РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА  ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ
11080 Земун, Магистратски трг 3  – Бр. 1435/12 – 27. 01. 2012.

С  А  О  П  Ш  Т  Е  Њ  Е
- Европа прећуткује чињеницу о убијању 8000 Срба у Сарајеву –
    Европска унија свакодневно шаље саопштења и савете о демократији, правди и стандардима – а тих стандарда, истиче ЕУ, треба да се придржавају кандидати за њено чланство. Из европских престоница су свакодневна заклињања, да ће сви организатори и извршиоци ратних злочина у време разбијања Југославије, од 1990. до 1999, бити изведени на суд и кажњени.
    Историја неће дати за право ЕУ, јер оваква залагања су неискрена и, може се рећи, истоветна изјавама државника Европе у време њене најцрње прошлости. Тако су се државници Немачке, од 1933. до 1945, заклињали, да су носиоци најузвишенијих идеала – уверавајући да граде нови светски поредак.    
    Да данашњи државници Европске уније искрено прилазе поштовању међународног права и праведности, не би скривали чињеницу, да су муслимански војници, од 1992. до 1995, убили у Сарајеву око 8.000 Срба. Облици овог злочина су најгрознији, јер су убијани сви чланови српских православних породица, а размере злочина су немерљиве – кад се упоређују са злочинима у другим крајевима Југославије, па и с оним надводним злочином над муслиманима у Сребреници (где су изгинули само муслимански војници – у много мањем броју од оног којег ЕУ). Попис убијених Срба у Сарајеву је обављен – с именима и презименима, старосној доби, адресама, месту злочина… Извршен је и попис кућа, станова и друге непокретне имовине породица уморених српских породица у Сарајеву, а ту имовину сад користе припадници муслиманске вероисповести из Босне и Херцеговине, Рашке, Црне Горе и муслимани из афричких и азијских држава.
    Ове чињенице највећег злочина геноцида не интересују чланице ЕУ, Ватикан и Сједињене Америчке Државе – можда зато што су, свим мерама – па и оружјем, помагали хрватску и муслиманску војску у време разбијања Југославије. Оно што запрепашћује и што ће у историји бити забележено је чињеница, да су представници Европске уније, Ватикана и САД били од 1992. до 1995. у Сарајеву, да су знали и пратили ово геноцидно истребљење православних Срба, а о томе нису обавештавали јавност, нити Уједињене нације. Према одредбама међународног права – и они се морају третирати као организатори и извршиоци ових злочина. А зашто су, преко њих, владе ЕУ, САД и Света Столица биле присталице овако масовног истребљења православних Срба у једном граду, одговориће Историја.
Уз ту неминовност, могу се упитати владе Запада – да ли би тако подстицале и одобрили убијање 8.000 Немаца у Берлину, Француза у Паризу, Белгијанаца у Бриселу, Енглеза у Лондону, Американаца у Вашингтону, Италијана у Риму, Мађара у Будимпешти, Холанђана у Хагу…?
На крају, може се упитати и Влада Републике Србије – зашто, енергично и свакодневно, не ставља на дневни ред тела УН, ЕУ и Међународног суда правде овај најмонструзнији злочин геноцида у Југославији – над православним Србима?

Милорад Буха, премијер    Дипл. инж. Рајко Лежаић, председник Парламента

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11.080 Земун, Магистратски трг 3  тел. 3077-028, vladarsk@gmail.com,

Бр. 1432/12 – 16. 1. 2012.

С  А  О  П  Ш  Т  Е  Њ  Е

СРПСКИ ПЕСНИК ПЕТАР ПРЕРАДОВИЋ ПРОГЛАШЕН ХРВАТСКИМ ПЕСНИКОМ

 

            Хрватска влада је организовала проглашавање своје независности 15. јануара 2012. године и главна свечаност је приређена у Загребу – на Тргу Петра Прерадовића. Нећемо се освртати на чињеницу, да је Хрватска окупирала Републику Српску Крајину (Зону под заштитом УН) 1995. године, да је прогнала 80% српског становништва и да је Србима одузела сву имовину, него скрећемо пажњу, да Хрватска, темељно, присваја и српску културну баштину. Хрватска држава не преза, при томе, ни од најочигледнијих фалсификата. Јучерашња прослава хрватске државности на Тргу Петра Прерадовића, није сметала председнику Хрватске, Иви Јосиповићу, што је Петар Прерадовић био чисти Србин православне хришћанске вере, а у данашњој Хрватској је проглашен Хрватом и, на основу тог фалсификата, главни трг у Загребу носи име Петра Прерадовића.

            Петар Прерадовић је Србин. Отац му је Јован (свештеник Српске православне цркве), а мајка Пелагија. Рођени су у Грубишном Пољу, у Крајини, или у Републици Српској Крајини, коју су Хрвати окупирали 1995. године.

            Петар Прерадовић је рођен 19. 3. 1918. године у засеоку Грабовници, у селу Питомача у Крајини и крштен је у српској православној цркви у Грубишном Пољу.

            Петар Прерадовић је један од највећих српских песника 19. столећа. Певао је о Србима од бугарске границе до Трста и Беча. Те српске песме, писане на српском језику, Хрватска академија знаности и уметности у Загребу је прогласила хрватским песмама. Једно време је Петар Прерадовић био уредник и српског часописа у Задру – „Зора далматинска“. Овај часопис су, заједно, основали Срби православне и Срби римокатоличке вере и штампан је на српском језику. Тада су католици у Далмацији себе звали Србима и нико од њих није знао хрватски језик. А тај хрватски језик ће Влада Аустрије избацити из службене употребе средином 19. столећа, тако да су Хрвати у Загребу и околини били обавезни да уче српски језик.

            Петар Прерадовић уопште није знао хрватски језик, те није могао уређивати хрватски часопис, нити је могао писати своје дивне песме на хрватском језику.

            Требало би да јавност упита хрватског председника, Иву Јосиповића, како ће хрватски академици објаснити чињеницу, да је хрватска војска похапсила већину потомака Петра Прерадовића и потомке Петрове браће и сестара и усмртили их у хрватском концентрационом логору смрти у Јасеновцу, од 1941. до 1945. Мањи део потомака породице Прерадовић је преживео и они су у Србији, Аустрији, САД и Канади. Део потомака је у Бечу – прешли су у римокатоличку веру, али чувају успомену на своје претке и у стану имају икону крсне славе своје породице – Светог Николе.

 

ВЛАДА РС КРАЈИНЕ

Ратко Личина, министар

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11.080 Земун, Магистратски трг 3  тел. 3077-028, vladarsk@gmail.com,

Бр. 1431/12 – 14. 1. 2012.

            Влада Републике Српске Крајине у прогонству има част да поздрави дипломатско-конзуларна представништва у Републици Србији и да их подсети на четрдесет шест нота – с чињеницама, да се у Западној Европи и у САД износе неистине о Србима и српским државама. Влада РС Крајине то бележи – од 28. 6. 2007, почевши нотом бр. 432/07. Једна од тих неистина је и прећуткивање на Западу, да је велики део Срба преведен у хрватску нацију –  колонијалним инжињерингом Аустрије и Ватикана. Циљ је био да се онемогући словенска држава на свим српским етничким и историјским земљама. У том циљу, Аустрија и Ватикан су православне Србе католичили и проглашавали Хрватима. Истовремено, аустријске власти су у 19. столећу избациле из употребе хрватски језик, приморавајући Хрвате и покатоличене Србе да користе српски језик и да га зову хрватским. Колонијална мера је успела, те се званични језик у Хрватској, мада је српски, у филолошкој науци бележи као хрватски.

Влада РС Крајине изражава чуђење, да се данашњи државници и интелектуалци у Западној Европи, Ватикану и САД односе према овим историјским чињеницама – као да не постоје. Требало би да заузму супротан став, јер је њихова цивилизацијска обавеза – да се тај вековни антисрпски поступак колонијалних држава призна и да се његове последице уклањају. ЕУ и САД се свакодневно заклињу – да уважавају равноправност међу државама, нацијама и верским заједницама, а не поможу деколонизацију на српским земљама, чиме би се исправила неправдана према српском народу, јер је он католичен, па превођен у хрватску нацију у Босни и Херцеговини, Далмацији, Истри и у Републици Српској Крајини. Ево податка о томе, да у Херцеговини и граду Мостару уопште није било хрватског становништва, а Мостар, данас, фигурира за један од хрватских центара:

„На примеру Мостарске бискупије, најбоље се може пратити начин како је Римска курија у прошлости, на Балканском полуострву, оснивала нове бискупије и како се, и од чега, почињало (примедба: ради превођења Срба у хрватску нацију). Мостарска бискупија, о чему сведочи један извештај Конгрегације за пропаганду вере из 1623. године, на простору на којем је деловала у време оснивања, није имала ни цркава, ни верника, ни свећенства. Једина хришћанска богомоља на простору бискупије, била је капелица Светог Стевана у Читлуку, коју су 1540. разрушили Турци. Уз залагање макарског бискупа, фрањевци су је обновили 1614. године. Није искључено, да је та црквица, претходно, била православна. Поред те цривице (обновљене), биле су само три римокатоличке куће. У самом граду Мостару, у време оснивања бискупије, било је само десет римокатоличких трговачких породица“.

Влада је податке о Мостару и Херцеговини без Хрвата пренела из књиге проф. др Зорана Милошевића: „Унија – политика Римокатоличке цркве према православним Словенима“, Бгд, Институт за политичке студије, 2005, стр. 200-201.

Влада РС Крајине користи и ову прилику да дипломатско-конзуларним представништвима у Републици Србији понови изразе свог високог поштовања.

 

ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНА

ПРЕДСТАВНИШТВА, Београд

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА

ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11080 Земун, Магистратски трг 3 -  Тел. 3077-028, vladarsk@gmail.com

Бр. 1430/12 –  12. 01. 2012.

 

С  А  О  П  Ш  Т  Е  Њ  Е

Како правни заступник Владе Србије, др Тибор Варади, представља српског државника – оптуженог у Хашком трибуналу

 

            Европска унија свакодневно истиче своју приврженост људским правима, демократији и равноправности држава, нација и верских заједница, а тих начела се сама не придржава.

            Хрватска је (1990) променила устав, те српском народу одузела државотоворност и почела с прогоном Срба (то је исто као кад би у Белгији Валонци одузели државотворност Фламанцима и почели с прогоном Фламанаца). Хрватска је (од 1990. до 1995) минирала, палила и рушила српске привредне објекте, куће и станове, а Србе прогонила у Србију и треће државе. ЕУ и САД нису ништа учиниле да спрече овај хрватски злочин геноцида над Србима – мада су у то време хвалиле своју политику о: поштовању људских права, демократији, равноправном третману држава, нација, и верских заједница. ЕУ, Ватикан и САД су омогућили Хрватској да (1995) окупира РС Крајину, Зону под заштитом УН, а 80% српског становништва прогна – уз заплену имовине.   

            Трагично је што ЕУ и САД не показују ни најмању бригу за овај хрватски злочин геноцида над српским народом Крајине и Хрватске, мада је он истоветан хрватском злочину геноцида над Србима, Ромима и Јеврејима од 1941. до 1945, кад су Хрватску помагале Немачка Адолфа Хитлера и друге фашистичке државе. ЕУ и САД и данас славодобно истичу да су војном агресијом на Србију и Црну Гору (1999) успостављале демократске односе у српској држави, мада су рушиле стамбене зграде, болнице, мостове, привредне објекте, електропостројења и убијале цивиле, укључујући и децу најмлађег узраста. И целу територију Србије и Црне Горе су тровале радиоактивним бомбама и хемијским отровима. Чланице НАТО-а  су окупирале део Србије (Аутономну Покрајину Косово и Метохију) и одатле прогнале 80 процената српског и ромског становништва, чију су имовину (куће, станове, привредне објекте, пољопривредна имања…) заплениле и уступиле породицама шиптарске националности.

            Жалосно је што држављани Републике Србије не чине ништа, да би се извршиоци злочина геноцида над Србима од 1990. до 1999. и извршиоци злочина геноцида над Србима, Ромима и Јеврејима од 1941. до 1945 (Хрватска, Немачка, Италија, Мађарска, Бугарска и Албанија) извеле пред Међународни суд правде у Хагу, јер ратни злочини и злочини геноцида не застаревају. Супротно томе, државници Србије чине све да се пред Хашки трибунал изведу и суде представници српског народа – народа над којим је обављен злочин геноцида и етничко чишћење од 1990. до 1999. У току судских процеса у Хагу, умрло је 14 Срба, а судски поступак против др Војислава Шешеља траје већ девету годину.  Овакав поступак Трибунала према представницима страдалог (српског) народа је део антисрпске стратегије чланица ЕУ и НАТО-а и он се проводи с лакоћом, јер Влада Републике Србије не чини ништа, да би се на суд извели прави кривци за разбијање Југославије и за злочине над становништвом. Такви кораци би омогућили истину и о Трибуналу и његовој ропској послушности ЕУ и САД. Српски државници помажу неправедни однос Трибунала према Србима. Тако, правни представник Владе Републике Србије, др Тибор Варади, не види ово светогрђе Хашког трибунала према правди и правичности, па кад спомиње деветогодишње тамновање др Војислава Шешеља, тврди да је то због тога што механизам Трибунала није усавршен. Дословно је рекао: „Ово је, очигледно, несавршеност тог механизма, ту нема оправдања“ (дневник „Политика“, 8. јануар 2012, стр. 09). И тако, ако највећи правни стручњак Владе Србије закључује да је неправедан поступак према др Војиславу Шешељу само последица несавршеног механизма Трибунала, онда тај стручњак неће ни покретати питање одговорности за разбијање Југославије и за прогон српског и ромског становништва из Републике Српске Крајине и с Косова и Метохије. Колико ће овакав став Владе Србије помоћи ЕУ и САД, да оне сакрију своје злочине геноцида над Србима и Ромима (обављене преко Словенаца, Хрвата, муслимана и Шиптара), види се и из још једне изјаве правног заступника Србије, Тибора Варадија. Говори о др Војиславу Шешељу с омаловажавањем и не схвата – да је обавезан да га брани свим правним средствима и да га уважава пред јавним мњењем, јер је реч о српском државнику, министру Републике Србије, посланику у Народној скупштини, универзитетском професору и председнику најмасовније политичке странке у српским земљама. И поред тога, у истом броју „Политике“, др Тибор Варади овако представља др Војислава Шешеља:

            „Ја, заиста, не спадам међу симпатизере Шешеља, али то је заиста крајње дуго суђење“.

            Овако бранилац не може да говори о особи коју брани, а камоли о свом државнику, којега брани. Изјава, да он не симпатише др Војислава Шешеља, односи се на Шешељево државничко и патриотско деловање, а то Шешељево деловање би морало бити светиња за др Варадија. Јер, евентуална кривица др Шешеља биће кривица и државе коју др Варади заступа. Невероватно је, да то правни представник Владе Србије не схвата!

           

Милорад Буха, премијер                             Дипл. инж. Рајко Лежаић, председник Скупштине

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА

ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11080 Земун, Магистратски трг 3

 Teл. 3077-028, vladarsk@gmail.com; vladaukninu@gmail.com,                                 

Бр. 1421/11 – 14. 12. 2011.

 

 

            Влада Републике Српске Крајине у прогонству има част да поздрави дипломатско-конзуларна представништва у Републици Србији и да им скрене пажњу на чињеницу, да се у Хрватској не поштују људска права – као што се нису поштовала ни у време од 1990. до 1995, кад је Хрватска прогнала српски народ из Републике Српске Крајине (Зоне под заштитом УН) и Хрватске, спроводећи, поред етничког чишћења, и друге злочине геноцида.

            Влада РС Крајине моли ДКП, да обавесте своје владе, да је гажење људских права неприхватљиво у оквирима ЕУ, чије чланство очекује и Хрватска, а она не уважава ни најосновнија права својим грађанима, нити намерава да отклони последице свог злочина геноцида над српским народом у Другом светском рату и у грађанском рату у Југославији, од 1990. до 1995. године.

            Влада је уверена да је најочигледнији пример непоштовања људских права у Хрватској хапшење, у Сплиту, председника Далматинског комитета за људска права, Тончија Мајића, хрватског држављанина и припадника хрватске народности. Оптужба судских органа садржи и тврдњу – да је господин Тончи Мајић психички оболео и да ће бити подвргнут психијатријском прегледу у Загребу. Наравно, да ово није тачно, јер је господин Мајић врсни интелектуалац и борац за људска права. Он смета хрватским државним органима, јер се 1990. и 1991. године супротстављао прогону припадника српске националности из далматинских села и градова, кад су им хрватске паравојне формације одузимале куће, станове и привредне објекте – с целокупном имовином у њима. Многи Срби су тада убијени, или затворени у концентрационом логору «Лора» у Сплиту, где су мучени и убијани. Господин Мајић је најнепријатнији сведок ових хрватских злочина (о којима је и писао), јер његовим сведочењем се доказује, да грађански рат у Југославији није био последица политике Владе Републике Србије и њеног председника Слободана Милошевића. Значи, грађански рат у Југославији није покренут да би се створила «велике Србија», него је био последица намере, да се српски народ прогна из српске етничке и историјске земље – Републике Српске Крајине, која је, узалудно, била под заштитом Уједињених нација.

            Влада Републике Српске Крајине користи и ову прилику, да дипломатско-конзуларним представништвима у Републици Србији понови изразе свог високог поштовања.

 

ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНА

ПРЕДСТАВНИШТВА – БЕОГРАД

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11.080 Земун, Магистратски трг 3,

Тел/факс: 3077-028, vladarsk@gmail.com  -                            Бр. 1418/11 – 9. 12.  2011.

 

            Влада Републике Српске Крајине у прогонству има част да поздрави дипломатско-конзуларна представништва у Републици Србији и да их, како је најављено у ноти бр. 1379/11, 9. 9. 2011, подсети, да  државе Западне Европе и САД примењују (и данас) колонијалне мере против српског народа – а сад желимо да их подсетимо, да су оне то чиниле и чине – и према руском народу.

            Влада скреће пажњу ДКП, да је један од закључака на Осмом заседању (мај 2011) Петровске академије наука и уметности у Санкт Петербургу, Русија, био – да је Запад чинио све на истребљењу Руса и Срба у оба светска рата. То су чиниле државе које су ратовале против Срба и Руса у Првом светском рату (Аустсроугарска и Немачка) и оне које су им савезнице (САД, Британија, Француска). А таква политика западних држава према Србима и Русима, поновила се и у Другом светском рату:

            – Западне државе су схватиле Први светски рат као пролазну, и неважну епизоду, а за најважнију потребу су одабрале слабљење Русије и њено претварање у споредног учесника међународних односа. Све заједно су одлучиле да то учине комунистичком револуцијом – САД, Немачка, Аустроугарска, Француска и Британија, те су револуцију организовале и финансирале. Међусобно су ратовале – јер су се Француска и Енглеска побојале, да ће Немачка, после победе над Русијом, постати водећа држава света и да ће им преузети колоније на свим континентима, па су заратиле против Аустроугарске и Немачке, али и даље су  сарађивале с Аустроугарском и Немачком на разбијњу и слабљењу Русије.

            – У Другом светском рату скоро иста ситуација. Све су биле спреме да ратују против Русије. Сад се Француска више није бринула што је Немачка постала водећа сила, па је одлучила да се не одупире немачкој агресији 1940. У „Мајн кампфу“ је то Хитлер објаснио: „Немачке трупе ће бити обучене у француске униформе. Оне ће, по белом дану, марширати кроз париске улице. Нико их неће зауставити, јер је све припремљено – до најмање ситнице. У том нас неће спречити никаква Мажино линија“.

Британија се опет забринула за своје колоније и заратила је против Немачке. Немачки савезник Јапан је напао САД, те су оне постале британски савезник и ратовале су против Немачке, али су оба ова руска савезника одлагал своју контраофанзиву против Немачке, чекајући што веће страдање Руса од Немаца и немачких савезника.

- Ово несагласје западноевропских држава и Америке из два светска рата, данас је ишчезло. Све су романске и германске државе чланице ЕУ и НАТО-а. У то чланство су примиле или примају и остале државе Европе, па и православну Црну Гору, Македонију и Србију. Данас је НАТО на границама Русије и нема више оне неслоге из два светска рата – ако се одлуче на конфликт са Русијом – на Србију су већ обавили агресију 1999. године, а до сада су увек ратовале и против Русије – кад су ратовале против Србије. Да ли ће Запад одлучити да обави у Русији оно што је само делимично постигао у два светска рата, не зна се. Међусобног несагласја на Западу нема, али се појавила једна препрека – које није било у два светска рата. То су две моћне (привредно и војно) азијске државе – Кина и Индија.

Влада Републике Српске Крајине користи и ову прилику да дипломатско-конзуларним представништвима у Републици Србији понови изразе свог високог поштовања.

 

ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНА

ПРЕДСТАВНИШТВА – Б е о г р а д

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА

ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ

11080 Земун, Магистратски трг 3 – Србија – Бр. 1416/11  – 30 11. 2011.

Тел. 3077-028; vladarsk@gmail.com

 

 

 

EKSKLUZIVNO

 

AMERICKI NOVINAR ROBERT PARSONS OBELODANIO

“VESTIMA” SAKRIVENI IZVEŠTAJ UN

 

URANIJUM ZA SRBE 4,5 MILIJARDE GODINA

 

Šokantan tekst Senegalca Bakari Kantea, šefa misije programa UN iz 1999. o stravičnim posledicama bombardovanja Srbije nikada nije objavljen.

U maju 1999. godine Ujedinjene nacije u celini su sakrile od javnosti šokantan izveštaj Senegalca Bakari Kantea, šefa prve misije UNEP-a (Program Ujedinjenih nacija za čovekovu okolinu) o ekološkim posledicama bombardovanja SR Jugoslavije. Ovaj tekst UN nikad nisu objavile, ali su njegovi delovi procurili u javnost zahvaljujuci sagovorniku “Vesti”, američkom nezavisnom novinaru Robertu Parsonsu, izveštaču iz međunarodnih institucija u Ženevi.

 

On je uspeo da dobije Kanteov izveštaj od svog izvora u UNEP-u i 17. juna 1999. objavi njegove delove u ženevskom dnevniku “Kurijeu” (Le Courrier) pod naslovom “Skriven alarmantni izveštaj o posledicama bombardovanja Jugoslavije: Otrovi koje UN nece da vide”.

Robert Parsons ekskluzivno za “Vesti” svedoči o tome kako su se u kancelarijama Ujedinjenih Nacija, u atmosferi unutrašnjeg razdora, cenuzirisali i “frizirali” izveštaji o zdravstvenim posledicama upotrebe oružja sa OU na Balkanu.

 

Posle 12 dana boravka u još bombardovanoj SR Jugoslaviji, u maju 1999, gde je bio sa misijama drugih agencija iz sistema UN, Bakari Kante je UNEP-u podneo izveštaj koji govori o ekološkom užasu: atmosfera i tlo u bivšoj SR Jugoslaviji trajno su zagađeni otrovnim materijama zbog bombradovanja industrijsko-hemijskih kompleksa i zbog upotrebe oružja sa osiromašenim uranijumom. Izveštaj je kategoričan u oceni da će naredne generacije koje žive na bombradovanom tlu patiti od kancerogenih oboljenja, leukemije, biće povecan broj spontanih pobačaja i deformiteta novorođenčadi.

 

U izveštaju Bakari Kantea piše da su zbog bombardovanja prirodu u SR Jugoslaviji zagadile otrovne supstance među kojima su najopasniji polihlorobifenili (PCB), visokokancerogeni i odgovorni za imunološke bolesti. U izveštaju se naglašava da je jedan litar polihlorobifenila dovoljan da se zagadi milijarda litara vode. PCB se nalazi u električnim transformatorskim stanicama i u brojnim naftnim rafinerijama koje su bile meta NATO-a. Dodaje se da je bombardovanje i brojnih fabrika u kojima su upotrebljavani teški metali izazvalo, između ostalog, i širenje kadmijuma i metilizovane žive (najotrovniji oblik žive). Reč je o metalima koji ostaju otrovni čak i ako se raznesu na prostoru od više hiljada kilometara. Rezultat: Zatrovan je i Dunav

U osmom poglavlju cenzurisanog izveštaja Bakari Kantea govori se o zagađenju koje je prouzrokovala upotreba oružja sa osiromašenim uranijumom.

“Prema raspoloživim podacima snage NATO-a upotrebile su municiju sa osiromašenim uranijumom gađajući vojne i civilne ciljeve. Upotrebljena je municija kalibra 30 milimetara.

Ispaljivana je uglavnom iz aviona tipa “A-10″, kao i krstarećih raketa “tomahavk”. Ove rakete mogu da probiju čelik debeo 57 mm. Njihovo punjenje je radioaktivno i smatra se da sadrže uranijum 238, čija radijacija iznosi oko 3,4 Mbq. Uranijum pripada grupi toksičnih elemenata koji ulaze u drugu grupu radionukleida veoma visoke toksičnosti. Ova vrsta municije je nuklearni otpad i njegova upotreba je veoma opasna po zdravlje. Upotreba ove municije ima užasne posledice po stanovništvo jer pored telesnih povreda prouzrokuje radiološku kontaminaciju. Ta kontaminacija ima toksične i radijacijske posledice koje uzrokuju kancer”, piše u Kanteovom izveštaju koji je tokom maja 1999. godine upućen Generalnom direktoru UNEP-a Klausu Topferu.

 

Kante dalje navodi: “Prilikom upotrebe (eksplozije) oružja sa osiromašenim uranijumom nastaje uranijumski oksid (U308 i UO2) kao i, između ostalog, veoma reaktivni gasovi radijum i radon. Oksidne čestice su širine izmedu 0,5 i 5 mikrona i vetar može da ih raznosi na udaljenost od više stotina kilometara. Pošto u regionu Jugoslavije najcešce duvaju severnozapadni vetrovi, to prakticno znaci da zagađenje ide od Jugoslavije ka Mađarskoj, Nemačkoj, Hrvatskoj i Bosni ili ka Albaniji, Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji i Grčkoj”.

 

Švajcarci plaćali za ćutanje

 

Robert Parsons kaže da mu je jedan neposredno upućeni diplomatski izvor preneo da je u julu 1999. jedna grupa švajcarskih naučnika došla do još dramatičnijih zaključaka o posledicama OU na Balkanu, nego onih koje sadrži zabranjeni izveštaj Bakari Kantea, krajem maja iste godine. Njihovo istraživanje bilo je deo aktivnosti diplomatske grupe

FOCUS koju su činili Švajcarska, Austrija, Rusija i Grčka.

 

- Pošto je Švajcarska bila ta koja je pokrivala sve troškove, ostali članovi grupe su morali da ćute – kaže Robert Parsons.

Autor zabranjenog teksta upozorava: “Radiološka i hemijska kontaminacija “ne pravi razliku” između vojnog osoblja koje upotrebljava te rakete, između ciljeva, teritorija, nevinih civila, medija, grupa koje su tamo kako bi ukazale razne vrste pomoći, niti se ta kontaminacija zaustavlja na državnim rampama, niti je vremenski ograničena. Vreme poluraspada osiromašenog uranijuma je 4,5 milijardi godina”.

Boraveći u Jugoslaviji u maju 1999. dok još traje bombardovanje, Kante je svedok ekološke katastrofe. “Ozbiljna šteta nanesena je čovekovoj okolini uništavanjem naftnih rafinerija, naftno-hemijskog kompleksa, hemijskim i fabrikama veštackog đubriva, farmaceutskim i drugim industrijskim postrojenjima. Već postojeće i potencijalne posledice sukoba teške su po čovekovu okolinu i pogađaju uglavnom srpski deo SR Jugoslavije. Na Balkanu bi mogli da budu u opasnosti kako stanovništvo tako i priroda. Ako zagađenje pređe jugoslovensku granicu ono bi moglo da pogodi i druge zemlje u regionu. To takođe može da zakomplikuje tragičnu situaciju izbeglica u nekim susednim zemljama”, piše on u izveštaju koji nikad zvanično nije objavljen.

 

“Naselja su najteže pogođena na Kosovu”, istice Bakari Kante. On zaključuje da “su različite vrste ciljne međunarodne pomoći potrebne” kako bi se SR Jugoslavija suočila sa posledicama koje je bombardovanje nanelo kako čovekovoj okolini tako i stanovništvu.

 

Ozračena hrana

 

U cenzurisanom izveštaju Bakari Kante je takođe upozorio: “Bombardovanje NATO-a dogodilo se u vreme setve poljoprivrednih kultura od životnog značaja za stanovništvo – kukuruza, suncokreta, soje, šećera, šećerne repe i povrća. Bačeni osiromašeni uranijum uticao je na kvalitet vazduha, tla, vode, što je imalo, kako dugoročno tako i kratkoročno negativne posledice po lanac ishrane”.

 

LAŽI FUNKCIONERA UJEDINJENIH NACIJA

 

Klaus Topfer, generalni direktor UNEP-a, naredio je da se od javnosti sklone saznanja o ekološkoj katastrofi u Srbiji bez presedana u evropskoj istoriji

 

ISTINA SE NE MOŽE SAKRITI: Robert Parsons

 

Nezavisni američki novinar Robert Parsons otkrio je “Vestima” sakriveni izveštaj UN, koji je napisao još u maju 1999. godine Senegalac Bakari Kante, tadašnji šef misije Programa UN za životnu sredinu (UNEP), a u kome se upozorava na stravične posledice

bombardovanja Srbije municijom punjenom osiromašenim uranijumom.

Robert Parsons, sa kojim smo razgovarali u sedištu UN u Ženevi, kaže da je lako pogoditi zašto je izveštaj Kantea sklonjen od javnosti po naređenju Klausa Topfera, generalnog direktora UNEP-a.

- Dok je NATO na sve strane trubio o svojoj “humanitarnoj intervenciji” izveštaj o kome reč govorio je o ekološkoj katastrofi bez presedana u evropskoj istoriji – kaže Parsons.

On podseća da su u maju 1999. godine predstavnici različitih organizacija UN, među kojima i UNEP, otišli u misiju u SR Jugoslaviju i da je nakon toga svaka agencija ostalima trebalo da pošalje svoj izveštaj.

-Dogodilo se nešto neobično – o izveštaju misije UNEP-a niko nije govorio. Čim je predata izveštaj je klasifikovan u UN i sklonjen od javnosti i verovatno završio u sedištu UNEP-a u Najrobiju. Nijedna od humanitarnih organizacija u Ženevi nije bila u toku događaja, pa čak ni zaposleni u sedištu UNEP-a u Ženevi – tvrdi Parsons.

Bačeno 9,45 tona nuklearnog otpada

 

Robert Parson kaže da su se vec u februaru 2000. godine podaci holandske vlade u glavnim crtama podudarali sa podacima američke nevladine organizacije MTP (Military Toxic Project). MTP je naime u januaru 2000. godine tražila od vlade SAD da skine oznaku tajnosti sa dosijea o upotrebi OU na Kosovu. MTP je dobila dosije 30. januara

2000. godine i na osnovu njega, ova NVO je izračunala da je na Kosovo bačeno 9,45 tona nuklearnog otpada.

 

- Dobio sam izveštaj Bakari Kantea od mog kontakta iz UNEP-a. On mi je dao šifru za upotrebu mašine za fotokopiranje i ja sam brzo odštampao tridesetak kopija. Ženevski “Kurije” 17. juna 1999. ustupio mi je čitavu stranu i ja sam preneo sve što se nalazilo u ovom cenzurisanom tekstu – otkriva Parsons.

Pošto su pročitale članak u “Kurijeu” agencije UN koje su učestvovale u misiji u SR Jugoslaviji obraćaju se ovom novinaru umesto UN, tražeci da im pošalje čitav Kanteov izveštaj jer su od UNEP-a dobile nepotpun tekst. Zatim je organizovana konferencija za štampu na kojoj je naravno pitao Klausa Topfera, generalnog sekretara UNEP-a, zašto je

Kanteov izveštaj sklonjen od javnosti.

- Topfer je odgovorio da je izveštaj objavljen i da ništa nije sakriveno od javnosti. Ja sam onda rekao da je izveštaj objavljen zato što sam ga ja objavio. “Da, i u cemu je problem?”, pitao je Topfer. Rekao sam mu da je time lišio druge agencije izveštaja Bakari Kantea iako je mandat misije UNEP-a u SR Jugoslaviji zahtevao da se taj tekst svima

pošalje. Topfer je na to odgovorio da su sve agencije dobile kopiju izveštaja. “Pa naravno da su ga dobile kad sam im ga ja poslao!”- rekao sam na šta je Topfer hladno ponovio: “Pa dobro, dobili su izveštaj – u cemu je problem?”- iznosi detalje s konferencije za štampu Robert Parsons.

Sećajući se ove neslavne epizode iz hronike Ujedinjenih nacija, Parsons dodaje da je konferencija za štampu, održana u junu 1999. u sedištu UN u Ženevi, trajala skoro sat vremena i da je Topfer napustio salu mokar od znoja.

 

Isekli 72 stranice teksta

 

Prvobitnoj verziji izveštaja koji je podnela Balkanska radna grupa (BTF), u završnom poglavlju dugom 72 stranice “odsečeno” je 70 stranica. Taj deo objavljen je naknadno na Internetu ali je trebalo znati pronaći ga. Trebalo je naći sajt UNEP-a, zatim Balkan Task

Force, a onda još dve odrednice da bi se došlo do tih 70 isečenih stranica koje su objavljene kao aneks. Oni koji su čitali zvanični izveštaj nisu mogli da znaju da postoji deo koji nedostaje i koji je u aneksu – objašnjava Robert Parsons.

 

-Misleći da ga ne čujem i ne razumem rekao je na nemačkom svom saradniku: “Ali oni mi ne veruju.” Uzvratio sam na nemačkom: “Naravno da vam ne verujem. Lažete!” –dodaje američki novinar.

Parsonsov tekst objavljen u ženevskom “Kurijeu” očigledno je iznervirao generalnog direktora UNEP-a Klausa Topfera, ali većih posledica nije bilo. Izveštaj Bakari Kantea u celini je cenzurisan i nikada se nije pojavio na zvaničnoj internet prezentaciji UN kao da nije ni postojao.

 

UNEP je zatim u jesen 1999. godine osnovao Balkansku radnu grupu – BTF (Balkans Task Force) čiji je zadatak bio da izradi “definitivni izveštaj” o ekološkim posledicama bombardovanja. Na čelo ove grupe imenovan je Peka Havisto, bivši finski ministar ekologije.

Robert Parsons kaže da su i u slučaju ovog drugog izveštaja radile cenzorske makaze.

 

- Ovaj drugi izveštaj takođe je prepravljao Robert Bise (Robert Bišet), portparol i desna ruka Klausa Topfera, generalnog direktora UNEP-a – tvrdi Robert Parsons.

 

DECA SE IGRALA NA OZRAČENIM TENKOVIMA

 

Da bi minimizirali nalaze o posledicama koje donosi bačeni uranijum na Srbiju, dozvoljen je pristup pogođenim mestima.

 

NA LISTI ZATROVANIH GRADOVA: Novi Sad tokom bombardovanja

 

Robert Parsons, američki novinar, imao je brojne neprijatnosti zbog obelodanjivanja izveštaja UN, koji je sakriven od javnosti, a u kome se iznose nepobitne činjenice o stravičnim posledicama bombardovanja Srbije municijom punjenom osiromašenim uranijumom.

 

8. oktobra 1999. došao je u sedište Balkanske radne grupe (BTF), koja je imala zadatak da napravi definitivan izveštaj o ekološkim posledicama bombardovanja. Poslu ove grupe prethodila su šokantna saznanja Senegalca Bakari Kantea do kojih je došao Parsons i

objavio ih u švajcarskom listu “Kurije”.

On je tog 8. oktobra došao u palatu UN u Ženevi kako bi dobio kopiju izveštaja Balkanske radne grupe pre objavljivanja. Lično ga je u hodniku docekao Robert Bise, portparol i “desna ruka” Klausa Topfera, generalnog direktora UNEP-a (Programa UN za zaštitu životne okoline), čije su makaze debelo cenzurisale ovaj izveštaj. Bise je tom prilikom Parsonsu zabranio svaki kontakt sa ekipom Peka Havista, koji je bio na čelu Balkanske radne grupe.

 

Napisan u stilu “da, ali…”, ovaj zvanični izveštaj UNEP-a sadrži sasvim suprotne zaključke od onih koji se mogu pročitati u “zabranjenom” Kanteovom izveštaju.

 

“Naši nalazi govore da sukob na Kosovu nije izazvao ekološku katastrofu koja je pogodila oblast Balkana. Ipak, detektovano zagađenje je na nekim odredištima ozbiljno i moglo bi da ugrozi ljudsko zdravlje”.

Navode se Pančevo, Kragujevac, Novi Sad i Bor kao mesta u kojima je utvrđeno zagađenje zbog bombradovanja, ali se naglašava da je deo tog zagađenja nastao “pre bombardovanja” zbog dugoročnih propusta u skladištenju opasnih otpadaka. Još se kaže da je “u zagađenim oblastima neophodno preduzeti mere zaštite okoline i cišcenje kako bi se izbegle štetne posledice po ljudsko zdravlje, kao i dugoročne štete u životnoj sredini”.

Vrhunac konfuzije je preporuka da treba onemoguciti prilaz kontaminiranim mestima posle koje se navodi da kontaminirana mesta nisu mogla da budu identifikovana. Pri tom, misija UNEP-a nije sa terena donela nijedan uzorak tla ili prašine sa tenkova JNA na kojima su se sudeci prema fotografijama zapadnih agencija deca slobodno igrala.

 

SMRT PO SRBIJI SEJALI “TEHNICKOM GREŠKOM”

 

Tek posle velikog pritiska javnosti Amerikanci priznali da je municija punjena “prljavim” uranijumom, najopasnijim po ljude i okolinu

 

ZNAO ČIME SU PUNJENE BOMBE: Srbija je bombardovana u vreme dok je Bil Klinton bio u Beloj kuci.

Kad je došao na čelo Balkanske radne grupe (BTF), koja je imala zadatak da napravi novi izveštaj o posledicama bombardovanja Srbije osiromašenim uranijumom tokom 1999. godine, Peka Haavisto je doveo još dva Finca, Henrika Slotea i Pasia Rinea.

 

- Bila je to zaista izvanredna ekipa koja je shvatila suštinu situacije u kojoj se našla, a koja može da se svede na sledeće: dok su oni želeli da objave istinu, NATO je hteo da je sakrije. Kad god su pokušali nešto da istraže, našli su na meti NATO-a. UNEP je dakle bio pod vojnim pritiscima. Haavisto i njegovi saradnici razmišljali su na sledeći način: “Ukoliko pokušamo da uradimo posao kako treba, bićemo smenjeni i istraživanje ce biti zaustavljeno.

Bolje je onda da uradimo nešto, da otkrijemo bar deo istine” – objašnjava Parsons.

Zahvaljujući takvom načinu rada Haavistove ekipe, upravo je Balkanska radna grupa u okviru UNEP-a bila ta koja je 16. februara 2001. uzbunila svetsku javnost objavivši da je na Kosovo bačen “prljavi” uranijum. Tada je saopšteno da je analiza 340 uzoraka tla, vode itd. pokazala prisustvo transuranijumskih elemenata kao U-236 i tragove plutonijuma i fisionog procesa. Prisustvo plutonijuma potvrdile su dve laboratorije – Švedski institut za radiološkuzaštitu i Švajcarska laboratorija AC-Speiz.

 

Ne mogavši da porekne prisustvo visokotoksičnog plutonijuma, Klaus Topfer, generalni direktor UNEP-a, pokušao je da umiri javnost dobivši naucno “pokriće” za svoje tvrdnje od švajcarske laboratorije AC -Speitz.

“Prema oceni švajcarske laboratorije AC-Speiz ovi najnoviji nalazi o sastavu osiromašenog uranijuma predstavljaju nebitne promene kad je reč o proceni radiološke situacije i ne treba da budu razlog za uzbunjivanje”, napisao je Topfer u zvaničnom saopštenju UNEP-a od 16. februara 2000. godine.

 

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11.080 Земун, Магистратски трг 3,

Тел/факс: 3077-028, vladarsk@gmail.com  -                            Бр. 1411 /11 – 17. 11. 2011.

 

ПРЕДСЕДНИК РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ

ЊЕ Дмитриј Медведев

(преко Амбасаде Руске Федерације у Београду)

 

Ваша Екселенцијо,

Ових дана се у Думи Руске Федерације расправља о захтеву Срба с Косова и Метохије, да буду примљени у руско држављанство. Срби су упутили молбу за руско држављанство, верујући у снагу и међународни углед Руске Федерације, помоћу чијег држављанства би им била омогућена људска права и право на приватну својину. Срби су једини народ у свету којем је међународна заједница ускратила људска права и одузела им целокупну покретну и непокретну имовину. Санкције међународне заједнице (УН, ЕУ, ОЕБС, НАТО…) су тако драстичне, да је, рецимо, немогуће српској породици да се врати у своју кућу, на своје пољопривредно имање, да преузме своје предузеће, трговинску радњу, адвокатску канцеларију… јер им је то све запосела окупаторска администрација на Косову и Метохији. Истоветан случај је са Србима прогнаним из Републике Српске Крајине, коју је Хрватска окупирала 1995, уз помоћ чланица ЕУ и НАТО-а.

Приватна имовина српских породица у ове две српске покрајине је поклоњена породицама шиптарске националне припадности на Косову и Метохији и породицама хрватске националне припадности у Републици Српској Крајини. Ови обесправљени људи су с држављанствима: Србије, Републике Српске и Црне Горе, али та им држављанства не могу бити ни од какве помоћи, јер се окупаторска власт и окупаторско судство у ове две српске покрајине не осврће на евентуално дипломатско заузимање српских држава за отету имовину српских породица.

Оваквим поступком према српском народу, међународна заједница је нарушила равноправне односе народа и држава – и у Европи и у свету. Заузимањем Руске Федерације, да се Србима врате одузета људска права, поправили би се међудржавни односи у Европи. Наравно, Руска Федерација, у заштити српских права, не би морала да се користи војном силом, него би се ослањала на правила која се примењују у билатералним односима и у телима УН.

 

Ваша Екселенцијо,

Знамо да у Руској Федерацији државници, интелектуалци и руски народ разумеју српске муке и сви желе да им помогну. Тако су забележени и предлози руских посланика, да се Срби с Косова и Метохије населе у Сибир и на Далеки исток. То је добра намера, али од ње треба одустати из два разлога:

 

1. 1.                           Пресељење у Сибир, Србе би подсетило на грозан план Немачке у Другом светском рату. Немачка је 1941. године, с фашистичком Хрватском, одлучила да се већина Срба биолошки истреби, а да се мањи део пресели у Сибир – да би, као робови, радили на немачким пољопривредним имањима, немачким рудницима и немачким фабрикама.
2. 2.                           Немачка је два столећа планирала, да српске земље на Балкану очисти од Срба и да ту насели немачко и друго несловенско становништво. Управо су постигли да то учине на Косову и Метохији – прогнали су Србе, а тамо населили Шиптаре (Албанце) из Албаније. НАТО је само наставио изгон Срба с Косова и Метохије и насељавање Шиптара из суседне Албаније, како су то радили
   Турци – до 1912, Немци и Аустроугари – од 1914. до 1918, Италијани – од 1941. до 1943, Немци – од 1943. до 1945. и комунистички режим Јосипа Броза Тита (Хрвата) – од 1945. до 1980.

 

Ваша Екселенцијо,

Постоји и један божански разлог, да Руска Федерација помогне Србима (уступањем свог држављанства),  а не њиховим пресељењем у Сибир и на Далеки исток, јер је српска земља колевка (прапостојбина) свих Словена: Руса, Русина, Белоруса, Украјинаца, Пољака, Чеха, Словака, Словенаца, Лужичких Срба, Мораваца… 

То је у својим радовима потврдио руски филолог Генадиј С. Грињевич. Наводећи прапостојбину свих Словена, каже – да су Словени насељавали леву и десну обалу средњег и доњег Дунава и да су „омогућили зору Цивилизације“. Каже, да је словенско слоговно писмо најстарије на свету и да потиче из Винче у Србији – из времена 5.000 година пре Христа.

            Грињевича следи и руски академик Олег Николајевич Трубачов. У свом делу: „Етногенеза и култура старих Словена – лингвистичка истраживања“, наводи да су Балкан и Подунавље прапостојбина свих данашњих Словена. Супротно званичној историографији, Трубачов тврди – да су, с Балкана и из Подунавља, Словени (незнано у којем давном времену) населили западне, источне и северне крајеве Европе и да је српски језик основа свим словенским језицима.

            Најновије дело доктора наука Анатолија Алексејевича Кљосова, председника научне консултантске управе Међународног генеолошког бироа у Москви и професора биологије потврђује – да је Балкан прапостојбина словенска. Његов рад је оцењен као универзалан и високо научан на Универзитету Беркли у Сједињеним Америчким Државама.

            Ваша Екселенцијо,

Уверени смо да ћете разумети овај историјски ход и муке српског народа и да ћете, и ради руских националних и руских државних интереса, узети у заштиту српски народ и српске државе. Наравно, Ви ћете разумети да ће Ваше залагање у међународним организацијама, у првом реду у УН, подићи углед Руске Федерације, јер залагање за Србе је залагање за право, правду и хуманитарни однос према народима. А Русија има и природно право да брине о словенској балканској земљи, с које су, како закључише и три наведена научника, потичу и преци становnика Руске Федерације.

С поштовањем.    

 

 

Милорад Буха, премијер                               Инг. Рајко Лежаић, председни Скупштине

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ

11080 Земун, Магистратски трг 3 – Србија – Бр. 1407/11  -8. 11. 2011. године

Тел. 3077-028; vladarsk@gmail.com

 

С  а  о  п  ш  т  е  њ  е

ВЕЛЕИЗДАЈА – ОТВОРЕНИ ПАРТИЈСКИ ПРОГРАМ У СРБИЈИ

 

            Колонијална агресија на српски народ и српске државе крајем двадесетог столећа се, у Америци и у чланицама ЕУ, објашњава као позитивни цивилизацијиски корак. Велича се окупација Републике Српске Крајине и Косова и Метохије – те успостављање колонијалне власти у њима (шиптарске и хрватске), а не спомиње се убијање и прогон Срба и Рома, а ни одузимање њихове покретне и непокретне имовине. Велича се и НАТО агресија на Србију и Црну Гору (1999), убијање цивила, рушење путева, мостова, фабрика, болница – тровање животне средине радиоативним бомбама…

            А поред овог зла (истоветног оном из Другог светског рата – кад га је спроводила Немачка под управом Адолфа Хитлера), ова колонијална агресија НАТО-а и ЕУ на српске земље изазвала је потпун морални крах код многих српских државника и интелектуалаца, одузевши им могућност најосновнијег поимања. Они више не схватају ни шта је друштвена и верска заједница, шта је држава, шта су међудржавни, међунационални и међуверски односи. Не схватају ни шта је праведно, а шта неправедно. Не поимају, да се последице сваке неправде у међународним односима морају отклањати – па и последице НАТО окупације Косова и Метохије и хрватске окупације Републике Српске Крајине.           Овако нарушена свест је у политичким странкама Србије дала резултате. Удружиле су се странке Ненада Чанка, Вука Драшковића и Чеде Јовановића. Оне и отворено програмирају велеиздају. У свакој другој држави би творци таквог програма били ухапшени и било би им суђено. Они траже да Србија призна окупацију Косова и Метохије и да колонијалну администрацију у овој српској покрајини призна за извршну, судску и законодавну власт „државе Косово“. Они се ругају српском народу на Косову и Метохији, који се супротставља отимању српске историјске и етничке територије. Срби то чине без оружја – надајући се да ће светски државници и светско јавно мњење схватити каква неправда је учињена српском народу на Косову и Метохији – уз стогодишње досељавање Шиптара из Албаније на српску земљу. Чинили су то турски окупатори до 1912, Аустсроугари и Немци од 1914. до 1918, италијански фашисти од 1941. до 1943, немачки нацисти од 1943. до 1945. и комунисти Југославије (под руководством Хрвата – Јосипа Броза Тита) од 1945. до 1980. Нико од ових држављана Албаније није примио држављанство Републике Србије, а нико од политичара у Србији не тражи да се ово становништво на Косову и Метохији третира као страни држављани.

            За Вука Драшковића, Чеду Јовановића, Ненада Чанка и, нажалост, многе друге у српским земљама је најважније да, свакодневно, изговарају реченице из хрватске антисрпске пропаганде, у којој је измишљено да је рат у Југославији почео зато што су се Срби у Крајини штитили (запречавањем путева пред својим насељима) од хрватских убистава, прогона, минирања српских објеката, избацивања с посла… Вук Драшковић често спомиње да Влада РС Крајине није требало да одбије хрватски план З-4 (Z-4), а добро зна да је тај документ био само амерички и хрватски пропагандни трик, да би се њиме окривили Срби за несарадњу с УН и међународном заједницом и да би се њиме оправдао изгон до 800.000 Срба из РС Крајине и Хрватске (само у хрватској агресији „Олуја“ /1995/ прогнано је око  250.000 Срба из Републике Српске Крајине).

 

Милорад Буха, премијер                      Дипл. инж. Рајко Лежаић, председник Скупштине

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11.080 Земун, Магистратски трг 3, Тел. 3077-028, Бр. 1404/11–  01. 11. 2011.

 

С  А  О  П  Ш  Т  Е  Њ  Е

- Честита Италијанка о злоделима ЕУ и НАТО-а према Србима на Косову и Метохији

 

            (Влада и Скупштина РС Крајине у прогонству упућују прекор редакцијама медија јер од фебруара 2005. године, не објављују крајинска саопштења. Ово је тешко огрешење о националне и државне интересе и кршење је новинарског кодекса).

Неколико година пре Швајцарца Дика Мартија, о убијању Срба и Рома на Косову и Метохији – ради узимања њихових органа за клинике на Западу, упозоравала је италијанска књижевница, новинарка и хуманиста, Мариа Лина Века. Она је, за ово нечувено зло, те за тровање животне средине у Србији, убијање и прогон Срба и Рома с Косова и Метохије, оптужила чланице Европске уније и НАТО-а. Надала се да ће објављивање истине о злочину геноцида над Србима и Ромима на Косову и Метохији мотивсати УН, друге међународне организације и државнике у Европи – да се прогнаном становништву на Косову и Метохији врате сва права и имовина и да се оконча НАТО окупација ове српске етничке и историјске земље. Но, ништа од тога се није десило. Творци зла су умешно овладали људским умом и то овладавање је изражено у старој српској пословици – „Свако чудо траје три дана“. У складу с њом су и ове најављиване мере против организатора и извршилаца узимања органа за лечење болесника у Западној Европи – остале су неспроведене, јер је чудо трајало три дана.

Књижевница Мариа Лина Века је изненадила посетиоце недавног Београдског сајма књига кад је представила свој роман „Вучје срце“. У њему су непобитне чињенице о свим врстама злочина над Србима и Ромима на Косову и Метохији. Говорећи о њима, ауторка је рекла да су услови под којима Срби тамо живе истоветни онима у Концентрационом логору смрти у Аушвицу – у Другом светском рату. Истакла је, поред осталог, да се на Косову и Метохији ваде Србима и Ромима унутрашњи органи – како је то чинио и немачки лекар Менгеле у Аушвицу. Критиковала је медије што места где Срби станују зову „енклавама“ и залаже се да се зову „концентрационим логорима смрти“, јер је Србима забрањена слобода кретања, а у њима је већ убијен велики број Срба. Препоручила је државницима Србије, да ни под којим условима се не учлањују у ЕУ, која је Србима нанела толика зла – све док ЕУ не отклони последице свог злочина према Србиме и не оконча окупацију српских земаља – Косова и Метохије и Републике Српске Крајине.

Мариа Лина Века је истрајни борац за правду и претходник је Дика Мартија, који је тренутно на истраживању у Републици Српској у БиХ, у којој су војници Републике Хрватске и војници Муслиманско-хрватске Федерације Босне и Херцеговине убијали Србе и Роме код Босанског Брода и Купреса (1992), да би им повадили органе и те органе продали клиникама у многим земљама. Били су то стравични злочини – убијана су, поред одраслих, и српска и ромска деца свих узраста. У четири аутобуса, хрватске и муслиманске војске, било је смештено 218 Срба и Рома код Босанског Брода – већином деце. Сви су побијени код Сијековца, Босанског Дубочца и на непознатом месту у Хрватској. Људски органи су транспортовани с аеродрома у Славонском Броду – хеликоптерима беле боје.

Књига Марие Лине Веке „Вучије срце“ („Cuore di lupo“) штампана је 2011, у:

„Andersen Spa“, Bogromanero, Novara, Italia.

   

 B E L A    R U ŽA – Društvo za borbu protiv fašizma

Osnovano 1992; e-mail: bela.ruza92@gmail.com; tel: 063/111-0749

27. 10. 2011 godine

 

PUKOVNIKU IMA KO DA PIŠE!

 

Kada je HITLER krenuo u stvaranje TREĆEG RAJHA, počeo je otimanjem delova Češke, Alzasa, aneksijom Austrije….Po tom šablonu, NATO i EU (NEOFAŠISTIČKI Novi svetski poredak) kreću u prekrajanje granica i otimanje strateških resursa u zemljama na svim kontinentima. Mada osudjuju fašizam i nacizam, postupaju po strateškoj nacističkoj zamisli, koju je Hitler izložio pre nego što će izvršiti agresiju na Francusku (1940):

            „Kad ja budem vodio rat, Forster,[1]onda ću jednog dana, usred mira, učiniti da čete promariširaju kroz Pariz.  One će biti obučene u francuske uniforme. One će, po belom danu, marširai kroz pariske ulice. Nitko ih neće zaustaviti, jer je sve pripremqeno – do najmanjih sitnica…Vi u to, danas, gospodo, ne verujete. Alij, ja ću to provesti – jedno za drugim. Možda ćemo se iskrcati na aerodromima. Mi ćemo imati takvu organizaciju, da ćemo vazduhom prevoziti ne samo vojnike, nego i oružje.U tome nas neće zapriječiti nikakva Mažino linijja. Naša je strategija u tome, da neprijatelja uništimo iznutra, da ga dovedemo do taga – da on sam sebe pobedi“.[2]

I tačno tako – po ovoj strateškoj Hitlerovoj zamisli, NATO i EU su doveli na vlast svoje ljude u Libiji, a ti ljudi (Libijci) ubili su svog najznačajnijeg i najveličanstvenijeg državnika – pukovnika Moamera el Gadafija. NATO i EU su i prethodnih godina činili takve zločine i u drugim državama, radi preuzimanja prirodnih bogatstava i proizvodnih pogona. Samo naivni su verovali, da je Slobodan Milošević umro prirodno. Zabranjeno je njegovo lečenje u Haškmg kazamatu. Uzalud je Milošević molio lekarsku pomoć. Ti pozivi su odjekivali kao vapaji žrtava u nemačkom koncentracionom logoru smrti Aušvicu i hrvatskom koncentracionom logoru smrti u Jasenovcu… NATO i EU su likvidirali i Bin Ladena. Pamtimo ga iz vremena kada je za Zapad bio "Dobar momak", jer su mu vojnici ubijali i masakrirali nedužne srpske civile po Bosni i Kosovu i Metohiji. Kada je to isto počeo da radi Americi i Zapadu, postao je "Loš momak".  Nije smeo biti izveden pred lice pravde. Bio bi  NEZGODAN SVEDOK, jer bi rekao, da je bio saveznik Zapada u borbama protiv Sovjetskog Saveza u Avganistanu i u vreme razbijanja Jugoslavije, od 1990. do 1999. Za to su NATO I EU likvidirali  "Dobrog-Lošeg momka" – Bin Ladena.  Radi iračke nafte i iračke kulturne baštine, Zapad ubi i Sadama Huseina i izazva ubistva i ranjavanja hiljade iračkih civila, uključujući i ubistva dece najmlađeg uzrasta.    

Scene  brutalne smrti pukovnika Gadafija su šokirale većinski deo čovečanstva.  Inspiratori SODOMIZACIJE pukovnika: Sarkozi, Obama, Hilari Klinton… s neskrivenim zadovoljstvom objavljuju kraj "diktature pukovnika Gadafija". Kakva podvala – u Libiji nije bilo diktature, bilo je samo najhumanijeg odnosa prema celokupnom stanovništvu. Svaki Libijac, kad se rodi, dobijao je 18.000 €, imao besplatno školovanje u zemlji i inostranstvu, besplatno lečenje po najvišim svetskim standardima, posao – ako želi da radi, 30.000 € i stan kad se oženi, dva automobila za svaku porodicu. Gadafi je prvi u severnoafričkim državam pretvorio pustinju u plodnu žitnicu. Izgradio je najmodernije puteve, aerodrome, škola…. 

A, za razliku od pukovnika, koji je uskraćivao bogaćanje multinacionalnim kompanijama, darujući novac stanovništvu Libije, vlast  u Srbiji otima od siromašnih i daje bogatima.

Pukovnik Gadafi nije bio diktator. Zapad je tako izjavljivao, da bi javno mnjenje umirio kad počne agresija na Libiju. Gadafi je bio veliki pravednik i to se prepoznavalo u njegovim državničkim istupima. Bio je protiv agresije na Jugoslaviju i njenog  razbijanja organizovanim snagama u Sloveniji, na Kosovu i Metohiji, Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Sloveniji. Govorio je nesrećnim muslimanima i katolicima iz Bosne i Hercegovine i Krajine da su pripadnici srpskog naroda i da, obavezno, čuvaju Jugoslaviju. Otvoreno je stao uz Republiku Srpsku Krajinu, SR Jugoslaviju i Republiku Srpsku. Zahvaljujući Pukovniku, nije došlo do masovnog priznanja “ države Kosova” od strane islamskih zemalja…. “Oslobodioci” Egipta od Mubarakove diktature prvo su se okrenuli protiv hrišćanske KOPTSKE zajednice – zato što su KOPTI PRAVOSLAVCI.   Izvesno je da će NATO I EU i u Tunisu, nakon svrgavanja Ben Alija,  dovesti na vlast pro-Al Kaidinu Partija islamske renesanse, kojoj je dat zadatak da uvede šerijatske zakone. Posle će Zapad, ako mu to bude potrebno, lako pokrenuti javno mnjenje i protiv ove nove vlasti, jer šerijatske odredbe odudaraju od demokratskih načela. U istoriji nije ništa novo, da postoje plaćeničke horde – koje NATO I EU organizuju u svakoj državi. Pomoću takvih (po navedenom Hitlerovom planu),  Srbiji su okupirali Kosovo i Metohiju, a u ostalim delovima Srbije, pomoću srpskih plaćenika, preuzeli su ili porušili najprofitabilnija preduzeća. Plaćenici u Libije su već obećali Francuskoj koncesije za eksploataciju nafte. NATO piloti, SERIJSKE UBICE, kada bace svoj smrtonosni teret na decu, škole, bolnice, odlaze kući i uz “Coca Colu” uživaju uz krvavo zaradjeni novac. Neće se ni osvrnuti na preko milion stranih radnika, medju kojima je dobar deo iz Srbije, koji su ostali bez posla. Sve što su doživeli Srbi, čeka to i libijski narod. Plaćaće skupu struju, vodu, komunalije, školarinu, porez, a potrebni novac za to neće imati. A Srbija, pored gubitka važnog privrednog partnera – Libije, suočiće se  sa ubrzanim priznanjem “države Kosova” od strane islamskih zemalja. Pukovnik Gadafi je, za PSE RATA – NATO, nestao po scenariju – “MILOSRDNI ANDJEO”.

Kao ANTIFAŠISTIČKO UDRUŽENJE pozivamo sve Srbe u Srbiji, okupiranoj Republici Srpskoj Krajini, Republici Srpskoj i  dijaspori, da u petak 28. 10. 2011 godine, u 12 sati,  minutom ćutanja odaju počast zverski ubijenom pukovniku Gadafiju. Ujedno, pozivamo Vledu Republike Srpske i Vladu Republike Srpske Krajine u progonstvu, da taj dan poroglase Danom žalosti i Danom sećanja na pukovnika Gadafija. A Vladu Srbije? KADA DODJE BOLJE VREME!

 

 

Zamenik Predsednika

Stevo Kuridža

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11.080 Земун, Магистратски трг 3  тел. 3077-028, vladarsk@gmail.com,

Бр. 1399/11– 21. 10. 2011.

           

Влада Републике Српске Крајине у прогонству има част да поздрави дипломатско-конзуларна представништва у Републици Србији и да их подсети на четрдесет пет нота- с чињеницама, да се у Западној Европи и у САД износе неистине о Србима и српским државама, а те неистине преузимају друге државе, па и органи УН. Влада РС Крајине то бележи – од 28. 6. 2007, почевши нотом бр. 432/07. Једна од тих неистина је и прећуткивање на Западу, да је хрватска нација стварана колонијалним инжињерингом Аустрије и Ватикана. Циљ је био да се онемогући словенска држава на свим српским етничким и историјским земљама. У том циљу, Аустрија и Ватикан су православне Србе католичили и проглашавали Хрватима. Истовремено, аустријске власти су у 19. столећу избациле из употребе хрватски језик, приморавајући Хрвате и покатоличене Србе да користе српски јези, али, да га обавезно зову хрватским. Колонијална мера је успела, те се званични језик у Хрватској, мада је српски, у филолошкој науци бележи као хрватски.

Влада РС Крајине изражава чуђење, да се данашњи државници и интелектуалци у Западној Европи, Ватикану и САД односе према овим историјским чињеницама – као да не постоје. Требало би да заузму супротан став, јер је њихова цивилизацијска обавеза – да се тај вековни антисрпски поступак колонијалних држава призна и да се његове последице уклањају.

Влада РС Крајине, овај пут, износи податак о асимилацији Срба у Хрвате, у 19. столећу, на подручју Западног Срема, где се налази град Вуковар – који је, антисрпском пропагандом крајем 20. столећа, истицан као град насељен Хрватима. Вуковар и околина су, у 19. столећу, насељени Србима и аустријски попис становништва је убележио, да су ти Срби православне католичке вере. Део тих католика, записано је, имају и своја српска племенска имена – Шокци и Буњевци. Ове податке је забележио мађарски статистичар Алекс фон Фењеш 1840. године, обележивши ово подручје као Сремску Крајину (од 1990. до 1995, била је део Републике Српске Крајине). Фењеш је оставио податке, да је у Вуковару и околини Срба православних било 63.223, а Срба католика (Шокаца и Буњеваца) 32.659. У рубрици предвиђеној за становништво хрватско, уписано је „0 %“. Значи, Хрвата на подручју Вуковара 1840. године није било. Подаци за шире подручје Срема, које је било у аустријској Војној Граници, подаци о становништву су следећи: православних Срба – 122.853, а Срба католика (Шокци и Буњевци) 127.326. Рубрика за Хрвате је била истоветна. Убележено је да Хрвата у ширем подручју Срема – нема (0 %).

Влада РС Крајине упућује дипломате у Републици Србији, да се ови и други подаци о Србима у Панонији из књиге др Момчила Суботића: „Српска Војводина и њене мањине“, Београд, Институт за политичке студије, 2011.

Влада РС Крајине користи и ову прилику да дипломатско-конзуларним представништвима у Републици Србији понови изразе свог високог поштовања.

 

ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНА

ПРЕДСТАВНИШТВА, Београд

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ

11080 Земун, Магистратски трг 3 – Србија

Бр. 1397/11  – 12. 10.2011. године

Тел. 3077-028; vladarsk@gmail.com

 

С  А  О  П  Ш  Т  Е  Њ  Е

Председнца Владе Хрватске упорна у похвали хрватских ратних злочинаца и представљању Србије и Срба за вечне кривце

 

Председница Владе Хрватске, Јадранка Косор, свакодневно изговара похвале хрватским генералима, официрима и војницима – који су обавили злочин геноцида и етничко чишћење над Србима у Републици Српској Крајини и Хрватској, од 1990. до 1995. године. То је огољено ратно хушкање против Срба и српских држава и не заостаје у садржају иза сличних изјава против Словена, Рома и Јевреја у фашистичкој Немачкој, од 1933. до 1945. године.

Изјаве премијерке Косор не сметају представницима ЕУ, мада нарушавају атмосферу мира и сарадње, коју, тако упорно, нуде државници из Брисела. Не може се разумети овакав став чланица Европске уније – које, без изузетка, подржавају хрватску кандидатуру за чланство.

Госпођа Косорка подржава хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача – осуђене за злочин геноцида над Србима, а и фалсификује историју, чиме неодговорно гради несугласице између Србије и Хрватске, мада ће обе државе бити чланице Европске уније. Рекла је да Хрвати више неће клечати пред Србима у Београду и молити милостињу за Хрвате, како су то морали чинити у Југославији.

Ово је страховита подвала јавном мњењу и неопрезним европским државницима, јер су Хрвати у обе Југославије, од 1918. до 1990, били најпривилегованији. И то привилеговани на штету Срба и српских државних интереса. Ево о томе три непобитна доказа (а има их више):

1.     Краљевина Југославија је прихватила план Ватикана и Аустрије из 19. столећа – о католичењу Срба и њиховом премештању из српске у хрватску нацију, те ово није ометала, од 1918. до 1941.;

2.     Влада Краљевине Југославије је основала 1939. године државотворну хрватску јединицу, Бановину Хрватску – укључујући у њу српске етничке и историјске територије: Дубровник, Далмацију, Лику, Кордун, Славонију, Срем, делове Босне и делове Херцеговине;

3.     Комунистичком Југославијом је владао од 1945. до 1980. Јосип Броз Тито, Хрват. Имао је искључиву власт у својим рукама и федералној Хрватској је дао и територију Барање – која је, такође, српска историјска и етничка земља. Тито је успео, да и Србе католике из Војводине у Србији, преведе из српске у Хрватску нацију (њихову већину).

Ове чињенице на најједноставнији начин оспоравају тврдњу Јадранке Косор, да су Хрвати били обесправљени у Југославији.

ВЛАДА РС КРАЈИНЕ

Ратко Личина, министар

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11.080 Земун, Магистратски трг 3, Република Србија

Тел/факс: 3077-028, vladarsk@gmail.com  -                            Бр.1390/11 – 03. 10. 2011.

 

ЊЕГОВА ЕКСЕЛЕНЦИЈА Бан Ки Мун

Генерални секретар УН

Њујорк, Палата УН

            Ваша Екселенцијо,

            Писали смо Вам да су Срби на територијама бивше Југославије једини народ на свету са ускраћеним људским правима и једини народ којем УН (од 1995) избегавају да помогну, да им се та права врате, јер су загарантована одредбама Повеље УН о правима човека. Веровали смо, да нећете поновити грешке својих претходника: Бутроса Бутроса-Галија и Кофи Анана, који се нису обазирали на кршење људских права српског народа у Републици Српској Крајини и на Косову и Метохији.

            Уследило је велико разочарање у Вашу Екселенцију. Не предузимате ништа, да се оконча окупација територије Републике Србије – Аутономне Покрајине Косова и Метохије (учињене од НАТО-а 1999) и окупација Републике Српске Крајине (од стране Хрватске 1995 – мада је Република Српска Крајина била под заштитом снага УН).

            Пред лицем Бога и света Вас обавештавамо, да су Срби на Балкану без икаквих људских права – убијају их без казне и одузима им се сва покретана и непокретна имовина, да би се уступила породицама других нација – а Уједињене нације све то одобравају. Ево детаља тог нељудског понашања према Србима, па видите, да ли имате снаге да то и даље одобравате. Запитајте се, да ли бисте одобрили убијање Јужнокорејаца и окупацију делова Јужне Кореје – своје отаџбине:

1. Непознати припадник шиптарске (албанске) нације је на Косову убио 1. октобра 2011. године господина Александра Путника (51 година) из Велике Хоче и тешко ранио његовог сина Добрицу Путника (23 године). 86 Срба је убијено на Косову и Метохији од 1999, кад је НАТО окупирао српску покрајину, а ниједан убица није откривен.

2. Војници Европске уније и САД су ових дана пуцали на ненаоружане Србе на Косову и Метохији и шесторицу су тешко ранили – а Срби су мирно протестовали против окупације дела своје Отаџбине.

3. Окупационе снаге НАТО-а су прогнале с Косова и Метохије 350.000 Срба и Рома и успоставиле колонијалној администрацији на Косову и Метохији, састављену од припадника шиптарске (албанске) националности – која је српску и ромску имовину уступила шиптарским (албанским) породицама (станове, куће, привредне погоне, трговинске радње и друго).

4. Хрватска је окупирала Републику Српску Крајину (Зону под заштитом УН) 1995, уз помоћ чланица НАТО-а и ЕУ и прогнала је до 800.000 Срба, а њихову имовину одузела и поклонила припадницима хрватске нације.

5. Савет безбедности никад није затражио од чланица УН да доставе податке о броју прогнаних Срба који су стигли у сваку од чланица УН. То УН нису учиниле на наш захтев у време Бутроса-Бутроса Галија, Кофи Анана, а ни у време Ваше функције у УН.

            Податке о страховитој неправди према српском народу, стављамо на Вашу савест – пред Богом и Цивилизацијом.               

Ваша Екселенцијо,

С обзиром да органи УН одбијају сарадњу с Владом и Скупштином Републике Српске Крајине, ово писмо је отворено.

 

Милорад Буха, премијер                            Дипл.инж. Рајко Лежаић, председник

                                                                                   Скупштине

Zinula ala i vrana na Srbiju

Uvodnik | Milorad Vučelić | septembar 16, 2011 at 16:46

---

Piše Milorad Vučelić

Ne možemo se čudom načuditi kada čujemo ili pročitamo kako neko nimalo nije iznenađen sadržajem Vikiliksovih depeša iz Beograda. Oni koji to izgovaraju izgleda ne razumeju da time ne pokazuju svoju pronicljivost, već odsustvo karaktera i problematično poimanje čovekovog samopoštovanja i nacionalnog dostojanstva. Imati posla sa osobama bez stida i srama još uvek ne znači da se i sami tih svojstava moramo odreći ili komforno lišiti sebe prava da se zbog postupaka hulja koje snishodljivo izdaju svoju državu i narod ne zastidimo, ostanemo posramljeni, pa i ljudski poraženi.
Ima i onih koji kažu da u svim tim depešama nisu pronašli ništa novo i ništa što već nisu znali. To može ukazati na dve mogućnosti. Jedna je da se samo prave važni, a druga da su saučesnici u tim radnjama i da su za njih neposredno operativno zaduženi. Da nije tako, oni su nas, pošto su sve to već znali, morali o tome javno i blagovremeno obavestiti.
Najdalje su u odnosu na temu Vikiliks otišli mediji koji o sadržaju tajnih američkih depeša gotovo da i nisu obavestili svoje čitaoce, ali su napravili ankete sa pitanjem: „Veruju li Srbi Vikiliksu“.
Bilo kako bilo, sadržaji Vikiliksovih depeša izazvali su brojne i krupne reakcije u Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj, nekim afričkim državama… čak je i javni tužilac u Albaniji reagovao, ali u Srbiji ništa od toga ne bi. Muk. Valjda zato što se u pomenutim državama radilo o ulozima koji se mogu izraziti u nekoj od moneta ili proceniti po stepenu narušavanja konvencija, a kada su srpske režimlije u pitanju moneta za potkusurivanje je, pored uobičajene, ni više ni manje nego – državna teritorija. U zapadnim ambasadama, a posebno američkoj, u Briselu i Vašingtonu, Zagrebu i Prištini, Srbijom se trguje, i to loše, i dogovara se kako da se narod što uspešnije (s)laže. Samo da se na vlasti ostane, pa šta Srbiju i srpski narod košta da košta. Da je našoj vladajućoj garnituri kojim slučajem zapala teritorija Kine ili, ne daj Bože, Rusije – gde bi im bio kraj. Ne bi nikad silazili s vlasti.
Na našu sreću svakoga časa možemo čuti kako je vladajuća koalicija u Srbiji „stabilna“ i nije u krizi, i kako su koalicioni partneri svakog dana sve „principijelniji“ i sve više za Evropsku uniju. Nema dana da se ne zaklinju u kandidaturu za EU. Sve bi od Srbije uzeli i oteli da budu kandidati za EU. Od usta odvajaju samo da budu kandidati. Doduše, od njima tuđih, srpskih usta. Toliko smo srećni zbog stabilnosti vladajuće koalicije da jedino strepimo od toga da nas s njima ne strefi još veća ili baš sama velika sreća!
Ko ne bi bio srećan kada čuje lično od načelnika Generalštaba Vojske Srbije (VS) generala Miloja Miletića da je „saradnja koju VS ima sa nacionalnom gardom Ohaja proglašena u SAD-u za jednu od najboljih od ukupno 62 programa državnog partnerstva koje postoji sa raznim zemljama u svetu“? Ko ne bi bio ponosan i ushićen kada čuje da je američka ambasadorka Meri Vorlik „dala krv za Srbiju“? Ko nije duboko dirnut kada čuje Serža Bramerca kako se na uspešnoj saradnji, uz srdačan stisak ruke, zahvaljuje Borisu Tadiću? Kako da ne budemo naprosto zadivljeni svojom evropskom i transatlantskom širinom kada saznajemo da se u nezavisnoj državi Vojvodini i to zvanično umesto srpskih reči „molba“, „lična karta“ i „registar“, koriste hrvatske reči „zamolnica“, „osobni list“ i „očevidnik“? I tome se dodaje da je to „vojvođanski jezik“.
Kako da nas ne podiđu žmarci sreće kada vidimo da se ukida važenje Zakona i Uprave za javne nabavke. I da će sve javne nabavke u predizbornom periodu biti bez ikakve kontrole? Kako da neko u Srbiji ne bude srećan i zadovoljan kada čuje da će sa novom milijardom duga prema MMF-u stići i novih 150.000 otkaza zaposlenima? Što bi nas to brinulo kada iz američke ambasade prema Vašingtonu odlazi depeša po kojoj „Srbi ionako ništa ne rade, samo piju i puše“. Preciznosti radi samo onima koji špijaju za Amerikance se priznaje da nešto rade.
Kako da ne budemo zadovoljni kada znamo da su na zajedničkom zvaničnom skupu u Sloveniji bili ministri „Republike Kosovo“ Enver Hodžaj, Fehmi Mujota, Besfor Rečaj i Vuk Jeremić! Ne doduše istog dana. Ali ne može baš sve biti idealno. Kad smo već kod Slovenije, kako da ne budemo presrećni kada čujemo našeg dokazanog prijatelja Jelka Kacina koji poručuje Srbima da „niti znaju šta će s Kosovom, niti imaju pojma šta uraditi sa propalom ekonomijom“. S druge strane, ideje o opstanku Republike Srpske i ometanju nesmetane muslimansko-hrvatske dominacije u BiH pod  velom centralizacije, po Kacinu, „ugrožavaju celovitost same Srbije“.
Ko da ne bude ponosan kada vidi na desetogodišnjicu 11. septembra uspešno organizovanu vežbu Specijalne antiterorističke jedinice koja „brine za bezbednost zaposlenih u ambasadi SAD-a“, a zna da je ona toliko zauzeta i preokupirana ovim zadatkom da nikada neće biti ni u kakvoj vezi sa Srbima na Kosovu ili Tačijevom ROSOM? Ko da se od Srba na Kosovu ne oseća sigurnim i zadovoljnim kada čuje srpske zvaničnike koji kažu da „Ahtisari brani Jarinje i Brnjak“?
Ko ne bi bio srećan kada vidi da se Ahtisarijev plan realizuje, ali ne na Kosovu nego u Vojvodini. Kada je Kosovo u pitanju, režim u Srbiji je davno nadmašio i daleko prevazišao sva Ahtisarijeva očekivanja. Nobelov komitet čak razmatra mogućnost oduzimanja Nobelove nagrade Martiju Ahtisariju i njeno dodeljivanje beogradskom režimu. To bi učvrstilo vladajuću koaliciju. Sam Ahtisari je ovih dana izjavio da se gledajući na svoj plan i aktuelna dostignuća srpskog režima oseća pomalo inferiorno. Kao smetnja se pojavio samo problem kako pobrojati sve lidere vladajuće koalicije koji pretenduju na ovo laskavo priznanje.
Ima li ijednoga Srbina i ijedne Srpkinje koja na to nije ponosna. Vojvodina, kako se bliže izbori, sve više zaokružuje svoju državnost. Istine radi ima i onih kojima to smeta. Da li uopšte i treba reći da je opet reč o DSS-u i njihovom predsedniku? Flagrantno protivustavni Statut Vojvodine se poput galopirajućeg sarkoma nezadrživo širi. Ali pođimo  redom.
Skupština Srbije nije imala kvorum. Ne može ni da počne. Bili su to sekundi pomućene sreće. Hoćemo li stići do kandidature? Šetalicu satu smo zadržavali. Onda je u jednoj desetinki sekunde Esad Džudžević, koji je zbog probušenih guma svoga automobila na parkingu prestao da bude poslanik, ponovo postao poslanik i dao tom skupu kvorum za rad. A potom je posle te desetinke sekunde kojom je bio brži i od samog Bolta ponovo prestao da bude poslanik.
Malo nam je laknulo. Kao da nas je sreća ponovo obasjala. Taman smo pomislili da je sa saobraćajnim sredstvima i automobilskim gumama na putu ka kandidaturi u EU sve u redu – kad „ne lezi vraže“. Ispreči se pred sve nas Balint Pastor sa svojom ljubavlju prema vozovima. Neće Balint na put ka kandidaturi za EU autom. Hoće vozom. I to vojvođanskim vozom. Upućeniji pomišljaju da mu je tu ljubav prema vozovima razvio neko od predaka i da ga najviše ispunjava smislom kada gleda što putničke, što teretne vozove. Hoće predstavnik vojvođanskih Mađara da vozi voz i ako ga ne dobije neće da glasa u Skupštini Srbije. Toliko voli vozove da ne može da gleda šta srpska železnica radi s vozovima kojima upravlja. Da o šinama i ne govori. Balintova ljubav prema lokomotivama i vagonima izaziva zakazivanje vanredne Skupštine Vojvodine. I dok Pastor sanja vozove, otkazuje se pomenuta Skupština i na scenu stupa Tadićev potpredsednik u Demokratskoj stranci Bojan Pajtić sa svojim diktatom. Sklapa se sporazum Cvetković-Pajtić, tobože iza leđa Tadiću, koji po ko zna koji put izjavljuje da kao predsednik Srbije neće potpisati ono na šta je pristao kao predsednik Demokratske stranke. Doduše, ako i potpiše neće, krajnje principijelno, u Rumu ili Sremsku Mitrovicu, otići vozom. Slično je već postupio kada nije otišao u Novi Sad na svečano proglašenje protivustavnog Statuta Vojvodine koji je pre toga potpisao.
Da ne bude zabune ili nesporazuma, sve se ovo radi da bi se mi što pre dokopali kandidature za EU. Reč je o vratolomnom ubrzanju na tom putu „bez alternative“.
Kada je Kosovo u pitanju, nema šta se sve tu ne pominje. Pored prevaziđenog Ahtisarijevog plana, tu je Fejtova usputna dosetka o Kataloniji, Išingerov plan o dve Nemačke, kiparski model, podela sa Albanijom, Briselski dijalog, šiptarski pečati, posela pod šiptarskom zastavom…
Sve bi čelnici režima da budu, na sve bi da liče, samo ne na Srbe i Srbiju.
Najviše što se iz ovih praznih priča srpskog režima – kao odgovora na šiptarske pretnje nasiljem i oružjem može stvarno razaznati jeste uporno spinovanje „Oluje“ i srpskog egzodusa. Srpski režim gotovo otvoreno poručuje Tačiju i njegovoj oružanoj sili da će njenu agresiju prepoznati kao hrvatsku „Oluju“. Sa svim daljim posledicama. Ni nje ne bi bilo da nije bilo Amerikanaca, baš kao i sada. I tada je bilo UNPROFOR-a, baš kao sada KFOR-a. Posle „Oluje“ je došlo do srpskog egzodusa. I posle svega toga danas su srpski vlastodršci najveće američke i hrvatske ulizice. Što da se to ne ponovi sa šiptarskim „nezavisnim“ Kosovom,  pa da nas obasja sreća?
Ali Srbi sa Kosova su smetnja. Neće u egzodus, neće u izbeglištvo. Nepokolebljivi su i hoće da se bore za državu Srbiju i da ostanu na Kosovu. Neće da se prepoznaju u svim tim režimskim sugestijama i pominjanjima „Oluje“. Uzdaju se u sebe. U ovim septembarskim danima Tačijevih najava sile, oni nam ostaju nada, strepnja i zebnja. Srbi sa Kosova ni sebe, ni Srbiju neće izneveriti. Za režim u Srbiji to niko odgovoran ne može reći. Kao punu potvrdu s kakvim likovima imamo posla može poslužiti intervju Endija Sparksa, zamenika šefa EULEKS-a, frankfurtskim „Vestima“ pod rečitim naslovom potpuno potkrepljenim sadržajem: „Carina od petka, Beograd je znao“. (Vidi tekst „Čekajući šesnaesti“ u ovom broju „Pečata“).
Muftija Muamer Zukorlić prosto divlja po Raškoj oblasti. Onaj isti Zukorlić koji po Vikiliksovim depešama, kao umeren, uživa američku podršku. Ali ne samo američku. Podršku su mu „samo da to ne bude obelodanjeno u medijima, pružili i predsednik Srbije Boris Tadić i njegov ministar odbrane Dragan Šutanovac“.(Pročitati tekst Nikole Vrzića „Episkop, muftija i depeše“ u ovom broju „Pečata“).
Na jugu Srbije demonstracije Albanaca.
Zinula ala i vrana na Srbiju.
Sažeto rečeno, kako bi to u svojoj izjavi rekao i Vojislav Koštunica: „Srbija se istovremeno suočava sa opasnim izazovima na Kosovu, jugu Srbije, u Vojvodini i Raškoj oblasti. Ono što je zajedničko svim ovim pritiscima jeste pokušaj ucenjivanja Srbije uoči odluke o dodeljivanju kandidature za pristupanje EU. Pošto se vlast drži pogrešne politike da EU nema alternativu, u istom trenutku isplivali su zahtevi koji ugrožavaju različite delove Srbije i podrivaju državne i nacionalne interese zemlje“. Predlaže se i sazivanje Narodne skupštine da bi se „utvrdila politika nacionalnog jedinstva u zaštiti ustavnog poretka i državnih interesa“.
Očekivano bi bilo da ovde okončamo uvodnik. Ali nam se nameće jedan veoma osnovan utisak da je pomalo zapostavljeno održavanje gej parade u Beogradu. A kao što je rečeno u Evropskoj komisiji „srpska kandidatura zavisi i od ‘Parade ponosa’“. Ta gej parada treba da bude održana 2. oktobra, a odluka Evropske komisije o srpskoj kandidaturi se donosi 12. oktobra.
Kako se od  nas uvek opravdano očekuje da budemo konstruktivni, predlažemo da se pomenuta gej parada održi 12. oktobra u Beogradu. Da pored gejeva svih boja spektra i istaknutih šefova režima, na paradu dođu i svi oni koji se u Bujanovcu, Preševu, Velikom Trnovcu i Novom Pazaru osećaju diskriminisani i da ovde, u srpskoj prestonici, zatraže svoja prava i garancije pune ravnopravnosti. Još kada bi im se, dolazeći preko Jarinja ili Brnjaka, pridružio Hašim Tači, EU nam ne bi odolela. Kakva bi to tek topla bratska proslava bila!
Ako bi neko i pomislio da smo zaboravili na Pastorovu ljubav prema vozovima, pogrešio bi. Svi bi Vojvođaneri, na čelu sa Bojanom Pajtićem, došli u Beograd vozom. Vozovođa bi osobno bio – Balint Pastor.

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА

ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ

11.080 Земун, Магистратски трг 3,

Тел/факс: 3077-028, vladarsk@gmail.com

Бр. 1389/11– 30.IX2011.

 

 

                                                                       ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Б  О  Р  И  С   Т  А  Д  И  Ћ

11.000 Београд, Андрићев венац бр. 1.

 

 

            Господине Председниче,

            Узалуд смо Вас, више пута, подсећали, да се међудржавни, међунационални и међуверски односи у државама бивше Југославије не могу довести у ред ако се занемаре државни и национални интереси Срба Крајишника и интереси Републике Србије. Скретали смо Вам пажњу, да Хрватска не поштује ниједан потписани уговор са Србијом, попут оног у којем се обавезала, да ће поштовати интегритет и територијалну целину Републике Србије, а онда је признала шиптарску колонијално-сепаратистичку администрацију на Косову и Метохији – као да је реч о телу независне државе. Ово је такво нарушавање билатералних односа, да је Република Србија морала, без двоумљења – у духу с међународном праксом, прекинути дипломатске односе с Хрватском.

            Државници Републике Србије нису ни покушавали приморавати Хрватску, да поштује своје уговорене обавезе. Такав немар дипломатије Србије је охрабрио државнике Хрватске и они су редовно предузимали кораке на штету Републике Србије – какви нису забележени у међудржавним односима од Средњег века до данас. Влада Јадранке Косор је предложила (невероватно!) и закон о аутоматском поништењу вредности аката правосудних тела Републике Србије из периода разбијања СФР Југославије, од 1990. до 1995. Овим је Влада Хрватске учинила нешто што није забележено у Цивилизацији, јер је то немогуће чинити – ако се уважавају садржаји докумената УН, ЕУ, ОЕБС-а, документа регионалних организација, итд. Хрватска не поштује ни одреднице међународног права, јер искључује могућност, да се у миру анализира и оцени садржај југословенског рата – а то је велика обавеза, јер се то, без изузетака, чинило после свих ратова: и локалних и светских.

 

            Господине Председниче,

            Једноставно је схватити, да Хрватска не признаје Републику Србију за независну и суверену државу. Друкчије се то не може дефинисати, јер она одбија да сарађује с правосуђем Србије, а правосуђе је, поред извршне и законодавне власти, трећи стуб сваке државе. У оваквој ситуацији, Хрватска избегава одговорност за парогон до 800.000 становника српске националности из Републике Српске Крајине и Хрватске (од 1990. до 1995), намерава да спречи враћање огромне имовине српским породицама и да избегне плаћање ратне штете за злочин геноцида и етничко чишћење над српским народом од 1990. до 1995. и за злочине геноцида над Србима, Ромима и Јеврејима у Другом светском рату, од 1941. до 1945. године.

            Господине Председниче,

            Надамо се да ћете искористити овај несмотрени корак Владе Хрватске и да ћете пред УН и друге међународне установе изложити слику о хрватској држави. У првом реду, зато што је Хрватска најодговорнија за грађански рат у Југославији, јер она, као федерална јединица, није мирним путем изишла из Југославије, што је било предвиђено Уставом СФР Југославије из 1974. године. Мирни пут није користила, јер је Уставом из 1974. године, Хрватска била уређена као двоноционална – била је држава Хрвата и Срба, у којој су Срби имали своје етничке и историјске територије и те територије су добровољно и уставно унели у федералну јединицу Хрвата и Срба – 1945. По Уставу, хрватска етничка заједница није могла доносити судбоносне одлуке за ту територију и српски народ, па се одлучила за крвави грађански рат, у којем су, нажалост, чланице ЕУ, САД и Ватикан помогли остваривање тог нечасног дела хрватске државе. Одобрили су и помогли Хрватској да прогна српски народ и да окупира Републику Српску Крајину, која је (то Србија не користи у међународним односима) била под заштитом Уједињених нација!

             

Господине Председниче,

Пред Вама је, како смо навели, историјска одлука – да штитите права својих држављана, српског народа и Републике Србије – или не.

С обзиром да Ваш кабинет одбија сарадњу с Владом и Скупштином Републике Српске Крајине у прогонству, ово писмо је отворено.

           

 

ВЛАДА РС КРАЈИНЕ                                                         СКУПШТИНА РС КРАЈИНЕ

Милорад Буха, премијер                                        Дип.инг. Рајко Лежаић, председник

 

^***

ПС: Достављено:

Председнику Скупштине

Премијеру Владе

Министру за иностр. послове

Тужилаштву Србије

 

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА

ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11.080 Земун, Магистратски трг 3,

Тел: 3077-028, vladarsk@gmail.com                            Бр. 1387/11 – 26. 9.  2011.

 

ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Борис Тадић

11.000 Београд, Андрићев венац бр. 1.

 

(Влада и Скупштина РС Крајине у прогонству, уз ово писмо, упућују и прекор редакцијама медија у Републици Србији, јер од фебруара 2005. године, не објављују крајинска саопштења. Ово је тешко огрешење о националне и државне интересе и кршење је новинарског кодекса).

 

            Господине Председниче,

            У вези са узастопним страдањем православних Срба, што се бележи у одредницама међународног права као злочин геноцида и етничко чишћење, подсећамо Вас, да би Република Србија требало да то страдање убедљивије стави на дневни ред тела УН, других међународних организација и на дневни ред парламената многих држава, а да о томе уверљивије обавести  и светско јавно мњење. При том кораку, можете се позвати на поступак Владе Јерменије, која је затражила да се обелодани истина о турском злочину геноцида над Јерменима 1915. године, кад су турски војници и полицајци убили око 1.500.000 Јермена. Пошто злочин геноцида не застарева, Комитет за спољну политику Конгреса Сједињених Америчких Држава је, 5. марта 2010, изгласао Резолуцију о геноциду Турске над Јерменима.

            Турска је (Отоманска Империја), крајем 19. и почетком двадесетог столећа, обављала злочине геноцида, с етничким чишћењем, и над православним Србима и Ромима на Косову и Метохији и у Рашкој, а то су јој, тада, одобравале Аустроугарска, Немачка, Француска, Енглеска и Ватикан. Тада је Турска била окупатор на споменутим српским земљама до 1912. Крајем 19. столећа, Турске власти су ангажовале шиптарско муслиманско становништво да убијају и пљачкају Србе и Роме и да их прогоне с Косова и Метохије и Рашке. У тужби Владе Краљевине Србије је забележено да је Турска прогнала 60.000 Срба за 10 година. Тужба је поднесена (1899) Сталном арбитражном суду, основаном у Хагу 1889. године. Међутим, Аустроугарска, Ватикан, Немачка, Француска и Енглеска су се успротивиле отварању судског процеса против Турске, па су извршиле страховит притисак на Краља Александра Обреновића, који је био приморан да ову тужбу повуче. Но, она се налази у Министарству за иностране послове и Ви бисте је могли обелоданити и затражити, да се за овај прогон Срба (свакако и  Рома) сазна у свету и да се, званичним документима, Турска осуди, као и у случају злочина геноцида над Јерменима. Уз то, врло је важно упознати међународну заједницу, да је овај турски прогон Срба и Рома имао за циљ насељавање Шиптара из Албаније – исти циљ који су оствариле чланице ЕУ и НАТО-а, кад су 1999. године прогнале 350.000 Срба и Рома с Косова и Метохије и на њихова имања, у куће и станове довеле Шиптаре – држављане Републике Албаније.

Ова осуда би била од вишеструке користи за Републику Србију, јер би упутила и светске државнике и светско јавно мњење, да је овај давни злочин геноцида над Србима и Ромима на Косову и Метохији, био узор за злочине геноцида над Србима у Првом светском рату – од стране Аустроугарске и Немачке, за геноцид над Србима, Ромима и Јеврејима у Другом светском рату – од стране Немачке и њених савезника, на злочин геноцид над Србима у Републици Српској Крајини и Хрватској, од 1990. до 1995 – од стране Хрватске и на злочин геноцида над Србима 1999. године – од стране чланица НАТО-а (САД, Канаде, чланица ЕУ и Турске).

            Господине Председниче,

            Ваш државнички корак о обелодањивању овог давног злочина Турске над Србима, уклонио би лажну слику о Србима и српским државама – као виновницима злочина на Балкану. Ево кратког цитата о овом злочину геноцида, узетог из нацрта тужбе, која се налази у Министарству за иностране послове:

„Само у периоду од 1889. до 1899, са простора Косова и Метохије прогнано је или нестало 60.000 Срба. У току 1898, у областима: Прешева, Новог Пазара, Пећи и Призрена, забележено је 400 убистава, уз паљење српске имовине, скрвнављење православних храмова, разбојништва, отимање српских девојака, силовања и пљачке“.

 

Ово писмо има одлике отвореног, јер Кабинет Председника Републике Србије не сарађује с Владом Републике Српске Крајине у прогонству.

 

Милорад Буха, премијер                                        Дипл. инж. Рајко Лежаић

                                                                                   Председник Скупштине

 

***

ДОСТАВЉЕНО:

Председник Народне скупштине

Председник Владе

Министар за иностр. послове

Тужилаштво Републике Србије

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА

ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11.080 Земун, Магистратски трг 3,

Тел: 3077-028, vladarsk@gmail.com                            Бр. 1386/11 – 23. 9.  2011.

 

            Влада Републике Српске Крајине у прогонству има част да поздрави дипломатско-конзуларна представништва у Републици Србији и да их, како је најављено у ноти бр. 1379/11, 9. 9. 2011, подсети, да  бивше колонијалне силе Западне Европе примењују против српског народа, последњих 20 година, све оно што су чиниле и у претходним столећима, а истовремено подржавају хрватску државу, која им је само полуга у том антисрпском настојању.

Влада скреће пажњу дипломатама у Београду, да се чланице ЕУ и НАТО-а труде да Хрватску приме у чланство ЕУ, не обазирући се на чињеницу, да је Хрватска била погонска снага за противуставни сепаратизам из Југославије и изазивање међуверских и међунационалних ратова, од 1990. до 1999 – који су завршени ваздушном НАТО агресијом на Србију и Црну Гору, НАТО окупацијом српске Атономне Покрајине Косова и Метохије(1999) и хрватском окупацијом Републике Српске Крајине (1995). Разбијање Југославије је била антисрпска стратегија Ватикана, ЕУ и САД и то се жели прикрити од јавности. Због тога се у центар пажње јавног мњења пласира оптужница за ратне злочине неколико хрватских сепаратиста и команданата хрватских паравојних формација 1991. и 1992. године: Владимир Шекс, Бранимир Главаш, Иван Векић и Томислав Мерчем.  Очигледно, Запад жртвује неколико својих фигура у Хрватској, да би се избегло спомињање стварног антисрпског разбијања Југославије, због чега би организатори и извршиоци тог разбијања морали судски одговарати (и они из Европске уније, и из НАТО-а, и из Ватикана, и из Хрватске). Судски би се морали процесуирати следећи поступци:

1.                      Наоружавање хрватске паравојске из чланица НАТО-а и ЕУ;

2.                      Хрватско избегавање изласка из СФРЈ по одредбама Устава из 1974;

3.                      Хрватски посланици су у Парламенту, противуставно, претворили двонационалну Хрватску у једнонационалну – проглашавајући српски државотворни народ у Републици Српској Крајини за националну мањину;

4.                      Хрватски прогон до 800.000 Срба из Републике Српске Крајине и Хрватске, од 1990. до 1995. и окупација РС Крајине (Зоне под заштитом УН);

5.                      Хрватско одузимање некретнина српским породицама: кућа, станова, пољопривредних имања, фабрика, радионица, трговинских предузећа, итд – што је огрешење о право на приватну својину, које је у свету неповредиво.

Влада РС Крајине упозорава дипломате у Републици Србији, да су се државе Запада понашале према Србима на исти начин од почетка двадесетог столећа, па и раније. Један од таквих примера ћемо навести – кад је Британија, као савезник Србије у Првом светском рату, чинила све, да српски народ што више страда:

„Размена писама између британских државника и Балфуров коментар откривају неискреност британске намере да пружи подршку Србији и њеној борби. Државног секретара није забрињавала будућнос једног народа и војске. Њега је узнемирила нејасно изречена нада британског суверена, да ће Србија осатварити своје националне циљеве. То је било у супротности са званичним британским ставом. Штавише, Балфур је био намеран да, после свега, Србију лиши 'неспорне' зоне – коју је требало предати Бугарској, ратном непријатељу. То је био цинизам, какав се ретко могао видети у односима између два савезника“. (Из књиге проф. Др Драгољуба Р. Живојиновића: „Невољни ратници: велике силе и солунски фронт 1914-1918“, Београд, Завод за уџбенике, 2008, стр. 257-258).

            Влада Републике Српске Крајине користи и ову прилику да дипломатско-конзуларним представништвима у Републици Србији понови изразе свог високог поштовања.

 

ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНА

ПРЕДСТАВНИШТВА – Б е о г р а д

Nemci za Putina

15 Septembra2011 u Minhenu, Baierischer Hot, bila jeodrzanamedjunarodnakonferencija, natemuo “perspektive odnosa između Rusije i Evropske unije iz nemačke perspektive”. " Hotel "bavarski dvor” koji se proslavio čuvenim govorom Vladimira Putina 10. februara 2007, je navikao na međunarodne debate. Čuveni "Minhenski govor" bivšeg predsednika i najverovatnije novog Ruskog predsednika, u kojoj je on sasvim jasno obeležio želju da sprovede nezavisnu spoljnu politiku, još uvek se citira medju ovim zidova, " Rusija – zemlja sa više od hiljadu godina istorije, i gotovo je uvek uživala privilegiju samostalne spoljne politike. Nećemo da promenimo ovu tradiciju ni danas. " Na ove reči Putina evropske političare i stručnjake, podsetio je, potpredsednik ruske Državne dume Aleksandar Babakov.

Srbiju su predstavljali na konferenciji, srpsko-američki pisac i politički analitičar , Srdjan Trifkoviсi predsednik srpske dijaspore Evroazije, Dragan Stanojevic. Srdja Trifkovich, poznat po svom evroskepticizmu, rekao je: "Povratak Vladimira Putina za predsednika u 2012 će imati pozitivan uticaj na neiskorišćeni potencijal nemačko-ruskih odnosa. Putin je mogao da olakša povratak onoga što bih nazvao neo-bizmarkovom paradigmom. Tada Gvozdeni kancelar, džin evropske diplomatije 19. veka, Nemačka i Rusija je zaista strateški partner na osnovu kompatibilnost interesa i nedostatak ubedljive protivrečnosti. nekompetentni naslednici Bizmarka odstupili su od ove paradigme u pravcu nepotrebne i na kraju fatalne pretenzije na hegemoniju" . Predsednik Upravnog odbora Minhenske konferencije po pitanju bezbednosti, bivši nemački ambasador u SAD i Velikoj Britaniji, Volfgang Išinger je rekao: "Putin je u Evropi dobro poznat. Mi ne smatramo problem njegovog povratka na post predsednika Rusije.. Mi, u Nemačkoj, i u bukvlnom smislu sa njim razgovaramo na jednom jeziku. Izgradjujuci Evropsku kuću., mi smo zaboravili sobu u njoj za Rusiju.

Potrebna je demilitarizacija u našem razmišljanju, koje treba da bude na papiru i u glavama. Ne treba rasporediti raketne odbrambene štitove samostalno, moramo napraviti ovaj sistem sa Rusijom. Naši balkanski susedi iz Bugarske su predstavljali, Miglena Plugchieva, narodni poslanik i bivši zamenik premijera Bugarske, koji je izjavila: "Energetska saradnja između Bugarske i Rusije počela je pod Putinom. Novi projekti će nam omogućiti ne samo energiju već i stvaranje novih radnih mesta i mi želimo da ih forsiramo. Dakle, čekamo na povratak predsedništva Putina. Verujem daje u vreme velikih promena Evropi je potreban Putin." Dragan Stanojevic, predsednik Srba Evroazije, je pordrzao prethodne kolege, rekavsi "Za nas Srbe, je neophodan povratak Vladimira Putina za predsednika Rusije, jer samo Rusija i Putin mogu biti garanсijom integriteta naše zemlje." Kada vi Evropski politicari govorite o demokratiji,pravu,poverenju,mene to asocira odmah na duple standarde koje vi provodite,a dokaz je moja zemlja,koja je neposredna zrtva vase politike i demokratije.

Kada je NATO izvrsio agresiju nad Srbijom,govorili ste da je to ucinjeno da bi se sprecila humanitarna katastrofa,a sta mi vidimo posle deset godina. Vas kancelar g.Merkel je nedavno u Beogradu zahtevala od Srbije da fakticki prizna secesiju K i M, i time je javno potvrdila motivaciju vase agresije nad mojim narodom. Zbog toga kao zakljucak mogu da kazem sledece: Protivnici povratka Putina na mesto predsednika Rusije, ne zele oni koji nece jakog predsednika i jaku Rusiju a mi to hocemo!

Александар Конузин

БЕОГРАД – Амбасадор Русије у Србији Александар Конузин критиковао је данас, у неуобичајено оштром тону, учеснике првог Београдског безбедносног форума из Србије да не бране интересе своје земље у вези са Косовом.

"Зар у овој дворани нема Срба", узвикнуо је у неколико наврата Конузин, говорећи емотивно и повишеним тоном на панелу посвећеном глобалним безбедносним променама.

Руски амбасадор је оптужио НАТО и Кфор да у овом тренутку крше Резолуцију 1244 Савета безбедности УН јер хоће да доведу на границу са Србијом косовске царинике и војнике, а да то нико од ученика Форума не помиње.

Конузин је рекао да ће у Савету безбедности УН, на данашњој специјалној седници о Косову, интересе Србије бранити Русија и министар спољних послова Србије Вук Јеремић, а да "овде у дворани нема никог ко брани интересе Србије".

Он је још рекао да у Србији постоје људи који су спремни да продају привредна постројења било коме, а не Русима, иако су свесни да ће тако постројења пропасти.

Руски амбасадор је након 15-минутног, врло гласног, говора љутито напустио дворану у Дому Војске Србије у којој се одржава Безбедносни форум на којем учествују министри спољних послова више европских држава, стручњаци за спољну политику и безбедност, новинари.

Форум, који је јутрос отворио председник Србије Борис Тадић, организовали су Фонд за политичку изузетност и Европски покрет у Србији.

——————————————————————–

Лихт: Примедбе Конузина не стоје

Председница Београдског фонда за политичку изузетност Соња Лихт рекла је да "не стоје" примедбе амбасадора Русије у Београду Александра Конузина, који је данас демонстративно напустио Београдски безбедносни форум незадовољан током расправе.

Конузин је демонстративно отишао са Форума након што је позван да заврши говор у којем је критиковао остале учеснике што на панелу посвећеном глобалној безбедности нико није покренуо питање слања косовских цариника на прелазе Брњак и Јариње о коме ће данас расправљати Савет Безбедности УН.

Руски амбасадор је рекао да је збуњен јер Нато, Кфор и Еулекс планирају да доведу косовске царинике на прелазе на северу Косова и тиме прекрше свој мадат, Резолуцију 1244 и одлуку СБ УН из 2008. године, а из публике на ту тему није постављено ни једно једнио питање Говорећи о поступку Конузина, Лихт је рекла да верује да руски амбасадор није довољно пажње посветио почетку форума где се говорило о Косову.

Она је подсетила да је председник Србије Борис Тадић на отварању Форума говорио о ситуацији на северу Косову, и нагласила да је том приликом послао поруке, а да вероватно Конузин "није довољно пажње посветио ономе шта се десило и зато је тако поступио".

Лихт је додала да су и новинари током пауза разговарали са учесницима Форума највише о стању на Косову.

Nijedan od režimskih medija nije preneo da je Konuzin zatražio reč tek kada su diskutanti okarakterisali Rusiju kao destabilizujući faktor koji brani Srbiju zarad svojih ličnih interesa

Šta je to tako strašno uradio ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin pa da ga beogradski režimski mediji, a njih je bar 90 odsto, okarakterišu kao skandal-majstora? Svaki normalan posmatrač bi rekao da je radio isto ono što i njegov kolega u Njujorku Vitalij Čurkin – branio interese Srbije u apsolutnom NATO okruženju, a skandalom bi pre trebalo da se nazove organizovanje takozvanog Bezbednosnog foruma u organizaciji NATO i njegovih beogradskih satelita u liku NVO, i to u centralnom domu Vojske Srbije na dan kada u Njujorku Albanci, uz pomoć tog istog NATO, pokušavaju da legalizuju postavljanje carinika na administrativne prelaze na severu KiM, pa još i da taj forum otvara predsednik Srbije Boris Tadić.

Nijedan od režimskih medija u Srbiji nije preneo ni činjenicu da je ambasador Konuzin zatražio reč tek kada su diskutanti okarakterisali Rusku Federaciju kao destabilizujući faktor koji brani Srbiju zarad svojih ličnih interesa, i da se zapitao želi li Srbija da bude subjekat međunarodnih odnosa ili samo objekat kako joj to nudi NATO.

„Branićemo vašu zemlju, uprkos interesima nekih Srba da se vaša zemlje stavi pod stranu kontrolu“, poručio je Konuzin dodavši da u Savetu bezbednosti UN interese Srbije toga dana jedini brane Rusija i srpski ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, a da u dvorani u kojoj se održava pomenuti skup nema nikog ko bi branio interese Srbije jer niko od učesnika Foruma ne spominje da NATO i Kfor u ovom trenutku krše Rezoluciju 1244, jer hoće da dovedu na granicu sa Srbijom kosovske carinike i vojnike, i glasno se zapitao više puta da li u dvorani Doma Vojske Srbije uopšte ima Srba ?

Naravno, većina prisutnih su bili Srbi, ali niko izgleda nije imao hrabrosti da se javi. Ambasador Konuzin je još rekao da u Srbiji postoje ljudi koji su spremni da prodaju privredne resurse bilo kome, samo ne Rusima, iako su svesni da će na taj način ta preduzeća propasti.

Nakon nekoliko sati, pošto režimski mediji u Srbiji nisu uspeli da cenzurišu ovo dešavanje u Domu vojske u Beogradu, telefoni beogradskih redakcija su se usijali od poziva građana koji su čestitali ambasadoru Konuzinu na izgovorenim rečima, a internet stranice srpskih medija na ovu temu obaraju rekorde po broju komentara.

Više udruženja građana i pojedinaca iz cele zemlje javilo se sa predlogom da se ambasadoru Konuzinu dodeli odlikovanje za javno iznesenu odbranu interesa Srbije od NATO, čije članice na sve moguće načine pokušavaju da do kraja zaokruže nezavisno Kosovo, a državni vrh u Srbiji im za to daje prećutnu podršku

http://www.youtube.com/watch?v=9YRiMdEWu2g&feature=player_embedded

http://www.youtube.com/watch?v=9YRiMdEWu2g&feature=player_embedded

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11.080 Земун, Магистратски трг 3,

Тел/факс: 3077-028, vladarsk@gmail.com  -                            Бр. 1379/11 – 9. 9.  2011.

 

            Влада Републике Српске Крајине у прогонству има част да поздрави дипломатско-конзуларна представништва у Републици Србији и да их подсети, да  бивше колонијалне силе примењују против српског народа, последњих 20 година, све оно што су чиниле и у претходним столећима – а обавили су, у великим размерама, и биолошко истребљењем Срба у Првом и Другом светском рату. Такође, одавно стварају од Срба несрпске нације (хрватску, бошњачку и црногорску, а српски језик преименују у: хрватски, бошњачки и црногорски). Уз помоћ историјских стручњака, Влада ће редовно о томе обавештавати дипломате у Београду, с молбом, да они то пренесу својим владама, јер је у питању антисрпско деловање: Ватикана, Сједињених Америчких Држава, Западне Европе и Турске, уз коришћење Србима суседних држава и народа, како су то у прошлости радиле Хабсбуршка Монархија (Аустрија), Немачка, Венеција, Француска, Енглеска и Турска.

            Влада скреће пажњу ДКП на данас присутну појаву у Црној Гори, где тамошња власт (свестрано помогнута од Ватикана и чланица НАТО-а и ЕУ) проглашава српски народ црногорским, а српски језик именује: и црногорским, и српским, и хрватским, и бошњачким – мада у Европи нема ниједног професора хрватског, црногорског, или бошњачког језика. На исти начин је Аустроугарска у Првом светском рату поступила према Србима и српском језику у Црној Гори. Она је успела да придобије црногорског краља Николу Петровића и он је, мада званично у рату с Аустроугарском, половину црногорске војске (Ловћенски фронт) држао ван борби, истовремено прогонећи српске патриоте и присиљавајући Србе да се зову само Црногорцима. Овако то описују сведоци, који су радили на двору краља Николе:

            „За једну лепу реч о Србији, ишло се сместа у затвор. Омладинци напреднијег духа и мало слободнијег језика су хапшени и крвнички, као скотови, тучени. Нигде се ништа слободно није смело рећи. И песме, наше патриотске песме, биле су забрањене. Но, најгоре су пролазили они, за које беху дознали да желе уједињење читавог српског и југословенског народа са Србијом. Њих су прогонили и слали их у Метохију, или у црногорски део Санџака, где су их, као какво непријатељско робље, држали под полицијским надзором… Град Будва, стародревна варошица у Српском Приморју, била је за цело време рата поприште страшних призора и најжалоснијих сцена. Ту је становао кнез Петар (син краља Николе) са својим штабом, перјаницима, полицијом и читавом хордом цетињских дворских шпијуна. Будва је била главна филијала Двора. Цетиње је преко Будве општило с Аустријом. Будва је стајала у непрекидној взи с Котором, а преко овога са Бечом. У Будви су се стално читали аустријски листови, као усред Мађарске и Аустрије… Са становништвом се поступало окрутно… Једном је књаз Петар, насред будванске пијаце, јавно, рекао својим перјаницима: – Грдне ћу муке имати ја и мој дом ДОК ОВУ ПРИМОРСКУ БАГРУ ПОЦРНОГОРЧИМО!“

            Влада обавештава дипломате, да су ови подаци из књиге Стеве Богдановића: „Како је Црна Гора заведена за Голеш планину“, NewYork, 384 SecondAvenue, USA, 1917, Српска штампарија Душана Поповића.

            Влада Републике Српске Крајине користи и ову прилику да дипломатско-конзуларним представништвима у Републици Србији понови изразе свог високог поштовања.

 

ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНА

ПРЕДСТАВНИШТВА – Б е о г р а д

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА

ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ

11080 Земун, Магистратски трг 3 – Србија – Бр. 1377/11  – 5. септембар 2011.

Тел. 3077-028; vladarsk@gmail.com

 

 

 

С  А  О  П  Ш  Т  Е  Њ  Е

- Хрватски државници и католички прелати не спомињу обављени хрватски државни пројект етничког чишћења Срба из Републике Српске Крајине и Хрватске (1990-1995), него измишљају да је прогон обављен над Хрватима у Србији –

 

 

(Влада и Скупштина РС Крајине у прогонству упућују прекор редакцијама медија,јер од фебруара 2005,не објављују крајинска саопштења. Ово је тешко огрешење о националне и државне интересе и кршење је новинарског кодекса).

 

 

Истина о разбијању Југославије и хрватском прогону до 800.000 Срба из Републике Српске Крајине и Хрватске, од 1990. до 1995, као да се не тиче хрватских државника и римокатоличких прелата. Они овај злочин геноцида над Србима – страховитих размера – не спомињу и не уважавају помоћ Републике Србија, која је већину ових прогнаника прихватила и помогла да преживе, да се скуће у Србији, или да из Србије отпутују у треће земље. Они се понашају као да га није било и још измишљају, да је Србија организовала и спровела етничко чишћење Хрвата из Срема, Бачке и Београда. И што је запрепашћујуће, ова неистина о прогону Хрвата се упутила медијима у време недавне, а наводно пријатељске, посете хрватског председника др Иве Јосиповића Србији. Сремски римокатолички бискуп, Ђуро Гашпаровић, при сусрету с др Јосиповићем је рекао, да је из Србије прогнано 20.000 (двадесетхиљада) Хрвата и да су, од 1991. до 1995, многи Хрвати били малтретирани, тучени и убијани. Бискуп је ово изјавио 1. септембра у Шиду, а 2. септрембра је ТВ Хрватске објавила изјаву др Јосиповића, да је из Србије прогнано, не двадесет, него четрдесет хиљада Хрвата (40.000).

Од српских државника и српских новинара нико није енергично устао против ове измишљотине о прогону Хрвата из Србије (оставићемо пострани чињеницу, да то нису Хрвати, него Срби католици – који су индоктринирани, па верују да су Хрвати). Хашки трибунал поседује документа, у којима се јасно види, да су државни органи Србије и њена полиција штитили хрватске породице, јер су Срем и Бачка били пуни хрватских официра и војника, као и организатора који су посећивали католичке породице и узимали новац за наоружавање хрватске паравојске. У 1991. години је много католика из Србије већ било у хрватским паравојним формацијама, које су, поред напада на касарне, прогониле српске цивиле из Републике Српске Крајине и хрватских градова. Те године је око 30.000 Срба прогнала хрватска паравојска и они су се склонили, претежно у Срем и Бачку. Прогнани Срби су имали податке, да је из католичких породица из Срема и Бачке било много хрватских војника, који су их изгонили из кућа, пљачкали им имовину и убијали Србе – нарочито  у Лици, Загребу, Сплиту, Дубровнику, Шибенику, Задру, Славонији… У таквој ситуацији, кад су се измешали прогнани Срби и католици из Србије, Министарство унутрашњих послова Србије је предузело све, да би се спречили обрачуни између прогнаних Срба и домаћих католика. Било је спорадичних напада на католике и тих седам убистава, али су на територији Срема и Бачке, тада, убијани и Срби. Нека убиства су уследила из других, а не из међунационалних разлога – злочини и крађе су чести и у мирна времена.

Тачно је да су католици мењали своје куће и станове за српске куће у Републици Српској Крајини и Хрватској. Али је и тачно, да су Срби давали католицима куће које су неколико пута биле вредније од католичких кућа у Срему и Бачкој. Када би се Хрватска и Србија одлучиле, да се ова размена поништи и да Срби уђу у своје куће, а католици (тзв Хрвати) у своје, на то не би пристали католици – јер су куће на Јадрану, у Загребу, Сплиту, Дубровнику, Задру, Шибенику и у другим градовима и селима Хрватске вредније него куће у Срему и Бачкој. Католици који су отишли, било на који начин из Србије, српски државни органи им нису одузимали некретнине, како је то учинила Хрватска стотинама хиљада прогнаних Срба.

Хрватски медији су, изражавајући антисрпство – и државно и национално, обавестили, да је недемократски поступак Србије према католицима проузроковао то да је од 170.000 Хрвата, у Србији остало само 100.000. Ово је, такође, једна велика медијска подвала, којој би се дивио и Гебелс. Јер, одлазак Хрвата из Србије није био проузрокован терором, него животним условима – Србија, после дугогодишњих санкција, није могла запослити стотине хиљада незапослених, па су многи одлазили у европске и ваневропске земље. Отишло је и стотине хиљада Срба и припадника националних мањина: Мађара, Румуна, Рома, Словака… Међу њима је отишло и доста Хрвата, па смањење њиховог броја (са 170.000 на 100.000), не треба тражити у антихрватском деловању државних органа Србије.

Хрватски државници и римокатолички прелати обмањују јавно мњење, само да се не би спомињао хрватски злочин геноцида над Србима од 1990. до 1995, кад је бивша Хрватска толико Срба прогнала, да је од око 30% остало данас само 3% Срба – управо онолико колико је то обећавао хрватски председник Фрањо Туђман.

 

Милорад Буха, премијер                            Дипл.инж Рајко Лежаић, председник

                                                                       Скупштине РС Крајине

 

 

B E L A   R U ŽA

Društvo za borbu protiv fašizma

Osnovano 1992. u Beogradu

e-mail: bela.ruza92@gmail.com

tel: 063/1110749

 

STVARNI SUD O STVARNIM ZLOČINCIMA

- U Sjedinjenim Američkim Državama -
 

 

Pravosuđe na međunarodnoj sceni je najavilo nešto novo – poštovanje prava i pravednosti. Jedan sud se usudio odbaciti prisutne pritiske i diktate iz prestonica najmoćnijih država sveta – članica NATO-a, na čelu sa Sjedinjenim Američkim Državama. To je grupacija država – predstavlja se za MEDJUNARODNU ZAJEDNICU i uveliko tumači da brani demokratiju i da se bori protiv nedemokratskih i diktatorskih režima, koji sprovode terorizam.  

Ali, ovaj sud je sve ove navode (koji su izmišljeni po ugledu na Gebelsa – pionira u obmanjivanju javnog mnjenja) shvatio kao krivotvorenje i pokrenuo sudski proces protiv članica NATO-a, koje su organizovale, preko Hrvatske, etničko čišćenje pravoslavnih Srba iz Republike Srpske Krajine i Hrvatske, od 1990. do 1995. Organizovale su, u najvećoj meri,  najveći egzodus jednog naroda u Evropi od završetka Drugfog svetskog rata. Egzodus srpskog naroda.

Ali, ostaće zabeleženo, da je ponedeljak – 29. 08. 2011, istorijski dan. Zakazan je prvi sudski pretres pred Okružnim sudom u Čikagu, u Sjedinjenim Američkim Državama. Proces je otvoren po tužbi 80 američkih advokata. Zastupaju do 800.000 prognanih Srba iz Republike Srpske Krajine (Zone pod zaštitom UN), koju je Hrvatska vojska okupirala, a vojska UN nije u tome sprečila hrvatsku vojsku – jer joj je tako diktirano iz Vašingtona i Brisela, što će Sud u Čikagu dokazati. Prognani su Srbi i iz Hrvatske, te broj prognanika stiže negde do 800.000.

Tužba će se koncentrisati na poluge, koje je koristio NATO i EU. Jedna od tih poluga je Agencija Vlade Američke, MPR.  Agencija je tužena za zločin genocida i etničko čiščenje. Tuženi treba da se izjasni – da li PRIZNAJE KRIVICU.

Pravni stručnjaci ocenjuju, da bi bilo, po Vladu SAD, najbolje da prizna krivicu. Ako to ne učini, vodiće se proces koji bi izveo pred sud mnoge članove američke vlade iz perioda progona srpsog naroda.

Američki pravni sistem je jasan i nije moguće da u sudskom procesu bude pošteđen iko od naredbodavaca, organizatora i izvršilaca zločina genocida. Sigurno je da svedočenja na ovom sudu neće biti onakva (nameštena) kakva su pred Haškim tribunalom. Ovde će unakrsno ispitivanje biti logično i nemilosrdno -  javno i bez zaštitnih mera. Setimo se samo sudjenja agentu CIA-e, potpukovniku Oliveru Nortu i drugima?! Zločini za koje im je sudjeno nisu ni deo onoga što su zločinci počinili Srbima na prostoru bivše SFR Jugoslavije. CIA je prodavala drogu i naoružavala KONTRAŠE u Nikaragvi. U slučaju progona Srba, isto se to činilo, ali su se od ubijenih Srba vadili i organi za klinike na Zapadu. Organi su vadđeni Srbima i od strane hrvatskih i šiptarskih vojnika. Tako (i na druge kriminalne načine) su zarađivali novac i hrvatski generali – koji su, uglavnom, bili iz kriminalnih grupa. Promaknuti su u generale – te ih danas procesuiraju i hrvatski sudovi.  NATO je iskoristio svoju vojnu silu i protiv malobrojne krajiške vojske, koja nije mogla ostati na frontu, jer je morala da spasava svoje stanovništvo – na koje se usmerila hrvatska vojska, s ciljem biološkog uništenja – kako je to činila hrvatska fašistička vojska prema Srbima, Romima i Jevrejima i u Drugom svetskom ratu.

Jednostavno, ovaj proces pred sudom u Čikagu je istorijski. Moguće je da se pred njim pojave, kao svedoci, ili okrivljeni: Klinton, Olbrajt, Klark… Ako se to ne desi, prethodiće priznanje krivice Agencije.

Američko pravosudje je  na najvećem ispitu nezavisnosti u istoriji… Sud će raspravljati o nadoknadi štete za 200.000 prognanih Srba u „Oluji“. Ali, snaga presude američkog suda je neuništiva. Na nju će se, kasnije, moći da pozove i svaki od onih Srba koji su prognani, a njihov broj je do 800.000. Jer, nema razlike između progona u vreme hrvatske agresije na Republiku Srpsku Krajinu u maju i avgustu 1995. i progona u vreme od 1990. do 1995 – u svim delovima Hrvatske.

 

Beograd, 1. 9. 2011.

 

Zamnik predsednika

Stevo Kuridža

 

 

 

 

 

BELA  RUŽA

Društvo za borbu protv fašizma

Osnovano 1992 godine

e-mail: bela.ruza92@gmail.com

Mobtel: 063/1110749

23. 08. 2011 godine

 

 

Treća sreća…… za Nemačku

 

 

PRVA rečenica kancelarke Nemačke u PRVOJ zvaničnoj poseti Srbiji bila je preporuka da: "Srbija treba da se UGLEDA NA HRVATKU"!!!??? Upravo tako! Srbija da se ugleda na Hrvatsku!!!  Izbljuvala je taj otrov ne trepnuvši! A šta drugo i očekivati od nekoga čije je čedo neofašistička tvar zvana r. Hrvatska? To je samo nastavak vekovnog obračuna sa SRBIMA. Vatikanu smeta to da postoje Srbi katolici. A, krije Vatikan da je jedan od 4 primasa Rimokatoličke crkve SRPSKI PRIMAS U BARU, U CRNOJ GORI. Nemačkim i hrvatskim neofašistima smeta i SRPSKO IME – kao i Vatikanu!

Kolonizacija nije završena! Sa neskrivenim cinizmom, Merkelova otvara stare srpske rane. A sprema se da otvori nove. Te rane su Sandžak i Vojvodina.  Nas takav obrazac ponašanja ne iznenadjuje. Iznenadjuju nas naši izabrani predstavnici koji ponizno, bez imalo dostojanstva prelaze preko jedne takve odvratne poruke! Da su pokazali makar malo državničke mudrosti, mogli su da postave jedno od 800.000 hiljada pitanja. Toliko je Srba  prognanano (od 1990. do 1995) iz Republike Srpkse Krajin i Hrvatske – od strane te države Hrvatske, koju Merkelova hvali.. Ili preko 1.000.000 pitanja, jer je Hrvatska, uz pomoć Nemačke i Vatikana, na najsvirepiji način, ubila Srba u II svetskom ratu. Ili 2.000.000 pitanja – koliko su nemačke države sa saveznicima i muslimanima i katolicima na Balkanu, ubile Srba u Prvom  svetskom  ratu.  Ili…..  A kako to da se ugledamo na Hrvatsku? Da proteramo Hrvate i otmemo im imovinu, pokrstimo muslimane, Rome proglasimo nepoželjnim i  istaknemo fašističke simbole? Da li su to standardi EU, gospođo Merkel?

DRUGA rečenica gospođe Merkel nije ništa manje bolna!

Izgovorila je da Srbija i „republika Kosova“ mora da uspostave DOBROSUSEDSKE ODNOSE?! Samo neupućeni mogu da se pitaju što je neofašistima, predvodjenim Nemačkom,  toliko stalo da Srbija prizna Kosovo. Njima je jasno da je kolonijalni naum Austrougarske iz 19 veka o stvaranju Velike Albanije ništavan sve dok Srbija brani svoje  zemlje na Kosovu i Metohiji. Zbog toga je Zapad doveo u Srbiji na vlast DOS, koji bi trebalo da onemogući Srbiju u odbrani svoje Svete Zemlje, Kosova i Metohije. Fašistima se žuri. Potrebna im je tapija na posed zvani KOSMET. Odmah! Očigledno je da će do promene odnosa snaga u svetu doći  brže nego što su mogli u Briselu i Vašingtonu predvideti. Da podsetimo. 1997 g, održana je Konferencija o bezbednosti balkanskih zemalja. Popisana je Krfska deklaracija. Druga u dvadesetom veku. Garantovana je nepovredivost granica. Odmah nakon toga, Fatos Nano, predsednik Albanije, izjavljuje : KOSOVO JE UNUTRAŠNJA STVAR SRBIJE! Vojska i policija Srbije uspešno se obračunava sa teroristima. Suočeni sa činjenicom da nema ništa od sna o Velikoj Albaniji, šiptarski nacionalisti beže u Nemačku.  Na hiljade njih  traže politički azil. I ni jedan zahtev Nemački sudovi nisu pozitivno rešili. Obrazloženje je bilo identično: U SRBIJI NEMA PROGONA NA RASNOJ, VERSKOJ, NACIONALNOJ I POLITIČKOJ OSNOVI!

Nije nam jasno zašto, ali ovu činjenicu niko od optuženih u Haškom tribunalu nije koristio?! Ali nam je jasno da kancelarki Merkel niko od izabranih nam predstavnika to neće smeti ni da spomene. I 1998 g. je Klaus Kinkel, tadašnji šef Nemačke obaveštajne službe, koju su osnovali Hitlerovi nacisti, ubrzano obučavao teroriste po kampovima na severu Albanije, naoružavao, i (suprotno stavovima sudova države mu , čiji je činovnik) počinje medijsku kampanju protiv Srbije. Teroristima su preneli bogato zločinačko iskustvo nemačkioh nacista  A šiptarski teroristi su nadmašili učitelje! Spaljivali su žene i decu u jedinom krematorijumu u Evropi nakon II svetkog rata. Tim operacijam u selu Klečka je rukovodio Rmuš Haradinaj, kome na putu u Hag počast odaju postrojene  nacističke čete?!  Zbog nivoa razvoja medicine,  nemački nacisti nisu mogli da trguju organima žrtava."SAMO" su vršili eksperimente uživo. Tu su ih Albanci prevazišli. Da li će neko to smeti u Srbiji da spomene kancelarki. Neće!

Hitler i Kajzer koristili su grubu, vojnu, silu za ostvarivanje svojih ciljeva.

Nemački neonacisti, ovaj put, koriste EKONOMSKO ORUŽJE. U dvadesetom veku dva puta je bilo BERLIN KAPUT!!! Ali…..treća sreća…. Misli o tome kancelarka Merkel, ali mislite i vi!

 

 

Zamenik predsednika

Stevo Kuridža

 

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА

ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11080 Земун, Магистратски трг 3    – Teл. 3077-028, vladarsk@gmail.com; vladaukninu@gmail.com

Бр. 1376/11  – 30. 08. 2011 (7519. година по српском календару)

 

КАНЦЕЛАР СР НЕМАЧКЕ

ЊЕ Ангела Меркел

(Амбасада СР Немачке у Београду, ЊЕ Волфрам Маса,

11.000 Београд, Кнеза Милоша 74-76)  

Ваша Екселенцијо,

И овог пута понављамо – знамо да кријете од јавности писма Владе Републике Српске Крајине у прогонству. Ипак их упућујемо, јер су им садржаји дубоко обавезујући за државнике – посебно за премијера Немачке. Наша писма ће сведочити пред историјом – о нама и о Вама. О Вама – зато што не уклањате последице антисрпског деловања немачких државника крајем двадесетог и почетком двадесетпрвог столећа. Ви добро знате, да су они наставили програм немачких држава из времена Првог и Другог светског рата, кад су Срби  осуђени на биолошко истребљење и кад су у оба рата за Србе отворени концентрациони логори смрти, а српске државе биле окупиране? Ви знате, да је међународна заједница обавезала Немачку, да не користи оружане снаге ван Немачке, а Ваши претходници су ту међународну обавезу прекришили и послали немачку војску да обави ваздушну агресију на Србију и Црну Гору – 1999. 

Знате, није да не знате, да је Немачка, најангажованије, разбијала СФР Југославију од 1990. до 1995. и да је одобрила Хрватској да прогна до 800.000 Срба из Републике Српске Крајине и Хрватске, да лиши Србе свих грађанских права и да им заплени сву покретну и непокретну имовину.  Такав поступак хрватске државе је истоветан поступку Немачке у време Адолфа Хитлера, кад је Ваша држава убила део Јевреја, део затворила у концентрационе логоре, а део прогнала у друге земље – запленивши им сву имовину. Ви знате, да је приватна својина неотуђива светиња и да се на њеном поштовању заснива демократија савремене цивилизације. Но, Немачка дозвољава Хрватској – да не уважава Србима право на приватну имовину и омогућује Хрватској, да ту имовину (станови, куће, предузећа, пољопривредна имања, радионице…) уступи породицама хрватске националности – као што је Адолф Хилтлер јеврејску имовину уступао немачким породицама. Хрватска се понаша према Србима како је то Немачка чинила према Јеврејима и Ромима, а Немачка, и поред тога, кандидује Хрватску у чланство ЕУ!

Немачка је најважаванија чланица ЕУ и најуважаванија европска чланица НАТО-а, те Ви знате како чланице НАТО-а реагују кад се појаве у некој држави знаци недемократског деловања – с могућом појавом кршења људских права и тероризма. А у Хрватској – не само да се појављује кршење људских права, него је оно увелико усавршено, а Ви, и поред тога, Хрватску кандидујете за чланство у демократској ЕУ! Довољан је увид у основне законе Хрватске, па се уверити – да је то законодавство усмерено ка ускраћивању људских права Србима (појединачних и колективних), што би морало да узнемири и УН, и ЕУ, и ОЕБС, па и НАТО – јер се НАТО декларише да брани људска права и демократију.  А узнемиравање је међународна обавеза, јер је Хрватска (коришћењем свог законодавства) одузела Србима приватну својину – а та својина се може вратити српској породици само на основу споредног закона, који уопште не третира неотуђиво право на имовину. Хрватски општински и државни органи могу вратити Србима куће, станове, предузећа и пољопривредне поседе само уз одлуку да се српској породици одобри државна помоћ (Хрвати то изражавају речју „скрб“). Стотине Срба је доживело, да им у општинама саопште, да не могу добити своју кућу, јер не испуњавају услове по „Закону о подручјима посебне државне скрби“ – бр. 57/11 („Народне новине“, Загреб, 25. мај 2011). Значи, хрватска држава је одузела приватну имовину свим прогнаним Србима из Републике Српске Крајине и Хрватске (до 800.000 лица), а може им је вратити само на основу цитираног закона о државној помоћи. Ова чудна помоћ је у овом закону у Поглављу „VI ПРОВИДБА И НАДЗОР“, Чланак 29. Али, садржај овог члана, унапред, онемогућује Србима, да се користе најављеном државном помоћи (милостињом), јер се набрајају личности које се не могу користити овим правом: „(1) Права из овога Закона, не могу остварити особе:

1.                         које су правомоћно осуђене за казнена дјела против човјечности и међународног права,

2.                         које су павомоћно осуђене за казнена дјела против Републике Хрватске,

3.                         против којих је покренут поступак за казнена дјела против Републике Хрватске до правомоћности судске одлуке“.

Срби који су суђени и који су провели у затвору неколико година нису могли добити своју имовину, јер им то онемогућује тачка 1. и тачка 2. Члана 29. овог закона. Кад власници поседа упозоре службенике у Хрватској, да нису они једини власници зграде и пољопривредног поседа, него да су то и остали чланови породице (тако је записано у катастру), они им одговарају – да постоји решење. Упућују домаћине, да се судски раставе од супруга, да деца остану у домаћинству са супругама и онда ће супруга и деца добити своју непокретну имовину!

Против десетина хиљада Срба су хрватски полицијски и судски органи расписали потернице, те тај огроман број Срба нема право на своју имовину, јер тачка 3. Члана 29. прецизира – да право на имовину не могу остварити они „против којих је покренут поступак за казнена дјела против Републике Хрватске до правомоћности судске одлуке“. Такође, имајте у виду, да се имовина може одузети само судском одлуком, али то за Хрватску не важи – то се Србима чини и на основу обичног закона о државној помоћи појединцима и друштвеним организацијама.

Видите, да би овакво кршење људских права у Хрватској требало да дигне на ноге Међународну заједницу. Хрватску треба спречити и приморати на демократски однос према припадницима спрске нације. У Вашој држави се реагује на сасвим други начин – Хрватска се цени као демократска држава и кандидује се за чланство у ЕУ! Такав однос вуче корене из два светска рата, кад су немачке државе осудиле Србе на биолошко истребљење. Део такве политике, Немачка и друге државе Запада спроводе и данас. То се види и на примеру имовине Срба на Косову и Метохији. Зашто Ваша држава и ваша војска (на пример) не омогуће враћање станова и кућа Србима у Приштини, где су живели до окупације у броју од око 30.000? Ето, то питање није тешко, а враћање приватне имовине на Косову и Метохији је и Ваша обавеза. Наравно, Ваша обавеза је, да се оконча окупација српског Косова и Метохије и да Ваша држава и Ваше савезнице повуку срамно признавање „Државе Косово“. Ако Ви то не учините, Ваша Екселенцијо, учиниће то један од Ваших наследника у Берлину – будите у то уверени.           

            С обзиром да државни органи Немачке не сарађују с Владом Републике Српске Крајине у прогонству, ово писмо је отворено – и сведочанство је пред ИСТОРИЈОМ.

 

Милорад Буха, премијер                            Дипл. инг. Рајко Лежаић, председник Скупштине

 

29. avgusta,u jednom od najlepših gradova u Evropi – u Ceskoj prestonici Prag odrzana je – Međunarodna konferencija o problemima odnosa između Evropske unije, Rusije i Nove Evrope. Pod "novom Evropom organizatori su imali u vidu nove istočne članice Evropske unije, Balkana i Ukrajine. Događaj je neobičan za Ceski parlament u istorijskoj zgradi, gde je konferencija odrzana – zidovi nisu čuli takvesrbofilske diskusije. Učesnici, među kojima su bili predstavnici parlamenata i eksperata iz Češke, Italije, SAD i, naravno, Srbije diskutovano je o mestu Evrope i Balkana, Nemačke i Rusije u kontekstu izbora u 2012 u Rusiji, Francuskoj i SAD. Na konferenciji je prisustvovao i lider Srpske dijaspore Evroazije, Dragan Stanojevic. On je u svom nastupu govorio o uspesnosti vladavine Vladimira Putina i napravio analizu njegovih rezultata. Njegov nastup je izazvao veliku paznju. Svoj nastup je zapoceo sa recima "Zašto danas mnogi govore o Rusiji I Putinu. Ja cu navesti nekoliko bitnih faktora zasto. On je bio u stanju da spreči kolaps Rusije kao države, obezbedio je veliki rast ekonomike, vlada je povećala društvene obaveze,on je za mnoge narode postao asocijacija za spravedljivost … Ne smemo da zaboravimo psihološki aspekt – On je vratio Rusiji medjunarodni autoritet. Mom narodu dao ogromnu podrzku. U svetu je danas mnogo revolucija, I svugde se primenjuju dupli standardi I narusavanje prava,kao sto je to bilo u Srbiji,kada ja NATO izvrsilo agresiju navodno sprecavajuci humanitarnu katastrofu a u stvari svojim delovanjem je stvorio katastrofu a cilj te agresije je apsolutno jasna,jer je agresija bila povod da se otme K i M od Srbije.. Uveren sam da će novi termin predsednistva Vladimira Putina biti faktor stabilnosti u Evropi i širom sveta "… Ton razgovora Dao je i profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Pragu Oskar Krejci, koji je napomenuo o čuvenom govern Vladimira Putina u Minhenu na Konferenciji 2007: "Njega tad niko nije razumeo Kao da je o tome govoriti u Evropi neprilicno… Ali šta mi onda vidimo NATO potpisuje sporazum o saradnji Sa Rusijom i istovremeno na tajnoj sednici razmatra koje ce divisije prve preci granice bloka u baltičkim drzavama. I ko Nije bio u pravu? radni stil Vladimira Putina odlikuje otvorenosti I direktnoscu I to bi trebalo da bude model za političke lidere u centralnoj Evropi i ako ONI postanu kao on, onda Ceska nece biti izmedju Rusije i Nemackeli vec sa njima na istom nivou.. " Logično je pretpostaviti da umesto Češke Republika moze biti I Srbija. Našu zemlju zajedno sa zamenikom predsednika Narodne skupštine, generalom Božidarom Delićem,predstavljao je I poslanik skupstine,predstavnik DSS- Jovan Palalic ,koji se zahvalio Rusiji na podršci jer je ona obezbedila podrzku Srbiji,po pitanju nemogućnosti priznavanja nezavisnosti Kosova, "Rusija, zahvaljujuci Vladimiru Putinu,ostaje pravi bedem evropske bezbednosti". O fenomenu "povratka Rusije u Evropu", koje se dogodilo tokom predsedavanja Putina, izjavio je predstavnik Italije, poslanik u Veneciji, Alesandro Musolino.Što se tiče naše zemlje, "Južni tok", kao sredstvo energetske bezbednost, po misljenju italijanskog senatora, Lore Bjankoni, je rezultat "diverzifikacije energetskih potencijala Rusije pri Putinu, što povećava politički značaj ove zemlje." O temi energetske bezbednosti obratio se poslanik `Ukrajinskog parlamenta- zemlje, čiji su interesi u direktnoj suprotnosti sa "Južnim tokom" – Valerij Konovaliuk, rekao je da se energetska saradnje između Rusije i Evrope, realizuje, uključujući I Ukrajinu i garantom stabilnosti ovih odnosa je Vladimir Putin: "Mi, u Ukrajini, imamo katastrofalno iskustvo nestabilnosti kada je, posle izbora 2004, država vracena na nekoliko godina unazad Stabilna Rusija – je garant ekonomskog razvoja celog prostranstva bivšeg Sovjetskog Saveza.". Slovački premijer Jan Charnogurski je napravio interesantno poređenje:… "Rusija nastoji da se integriše sa EU, ali da nikada neće biti primer države sa slabim vladama, koje su sada u EU. Evropa se boji jakog lidera u Rusiji. Simbolom jake Rusije je postao V.Putin. Oni koji se plaše Ruske snage, pokušavaju da utiču na rezultate predstojećih predsedničkih izbora, suprotstavljajući se njegovom povratku.. Ali mi , u centralnoj Evropi ne treba zaboraviti o mogućoj evropskoj ekonomskoj krizi. Ako se to dogodi, onda ce zemlje centralne Evrope birati između Nemačke i Rusije. Ali Nemačka. nije globalna sila, kao što je Rusija. Dakle, šanse jake Rusije za uticaj u centralnoj Evropi, su velike. " Po misljenju poslanika Izraelskog `kneseta,17. Litinetskog Leonida, Rusija ne bi trebalo da se fokusira na Evropu, da "mora da ide svojim putem – da se kombinuju demokratiju sa jakom vertikalom vlasti, kako bi mogli da u ovom tranzicionom periodu da izleči probleme u privredi, korupciji i drugim oblastima." Sa istim stepenom istine, može se rećI i o Srbiji. Treba napomenuti da su srpski političari i stručnjaci, govornici na konferenciji u Pragu, aktivno se zalagajuci za povratak Vladimira Putina na predsednicku funkciju, koji je, prema recima Božidara Delića, veliki interes Srbije I njenog naroda. Poznati srpski analitičar u SAD Srdzha Trifkovich rekao je da, ako Putin želi da bude predsednik opet, on ce bez sumnje to I biti, a onda "će morati da se resava šta ciniti NATO- zločinima." Ostaje da sacekamo zvaničnu izjavu o imenovanju aktuelnog premijera Rusije za novog predsednika i za `Evropu je to mogucnost a ne opasnost

29 августа в одном из красивейших городов Европы – чешской столице Праге – прошла международная конференция, посвященная проблемам взаимоотношений Европейского Союза, России и новой Европы. Под 'новой Европой' организаторы мероприятия имели в виду новых восточных членов Европейского Союза, Балканы и Украину. Событие оказалось нетипичным для чешского парламента, в старинном здании которого оно проходило – эти стены давно не слышали такой сербофильской дискуссии. Участники, среди которых были представители Парламентов и эксперты из Чехии, Италии, США и, конечно, Сербии, обсуждали вопросы места Восточной Европы и Балкан между Германией и Россией в контексте выборов 2012 года в России, Франции и США. Тон дискуссии задал профессор из пражского Университета международных отношений Оскар Крейчи, который вспомнил знаменитую речь Владимира Путина на мюнхенской конференции в 2007 году: "Его тогда никто не понял. Как будто говорить об этом было в Европе неприлично. Но что мы видим потом? НАТО подписывает договор о сотрудничестве с России и одновременно на секретном заседании обсуждает то, какие дивизии первыми перейдут границу блока в Прибалтике. И кто был не прав? Рабочий стиль Владимира Путина, характеризующийся откровенностью и прямотой, должен стать образцом для политических лидеров стран Центральной Европы. И если они станут такими, как он, то Чехия будет не между Россией и Германией, а вместе с ними на одном уровне'. Логично допустить, что вместо Чехии вполне можно сказать тоже самое и о Сербии. Представлявший нашу страну вместе с вице-спикером Народной Скупщины от СРС генералом Божидаром Деличем депутат ДСС Йован Палалич поблагодарил Россию за поддержку, которую та оказывала Сербии по вопросу невозможности признания независимости Косово: "Россия благодаря Владимиру Путину остается настоящим оплотом европейской безопасности". О феномене 'возвращения России в Европу', которое состоялось во время путинского президентства говорил представитель Италии, депутат парламента Венеции Алессандро Мусолино. Волнующий нашу страну "Южный поток" как инструмент энергетической безопасности, по мнению итальянского сенатора Лауры Бьянкони, является следствием "диверсификации энергетического потенциала России при Путине, которое усиливает политическое значение этой страны". Тему энергетической безопасности также затронул депутат Верховной Рады Украины – страны, интересы которой входят в прямое противоречие с "Южным потоком" – Валерий Коновалюк отметил, что энергетическое сотрудничество между Европой и Россией, на сегодняшний день, осуществляется, в том числе, через Украину и гарантом стабильности этих отношений является Владимир Путин: "Мы, в Украине, имеем губительный опыт нестабильности, когда после выборов 2004 года государство было обрушено на годы назад. Стабильная Россия – гарант экономического развития всего постсоветского пространства". Премьер-министр Словакии Ян Чарногурский запомнился любопытным сравнением: "Россия стремится к интеграции с ЕС. Но для нее никогда не будут примером государства со слабыми правительствами, какие есть в ЕС. Европа, в свою очередь, боится Россию с сильным лидером. Символом сильной России стал Путин. Те, кто бояться силы России стремятся влиять на результаты будущих президентских выборов, противодействуя его возвращению. Но мы, в Центральной Европе, не должны забывать о возможном европейском экономическом кризисе. Если он произойдет, то странам Центральной Европы останется выбирать между Германией и Россией. Но Германия не является глобальной державой, а Россия является. Поэтому шансы сильной России на влияние в Центральной Европе неплохие". По мнению депутата 17-го Кнессета Израиля Леонида Литинецкого, Россия не должна ориентироваться на Европу, она "должна идти своим путем – сочетать демократию с твердой вертикалью власти, дабы суметь в этот переходный период вылечить проблемы в экономике, коррупции и прочих сферах". С той же степенью правды это можно сказать и о Сербии. Необходимо отметить, что сербские политики и эксперты, выступающие на пражской конференции, активно выступали за возвращение Владимира Путина на пост Президента России, что, по словам Божидара Делича, соответствует интересам Сербии. Глава сербской диаспоры Евразии Драган Станоевич сделал анализ правления Владимира Путина: "Почему говоря о России с надеждой мы часто используем имя Путина? Ему удалось предотвратить распад России как государства. При нем наступил рост экономики, государство усилило социальные обязательства… Нельзя забывать и о психологическом аспекте – он вернул страну к лидерству в мире. Мир переполнен революциями, которые сопровождаются двойными стандартами. Уверен, что новый срок президентсва Владимира Путина будет фактором стабильности для Европы и всего мира'. А известный сербский аналитик из США Срджа Трифкович прямо сказал, что, если Путин захочет стать снова Президентом, он им без сомнений станет, и тогда "нужно будет решать, что нам делать с НАТО за их преступления". Остается ждать заявления об официальном выдвижении нынешнего премьер-министра России на новый 6-летний президентский срок, а Восточной Европе пожелать скорейшего понимания, что 'Россия для Европы – возможность, а не угроза', как резюмировали участники собрания. pres sluzba MO "USDEA"

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ

11080 Земун, Магистратски трг 3 – Србија – Бр. 1374/11  – 25. август 2011. године

Тел. 3077-028; vladarsk@gmail.com

 

С  А  О  П  Ш  Т  Е  Њ  Е

Председница Владе Хрватске Јадранка Косор руши односе са Србијом

(Влада и Скупштина РС Крајине у прогонству упућују прекор редакцијама медија,јер од фебруара 2005,не објављују крајинска саопштења. Ово је тешко огрешење о националне и државне интересе и кршење је новинарског кодекса).

 

Почетком августа је председник Хрватске, др Иво Јосиповић, изговорио, да је прогон до 800.000 Срба из Републике Српске Крајине и Хрватске, од 1990.до 1995, највећа част хрватске државе и хрватске војске. Тако је обелоданио хрватску стратегију према православним Србима и српским државама. Све ово је потврђено и у понашању председнице Владе Хрватске, госпође Јадранке Косор, током јучерашње посете српском Косову и Метохији, кад је признала германску и романску окупацију дела Србије и признала окупаторску администрацију – коју чине Шиптари у служби германских и романских држава. Јасно је да је оваква спољна политика Хрватске дубоко антисловенска. 

Ове изјаве двоје хрватских државника показују потпуну неозбљност и упућују на закључак да Хрвати још нису постали историјски народ. О томе сведочи и међудржавни уговор Србије (СР Југославије) и Хрватске од 23. августа 1996, у којем је предвиђено – да ће државе потписнице признавати једна другој међународне границе, суверенитет и територијални интегритет на целој државној територији. Уз тако озбиљну обавезу, Јадранка Косор је признала окупаторску администрацији у Приштини – као „Владу Косова“ и тиме, практично, поништила међудржавни уговор између Србије и Хрватске, од 23. августа 1996. Ова хрватска несмотреност, ако буде мудрости код државника Србије, требало би да изазове прекид дипломатских односа са Хрватском и преиспитивање свих других веза – у којима је Хрватска бележила корист, јер је више извозила у Србију, него што је увозила из Србије.

Хрватска несмотреност у спољној политици би морала да изазове реакције Србије и због тога што је Хрватска подржала окупаторску администрацију у Приштини, која је прогнала око 80% српског и ромског становништва с Косова и Метохије. Као чланица УН, Хрватска је обавезна да се залаже, да се прогнани Срби и Роми врате у своје домове и да им се врати, или надокнади, одузета имовина.  Хрватска је, својим понашањем, подржала овај прогон Срба и Рома с Косова и Метохјије, јер је Међународна заједеница, нарочито ЕУ, одобрила Хрватској прогон и 80% Срба из Републике Српске Крајине и Хрватске, од 1990. до 1995. године. Овакав нехуман однос према Србима из РС Крајине и Србима и Ромима с Косова и Метохије неће моћи да се дуго прећуткује у УН и другим међународним организацијама, уколико Влада Србије такво огрешење међународне заједнице према Србима и Ромима буде покретала пред Саветом безбедности и ЕУ.

 

Милорад Буха, премијер                            дипл.инж Рајко Лежаић, председник

                                                                       Скупштине РС Крајине

 

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА

ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11080 Земун, Магистратски трг 3 -  Тел. 3077-028, vladarsk@gmail.com

Бр. 1373/11–  24. 08. 2011.

 

 

С  А  О  П  Ш  Т  Е  Њ  Е

Канцелар Немачке, госпођа Меркел, хвали Хрватску – а Хрватска лишила Србе људских права – по угледу на немачки поступак према Јеврејима и Ромима у време Хитлера

 

 

            (Влада и Скупштина РС Крајине у прогонству упућују прекор редакцијама медија,јер од фебруара 2005,не објављују крајинска саопштења. Ово је тешко огрешење о националне и државне интересе и кршење је новинарског кодекса).

 

 

            Европска унија свакодневно истиче своју приврженост одбрани људских права, демократији и равноправном третману држава, нација, верских и друштвених заједница. Од кандидата за чланство у ЕУ се тражи да уважавају ове стандарде. Међутим, последња два дана, током посете канцеларке Немачке, Ангеле Меркел, Хрватској и Србији, искрсавају непобитне чињенице – да СР Немачка не уважава равноправност држава, нација, верских и друштвених заједница, јер је то потврдила Ангела Меркел у Загребу, 22. 8. 2011, изјавивши да ће обавестити руководство Србије. Погледајмо шта је рекла хрватским државницима:

            „Моја прича у Београду биће следећа: 'Погледајте Хрватску, Хрвати су успели. Ми желимо да ви имате мир, да се побољшате друштавено и економски… да нам се придружите за столом, али ви морате нешто да урадите за узврат. Један од предуслова  за Србију је Косово, да се односи између те две државе нормализују'“.

            Ова изјава Ангеле Меркел је речена и у име ЕУ, јер је Немачка, нема спора, најзначајнија држава ове организације. Изјава је језива, јер је истоветна ставовима немачких државника према Србима у двадесетом столећу, посебно у време Другог светског рата, кад је Адолф Хитлер имао истоветан став према Хрватској – какав данас има и Ангела Меркел. А та Хрватска је (по налогу нацистичке Немачке) обавила биолошко истребљење Срба и прогон Срба у Србију и Црну Гору (уз успутно убијање у концентрационим логорима смрти Рома и Јевреја). Док је Хрватска обављала овај геноцид, Адолф Хитлер је издавао налоге немачким генералима, да не ометају Хрватсу у програму истребљења Срба и Хрватску је сматрао својом најпоузданијом савезницом.

            Да видимо, шта је ових година Хрватска учинила према Србима, а то Ангела Меркел не узима у обзир и не тражи од Хрватске да уклони последице свог злочина геноцида над Србима од 1990. до 1995, него саветује државнике Србије – да се угледају на учинке хрватских државника!

            Хрватска је (1990) променила устав и српском народу одузела државотоворност (то је исто као кад би у Белгији Валонци одузели државотворност Фламанцима) и почела с проагоном Срба – АКО БИ СРБИЈА УЧИНИЛА ИСТО ШТО И ХРВАТСКА (по предлогу А. Меркел), ОНДА БИ СРБИЈА МОГЛА НЕКОЈ ГРУПАЦИЈИ СТАНОВНИШТВА ДА УСКРАТИ ПРАВО НА ОСТАНАК У СРБИЈИ.

            Хрватска је (од 1990. до 1995) минирала, палила и рушила српске привредне објекте, куће и станове, а Србе прогонила у Србију и треће државе – АКО БИ СРБИЈА ТАКО ПОСТУПАЛА (како јој предлаже А. Меркел), СРБИЈА БИ ТРЕБАЛО ДА МИНИРА, ПАЛИ И РУШИ ПРИВРЕДНЕ ОБЈЕКТЕ, КУЋЕ И СТАНОВЕ ПРИПАДНИКА НЕСРПСКЕ НАЦИЈЕ И ДА ИХ ПРОГОНИ У ТРЕЋЕ ЗЕМЉЕ.

            Хрватска је (1995) окупирала Републику Српску Крајину, Зону под заштитом УН, а 80% српског становништва прогнала и запленила му сву имовину – АКО БИ СРБИЈА ТАКО ПОСУПИЛА (по предлогу А. Меркел), ОНДА БИ СРБИЈА ТРЕБАЛО ДА СЕ ОГЛУШИ О ПРИСУСТВО ТРУПА УН НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ И ДА ПРОГНА 80% ШИПТАРА, ИЛИ ТОЛИКО ПРИПАДНИКА НЕКЕ ДРУГЕ НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ, ИЛИ ПРИПАДНИКА НЕПРАВОСЛАВНЕ ХРИШЋАНСКЕ ВЕРЕ.

            Хрватска је после 1995. запленила сву покретну и непокретну имовину прогнаних Срба и до данас је Србима није вратила, него ју је Хрватска предала породицама хрватске националности – АКО БИ СРБИЈА ТАКО ПОСТУПИЛА (по предлогу А. Меркел), ОНДА БИ ИЗ СРБИЈЕ БИЛИ ПРОГНАНИ ПРИПАДНИЦИ НЕСРПСКОГ НАРОДА, А ЊИХОВА ИМОВИНА БИ БИЛА ПРЕДАТА СРПСКИМ ПОРОДИЦАМА.

            Трагично је што Ангела Меркел, представница најмоћније државе ЕУ, не показује ни најмању бригу за прогон и обесправљивање српског народа из Републике Српске Крајине и Хрватске, а тај прогон и правно обесправљивање обавиле су над Србима Немачка и Хрватска и од 1941. до 1945.     

           

РАТКО ЛИЧИНА, министар

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА

ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11080 Земун, Магистратски трг 3    – Teл. 3077-028, vladarsk@gmail.com; vladaukninu@gmail.com

Бр. 1372/11  – 22. 08. 2011 (7519. година по српском календару)

 

КАНЦЕЛАР СР НЕМАЧКЕ

ЊЕ Ангела Меркел

(Амбасада СР Немачке у Београду, ЊЕ Волфрам Маса,

11.000 Београд, Кнеза Милоша 74-76)

           

Ваша Екселенцијо,

Понављамо, знамо да кријете од јавности писма Владе Републике Српске Крајине у прогонству. Ипак их упућујемо, јер су им садржаји дубоко обавезујући за државнике – посебно за премијера Немачке. Наша писма ће сведочити пред историјом – о нама и о Вама. О Вама – зато што не уклањате последице антисрпског деловања немачких државника крајем двадесетог и почетком двадесетпрвог столећа. Знате ли, да су они, тим антисрпским деловањем, спроводили програм немачких држава из времена Првог и Другог светског рата, кад су Срби били осуђени на биолошко истребљење и кад су у оба рата за Србе отворени концентрациони логори смрти, а српске државе окупиране? Знате ли, да је међународна заједница обавезала Савезну Републику Немачку, да не сме користити своје оружане снаге ван немачких граница? А знате ли, да су Ваши претходници ту међународну обавезу прекришили и послали су немачку војску, која је обавила ваздушну агресију на Србију и Црну Гору – 1999. године?

Знате ли, да је Савезна Република Немачка, најотвореније и најангажованије, разбијала СФР Југославију од 1990. до 1995. и одобрила Хрватској да прогна до 800.000 Срба из Републике Српске Крајине и Хрватске, да лиши Србе свих грађанских права и да им заплени сву приватну покретну и непокретну имовину?  Да Вас подсетимо, да је такав поступак хрватске државе истоветан поступку Немачке у време Адолфа Хитлера, кад је Ваша држава убила део Јевреја, део затворила у концентрационе логоре, а део прогнала у друге земље – запленивши сву имовину Јевреја.

То су чињенице, које ниједна чланица ЕУ не сме да оспорава, што предвиђа и „Резолуција о европској и међународној заштити нацистичких концентрационих логора као историјских споменика“, изгласаној у Стразбуру 10. фебруара 1993. године. Резолуција обавезује чланице ЕУ „као потписнике Свечане декларације против расизма и ксенофобије – да употребе сва могућа средства за борбу против свих појавних облика неонацизма у оквиру Заједнице, као и сваког оспоравања чињенице, да је у логрима вршено истребљење“.

А знате ли да је, крајем 20. столећа, Западна Европа, с Ватиканом и Америком, применила све оно што је чинила и нацистичка Немачка и фашистичка Хрватска према Србима, Ромима и Јеврејима. А Крајишници су имали државотворни статус:  у Мађарској од 1471, у Аустрији од 1630, у Венецији од 17. столећа и у Југославији од 1918?

            Ваша Екселенцијо,

            Недемократски су поступили ваши државници и према Србији и Србима на Косову и Метохији. После ваздушне НАТО агресије на Србију и Црну Гору (1999) досељено је стотине хиљада Шиптара из Албаније на Косово и Метохију, као што су то столећима чинили Турци, а Немци у оба светска рата. Ваша држава Немачка, с осталим чланицама НАТО-а, окупирала је српску покрајину Косово и Метохију и тамо успоставила окупаторску администрацију, с циљем да се омогући експлоатација рудног богатства за фабрике у Немачкој и у другим западноевропским државама. Тамо је Немачка послала своје војнике (мада то није смела да чини) и Ви те војнике зовете мировним снагама. А те војне снаге нису обезбедиле повратак прогнаних Срба с Косова и Метохији, нити враћање њихове покретне и непокретне имовине.

Ваша Екселенцијо,

Одговорите само на једно питање. Зашто Ваша држава и ваша војска не омогуће враћање станова и кућа Србима у Приштини, где су живели до окупације у броју од око 30.000? Ето, то питање није тешко, а враћање приватне имовине на Косову и Метохији је и Ваша обавеза. Наравно, Ваша обавеза је, да се оконча окупација српског Косова и Метохије и да Ваша држава и Ваше савезнице повуку срамно признавање „Државе Косово“. Ако Ви то не учините, Ваша Екселенцијо, учиниће то један од Ваших наследника у Берлину – будите у то уверени.   

            Уверени смо,да имате могућности,да поступите онако како то захтева међународно право и државни документи СР Немачке, у којима су њене обавезе – да не дозволи понављање расизма и нацизма, који је, то се не може оспорити, државно опредељење у Хрватској после 1990. године и опредељење Ваших изабраника на Косову и Метохији.

С обзиром да државни органи Немачке не сарађују с Владом Републике Српске Крајине у прогонству, ово писмо је отворено – и сведочанство је пред ИСТОРИЈОМ.

 

Милорад Буха, премијер                                             Дипл. инг. Рајко Лежаић, председник Скупштине