у Хрватској и данас крши тачка „д“, јер се српска деца (у великом броју) преводе из православне у католичку веру. Ни Ватикан није реаговао, нити је, званично, обавестио јавност о томе, нити је казнио римокатоличке хрватске свештенике – који то чине. Овај пут, ово упозорење упућујемо и Вашој Преузвишености, с надом, д ћете покренути одговорне у Светој Столици, како би се покатоличавање православних Срба у Хрватској (које је означено као ЗЛОЧИН ГЕНОЦИДА) ставило ван снаге и ПОКАТОЛИЧЕНИ СРБИ ПОД ПРИСИЛОМ И ПРЕТЊОМ, прогласили верницима – Српске православне цркве.

 

Ваша Преузвишености,

Надамо се да ћете помоћи прогнаном и обесправљеном српском народу Републике Српске Крајине и Хрватске и да ћете најодговорније вискодостојнеке у Светој Столици упутити, како смо навели, и на Резолуцију бр. 260 А (III) Генералне скупштине ОУН од 9. децембра 1948. године, и њену Конвенцију о спречавању и кажњавању злочина геноцида. У вези с овим документом (који обавезује све државе света и све цркве), треба Света Столица да има у виду и Извештај Генералног секретара пред Саветом безбедности УН, бр. S/25777 од 15. маја 1993. о хрватском етничком чишћењу Срба из Западне Славоније и хрватских градова и Декларацију бр. 374 (документ 10819) Парламентарне скупштине Савета Европе од 26. јануара 2006. године – којима је покушана помоћ прогнаним Србима, али ти покушаји нису дали никакве резултате.           

 

Ваша Преузвишености,

Дозволите нам да изразимо уверење, да би Вам у овом богомданом раду могли помоћи сви чланови Међународне бискупске конференције Свети Ћирило и Методије, те и њима пренесите ово наше писмо. Њихове преузвишености су:

 

• Барски надбискуп монс. Зеф Гаши
• Суботички бискуп монс. Јанош Пензеш
• Зрењанински бискуп монс. Ласло Немет
• Сремски бискуп монс. Ђуро Гашпаровић
• Которски бискуп монс. Илија Јанић
• Апостолски администратор у Призрену, бискуп монс. Доде Ђерђи
• Гркокатолички егзархат за Црбију и Црну Гору егзарх Ђуро Џуџар
• Скопски бискуп и егзарх за Македонију Кирил Стојанов.

 

Ваша Преузвишености,

С обзиром да Ваша надбискупија, годинама, не сарађује с Владом Републике Српске Крајине, ово писмо је отворено – пред Богом, Историјом и јавним мњењем.

 

ВЛАДА РС КРАЈИНЕ                                             СКУПШТИНА РС КРАЈИНЕ

Милорад Буха, премијер                             Дипл. инж. Рајко Лежаић, председник

 

 

 

 

 

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11.080 Земун, Магистратски трг 3  – Тел. 3077-028, vladarsk@gmail.com,

Бр. 1459/12 – 13. III 2012.

 

            Влада Републике Српске Крајине у прогонству има част да поздрави дипломатско-конзуларна представништва у Републици Србији и да их подсети на педесет осам нота – с чињеницама, да се у Западној Европи и у САД износе неистине о Србима и српским државама. Влада РС Крајине то бележи – од 28. 6. 2007, почевши нотом бр. 432/07. Једна од неистина је и прећуткивање – да је НАТО бомбардовао Србију и Црну Гору 1999 – рушећи куће, станове, културне споменике, фабрике, школе, болнице, мостове – трујући животну средину и убијајући цивиле.

            Влада РС Крајине ће подсећати дипломате у Београду о овим злочинима геноцида над српским народом, које је свакодневно (1999) бележио књижевник, Северин М. Франић, рођен 1952. у Мурској Соботи, у Словенији. Дневне белешке је објавио у књизи: „Између пса и вука“, Београд, „Идеапринт“, 2003. године. На страни 133. и 134, аутор обавештава, да је НАТО бомбардовао и породилиште у Београду, поред зграда које су архитектонски споменик. Било је то 3. априла 1999. Књижевник Северин М. Франић је то верно забелижио:     

           

            ЛЕСКОВАЦ: НАТО је бомбардовао центар града и његову околину. Порушено је 3.300 приватних објеката. Штета се процењује на 165 милиона америчких долара.

            БЕОГРАД: Бомбардован је центар града! Погођена је зграда Министарства унутрашњих послова, поред које је Клинички центар и породилиште. Породилиште је погођено и мајке с бебама су премештене у друге медицинске објекте. Зграда Министарства унутрашњих послова је архитектонски споменик Београда. Ово је четврто бимбардовање Београда од стране Западноевропљана и Американаца. Аустроугари и Немци су га бомбардовали 1914, Немци 1941, Савезници 1944. и НАТО 1999.

            НОВИ САД: Срушен је мост на Дунаву – између Новог Сада и Сремских Карловаца – Мост слободе. Теже и лакше је повређено седам особа, а неколико аутомобила је пало у Дунав. Околне зграде су оштећење, а међу њима и зграда Телевизије Нови Сад.

 Влада РС Крајине користи и ову прилику, да дипломатско-конзуларним представништвима понови изразе свог високог поштовања.

 

ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНА

ПРЕДСТАВНИШТВА, Београд

***

            (Влада и Скупштина РС Крајине у прогонству, уз ово саопштење, упућују и прекор редакцијама медија у Републици Србији, јер од фебруара 2005. године, не објављују крајинска саопштења. Ово је тешко огрешење о националне и државне интересе и кршење је новинарског кодекса).

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА

ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ

11.080 Земун, Магистратски трг 3,

Тел: 3077-028, vladarsk@gmail.com  -                          

Бр. 1450/12 – 05. 03. 2012.

 

 

ЊЕГОВА ЕКСЕЛЕНЦИЈА

ВЛАДИМИР ВЛАДИМИРОВИЧ ПУТИН

-         ПРЕДСЕДНИК РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ –

 

-         Достављено преко: АМБАСАДА РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ

ЊЕ Александар Конузин

Београд, Делиградска 32

 

 

Ваша Екселенцијо,

Господине Председниче,

 

У име српског народа, над којим је Хрватска обавила злочин геноцида у Републици Српској Крајини и Хрватској, од 1990. до 1995, најискреније Вам честитамо победу на председничким изборима у највећој словенској држави – Федерацији Русији.

 

Ваша победа је победа правде и праведности.

Ваша победа је победа спокоја словенских народа.

Ваша победа је победа мира у свету.

Ваша победа је победа над снагама зла – и у земљи и у иностранству.

Ваша победа је победа Цивилизације.

 

Господине Председниче,

Нека Вам године које Вам подари народ – да бисте били на челу Руске Федерације, прођу у најбољем здрављу.

 

ЖИВЕЛА РУСИЈА И ЖИВЕЛА СРБИЈА!

ЖИВЕЛИ СРОДНИ НАРОДИ – РУСИ И СРБИ.

 

С поштовањем,

 

 

 

ВЛАДА РС КРАЈИНЕ                      СКУПШТИНА РС КРАЈИНЕ

Милорад Буха, премијер                  Дипл. инж. Рајко Лежаић

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА

ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11.080 Земун, Магистратски трг 3 

Тел. 3077-028, vladarsk@gmail.com,

Бр. 1445/12 – 22. II 2012.

 

            Влада Републике Српске Крајине у прогонству има част да поздрави дипломатско-конзуларна представништва у Републици Србији и да их подсети на педесет две ноте – с чињеницама, да се у Западној Европи и у САД износе неистине о Србима и српским државама. Влада РС Крајине то бележи – од 28. 6. 2007, почевши нотом бр. 432/07. Једна од тих неистина је и прећуткивање – да је НАТО бомбардовао Србију и Црну Гору 1999 – рушећи куће, станове, културне споменике, фабрике, школе, болнице, мостове – трујући животну средину и убијајући цивиле.

            Влада РС Крајине ће подсећати дипломате у Београду о овим злочинима геноцида над српским народом, које је свакодневно (1999) бележио књижевник, Северин М. Франић, рођен 1952. у Мурској Соботи, у Словенији. Дневне белешке је објавио у књизи: „Између пса и вука“, Београд, „Идеапринт“, 2003. године. На страни 130, аутор обавештава, да је НАТО бомбардовао Народни музеј и хришћански православни манастир, као и српска села на Косову – затим, привредне објекте, куће и станове – и усмртио цивиле. Било је то 28. марта 1999. Књижевник Северин М. Франић је то верно забелижио:

 

            ЛЕСКОВАЦ: Бомбардован у Лесковцу – једино Народни музеј. Причињена велика материјална штета.

ЧАЧАК: Други дан је бомбардована фабрика беле технике „Слобода“ – највреднији привредни објекат у граду. Производне зграде су погођене са пет пројектила. Причињена је огромна материјална штета.

БЕОГРАД: Ракете погодиле Фабрику „21. мај“ у Раковици и фирму „ДМБ – информатику“. НАТО пројектили су, већ други дан, погодили и хришћански православни манастир у Раковици – ракете су га знатно оштетиле.

            ПРИШТИНА (Косово): Пројектили су засули све четврти града. Мета су били и војни и цивилни циљеви.

            ГЊИЛАНЕ (Косово): Српска села око овог града су сва бомбардована.

 

            Влада РС Крајине користи и ову прилику, да дипломатско-конзуларним представништвима у Републици Србији понови изразе свог високог поштовања.

 

ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНА

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11.080 Земун, Магистратски трг 3  – Тел. 3077-028, vladarsk@gmail.com,

Бр. 1443/12 – 22. II 2012.

 

            Влада Републике Српске Крајине у прогонству има част да поздрави дипломатско-конзуларна представништва у Републици Србији и да их подсети на педесет једну ноту – с чињеницама, да се у Западној Европи и у САД износе неистине о Србима и српским државама. Влада РС Крајине то бележи – од 28. 6. 2007, почевши нотом бр. 432/07. Једна од тих неистина је и прећуткивање – да је НАТО бомбардовао Србију и Црну Гору 1999 – рушећи куће, станове, културне споменике, фабрике, школе, болнице, мостове – трујући животну средину и убијајући цивиле.

            Влада РС Крајине ће подсећати дипломате у Београду о овим злочинима геноцида над српским народом, које је свакодневно (1999) бележио књижевник, Северин М. Франић, рођен 1952. у Мурској Соботи, у Словенији. Дневне белешке је објавио у књизи: „Између пса и вука“, Београд, „Идеапринт“, 2003. године. На страни 129. и 130, аутор обавештава, да је НАТО бомбардовао и дечије обданиште. Наравно, порушио је привредне објекте, куће и станове – и усмртио цивиле. Било је то 27. марта 1999. Књижевник Северин М. Франић је то верно забелижио:

 

БЕОГРАД: Какви су то стратешки објекти – НАТО је бомбардовао дечије јаслице „Петлић“ на Бановом Брду? Порушио је и зграде око аеродрома у Сурчину, а није гађао аеродромску писту.

МАЛИШЕВО (Косово): Село је 2. км. од Гњилана. У насељу „Ченер чесма“, рањена су три лица – једно тешко. Стамбене зграде порушене – штета велика. Ракетирана села: Коретиште, Пасјани, Партиша Коретиште, Врбовак и Могила. У Врбовцу срушена кућа Трајана Москића. Оштећене и друге куће и рањено 8 људи.

ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ:  у селу Брезни, ракета пала 70 метара од куће Раденка Ковачевића и уништила велики део домаћинства. Погођено више од 500 кућа у селима: Шшинци, Доња Јањина и Доње Синковце.

ПОДГОРИЦА (Црна Гора): куће погођене с више пројектила у селима Радовче и Скораћ.

НИШ: Бомбардован и војни и цивилн аеродром. Стоматолошка клиника. Погођена зграда „Електронске индустрије“ и више станова у близини. Пројектил је погодио и болницу у граду.

ПРИШТИНА (Косово): бомбардован центар града. Срушена Стоматолошка клиника у Згради „Црвеног крста“. Пројектили рушили и станове у приштинским четвртима: Драгодан и Врањевац.

ЧАЧАК: Потпуно срушена фабрика беле технике „Слобода“. Без посла је остало 5000 запослених, са 20.000 чланова породица.

ГЛАВА ЗЕТЕ: бомбардована и оштећена Хидроцентрала „Перућац“.

 

            Влада РС Крајине користи и ову прилику, да дипломатско-конзуларним представништвима у Републици Србији понови изразе свог високог поштовања.

 

ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНА

ПРЕДСТАВНИШТВА, Београд

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11.080 Земун, Магистратски трг 3  – Тел. 3077-028, vladarsk@gmail.com,

Бр. 1442/12 – 9. II 2012.

 

            Влада Републике Српске Крајине у прогонству има част да поздрави дипломатско-конзуларна представништва у Републици Србији и да их подсети на педесет нота – с чињеницама, да се у Западној Европи и у САД износе неистине о Србима и српским државама. Влада РС Крајине то бележи – од 28. 6. 2007, почевши нотом бр. 432/07. Једна од тих неистина је и прећуткивање – да је НАТО бомбардовао Србију и Црну Гору 1999 – рушећи куће, станове, културне споменике, фабрике, школе, болнице, мостове – трујући животну средину и убијајући цивиле.

            Влада РС Крајине ће подсећати дипломате у Београду о овим злочинима геноцида над српским народом, које је свакодневно (1999) бележио књижевник, Северин М. Франић, рођен 1952. у Мурској Соботи, у Словенији. Дневне белешке је објавио у књизи: „Између пса и вука“, Београд, „Идеапринт“, 2003. године. На страни 129, аутор обавештава, да је НАТО један дан посветио рушењу привредних зграда, ТВ станица, противградних уређаја, школа, споменика под заштитом УНЕСКО-а, станова и кућа. Било је то 26. марта 1999. Књижевник Северин М. Франић је то верно забелижио:

 

            „ГРАЧАНИЦА (Косово): Први напад на српске светиње. Бомбе бачене у српско село Грачаницу, близу Приштине, где је знаменити хришћански манастир. Оштећена манастирска фасада и прозори, а споменик је под заштитом УНЕСКО-а.

            АРАНЂЕЛОВАЦ: Погођен репетитор локалних радио и ТВ-станица и противградни центар 'Букуља', који штити од града и невремена 18 општина у Србији.

            БЕОГРАД: Погођено хемијско складиште у близини Сремчице и складиште бензина у Липовици. Од експлозије се запалила Липовачка шума, која је горила до сванућа следећег дана. Уз војне објекте у Батајници, погођена и трафо-станица. Насеље остало без струје.

            ЛЕСКОВАЦ: Штету од бомби пријавиоло 110 јавних и приватних објеката, не рачунајући поломљено стакло. Многи стамбени објекти нису више за становање. Тешко оштећена Фабрика лекова 'Здравље'.

            НИШ: Бомбе доста оштетиле више школа: Основна школа '9. мај', Техничка школа '15. мај', Техничка школа '12. фебруар', Средња школа 'Мија Станимировић'. Погођене су и школе у Банатском Новом Селу и у Бабином Потоку.

            НОВИ САД: Разорена фирма 'Новограп'. Неки погони се могу оправити, а неки ће се поново градити. Штата је 30 милиона ДМ“.

 

            Влада РС Крајине користи и ову прилику, да дипломатско-конзуларним представништвима у Републици Србији понови изразе свог високог поштовања.

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11.080 Земун, Магистратски трг 3  – Тел. 3077-028, vladarsk@gmail.com,

Бр. 1447/12 – 27. II 2012.

 

            Влада Републике Српске Крајине у прогонству има част да поздрави дипломатско-конзуларна представништва у Републици Србији и да их подсети на педесет четири ноте – с чињеницама, да се у Западној Европи и у САД износе неистине о Србима и српским државама. Влада РС Крајине то бележи – од 28. 6. 2007, почевши нотом бр. 432/07. Једна од тих неистина је и прећуткивање – да је НАТО бомбардовао Србију и Црну Гору 1999 – рушећи куће, станове, културне споменике, фабрике, школе, болнице, мостове – трујући животну средину и убијајући цивиле.

            Влада РС Крајине ће подсећати дипломате у Београду о овим злочинима геноцида над српским народом, које је свакодневно (1999) бележио књижевник, Северин М. Франић, рођен 1952. у Мурској Соботи, у Словенији. Дневне белешке је објавио у књизи: „Између пса и вука“, Београд, „Идеапринт“, 2003. године. На страни 131, аутор обавештава, да је НАТО бомбардовао српско гробље, болнице, зграду Црвеног крста, српска насеља на Косову, српске фабрике – и усмртио цивиле. Било је то 29. марта 1999. Књижевник Северин М. Франић је то верно забелижио:

            ГЊИЛАНЕ (Косово): Једна ракета је погодила павославно гробље и оштетила многе гробове и надгробне споменике.

            НИШ: Уследио је жесток напад авиона. Погођен је и војни и цивилни аеродром. Погођени су производни погони „Електронске индустрије“ и Болница. Срушени су станови и куће.

            ПРИШТИНА (Косово): Бомбе су бачене у центар града. Оштећена је Стоматолошка клиника и зграда Црвеног крста. Ракете су срушиле и стамбене објекте у насељима: Драгодан и Врањевац.

            ЧАЧАК: Трећи пут бомбардована Фабрика „Слобода“ – потпуно уништена.                 ГЛАВА ЗЕТЕ: Бомбардована Хидроцентрала „Перућица“.

            МАЛИШЕВО (Косово): Рањена три цивила, један тешко. Куће порушене. Бомбардована и села: Коретиште, Пасјани, Партеша Коретиште, Врбовац и Могила. У Врбовцу, рањено 8 цивила и потпуно срушена кућа Трајана Москића.

            ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ: У селу Брезни, ракета уништила велики део имања Раденка Ковачевића. У Доњој Јањини, Шишинцима и Доњем Синковцу, бомбе падале 25, 26. и 29. марта и погодиле више од 500 кућа. куће у селима: Радовче и Скораћ.

            Влада РС Крајине користи и ову прилику, да дипломатско-конзуларним представништвима понови изразе свог високог поштовања.

 

ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНА

ПРЕДСТАВНИШТВА, Београд

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА

ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11.080 Земун, Магистратски трг 3 

Тел. 3077-028, vladarsk@gmail.com,

Бр. 1446/12 – 27. II 2012.

 

            Влада Републике Српске Крајине у прогонству има част да поздрави дипломатско-конзуларна представништва у Републици Србији и да их подсети на педесет три ноте – с чињеницама, да се у Западној Европи и у САД износе неистине о Србима и српским државама. Влада РС Крајине то бележи – од 28. 6. 2007, почевши нотом бр. 432/07. Једна од тих неистина је и тврдња државника Запада, да су Срби обавили злочин геноцида над муслиманима у Сребреници.  

            Влада РС Крајине скреће пажњу на часну особу из Сједињених Америчких Држава, Стелу Џатрас (Stela Jatras) Она је објавила књигу: “Srebrenica – Code Word to Silence Critics of US Policy in the Balkans”, у којој је навела, да су Сједињене Америчке Државе разбиле Југославију – противно међународном праву, противно Уставу Сједињених Америчких Држава и противно одредбама Споразума о НАТО-у. Није јасно, како ће САД дочекати будуће време – кад су оставиле о себи тако ружну (недемократску и нехуману) слику. Овако, Стела Џантрас описује улогу САД у разбијању Југославије и америчком ширењу неистине о Србима – као геноцидном народу:

            „Зашто се, после пет година неуспелих покушаја – да се жртве једног трагичног грађанског рата (мање крвавог од многих других у свету) претворе у оптужбе за холокауст и геноцид? Сребреница се поново актуелизује? Одговор на то је – да је то покушај, да се заплаше и ућуткају 'ревизионисти', који доводе у питање нашу неуспелу спољну политику на Балкану, политику засновану на лажима и злочинима у Босни и на Косову, вођену кршењем међунаородног права, противно НАТО–Споразуму и Уставу Сједињених Америчких Држава“.

            Влада РС Крајине је уверена, да ће у догледној будућности Влада САД и владе чланица ЕУ и НАТО-а морати да признају своју нечасну улогу у разбијању СФР Југославије, припреми грађанског рата и омогућавању злочина геноцида. Владе Запада и Турске су одговорне и за злочин геноцида у Југославији – и за онај с највећим размерама. Помогле су Хрватској – да окупира Републику Српску Крајину, 1995, која је била под заштитом УН и да из ње прогна 80% српског становништва, чију је имовину присвојила Хрватска и лишила их свих људских права.

            Влада РС Крајине користи и ову прилику, да дипломатско-конзуларним представништвима у Републици Србији понови изразе свог високог поштовања.

 

ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНА

ПРЕДСТАВНИШТВА, Београд

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ
11080 Земун, Магистратски трг 3 – Србија – Бр. 1443/12  -20. 2. 2012. године
Тел. 3077-028; vladarsk@gmail.com

С  а  о  п  ш  т  е  њ  е
МУФТИЈА МУАЕМЕР ЗУКОРЛИЋ НЕ СХВАТА ДА ЈЕ СРБИН
    
    Муфтија Муамер Зукорлић не схвата да је Србин и не схвата суштину окупаторске власти: Турске, Млетачке Републике и Аустрије на српској земљи, од 14. до 20. столећа. Он борбу српског народа против окупатора осуђује и тврди, да су Срби у време Првог српског устанка убијали припаднике неке несрпске нације у Београду, Смедереву, Ужицу, Ваљеву, Нишу , Краљеву, Сјеници…
    Невероватно је, да један верски поглавар (чије се високо образовање подразумева), изјављује, да у овим местима и у околним селима није живео српски народ у време Првог српског устанка – 1804 – 1813. године. А живео је једино српски народ – као што живи и данас. Тај народ је био хришћанске и исламске вероисповести. Нису ти муслимани били Турци, него их је само окупатор приморавао да се тако представљају. Није тај народ припадао ни несрпској бошњачкој нацији, јер ће ту «нацију» створити од Срба тек Аустроугарска после 1878. године.
    Мутфтија Зукорлић тврди, да су Срби у време Устанка убијали припаднике других нација, а мисли на Србе муслимане. Не схвата, да је Турска користила Србе муслимане у борби против Срба православних  – то је био међусрпски обрачун. А многи преци данашњих муслимана у Рашкој (одакле је и муфтија Зукорлић), у време Првог српског устанка, били су православне вере и војници вожда Карађарђа. Већина ће их бити исламизирана у другој половини 19. столећа и до 1912. године – чиниће то Турци у договору с Аустријанцима и уз подршку осталих западноевропских држава. Тако ће те исламизиране Србе, колонијалисти (Турска и Аустроугарска) прогласити припадницима несрпске бошњачке нације. Учиниће то и са исламизираним Србима у Рашкој и у другим деловима Србије, те у Црној Гори, Херцеговин и Македонији, мада они, завичајно, нису из Босне. А сви су Срби.
    Муфтија Зукорлић, приликом својих антисрпских изјава, не схвата, да је у питању његова велеиздаја, јер организује и подстиче вернике против сопствене (српске) нације и против сопствене државе – Србије. А велеиздаја је најтеже кривично дело.
    Мустафа Зукорлић, приликом својих антисрпских изјава, прећуткује чињеницу о стратешкој одлици Турске – везаној за територије које би ослободили хришћани. На таквим територијама, муслимани нису смели да се задржавају, него су их морали напустити и преселити се на територију у оквиру турске државе. Тако је то наређивао султан, јер је знао, да ће ти муслимани, ако остану у хришћанској држави, вратити се вери својих предака и постати најогорченији непријатељи исламској држави – Турској. У таквим наредбама, подразумевало се да муслимани мора да оставе и своје некретнине и своје верске објекте. Тако су џамије остајале празне – без верника у својој околини. Ако муфтија Зукорлић не верује у ову стратешку доктрину Турске, нека прочита Хатишериф из 1830. године – који се односи на обавезу муслимана да напусте Кнежевину Србију.
    Мустафа Зукорлић би требало да буде свестан ове трагичне судбине српског народа у претходним столећима – непријатељ је користио у ратовима једне Србе против других Срба, као што ће то чинити западноевропске државе (Аустрија, Немачка…), користећи у ратовима Србе католике и Србе муслимане против Срба православних.

Милорад Буха, премијер           Дипл. инж. Рајко Лежаић, председник Скупштине

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА  ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ
11080 Земун, Магистратски трг 3  – Бр. 1435/12 – 27. 01. 2012.

С  А  О  П  Ш  Т  Е  Њ  Е
- Европа прећуткује чињеницу о убијању 8000 Срба у Сарајеву –
    Европска унија свакодневно шаље саопштења и савете о демократији, правди и стандардима – а тих стандарда, истиче ЕУ, треба да се придржавају кандидати за њено чланство. Из европских престоница су свакодневна заклињања, да ће сви организатори и извршиоци ратних злочина у време разбијања Југославије, од 1990. до 1999, бити изведени на суд и кажњени.
    Историја неће дати за право ЕУ, јер оваква залагања су неискрена и, може се рећи, истоветна изјавама државника Европе у време њене најцрње прошлости. Тако су се државници Немачке, од 1933. до 1945, заклињали, да су носиоци најузвишенијих идеала – уверавајући да граде нови светски поредак.    
    Да данашњи државници Европске уније искрено прилазе поштовању међународног права и праведности, не би скривали чињеницу, да су муслимански војници, од 1992. до 1995, убили у Сарајеву око 8.000 Срба. Облици овог злочина су најгрознији, јер су убијани сви чланови српских православних породица, а размере злочина су немерљиве – кад се упоређују са злочинима у другим крајевима Југославије, па и с оним надводним злочином над муслиманима у Сребреници (где су изгинули само муслимански војници – у много мањем броју од оног којег ЕУ). Попис убијених Срба у Сарајеву је обављен – с именима и презименима, старосној доби, адресама, месту злочина… Извршен је и попис кућа, станова и друге непокретне имовине породица уморених српских породица у Сарајеву, а ту имовину сад користе припадници муслиманске вероисповести из Босне и Херцеговине, Рашке, Црне Горе и муслимани из афричких и азијских држава.
    Ове чињенице највећег злочина геноцида не интересују чланице ЕУ, Ватикан и Сједињене Америчке Државе – можда зато што су, свим мерама – па и оружјем, помагали хрватску и муслиманску војску у време разбијања Југославије. Оно што запрепашћује и што ће у историји бити забележено је чињеница, да су представници Европске уније, Ватикана и САД били од 1992. до 1995. у Сарајеву, да су знали и пратили ово геноцидно истребљење православних Срба, а о томе нису обавештавали јавност, нити Уједињене нације. Према одредбама међународног права – и они се морају третирати као организатори и извршиоци ових злочина. А зашто су, преко њих, владе ЕУ, САД и Света Столица биле присталице овако масовног истребљења православних Срба у једном граду, одговориће Историја.
Уз ту неминовност, могу се упитати владе Запада – да ли би тако подстицале и одобрили убијање 8.000 Немаца у Берлину, Француза у Паризу, Белгијанаца у Бриселу, Енглеза у Лондону, Американаца у Вашингтону, Италијана у Риму, Мађара у Будимпешти, Холанђана у Хагу…?
На крају, може се упитати и Влада Републике Србије – зашто, енергично и свакодневно, не ставља на дневни ред тела УН, ЕУ и Међународног суда правде овај најмонструзнији злочин геноцида у Југославији – над православним Србима?

Милорад Буха, премијер    Дипл. инж. Рајко Лежаић, председник Парламента

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11.080 Земун, Магистратски трг 3  тел. 3077-028, vladarsk@gmail.com,

Бр. 1432/12 – 16. 1. 2012.

С  А  О  П  Ш  Т  Е  Њ  Е

СРПСКИ ПЕСНИК ПЕТАР ПРЕРАДОВИЋ ПРОГЛАШЕН ХРВАТСКИМ ПЕСНИКОМ

 

            Хрватска влада је организовала проглашавање своје независности 15. јануара 2012. године и главна свечаност је приређена у Загребу – на Тргу Петра Прерадовића. Нећемо се освртати на чињеницу, да је Хрватска окупирала Републику Српску Крајину (Зону под заштитом УН) 1995. године, да је прогнала 80% српског становништва и да је Србима одузела сву имовину, него скрећемо пажњу, да Хрватска, темељно, присваја и српску културну баштину. Хрватска држава не преза, при томе, ни од најочигледнијих фалсификата. Јучерашња прослава хрватске државности на Тргу Петра Прерадовића, није сметала председнику Хрватске, Иви Јосиповићу, што је Петар Прерадовић био чисти Србин православне хришћанске вере, а у данашњој Хрватској је проглашен Хрватом и, на основу тог фалсификата, главни трг у Загребу носи име Петра Прерадовића.

            Петар Прерадовић је Србин. Отац му је Јован (свештеник Српске православне цркве), а мајка Пелагија. Рођени су у Грубишном Пољу, у Крајини, или у Републици Српској Крајини, коју су Хрвати окупирали 1995. године.

            Петар Прерадовић је рођен 19. 3. 1918. године у засеоку Грабовници, у селу Питомача у Крајини и крштен је у српској православној цркви у Грубишном Пољу.

            Петар Прерадовић је један од највећих српских песника 19. столећа. Певао је о Србима од бугарске границе до Трста и Беча. Те српске песме, писане на српском језику, Хрватска академија знаности и уметности у Загребу је прогласила хрватским песмама. Једно време је Петар Прерадовић био уредник и српског часописа у Задру – „Зора далматинска“. Овај часопис су, заједно, основали Срби православне и Срби римокатоличке вере и штампан је на српском језику. Тада су католици у Далмацији себе звали Србима и нико од њих није знао хрватски језик. А тај хрватски језик ће Влада Аустрије избацити из службене употребе средином 19. столећа, тако да су Хрвати у Загребу и околини били обавезни да уче српски језик.

            Петар Прерадовић уопште није знао хрватски језик, те није могао уређивати хрватски часопис, нити је могао писати своје дивне песме на хрватском језику.

            Требало би да јавност упита хрватског председника, Иву Јосиповића, како ће хрватски академици објаснити чињеницу, да је хрватска војска похапсила већину потомака Петра Прерадовића и потомке Петрове браће и сестара и усмртили их у хрватском концентрационом логору смрти у Јасеновцу, од 1941. до 1945. Мањи део потомака породице Прерадовић је преживео и они су у Србији, Аустрији, САД и Канади. Део потомака је у Бечу – прешли су у римокатоличку веру, али чувају успомену на своје претке и у стану имају икону крсне славе своје породице – Светог Николе.

 

ВЛАДА РС КРАЈИНЕ

Ратко Личина, министар

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11.080 Земун, Магистратски трг 3  тел. 3077-028, vladarsk@gmail.com,

Бр. 1431/12 – 14. 1. 2012.

            Влада Републике Српске Крајине у прогонству има част да поздрави дипломатско-конзуларна представништва у Републици Србији и да их подсети на четрдесет шест нота – с чињеницама, да се у Западној Европи и у САД износе неистине о Србима и српским државама. Влада РС Крајине то бележи – од 28. 6. 2007, почевши нотом бр. 432/07. Једна од тих неистина је и прећуткивање на Западу, да је велики део Срба преведен у хрватску нацију –  колонијалним инжињерингом Аустрије и Ватикана. Циљ је био да се онемогући словенска држава на свим српским етничким и историјским земљама. У том циљу, Аустрија и Ватикан су православне Србе католичили и проглашавали Хрватима. Истовремено, аустријске власти су у 19. столећу избациле из употребе хрватски језик, приморавајући Хрвате и покатоличене Србе да користе српски језик и да га зову хрватским. Колонијална мера је успела, те се званични језик у Хрватској, мада је српски, у филолошкој науци бележи као хрватски.

Влада РС Крајине изражава чуђење, да се данашњи државници и интелектуалци у Западној Европи, Ватикану и САД односе према овим историјским чињеницама – као да не постоје. Требало би да заузму супротан став, јер је њихова цивилизацијска обавеза – да се тај вековни антисрпски поступак колонијалних држава призна и да се његове последице уклањају. ЕУ и САД се свакодневно заклињу – да уважавају равноправност међу државама, нацијама и верским заједницама, а не поможу деколонизацију на српским земљама, чиме би се исправила неправдана према српском народу, јер је он католичен, па превођен у хрватску нацију у Босни и Херцеговини, Далмацији, Истри и у Републици Српској Крајини. Ево податка о томе, да у Херцеговини и граду Мостару уопште није било хрватског становништва, а Мостар, данас, фигурира за један од хрватских центара:

„На примеру Мостарске бискупије, најбоље се може пратити начин како је Римска курија у прошлости, на Балканском полуострву, оснивала нове бискупије и како се, и од чега, почињало (примедба: ради превођења Срба у хрватску нацију). Мостарска бискупија, о чему сведочи један извештај Конгрегације за пропаганду вере из 1623. године, на простору на којем је деловала у време оснивања, није имала ни цркава, ни верника, ни свећенства. Једина хришћанска богомоља на простору бискупије, била је капелица Светог Стевана у Читлуку, коју су 1540. разрушили Турци. Уз залагање макарског бискупа, фрањевци су је обновили 1614. године. Није искључено, да је та црквица, претходно, била православна. Поред те цривице (обновљене), биле су само три римокатоличке куће. У самом граду Мостару, у време оснивања бискупије, било је само десет римокатоличких трговачких породица“.

Влада је податке о Мостару и Херцеговини без Хрвата пренела из књиге проф. др Зорана Милошевића: „Унија – политика Римокатоличке цркве према православним Словенима“, Бгд, Институт за политичке студије, 2005, стр. 200-201.

Влада РС Крајине користи и ову прилику да дипломатско-конзуларним представништвима у Републици Србији понови изразе свог високог поштовања.

 

ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНА

ПРЕДСТАВНИШТВА, Београд

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА

ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11080 Земун, Магистратски трг 3 -  Тел. 3077-028, vladarsk@gmail.com

Бр. 1430/12 –  12. 01. 2012.

 

С  А  О  П  Ш  Т  Е  Њ  Е

Како правни заступник Владе Србије, др Тибор Варади, представља српског државника – оптуженог у Хашком трибуналу

 

            Европска унија свакодневно истиче своју приврженост људским правима, демократији и равноправности држава, нација и верских заједница, а тих начела се сама не придржава.

            Хрватска је (1990) променила устав, те српском народу одузела државотоворност и почела с прогоном Срба (то је исто као кад би у Белгији Валонци одузели државотворност Фламанцима и почели с прогоном Фламанаца). Хрватска је (од 1990. до 1995) минирала, палила и рушила српске привредне објекте, куће и станове, а Србе прогонила у Србију и треће државе. ЕУ и САД нису ништа учиниле да спрече овај хрватски злочин геноцида над Србима – мада су у то време хвалиле своју политику о: поштовању људских права, демократији, равноправном третману држава, нација, и верских заједница. ЕУ, Ватикан и САД су омогућили Хрватској да (1995) окупира РС Крајину, Зону под заштитом УН, а 80% српског становништва прогна – уз заплену имовине.   

            Трагично је што ЕУ и САД не показују ни најмању бригу за овај хрватски злочин геноцида над српским народом Крајине и Хрватске, мада је он истоветан хрватском злочину геноцида над Србима, Ромима и Јеврејима од 1941. до 1945, кад су Хрватску помагале Немачка Адолфа Хитлера и друге фашистичке државе. ЕУ и САД и данас славодобно истичу да су војном агресијом на Србију и Црну Гору (1999) успостављале демократске односе у српској држави, мада су рушиле стамбене зграде, болнице, мостове, привредне објекте, електропостројења и убијале цивиле, укључујући и децу најмлађег узраста. И целу територију Србије и Црне Горе су тровале радиоактивним бомбама и хемијским отровима. Чланице НАТО-а  су окупирале део Србије (Аутономну Покрајину Косово и Метохију) и одатле прогнале 80 процената српског и ромског становништва, чију су имовину (куће, станове, привредне објекте, пољопривредна имања…) заплениле и уступиле породицама шиптарске националности.

            Жалосно је што држављани Републике Србије не чине ништа, да би се извршиоци злочина геноцида над Србима од 1990. до 1999. и извршиоци злочина геноцида над Србима, Ромима и Јеврејима од 1941. до 1945 (Хрватска, Немачка, Италија, Мађарска, Бугарска и Албанија) извеле пред Међународни суд правде у Хагу, јер ратни злочини и злочини геноцида не застаревају. Супротно томе, државници Србије чине све да се пред Хашки трибунал изведу и суде представници српског народа – народа над којим је обављен злочин геноцида и етничко чишћење од 1990. до 1999. У току судских процеса у Хагу, умрло је 14 Срба, а судски поступак против др Војислава Шешеља траје већ девету годину.  Овакав поступак Трибунала према представницима страдалог (српског) народа је део антисрпске стратегије чланица ЕУ и НАТО-а и он се проводи с лакоћом, јер Влада Републике Србије не чини ништа, да би се на суд извели прави кривци за разбијање Југославије и за злочине над становништвом. Такви кораци би омогућили истину и о Трибуналу и његовој ропској послушности ЕУ и САД. Српски државници помажу неправедни однос Трибунала према Србима. Тако, правни представник Владе Републике Србије, др Тибор Варади, не види ово светогрђе Хашког трибунала према правди и правичности, па кад спомиње деветогодишње тамновање др Војислава Шешеља, тврди да је то због тога што механизам Трибунала није усавршен. Дословно је рекао: „Ово је, очигледно, несавршеност тог механизма, ту нема оправдања“ (дневник „Политика“, 8. јануар 2012, стр. 09). И тако, ако највећи правни стручњак Владе Србије закључује да је неправедан поступак према др Војиславу Шешељу само последица несавршеног механизма Трибунала, онда тај стручњак неће ни покретати питање одговорности за разбијање Југославије и за прогон српског и ромског становништва из Републике Српске Крајине и с Косова и Метохије. Колико ће овакав став Владе Србије помоћи ЕУ и САД, да оне сакрију своје злочине геноцида над Србима и Ромима (обављене преко Словенаца, Хрвата, муслимана и Шиптара), види се и из још једне изјаве правног заступника Србије, Тибора Варадија. Говори о др Војиславу Шешељу с омаловажавањем и не схвата – да је обавезан да га брани свим правним средствима и да га уважава пред јавним мњењем, јер је реч о српском државнику, министру Републике Србије, посланику у Народној скупштини, универзитетском професору и председнику најмасовније политичке странке у српским земљама. И поред тога, у истом броју „Политике“, др Тибор Варади овако представља др Војислава Шешеља:

            „Ја, заиста, не спадам међу симпатизере Шешеља, али то је заиста крајње дуго суђење“.

            Овако бранилац не може да говори о особи коју брани, а камоли о свом државнику, којега брани. Изјава, да он не симпатише др Војислава Шешеља, односи се на Шешељево државничко и патриотско деловање, а то Шешељево деловање би морало бити светиња за др Варадија. Јер, евентуална кривица др Шешеља биће кривица и државе коју др Варади заступа. Невероватно је, да то правни представник Владе Србије не схвата!

           

Милорад Буха, премијер                             Дипл. инж. Рајко Лежаић, председник Скупштине

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА

ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11080 Земун, Магистратски трг 3

 Teл. 3077-028, vladarsk@gmail.com; vladaukninu@gmail.com,                                 

Бр. 1421/11 – 14. 12. 2011.

 

 

            Влада Републике Српске Крајине у прогонству има част да поздрави дипломатско-конзуларна представништва у Републици Србији и да им скрене пажњу на чињеницу, да се у Хрватској не поштују људска права – као што се нису поштовала ни у време од 1990. до 1995, кад је Хрватска прогнала српски народ из Републике Српске Крајине (Зоне под заштитом УН) и Хрватске, спроводећи, поред етничког чишћења, и друге злочине геноцида.

            Влада РС Крајине моли ДКП, да обавесте своје владе, да је гажење људских права неприхватљиво у оквирима ЕУ, чије чланство очекује и Хрватска, а она не уважава ни најосновнија права својим грађанима, нити намерава да отклони последице свог злочина геноцида над српским народом у Другом светском рату и у грађанском рату у Југославији, од 1990. до 1995. године.

            Влада је уверена да је најочигледнији пример непоштовања људских права у Хрватској хапшење, у Сплиту, председника Далматинског комитета за људска права, Тончија Мајића, хрватског држављанина и припадника хрватске народности. Оптужба судских органа садржи и тврдњу – да је господин Тончи Мајић психички оболео и да ће бити подвргнут психијатријском прегледу у Загребу. Наравно, да ово није тачно, јер је господин Мајић врсни интелектуалац и борац за људска права. Он смета хрватским државним органима, јер се 1990. и 1991. године супротстављао прогону припадника српске националности из далматинских села и градова, кад су им хрватске паравојне формације одузимале куће, станове и привредне објекте – с целокупном имовином у њима. Многи Срби су тада убијени, или затворени у концентрационом логору «Лора» у Сплиту, где су мучени и убијани. Господин Мајић је најнепријатнији сведок ових хрватских злочина (о којима је и писао), јер његовим сведочењем се доказује, да грађански рат у Југославији није био последица политике Владе Републике Србије и њеног председника Слободана Милошевића. Значи, грађански рат у Југославији није покренут да би се створила «велике Србија», него је био последица намере, да се српски народ прогна из српске етничке и историјске земље – Републике Српске Крајине, која је, узалудно, била под заштитом Уједињених нација.

            Влада Републике Српске Крајине користи и ову прилику, да дипломатско-конзуларним представништвима у Републици Србији понови изразе свог високог поштовања.

 

ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНА

ПРЕДСТАВНИШТВА – БЕОГРАД

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11.080 Земун, Магистратски трг 3,

Тел/факс: 3077-028, vladarsk@gmail.com  -                            Бр. 1418/11 – 9. 12.  2011.

 

            Влада Републике Српске Крајине у прогонству има част да поздрави дипломатско-конзуларна представништва у Републици Србији и да их, како је најављено у ноти бр. 1379/11, 9. 9. 2011, подсети, да  државе Западне Европе и САД примењују (и данас) колонијалне мере против српског народа – а сад желимо да их подсетимо, да су оне то чиниле и чине – и према руском народу.

            Влада скреће пажњу ДКП, да је један од закључака на Осмом заседању (мај 2011) Петровске академије наука и уметности у Санкт Петербургу, Русија, био – да је Запад чинио све на истребљењу Руса и Срба у оба светска рата. То су чиниле државе које су ратовале против Срба и Руса у Првом светском рату (Аустсроугарска и Немачка) и оне које су им савезнице (САД, Британија, Француска). А таква политика западних држава према Србима и Русима, поновила се и у Другом светском рату:

            – Западне државе су схватиле Први светски рат као пролазну, и неважну епизоду, а за најважнију потребу су одабрале слабљење Русије и њено претварање у споредног учесника међународних односа. Све заједно су одлучиле да то учине комунистичком револуцијом – САД, Немачка, Аустроугарска, Француска и Британија, те су револуцију организовале и финансирале. Међусобно су ратовале – јер су се Француска и Енглеска побојале, да ће Немачка, после победе над Русијом, постати водећа држава света и да ће им преузети колоније на свим континентима, па су заратиле против Аустроугарске и Немачке, али и даље су  сарађивале с Аустроугарском и Немачком на разбијњу и слабљењу Русије.

            – У Другом светском рату скоро иста ситуација. Све су биле спреме да ратују против Русије. Сад се Француска више није бринула што је Немачка постала водећа сила, па је одлучила да се не одупире немачкој агресији 1940. У „Мајн кампфу“ је то Хитлер објаснио: „Немачке трупе ће бити обучене у француске униформе. Оне ће, по белом дану, марширати кроз париске улице. Нико их неће зауставити, јер је све припремљено – до најмање ситнице. У том нас неће спречити никаква Мажино линија“.

Британија се опет забринула за своје колоније и заратила је против Немачке. Немачки савезник Јапан је напао САД, те су оне постале британски савезник и ратовале су против Немачке, али су оба ова руска савезника одлагал своју контраофанзиву против Немачке, чекајући што веће страдање Руса од Немаца и немачких савезника.

- Ово несагласје западноевропских држава и Америке из два светска рата, данас је ишчезло. Све су романске и германске државе чланице ЕУ и НАТО-а. У то чланство су примиле или примају и остале државе Европе, па и православну Црну Гору, Македонију и Србију. Данас је НАТО на границама Русије и нема више оне неслоге из два светска рата – ако се одлуче на конфликт са Русијом – на Србију су већ обавили агресију 1999. године, а до сада су увек ратовале и против Русије – кад су ратовале против Србије. Да ли ће Запад одлучити да обави у Русији оно што је само делимично постигао у два светска рата, не зна се. Међусобног несагласја на Западу нема, али се појавила једна препрека – које није било у два светска рата. То су две моћне (привредно и војно) азијске државе – Кина и Индија.

Влада Републике Српске Крајине користи и ову прилику да дипломатско-конзуларним представништвима у Републици Србији понови изразе свог високог поштовања.

 

ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНА

ПРЕДСТАВНИШТВА – Б е о г р а д

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА

ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ

11080 Земун, Магистратски трг 3 – Србија – Бр. 1416/11  – 30 11. 2011.

Тел. 3077-028; vladarsk@gmail.com

 

 

 

EKSKLUZIVNO

 

AMERICKI NOVINAR ROBERT PARSONS OBELODANIO

“VESTIMA” SAKRIVENI IZVEŠTAJ UN

 

URANIJUM ZA SRBE 4,5 MILIJARDE GODINA

 

Šokantan tekst Senegalca Bakari Kantea, šefa misije programa UN iz 1999. o stravičnim posledicama bombardovanja Srbije nikada nije objavljen.

U maju 1999. godine Ujedinjene nacije u celini su sakrile od javnosti šokantan izveštaj Senegalca Bakari Kantea, šefa prve misije UNEP-a (Program Ujedinjenih nacija za čovekovu okolinu) o ekološkim posledicama bombardovanja SR Jugoslavije. Ovaj tekst UN nikad nisu objavile, ali su njegovi delovi procurili u javnost zahvaljujuci sagovorniku “Vesti”, američkom nezavisnom novinaru Robertu Parsonsu, izveštaču iz međunarodnih institucija u Ženevi.

 

On je uspeo da dobije Kanteov izveštaj od svog izvora u UNEP-u i 17. juna 1999. objavi njegove delove u ženevskom dnevniku “Kurijeu” (Le Courrier) pod naslovom “Skriven alarmantni izveštaj o posledicama bombardovanja Jugoslavije: Otrovi koje UN nece da vide”.

Robert Parsons ekskluzivno za “Vesti” svedoči o tome kako su se u kancelarijama Ujedinjenih Nacija, u atmosferi unutrašnjeg razdora, cenuzirisali i “frizirali” izveštaji o zdravstvenim posledicama upotrebe oružja sa OU na Balkanu.

 

Posle 12 dana boravka u još bombardovanoj SR Jugoslaviji, u maju 1999, gde je bio sa misijama drugih agencija iz sistema UN, Bakari Kante je UNEP-u podneo izveštaj koji govori o ekološkom užasu: atmosfera i tlo u bivšoj SR Jugoslaviji trajno su zagađeni otrovnim materijama zbog bombradovanja industrijsko-hemijskih kompleksa i zbog upotrebe oružja sa osiromašenim uranijumom. Izveštaj je kategoričan u oceni da će naredne generacije koje žive na bombradovanom tlu patiti od kancerogenih oboljenja, leukemije, biće povecan broj spontanih pobačaja i deformiteta novorođenčadi.

 

U izveštaju Bakari Kantea piše da su zbog bombardovanja prirodu u SR Jugoslaviji zagadile otrovne supstance među kojima su najopasniji polihlorobifenili (PCB), visokokancerogeni i odgovorni za imunološke bolesti. U izveštaju se naglašava da je jedan litar polihlorobifenila dovoljan da se zagadi milijarda litara vode. PCB se nalazi u električnim transformatorskim stanicama i u brojnim naftnim rafinerijama koje su bile meta NATO-a. Dodaje se da je bombardovanje i brojnih fabrika u kojima su upotrebljavani teški metali izazvalo, između ostalog, i širenje kadmijuma i metilizovane žive (najotrovniji oblik žive). Reč je o metalima koji ostaju otrovni čak i ako se raznesu na prostoru od više hiljada kilometara. Rezultat: Zatrovan je i Dunav

U osmom poglavlju cenzurisanog izveštaja Bakari Kantea govori se o zagađenju koje je prouzrokovala upotreba oružja sa osiromašenim uranijumom.

“Prema raspoloživim podacima snage NATO-a upotrebile su municiju sa osiromašenim uranijumom gađajući vojne i civilne ciljeve. Upotrebljena je municija kalibra 30 milimetara.

Ispaljivana je uglavnom iz aviona tipa “A-10″, kao i krstarećih raketa “tomahavk”. Ove rakete mogu da probiju čelik debeo 57 mm. Njihovo punjenje je radioaktivno i smatra se da sadrže uranijum 238, čija radijacija iznosi oko 3,4 Mbq. Uranijum pripada grupi toksičnih elemenata koji ulaze u drugu grupu radionukleida veoma visoke toksičnosti. Ova vrsta municije je nuklearni otpad i njegova upotreba je veoma opasna po zdravlje. Upotreba ove municije ima užasne posledice po stanovništvo jer pored telesnih povreda prouzrokuje radiološku kontaminaciju. Ta kontaminacija ima toksične i radijacijske posledice koje uzrokuju kancer”, piše u Kanteovom izveštaju koji je tokom maja 1999. godine upućen Generalnom direktoru UNEP-a Klausu Topferu.

 

Kante dalje navodi: “Prilikom upotrebe (eksplozije) oružja sa osiromašenim uranijumom nastaje uranijumski oksid (U308 i UO2) kao i, između ostalog, veoma reaktivni gasovi radijum i radon. Oksidne čestice su širine izmedu 0,5 i 5 mikrona i vetar može da ih raznosi na udaljenost od više stotina kilometara. Pošto u regionu Jugoslavije najcešce duvaju severnozapadni vetrovi, to prakticno znaci da zagađenje ide od Jugoslavije ka Mađarskoj, Nemačkoj, Hrvatskoj i Bosni ili ka Albaniji, Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji i Grčkoj”.

 

Švajcarci plaćali za ćutanje

 

Robert Parsons kaže da mu je jedan neposredno upućeni diplomatski izvor preneo da je u julu 1999. jedna grupa švajcarskih naučnika došla do još dramatičnijih zaključaka o posledicama OU na Balkanu, nego onih koje sadrži zabranjeni izveštaj Bakari Kantea, krajem maja iste godine. Njihovo istraživanje bilo je deo aktivnosti diplomatske grupe

FOCUS koju su činili Švajcarska, Austrija, Rusija i Grčka.

 

- Pošto je Švajcarska bila ta koja je pokrivala sve troškove, ostali članovi grupe su morali da ćute – kaže Robert Parsons.

Autor zabranjenog teksta upozorava: “Radiološka i hemijska kontaminacija “ne pravi razliku” između vojnog osoblja koje upotrebljava te rakete, između ciljeva, teritorija, nevinih civila, medija, grupa koje su tamo kako bi ukazale razne vrste pomoći, niti se ta kontaminacija zaustavlja na državnim rampama, niti je vremenski ograničena. Vreme poluraspada osiromašenog uranijuma je 4,5 milijardi godina”.

Boraveći u Jugoslaviji u maju 1999. dok još traje bombardovanje, Kante je svedok ekološke katastrofe. “Ozbiljna šteta nanesena je čovekovoj okolini uništavanjem naftnih rafinerija, naftno-hemijskog kompleksa, hemijskim i fabrikama veštackog đubriva, farmaceutskim i drugim industrijskim postrojenjima. Već postojeće i potencijalne posledice sukoba teške su po čovekovu okolinu i pogađaju uglavnom srpski deo SR Jugoslavije. Na Balkanu bi mogli da budu u opasnosti kako stanovništvo tako i priroda. Ako zagađenje pređe jugoslovensku granicu ono bi moglo da pogodi i druge zemlje u regionu. To takođe može da zakomplikuje tragičnu situaciju izbeglica u nekim susednim zemljama”, piše on u izveštaju koji nikad zvanično nije objavljen.

 

“Naselja su najteže pogođena na Kosovu”, istice Bakari Kante. On zaključuje da “su različite vrste ciljne međunarodne pomoći potrebne” kako bi se SR Jugoslavija suočila sa posledicama koje je bombardovanje nanelo kako čovekovoj okolini tako i stanovništvu.

 

Ozračena hrana

 

U cenzurisanom izveštaju Bakari Kante je takođe upozorio: “Bombardovanje NATO-a dogodilo se u vreme setve poljoprivrednih kultura od životnog značaja za stanovništvo – kukuruza, suncokreta, soje, šećera, šećerne repe i povrća. Bačeni osiromašeni uranijum uticao je na kvalitet vazduha, tla, vode, što je imalo, kako dugoročno tako i kratkoročno negativne posledice po lanac ishrane”.

 

LAŽI FUNKCIONERA UJEDINJENIH NACIJA

 

Klaus Topfer, generalni direktor UNEP-a, naredio je da se od javnosti sklone saznanja o ekološkoj katastrofi u Srbiji bez presedana u evropskoj istoriji

 

ISTINA SE NE MOŽE SAKRITI: Robert Parsons

 

Nezavisni američki novinar Robert Parsons otkrio je “Vestima” sakriveni izveštaj UN, koji je napisao još u maju 1999. godine Senegalac Bakari Kante, tadašnji šef misije Programa UN za životnu sredinu (UNEP), a u kome se upozorava na stravične posledice

bombardovanja Srbije municijom punjenom osiromašenim uranijumom.

Robert Parsons, sa kojim smo razgovarali u sedištu UN u Ženevi, kaže da je lako pogoditi zašto je izveštaj Kantea sklonjen od javnosti po naređenju Klausa Topfera, generalnog direktora UNEP-a.

- Dok je NATO na sve strane trubio o svojoj “humanitarnoj intervenciji” izveštaj o kome reč govorio je o ekološkoj katastrofi bez presedana u evropskoj istoriji – kaže Parsons.

On podseća da su u maju 1999. godine predstavnici različitih organizacija UN, među kojima i UNEP, otišli u misiju u SR Jugoslaviju i da je nakon toga svaka agencija ostalima trebalo da pošalje svoj izveštaj.

-Dogodilo se nešto neobično – o izveštaju misije UNEP-a niko nije govorio. Čim je predata izveštaj je klasifikovan u UN i sklonjen od javnosti i verovatno završio u sedištu UNEP-a u Najrobiju. Nijedna od humanitarnih organizacija u Ženevi nije bila u toku događaja, pa čak ni zaposleni u sedištu UNEP-a u Ženevi – tvrdi Parsons.

Bačeno 9,45 tona nuklearnog otpada

 

Robert Parson kaže da su se vec u februaru 2000. godine podaci holandske vlade u glavnim crtama podudarali sa podacima američke nevladine organizacije MTP (Military Toxic Project). MTP je naime u januaru 2000. godine tražila od vlade SAD da skine oznaku tajnosti sa dosijea o upotrebi OU na Kosovu. MTP je dobila dosije 30. januara

2000. godine i na osnovu njega, ova NVO je izračunala da je na Kosovo bačeno 9,45 tona nuklearnog otpada.

 

- Dobio sam izveštaj Bakari Kantea od mog kontakta iz UNEP-a. On mi je dao šifru za upotrebu mašine za fotokopiranje i ja sam brzo odštampao tridesetak kopija. Ženevski “Kurije” 17. juna 1999. ustupio mi je čitavu stranu i ja sam preneo sve što se nalazilo u ovom cenzurisanom tekstu – otkriva Parsons.

Pošto su pročitale članak u “Kurijeu” agencije UN koje su učestvovale u misiji u SR Jugoslaviji obraćaju se ovom novinaru umesto UN, tražeci da im pošalje čitav Kanteov izveštaj jer su od UNEP-a dobile nepotpun tekst. Zatim je organizovana konferencija za štampu na kojoj je naravno pitao Klausa Topfera, generalnog sekretara UNEP-a, zašto je

Kanteov izveštaj sklonjen od javnosti.

- Topfer je odgovorio da je izveštaj objavljen i da ništa nije sakriveno od javnosti. Ja sam onda rekao da je izveštaj objavljen zato što sam ga ja objavio. “Da, i u cemu je problem?”, pitao je Topfer. Rekao sam mu da je time lišio druge agencije izveštaja Bakari Kantea iako je mandat misije UNEP-a u SR Jugoslaviji zahtevao da se taj tekst svima

pošalje. Topfer je na to odgovorio da su sve agencije dobile kopiju izveštaja. “Pa naravno da su ga dobile kad sam im ga ja poslao!”- rekao sam na šta je Topfer hladno ponovio: “Pa dobro, dobili su izveštaj – u cemu je problem?”- iznosi detalje s konferencije za štampu Robert Parsons.

Sećajući se ove neslavne epizode iz hronike Ujedinjenih nacija, Parsons dodaje da je konferencija za štampu, održana u junu 1999. u sedištu UN u Ženevi, trajala skoro sat vremena i da je Topfer napustio salu mokar od znoja.

 

Isekli 72 stranice teksta

 

Prvobitnoj verziji izveštaja koji je podnela Balkanska radna grupa (BTF), u završnom poglavlju dugom 72 stranice “odsečeno” je 70 stranica. Taj deo objavljen je naknadno na Internetu ali je trebalo znati pronaći ga. Trebalo je naći sajt UNEP-a, zatim Balkan Task

Force, a onda još dve odrednice da bi se došlo do tih 70 isečenih stranica koje su objavljene kao aneks. Oni koji su čitali zvanični izveštaj nisu mogli da znaju da postoji deo koji nedostaje i koji je u aneksu – objašnjava Robert Parsons.

 

-Misleći da ga ne čujem i ne razumem rekao je na nemačkom svom saradniku: “Ali oni mi ne veruju.” Uzvratio sam na nemačkom: “Naravno da vam ne verujem. Lažete!” –dodaje američki novinar.

Parsonsov tekst objavljen u ženevskom “Kurijeu” očigledno je iznervirao generalnog direktora UNEP-a Klausa Topfera, ali većih posledica nije bilo. Izveštaj Bakari Kantea u celini je cenzurisan i nikada se nije pojavio na zvaničnoj internet prezentaciji UN kao da nije ni postojao.

 

UNEP je zatim u jesen 1999. godine osnovao Balkansku radnu grupu – BTF (Balkans Task Force) čiji je zadatak bio da izradi “definitivni izveštaj” o ekološkim posledicama bombardovanja. Na čelo ove grupe imenovan je Peka Havisto, bivši finski ministar ekologije.

Robert Parsons kaže da su i u slučaju ovog drugog izveštaja radile cenzorske makaze.

 

- Ovaj drugi izveštaj takođe je prepravljao Robert Bise (Robert Bišet), portparol i desna ruka Klausa Topfera, generalnog direktora UNEP-a – tvrdi Robert Parsons.

 

DECA SE IGRALA NA OZRAČENIM TENKOVIMA

 

Da bi minimizirali nalaze o posledicama koje donosi bačeni uranijum na Srbiju, dozvoljen je pristup pogođenim mestima.

 

NA LISTI ZATROVANIH GRADOVA: Novi Sad tokom bombardovanja

 

Robert Parsons, američki novinar, imao je brojne neprijatnosti zbog obelodanjivanja izveštaja UN, koji je sakriven od javnosti, a u kome se iznose nepobitne činjenice o stravičnim posledicama bombardovanja Srbije municijom punjenom osiromašenim uranijumom.

 

8. oktobra 1999. došao je u sedište Balkanske radne grupe (BTF), koja je imala zadatak da napravi definitivan izveštaj o ekološkim posledicama bombardovanja. Poslu ove grupe prethodila su šokantna saznanja Senegalca Bakari Kantea do kojih je došao Parsons i

objavio ih u švajcarskom listu “Kurije”.

On je tog 8. oktobra došao u palatu UN u Ženevi kako bi dobio kopiju izveštaja Balkanske radne grupe pre objavljivanja. Lično ga je u hodniku docekao Robert Bise, portparol i “desna ruka” Klausa Topfera, generalnog direktora UNEP-a (Programa UN za zaštitu životne okoline), čije su makaze debelo cenzurisale ovaj izveštaj. Bise je tom prilikom Parsonsu zabranio svaki kontakt sa ekipom Peka Havista, koji je bio na čelu Balkanske radne grupe.

 

Napisan u stilu “da, ali…”, ovaj zvanični izveštaj UNEP-a sadrži sasvim suprotne zaključke od onih koji se mogu pročitati u “zabranjenom” Kanteovom izveštaju.

 

“Naši nalazi govore da sukob na Kosovu nije izazvao ekološku katastrofu koja je pogodila oblast Balkana. Ipak, detektovano zagađenje je na nekim odredištima ozbiljno i moglo bi da ugrozi ljudsko zdravlje”.

Navode se Pančevo, Kragujevac, Novi Sad i Bor kao mesta u kojima je utvrđeno zagađenje zbog bombradovanja, ali se naglašava da je deo tog zagađenja nastao “pre bombardovanja” zbog dugoročnih propusta u skladištenju opasnih otpadaka. Još se kaže da je “u zagađenim oblastima neophodno preduzeti mere zaštite okoline i cišcenje kako bi se izbegle štetne posledice po ljudsko zdravlje, kao i dugoročne štete u životnoj sredini”.

Vrhunac konfuzije je preporuka da treba onemoguciti prilaz kontaminiranim mestima posle koje se navodi da kontaminirana mesta nisu mogla da budu identifikovana. Pri tom, misija UNEP-a nije sa terena donela nijedan uzorak tla ili prašine sa tenkova JNA na kojima su se sudeci prema fotografijama zapadnih agencija deca slobodno igrala.

 

SMRT PO SRBIJI SEJALI “TEHNICKOM GREŠKOM”

 

Tek posle velikog pritiska javnosti Amerikanci priznali da je municija punjena “prljavim” uranijumom, najopasnijim po ljude i okolinu

 

ZNAO ČIME SU PUNJENE BOMBE: Srbija je bombardovana u vreme dok je Bil Klinton bio u Beloj kuci.

Kad je došao na čelo Balkanske radne grupe (BTF), koja je imala zadatak da napravi novi izveštaj o posledicama bombardovanja Srbije osiromašenim uranijumom tokom 1999. godine, Peka Haavisto je doveo još dva Finca, Henrika Slotea i Pasia Rinea.

 

- Bila je to zaista izvanredna ekipa koja je shvatila suštinu situacije u kojoj se našla, a koja može da se svede na sledeće: dok su oni želeli da objave istinu, NATO je hteo da je sakrije. Kad god su pokušali nešto da istraže, našli su na meti NATO-a. UNEP je dakle bio pod vojnim pritiscima. Haavisto i njegovi saradnici razmišljali su na sledeći način: “Ukoliko pokušamo da uradimo posao kako treba, bićemo smenjeni i istraživanje ce biti zaustavljeno.

Bolje je onda da uradimo nešto, da otkrijemo bar deo istine” – objašnjava Parsons.

Zahvaljujući takvom načinu rada Haavistove ekipe, upravo je Balkanska radna grupa u okviru UNEP-a bila ta koja je 16. februara 2001. uzbunila svetsku javnost objavivši da je na Kosovo bačen “prljavi” uranijum. Tada je saopšteno da je analiza 340 uzoraka tla, vode itd. pokazala prisustvo transuranijumskih elemenata kao U-236 i tragove plutonijuma i fisionog procesa. Prisustvo plutonijuma potvrdile su dve laboratorije – Švedski institut za radiološkuzaštitu i Švajcarska laboratorija AC-Speiz.

 

Ne mogavši da porekne prisustvo visokotoksičnog plutonijuma, Klaus Topfer, generalni direktor UNEP-a, pokušao je da umiri javnost dobivši naucno “pokriće” za svoje tvrdnje od švajcarske laboratorije AC -Speitz.

“Prema oceni švajcarske laboratorije AC-Speiz ovi najnoviji nalazi o sastavu osiromašenog uranijuma predstavljaju nebitne promene kad je reč o proceni radiološke situacije i ne treba da budu razlog za uzbunjivanje”, napisao je Topfer u zvaničnom saopštenju UNEP-a od 16. februara 2000. godine.

 

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11.080 Земун, Магистратски трг 3,

Тел/факс: 3077-028, vladarsk@gmail.com  -                            Бр. 1411 /11 – 17. 11. 2011.

 

ПРЕДСЕДНИК РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ

ЊЕ Дмитриј Медведев

(преко Амбасаде Руске Федерације у Београду)

 

Ваша Екселенцијо,

Ових дана се у Думи Руске Федерације расправља о захтеву Срба с Косова и Метохије, да буду примљени у руско држављанство. Срби су упутили молбу за руско држављанство, верујући у снагу и међународни углед Руске Федерације, помоћу чијег држављанства би им била омогућена људска права и право на приватну својину. Срби су једини народ у свету којем је међународна заједница ускратила људска права и одузела им целокупну покретну и непокретну имовину. Санкције међународне заједнице (УН, ЕУ, ОЕБС, НАТО…) су тако драстичне, да је, рецимо, немогуће српској породици да се врати у своју кућу, на своје пољопривредно имање, да преузме своје предузеће, трговинску радњу, адвокатску канцеларију… јер им је то све запосела окупаторска администрација на Косову и Метохији. Истоветан случај је са Србима прогнаним из Републике Српске Крајине, коју је Хрватска окупирала 1995, уз помоћ чланица ЕУ и НАТО-а.

Приватна имовина српских породица у ове две српске покрајине је поклоњена породицама шиптарске националне припадности на Косову и Метохији и породицама хрватске националне припадности у Републици Српској Крајини. Ови обесправљени људи су с држављанствима: Србије, Републике Српске и Црне Горе, али та им држављанства не могу бити ни од какве помоћи, јер се окупаторска власт и окупаторско судство у ове две српске покрајине не осврће на евентуално дипломатско заузимање српских држава за отету имовину српских породица.

Оваквим поступком према српском народу, међународна заједница је нарушила равноправне односе народа и држава – и у Европи и у свету. Заузимањем Руске Федерације, да се Србима врате одузета људска права, поправили би се међудржавни односи у Европи. Наравно, Руска Федерација, у заштити српских права, не би морала да се користи војном силом, него би се ослањала на правила која се примењују у билатералним односима и у телима УН.

 

Ваша Екселенцијо,

Знамо да у Руској Федерацији државници, интелектуалци и руски народ разумеју српске муке и сви желе да им помогну. Тако су забележени и предлози руских посланика, да се Срби с Косова и Метохије населе у Сибир и на Далеки исток. То је добра намера, али од ње треба одустати из два разлога:

 

1. 1.                           Пресељење у Сибир, Србе би подсетило на грозан план Немачке у Другом светском рату. Немачка је 1941. године, с фашистичком Хрватском, одлучила да се већина Срба биолошки истреби, а да се мањи део пресели у Сибир – да би, као робови, радили на немачким пољопривредним имањима, немачким рудницима и немачким фабрикама.
2. 2.                           Немачка је два столећа планирала, да српске земље на Балкану очисти од Срба и да ту насели немачко и друго несловенско становништво. Управо су постигли да то учине на Косову и Метохији – прогнали су Србе, а тамо населили Шиптаре (Албанце) из Албаније. НАТО је само наставио изгон Срба с Косова и Метохије и насељавање Шиптара из суседне Албаније, како су то радили
   Турци – до 1912, Немци и Аустроугари – од 1914. до 1918, Италијани – од 1941. до 1943, Немци – од 1943. до 1945. и комунистички режим Јосипа Броза Тита (Хрвата) – од 1945. до 1980.

 

Ваша Екселенцијо,

Постоји и један божански разлог, да Руска Федерација помогне Србима (уступањем свог држављанства),  а не њиховим пресељењем у Сибир и на Далеки исток, јер је српска земља колевка (прапостојбина) свих Словена: Руса, Русина, Белоруса, Украјинаца, Пољака, Чеха, Словака, Словенаца, Лужичких Срба, Мораваца… 

То је у својим радовима потврдио руски филолог Генадиј С. Грињевич. Наводећи прапостојбину свих Словена, каже – да су Словени насељавали леву и десну обалу средњег и доњег Дунава и да су „омогућили зору Цивилизације“. Каже, да је словенско слоговно писмо најстарије на свету и да потиче из Винче у Србији – из времена 5.000 година пре Христа.

            Грињевича следи и руски академик Олег Николајевич Трубачов. У свом делу: „Етногенеза и култура старих Словена – лингвистичка истраживања“, наводи да су Балкан и Подунавље прапостојбина свих данашњих Словена. Супротно званичној историографији, Трубачов тврди – да су, с Балкана и из Подунавља, Словени (незнано у којем давном времену) населили западне, источне и северне крајеве Европе и да је српски језик основа свим словенским језицима.

            Најновије дело доктора наука Анатолија Алексејевича Кљосова, председника научне консултантске управе Међународног генеолошког бироа у Москви и професора биологије потврђује – да је Балкан прапостојбина словенска. Његов рад је оцењен као универзалан и високо научан на Универзитету Беркли у Сједињеним Америчким Државама.

            Ваша Екселенцијо,

Уверени смо да ћете разумети овај историјски ход и муке српског народа и да ћете, и ради руских националних и руских државних интереса, узети у заштиту српски народ и српске државе. Наравно, Ви ћете разумети да ће Ваше залагање у међународним организацијама, у првом реду у УН, подићи углед Руске Федерације, јер залагање за Србе је залагање за право, правду и хуманитарни однос према народима. А Русија има и природно право да брине о словенској балканској земљи, с које су, како закључише и три наведена научника, потичу и преци становnика Руске Федерације.

С поштовањем.    

 

 

Милорад Буха, премијер                               Инг. Рајко Лежаић, председни Скупштине

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ

11080 Земун, Магистратски трг 3 – Србија – Бр. 1407/11  -8. 11. 2011. године

Тел. 3077-028; vladarsk@gmail.com

 

С  а  о  п  ш  т  е  њ  е

ВЕЛЕИЗДАЈА – ОТВОРЕНИ ПАРТИЈСКИ ПРОГРАМ У СРБИЈИ

 

            Колонијална агресија на српски народ и српске државе крајем двадесетог столећа се, у Америци и у чланицама ЕУ, објашњава као позитивни цивилизацијиски корак. Велича се окупација Републике Српске Крајине и Косова и Метохије – те успостављање колонијалне власти у њима (шиптарске и хрватске), а не спомиње се убијање и прогон Срба и Рома, а ни одузимање њихове покретне и непокретне имовине. Велича се и НАТО агресија на Србију и Црну Гору (1999), убијање цивила, рушење путева, мостова, фабрика, болница – тровање животне средине радиоативним бомбама…

            А поред овог зла (истоветног оном из Другог светског рата – кад га је спроводила Немачка под управом Адолфа Хитлера), ова колонијална агресија НАТО-а и ЕУ на српске земље изазвала је потпун морални крах код многих српских државника и интелектуалаца, одузевши им могућност најосновнијег поимања. Они више не схватају ни шта је друштвена и верска заједница, шта је држава, шта су међудржавни, међунационални и међуверски односи. Не схватају ни шта је праведно, а шта неправедно. Не поимају, да се последице сваке неправде у међународним односима морају отклањати – па и последице НАТО окупације Косова и Метохије и хрватске окупације Републике Српске Крајине.           Овако нарушена свест је у политичким странкама Србије дала резултате. Удружиле су се странке Ненада Чанка, Вука Драшковића и Чеде Јовановића. Оне и отворено програмирају велеиздају. У свакој другој држави би творци таквог програма били ухапшени и било би им суђено. Они траже да Србија призна окупацију Косова и Метохије и да колонијалну администрацију у овој српској покрајини призна за извршну, судску и законодавну власт „државе Косово“. Они се ругају српском народу на Косову и Метохији, који се супротставља отимању српске историјске и етничке територије. Срби то чине без оружја – надајући се да ће светски државници и светско јавно мњење схватити каква неправда је учињена српском народу на Косову и Метохији – уз стогодишње досељавање Шиптара из Албаније на српску земљу. Чинили су то турски окупатори до 1912, Аустсроугари и Немци од 1914. до 1918, италијански фашисти од 1941. до 1943, немачки нацисти од 1943. до 1945. и комунисти Југославије (под руководством Хрвата – Јосипа Броза Тита) од 1945. до 1980. Нико од ових држављана Албаније није примио држављанство Републике Србије, а нико од политичара у Србији не тражи да се ово становништво на Косову и Метохији третира као страни држављани.

            За Вука Драшковића, Чеду Јовановића, Ненада Чанка и, нажалост, многе друге у српским земљама је најважније да, свакодневно, изговарају реченице из хрватске антисрпске пропаганде, у којој је измишљено да је рат у Југославији почео зато што су се Срби у Крајини штитили (запречавањем путева пред својим насељима) од хрватских убистава, прогона, минирања српских објеката, избацивања с посла… Вук Драшковић често спомиње да Влада РС Крајине није требало да одбије хрватски план З-4 (Z-4), а добро зна да је тај документ био само амерички и хрватски пропагандни трик, да би се њиме окривили Срби за несарадњу с УН и међународном заједницом и да би се њиме оправдао изгон до 800.000 Срба из РС Крајине и Хрватске (само у хрватској агресији „Олуја“ /1995/ прогнано је око  250.000 Срба из Републике Српске Крајине).

 

Милорад Буха, премијер                      Дипл. инж. Рајко Лежаић, председник Скупштине

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11.080 Земун, Магистратски трг 3, Тел. 3077-028, Бр. 1404/11–  01. 11. 2011.

 

С  А  О  П  Ш  Т  Е  Њ  Е

- Честита Италијанка о злоделима ЕУ и НАТО-а према Србима на Косову и Метохији

 

            (Влада и Скупштина РС Крајине у прогонству упућују прекор редакцијама медија јер од фебруара 2005. године, не објављују крајинска саопштења. Ово је тешко огрешење о националне и државне интересе и кршење је новинарског кодекса).

Неколико година пре Швајцарца Дика Мартија, о убијању Срба и Рома на Косову и Метохији – ради узимања њихових органа за клинике на Западу, упозоравала је италијанска књижевница, новинарка и хуманиста, Мариа Лина Века. Она је, за ово нечувено зло, те за тровање животне средине у Србији, убијање и прогон Срба и Рома с Косова и Метохије, оптужила чланице Европске уније и НАТО-а. Надала се да ће објављивање истине о злочину геноцида над Србима и Ромима на Косову и Метохији мотивсати УН, друге међународне организације и државнике у Европи – да се прогнаном становништву на Косову и Метохији врате сва права и имовина и да се оконча НАТО окупација ове српске етничке и историјске земље. Но, ништа од тога се није десило. Творци зла су умешно овладали људским умом и то овладавање је изражено у старој српској пословици – „Свако чудо траје три дана“. У складу с њом су и ове најављиване мере против организатора и извршилаца узимања органа за лечење болесника у Западној Европи – остале су неспроведене, јер је чудо трајало три дана.

Књижевница Мариа Лина Века је изненадила посетиоце недавног Београдског сајма књига кад је представила свој роман „Вучје срце“. У њему су непобитне чињенице о свим врстама злочина над Србима и Ромима на Косову и Метохији. Говорећи о њима, ауторка је рекла да су услови под којима Срби тамо живе истоветни онима у Концентрационом логору смрти у Аушвицу – у Другом светском рату. Истакла је, поред осталог, да се на Косову и Метохији ваде Србима и Ромима унутрашњи органи – како је то чинио и немачки лекар Менгеле у Аушвицу. Критиковала је медије што места где Срби станују зову „енклавама“ и залаже се да се зову „концентрационим логорима смрти“, јер је Србима забрањена слобода кретања, а у њима је већ убијен велики број Срба. Препоручила је државницима Србије, да ни под којим условима се не учлањују у ЕУ, која је Србима нанела толика зла – све док ЕУ не отклони последице свог злочина према Србиме и не оконча окупацију српских земаља – Косова и Метохије и Републике Српске Крајине.

Мариа Лина Века је истрајни борац за правду и претходник је Дика Мартија, који је тренутно на истраживању у Републици Српској у БиХ, у којој су војници Републике Хрватске и војници Муслиманско-хрватске Федерације Босне и Херцеговине убијали Србе и Роме код Босанског Брода и Купреса (1992), да би им повадили органе и те органе продали клиникама у многим земљама. Били су то стравични злочини – убијана су, поред одраслих, и српска и ромска деца свих узраста. У четири аутобуса, хрватске и муслиманске војске, било је смештено 218 Срба и Рома код Босанског Брода – већином деце. Сви су побијени код Сијековца, Босанског Дубочца и на непознатом месту у Хрватској. Људски органи су транспортовани с аеродрома у Славонском Броду – хеликоптерима беле боје.

Књига Марие Лине Веке „Вучије срце“ („Cuore di lupo“) штампана је 2011, у:

„Andersen Spa“, Bogromanero, Novara, Italia.