Генеральный спонсор МО "ОСДЕА"- Совместно Югославско-Украинская компания "Юг-Укр-Контракт"
ЗАЯВЛЕНИЯ
ВСТУПИТЬ В ОСДЕА
ПУБЛИКАЦИЈЕ О СРПCКОJ ДИJАСПОРИ
НАША ДИАСПОРА В РОССИИ
МЕРОПРИЯТИЯ
ОСНОВНО НА СРПСКОМ
КОНТАКТЫ
  • Важные встречи

    Встреча с сербским Патриархом ПавломПолучено благословение на создание сербской диаспоры в России Украине для сотрудничества с церквями этих государств. Встреча с сербским Патриархом Павлом

    Встреча с экс-президентом МилошевичемЛидер МО "ОСДЕА" несколько лет проводил встречи с Слободаном Милошевичем, по его личным приглашениям. Встреча с экс-президентом Югославии Слободаном Милошевичем

    Встреча с Бордюжей Николаем НиколаевичемВстреча с генеральным секретарем ОДКБ Бордюжей Николаем Николаевичем. Встреча с генеральным секретарем ОДКБ Бордюжей Николаем Николаевичем

    Встреча с Виктором Водолацким депутатом ГДРФВстреча с депутатом ГДРФ и казачьим генералом Виктором Водолацким Встреча с депутатом ГДРФ казачьим генералом Виктором Водолацким

    Встреча с вице спикером РФ Бабоковым АлександромВстреча с вице спикером РФ Бабоковым Александром Михаловичем Встреча с вице спикером РФ Бабоковым Александром Михаловичем

    Встреча с премьер-министром СербииВстреча с премьер-министром Сербии Встреча с премьер-министром Сербии

    Встреча с Третьяковым ВиталиемВстреча с Третьяковым Виталием членом президиума по внешней политике РФ Встреча с Третьяковым Виталием членом президиума по внешней политике Российской Федерации

    Встреча с президентом Республики СербскойВстреча с президентом Республики Сербскои Краины Райко Кузманович Встреча с президентом Республики Сербскои Краины Райко Кузманович

    Встреча Леонидом КажаровымВстреча с депутатом Партии Регионов Леонидом Кажаровым Встреча с депутатом Партии Регионов Леонидом Кажаровым

    Встреча с Томиславом НиколичемВстреча с кандидатом в президенты Сербии Томиславом Николичем Встреча с кандидатом в президенты Сербии Томиславом Николичем

    Встреча с Срджаном СречковичемВстреча с министром диаспоры Сербии Срджаном Сречковичем Встреча с министром диаспоры Сербии Срджаном Сречковичем

    Встреча с Милорадом БухойВстреча с Милорадом Бухой премьером Республики Сербской краины Встреча с Милорадом Бухой премьером Республики Сербской краины

    Встреча Драганом ТодоровичемВстреча с лидером радикальной партии сербии Драганом Тодоровичем Встреча с лидером радикальной партии сербии Драганом Тодоровичем

    Встреча с Александром ВучичемВстреча с лидером СНС Александром Вучичем Встреча с лидером СНС Александром Вучичем

    Встреча с Божидар ДеличВстреча с заместителем председателя парламента Сербии генерал Божидар Делич Встреча с заместителем председателя парламента Сербии генерал Божидар Делич

    Встреча с Зораном КрасичемВстреча с Зораном Красичем руководителем охраны Шешеля Встреча с Зораном Красичем руководителем охраны Шешеля

    Встреча с Живадином ЙованивичемВстреча с экс-министром иностранных дел Югославии Живадином Йованивичем Встреча с экс-министром иностранных дел Югославии Живадином Йованивичем

    Встреча с Амфилохие РадовичВстреча с заместителем патриарха сербского Амфилохие Радович Встреча с заместителем патриарха сербского Амфилохие Радович

    Встреча с Веселием ДжуретичемВстреча с сербским историком, писателем, академиком Веселием Джуретичем Встреча с сербским историком, писателем, академиком Веселием Джуретичем

    Встреча с Марковым Сергеем АлександровичемВстреча с депутатом ГДРФ Марковым Сергеем Александровичем Встреча с депутатом ГДРФ Марковым Сергеем Александровичем

    Встреча с Е.Ю. ГуськовойВстреча с Е.Ю. Гуськовой директором института Балканлогии Встреча с Е.Ю. Гуськовой директором института Балканлогии

    Встреча с Елицой КурякВстреча с послом Сербии Елицой Куряк в Российской Федерации Встреча с послом Сербии Елицой Куряк в Российской Федерации

    Встреча с Момчилом ТрайковичемВстреча с лидером косовских сербов Момчилом Трайковичем Встреча с лидером косовских сербов Момчилом Трайковичем

    Встреча с Божидаром ДжеличемВстреча с вице спикером Сербии Божидаром Джеличем Встреча с вице спикером Сербии Божидаром Джеличем

    Встреча с Александром МорозомВстреча с председателем парламента Украины Александром Морозом Встреча с председателем парламента Украины Александром Морозом

    Встреча с Олегом ЦаревымВстреча с руководителем партии "Регионов" в Днепропетровской области Олегом Царевым Встреча с руководителем партии

    Встреча с Бондик Валерием АнатольевичемВстреча с заместителем министра Бондик Валерием Анатольевичем Встреча с заместителем министра  Бондик Валерием Анатольевичем

    Встреча с Наталией ВитренкоВстреча с лидером партии партии "ПСПУ" Наталией Витренко Встреча с лидером партии партии

    Встреча с Константином Павловичем ПетровымВстреча с лидером партии концептуальной партии "Единение" Константином Павловичем Петровым Встреча с лидером партии концептуальной партии

    Встреча с Сергеем ЦыковымВстреча с первым вице-спикером крымского парламента Сергеем Цыковым Встреча с первым вице-спикером крымского парламента Сергеем Цыковым

    Встреча с Бориславом МилошевичемВстреча с Бориславом Милошевичем экс послом Сербии в Российской Федерации Встреча с Бориславом Милошевичем экс послом Сербии в Российской Федерации

    Встреча с Голенко Валерием НиколаевичемВстреча с Голенко Валерием Николаевичем главой областной рады Встреча с Голенко Валерием Николаевичем главой областной рады

    Встреча с Вадимом КолисниченкоВстреча с Вадимом Колисниченко народным депутатом Украины Встреча с Вадимом Колисниченко народным депутатом Украины

    Встреча с лидерами грузинской и греческой диаспорыВстреча с лидерами грузинской и греческой диаспоры Встреча с лидерами грузинской и греческой диаспоры

    Встреча с послом сербии ГораномВстреча с послом сербии Гораном. А и министром туризма Черногории Ненезичем В. Встреча с послом сербии Гораном. А и министром туризма Черногории Ненезичем В.

    Встреча с Робертом Филатовым и Фаина КиршенбаумВстреча с лидерами самой крупной партии Израиля Робертом Филатовым и Фаина Киршенбаум Встреча с лидерами самой крупной партии Израиля Робертом Филатовым и Фаина Киршенбаум

    Встреча с Franko FratiniВстреча с Franko Fratini министром EU и сыном президента Израиля Встреча с Franko Fratini министром EU и сыном президента Израиля

    Алесандро Мусолино (италия) и Леонид Литенецкий(депутат кнесета)Алесандро Мусолино (италия) и Леонид Литенецкий(депутат кнесета) Алесандро Мусолино (италия) и Леонид Литенецкий(депутат кнесета)

    Встреча с депутатом УА парламента Валерий КоновалюкВстреча с депутатом УА парламента Валерий Коновалюк Встреча с депутатом УА парламента Валерий Коновалюк

    Встреча с Литвином Юрием и Кирилом КуликовымВстреча с депутатами УА парламента Литвином Юрием и Кирилом Куликовым (шеф Интерпола Украины) Встреча с депутатами УА парламента Литвином Юрием и Кирилом Куликовым (шеф Интерпола Украины)

    Встреча с владыкой ИринеемВстреча с владыкой Иринеем Встреча с владыкой Иринеем



  • А кад стижу Руси?


    Једна од бројних подела у српском народу, као да их нема довољно, је и она по питању Русије и Руса. Да ли су нам браћа, да ли су увек били уз нас или су увек гледали само своје интересе? У разговору са једним читаоцем блога дотакли смо се и те теме и, како то обично и бива код мене, један коментар, други коментар и ето мени новог текста…

    Односи Србије и Русије су увек били, хајде да то тако кажемо, мало комплекснија тема. Руски народ нам је увек био наклоњен, и за то има много доказа. Кад год је било тешко Руси су увек били међу првим који су прискакали у помоћ. И као добровољци кад се ратовало, увек су слали какву-такву хуманитарну  помоћ, показивали да им је стало до тог малог православног народа на брдовитом Балкану. Ту никад није било проблема. Ту никад неће бити проблема. То се никад неће променити…

    Неко ће рећи да то није спорно, али да је руководство Русије готово увек гледало своје интересе у целој причи. На први поглед гледано, кад је одговарало подржали су Србију, кад није „окретали су главу“.

    Да одмах разјаснимо нешто ја нисам русофил, али као и увек имам свој став, своје мишљење о тој теми.

    Треба подсетити да је 1804. кад је Карађорђе подигао устанак, из Русије стигла помоћ у војсци. Код Другог српског устанка Обреновић је имао подршку Русије која је саветима утицала на Турску да Србима да одређену аутономију. Неки историчари сматрају да је аутономија из 1830. практично отета од Турака уз помоћ Русије. Подсећају да је Николај Први током руско-турског рата 1829. принудио Турке да дају Србији аутономна права. Више хиљада руских добровољаца је учествовало у српско-турском рату, уосталом и Толстоју је пуковник Николај Рајевски, погинуо у том рату, био „модел“ за чувеног Вронског из ремек дела „Ана Карењина“..

    Русија је, опет, била прва која је прискочила Србији у помоћ кад су 1914. Аустроугарска и Немачка одлучиле да угрозе њену независност. Николај Други је тада ушао у рат који га је по мишљењу многих историчара коштао и земље и живота и породице. У Србију су из Русије стизали конвоји са оружјем, муницијом, официрима, војском…

    Након проласка кроз пакао албанских планина српска војска и део цивила, у катастрофално тешком стању, месецима су 1915. чекали да им помогну савезници, пре свих Француска и Енглеска. Пашић и регент Александар су писали писма, молили, без успеха. Дневно је на мочварном тлу Албаније умирало у просеку 300 Срба. Французи и Британци нису хтели да пошаљу лађе и евакуишу Србе којима је, на све муке, претило приближавање непријатељске војске.  И онда се догодио онај историјски чин руског цара Николаја Другог Романова: ултиматум Француској и Енглеској у коме, парафразирамо, стоји да, ако не помогну Србима Русија ће напустити Савез, изаћи из рата и потписати сепаратни мир са Немачком. Тек након тога Французи су послали своје лађе. У међувремену на албанској обали умрло је више од 40.000 Срба.

    Има оних који ће рећи то је историја, прошлост, шта је са овим сада? Ако су нам тако вајни пријатељи, браћа зашто нису интервенисали ’90-тих, а могли су?

    Питање је апсолутно на месту, али једну ствар никако не треба заборавити: тих ’90-тих су се и они борили са својим Борисом који је био баш као и овај наш – у служби свих осим своје земље и свог народа. Реч је, наравно о Борису Јељцину који је био председник Русије од 1991. до 1999. за кога сматрају да је свесно и систематски радио на уништавању земље. Оно што морамо признати да, иако Русија није помагала, и тих година добровољци су стизали у помоћ Србима на свим територијама на којима су били угрожени, опет је нека, минимална, али помоћ долазила Србима из Русије. И то не треба заборавити.

    Сад имају Путина, али опет ћуте, не реагују на све што се дешава са Србијом и Косовом и Метохијом. Зашто?

    Вербално дају подршку, шаљу хуманитарну помоћ, амбасадор Конузин је, многи сматрају, урадио много више него многи српски политичари. Није баш да све гледају скрштених руку, али конкретна помоћ коју неки прижељкују, ипак, не стиже.

    Оно што никако не треба заборавити је да сад не интервенишу јер не могу да се мешају у унутрашње ствари једне државе док их званично не позове у помоћ. То би се онда гледало као инвазија на независну територију. Суштина је да не може народ да их зове, мора власт, а ова власт их никад неће звати јер и ради све да Србију што више удаљи од Русије, традиционалног пријатеља, а приближи Западу који се више пута показао и доказао као непријатељ. Њима је Запад ближи и ту више нема никакве дилеме. Кад кажем Запад мислим и на Европску унију и на НАТО. За оне који можда први пут читају моје текстове.

    Тако да, док се ова власт не промени ни Руса неће бити. Не у оној мери, не у оном облику каквом се неки у Србији надају. Суштина је да је неопходно променити власт да би Русија била више присутна у Србији, али је проблем што се ова власт не може променити без помоћи Руса. Баш како су СПС ономад склонили уз помоћ Запада, тако ове „демократе“ не може нико да склони без подршке споља. Западу они одговарају, значи неопходна је подршка Руса који још увек поштују резултате избора српског народа, а то је „демократска“ власт. И то је, заправо, једна игранка без престанка.

    Наравно, постоји опција да се Руси умешају на своју руку тј на позив народа, да се игнорише власт, али би онда и ситуација морала да буде мало другачија. Пре тог позива морале би да се догоде неке промене, народ би морао да направи неки прелом, немире, нешто попут 5. октобра, само боље за Србију. Онда би Руси вероватно и стигли, али онда би то била нека друга прича…



    Бриселска очекивања од председничких избора у Русији.


    20 децембра у Бриселу,је био одршжан међународни састанак европских и руских политичара на којој се дискутовало о развоју односа између ЕУ и Русије у 2012. Конференција “Односи између Европске уније и Русије након председничких избора у 2012,” у организацији шпански медијске куће „Медиасете“која се одржала одмах након годишњих самита ЕУ-Русија.Нањој су расправљана питања ЕУ-руских односа у контексту будућих председничких избора у Русији, Француској и САД.

    У знаку кризе у еврозони, била је симболична изјава Рикардо Миглиори, потпредседника Парламентарне скупштине ОЕБС: “Ми разумемо да је наша економија неодвојива од Русије. Путин је већ ушао у историју као човек који је спречио слом Русије, и надамо се да ће остати тамо као човек који је спречио слом ЕУ. ”

    Формални улазак Русије у СТО, коначно одобрен прошле недеље у Женеви, пружа могућност да се побољша квалитет односа између ЕУ и Русије. Стабилност у Русији ће помоћи да обезбеди потребне услове за пословне активности. Експерт из САД Ентони Салвиа осећа дуго времена “да је отребно побећи од стереотипа хладног рата. Желео бих да подсетим да је захваљујући Владимиру Путину Русија је акумулирала велике резерве и била у стању да плати своје дугове страним инвеститорима “.

    Што се тиче парламентарних избора у Русији, господин Салвиа, који је учествовао као међународни посматрач, рекао да “до сада нису видели ни један извештај, указујући на велике преваре”.

    Представник водеће француски тинк танк, Института за међународне и стратешке односе, бивши министар одбране Жак Боион је рекао:

    “Догађаји од политичког живота не би требало да утичу на нашу везе. У Владимира Путина у Француској је добар имиџ. Два мандата је провео као председник, и довео до значајне трансформације у Русији. Чак и они који неће гласати за Путина, препознају његов велики утицај. “Са њим је сагласан и Сенатор Француске Ив Поцо ди Борго, који је рекао да је” у француском Сенату прилично позитиван став према фигури Владимира Путина. ”

    На конференцији је истакнуто да, у вези са вероватним повратком Владимира Путина ће бити гарантована стабилност. Упркос тврдњама израженим у погледу кршења на парламентарним изборима, јасно је да је Путин и даље најпопуларнији политичар у Русији, узимајући у обзир да је странка “Јединствена Русија” је добила више од 50% гласова. Роберт Илатов,посланик  Кнесету Израела “кандидатуром Владимира Путина, ће се стабилизовати политичка ситуација у Русији и то ће бити корисно и за Русију и за остатак света.” Никола Равал, саветник председника Франсоа Оланда,кандидата за председника је потврдио: “. Чекамо повратак Владимира Путина за председника Русије и тежњу за већу сарадњу између ЕУ и Русије, и из Русије – стабилност”

    Мишљење Европљана око Путина је најбоље сумирао новоизабрани градоначелник Порто (Португалија), Европског парламента Паоло Рангел, који је рекао да је “Путинов повратак у Европу -. Дефинитивно плус, јер се зна ко је Путин и шта могу да очекују Ово је предност за ЕУ-руским односима. ”

    Очекивања Европљана после Путина.

    Мирослав Миколасхик, члан Европског парламента из Словачке:

    “Мислим да би и Русија и ЕУ, морали јачати међусобно поверење. Очекујемо од Владимира Путина, после избора, пријатељски и отворен став према Европи

    Антонио Лопез Истурес, посланик у Европском парламенту и генерални секретар Европске народне партије: “Ми очекујемо да ће Владимир Путин, као председник сарађивати по питању Сирије и Ирана. Током његове владавине, комуникације између Европе и Русије су значајно побољшани, очекујемо да наставимо даље 2012 ”

    Пабло Арриас Цхеверриа, члан ЕУ и Русије сарадњу у Европском парламенту: “Велике промене се најчешће јављају код великог лидера. Русија је данас у процесу модернизације. Очекујемо да ће након избора у 2012, када се Владимир Путин врати у председништво, Русија постати јача. И веома је потребан Европи, чекамо његов повратак. ”

    У свом наступу, представник Србије, Драган Станојевић,је рекао да смо сви сведоци поновних дуплих стандарда западних СМИ и политичара,којима се није свидео избор Руског народа и брже боље су се потрудили да покажу како су избори фалсификовани.

    Он је рекао да је био међународни посматрач сацелом групом из Србије и да не прихвата на  позивање на међународне посматраче,неких западних СМИ о фалсификацији,јер непостоји ни један документ који би то потврдио.

    Такође је рекао да је ЕУ политика овај пут показала своје лице према Русији како то чини већ годинама према Србији, са дуплим стандардима.

    Такође је обратио пажњу Европских парламентараца да су лажне наде давате Србији достигле свој врхунац циничности. Још један пример је Ваша полиција, Еулекс који све ради против Срба на Космету и служи Албанским сепаратистима а не својој уставној функцији,и недавни пример када нису пустили хуманитарну помоћ упућену Србима од стране Русије.

    Такође је рекао да би било боље да су и ЕУ представници упутили помоћ него што су блокирали њену испоруку.

    Српски народ, када се помене Брисел,сваки пут очекује нови ултиматум. Недавна изјава г.Меркел да се укину Српеке институције,говори да у ствари она не жели да Срби постоје на Космету и запитао,када ће Еу престати да условљава Србију и Српски народ.



    Odrzana medjunarodna konferencija u Izraelu, Rusija-Izrael-EU,posle izbora 2012.


    Postovani prijatelji,zelimo da Vas obavestimo da je u glavnom gradu Izraela,Tel Avivu,odrzana medjunarodna konferencija na temu Rusije-Izraela i Evropske Unije,perspektive posle izbora 2012.

    Na konferanciji je izmedju poznatih Evropskih,Izraelskih i Ruskih politicara, u svojstvu predstavnika Srbije je ucestvovao i predsednik MO "USDEA" Dragan Stanojevic, cije je obracanje na konferenciji izazvalo burnu reakciju i aplauze.

    Dalje Vam dajemo clanak o toj konferenciji.

    Borrba protiv međunarodnog ekstremizma i fundamentalizma je ove nedelje zajedno ujedinila predstavnike Izraela, Rusije i evropskih zemalja.

    U Tel Avivu, je odrzana međunarodna konferencija posvećena razvoju odnosa u trouglu EU-Rusija-Izrael u 21 veku.

    Nedavni ministar inostranih poslova Italije, Franko Fratini je istakao tačke preseka interesa – rešavanja situacije na Bliskom istoku kroz zajedničke napore, aktivno učešće u procesima koji slede "Arapski proleće" u arapskom svetu, kao i sprečavanje nastanka atomske bombe Irana. Prema rečima jednog od arhitekata evropske diplomatije, ako ne sada, posle 6-7 meseci na vlast u Egiptu i drugim zemljama, "Arapsko proleće" mogu doći ekstremiste.

    Prema misljenju predstavnika Izraela, naše zemlje treba zajedno da se bore protiv opasnosti od globalnog terorizma.

    U diskusiji o pitanjima bezbednosti nisu mogli da zaobiđu u ovom kontekstu, moguće rezultate predsedničkih i parlamentarnih izbora u Rusiji.

    Bivši ministar socijlne politike Isaak Hercog je rekao da je "Veoma važno da se čuje mišljenje Vladimira Putina o tzv "Arapskom proleću", jer on je jedan od najmoćnijih političkih lidera u svetu.

    Po povratku, očekujemo koaliciju zemalja koje su u stanju da se odupru međunarodnoj terorističkoj pretnji. "

    Na sličan način, govorio je i član Senata Španije Alberto Kasero "Vladimir Putin svestan izazova sa kojima se suočava njegova zemlja, mislim pre svega terorizam. I on mora znati da ce kao predsednik imati podrzku I saveznaika u licu spanije u toj borbi.

    Na atmosferu konferencije nije moglo da se ne odrazi,da u Izraelu.gde ima 7,5mln zivi 2,0mln Ruskogovornih gradjana. Mnogi od njih imaju aktivnu politticku poziciju I idu u politiku. Na takav nacin u danasnjoj vladi Izraela rade 4 ministra koji su poreklom iz SSSR. Jedan od njih je minister informacija,Julij Edeljstejn, koji prema izstrazivanjima lokalnog izdanja Jerusalem Post,ulazi u pvu desetinu najuticajnijih politicara drzave. Ubedjen sam da nesmemo potceniti doprinos Ruskih repatrijantov u razvoju drzave.

    Komentarišući na marginama tema predstojećih izbora u Rusiji, ministar je rekao da je "Izrael garancija stabilnosti na Bliskom istoku, kao sto je i Rusija – garant stabilnosti u Evroaziji.I mi treba da radimo veoma aktivno.

    Pri Vladimiru Putinu takva saradnja je sigurna.

    Predsednik vladajuće koalicije u Knesetu (parlamentu) od Izraela Zeev Elkin, navodeći mogućnost rasta u trgovini između naše dve zemlje izrazio je zadovoljstvo da su "ruski premijer, koji će postati novi  predsednik Rusije, nezadovoljan nivoom ekonomske saradnje između naših zemalja, i namerava da ga razvije."

    Tema ekonomije i buduće ekonomske krize u celini je više puta podizana tokom konferencije, tako da je bivši predsednik izraelskog Kneseta, Ophir Pines-Paz, rekao da "mnoge države danas gube kontrolu nad ekonomijom. Mnoge države, imam u vidu svetske lidere, kao što su SAD, Kina ili Rusija,a manje drzave, nemaju uticaj u međunarodnim koncernima i to je pogrešno. Zato što svaka država prvo odgovara za svoju politiku, dok su međunarodne kompanije ne bave se nicim sem sopstvennog  profita.

    Mislim da će buduće globalne ekonomske krize korigovati ovu situaciju. Drzave koje zele da prevazidju ovu krizu,zele jakog predsednika I ekonomsku stabilnost.

    Srećom za Rusiju,  sve što joj treba ima u Rusiji. "

    Diskusiju je sumirao  u svom završnom izlaganju, Franko Fratini, koji je napomenuo da je "zadovoljstvo što će predsednik Rusije biti lider najveće stranke u zemlji, sadašnji premijer Vladimir Putin. Verujem da je to kontinuitet i stabilnost koja je toliko  potrebna u vreme ekonomskih i političkih previranja.

    Predsedik Srba Evroazije,Dragan Stanojevic je rekao:  "Čekamo rezultate izbora u Srbiji i Rusiji, sa nadom, a nadamo se da ce  sa povratkom Vladimira Putina, pozicija Rusije na Balkanu postati jos aktivnija. "

    On je takodje rekao o duplim medjunarodnim standardima,o tome da je zapad iskoristio Srbiju i ucenama i laznim nadama, preko nasih politickih lidera,doveo na kraj propasti.

    g.Dragan je takodje burno regaovao na nastup Kiparskog predstavnika,koji je rekao da su "dva najveca politicka idera u danasnjij Evropi, Putin i Turski premijer Erdogan",rekavsi da je suludo uporedjivati ta dva politicara,jednog Putina koji je stvarno svetski lider broj jedan i Turskog premijera,koji ima zelju da povrati Osmansko carstvo,istovremeno pozivajuci Izraelske politicare da zajedno sa Srbijom reaguju na te teznje Turskog premijera.

    g.Stanojevic je se takodje obratio Izraelskom zameniku ministra inostranih poslova,trazeci urgenciju na Australijskog poslanika,koji je ujedno i lider Izraelsko-Australijskog komiteta i koji zahteva da se uvede dan stradanja muslimana u Srebrenici.

    U svom nastupu g.Stanojevic je se obratio i ministru Franko Fratiniju, sa pitanjem oko priznanja Kosmeta i oko njihovih resenja kao EU politicara,vezano za Srbiju i pitavsi ga do kada ce trajati dupli standardi,kada su u pitanju Srbi.

    Текст на Русском:

    Далее…



    Medjunarodna konferencija u Spaniji


    U glavnom gradu Spanije,Madridu u hotelu Interkontinental 17 oktobra 2011 je odrzana medjunarodna konferencija na kojoj se govorilo o odnosima Evrope,Spanije i Rusije u kontekstu predsednicikih izbora u Rusiji i nizu Evropskih drzava. U konferenciji je kao i u prethodnim, ucestvovao i predsednik MO USDEA, Dragan Stanojevic. Ucesnici konferencije su bili poznati Spanski i Ruski politicari,medju njima i eks premijer Spanije, Hose Asnar i potpredsednik drzavne Dume, Aleksandar Babakov. U svom obracanju Aleksandar Babakov je rekao da je primer dobre saradnje izmedju Spanije i Rusije, pozicija po pitanju secesije Kosova i Metohije,jer ni Rusija ni Spanija ne priznaju secesuju Kosmeta. Bivši premijer Španije Hose Maria Asnar predviđa dalje jačanje Rusije posle predsedničkih izbora u martu 2012. Madrid, 17. oktobar 2012 Poslednji razvoj situacije u Rusiji u vezi sa predstojećim predsedničkim izborima, su prisilile Evropu da svežimpogledati na razvoj demokratskih procesa u Rusiji i korigovati svoje poglede po pitanju stabilnosti na kontinentu u celini na pozitivan način. To je pre svega je povratak Vladimira Putina u Kremlj. Ali, evropski stručnjaci se slažu – hladnog rata u Evropi nece biti. Vladimir Putin je dobro poznatevropskim liderima ume da pregovara I da se dogovara. ali ponekad to radi sa pozicije snage. Upravo bog toga je bila organizovana ova konferencija o rusko-španski odnosima, koju je organizovao španski mediji holdinga "Mediasete". Aktivna diskusija otvorlia je različite poglede na perspektive razvoja političke saradnje između zemalja u Evropi, obeležen u buducnosti rasta evropskog prostora i obostrano korisnu saradnju. Ipak, većina učesnika je govorlia o očekivanjima na Tim izborima i ulozi predsednika Rusije Vladimira Putina na trenutni nivo odnosa između Rusije i EU. , Pablo Arias Echcheveriia, član Evropskog parlamenta rekao da je Vladimir Putin formiraosrednju klasu u Rusiji. "To je bill tokomnjegovog predsedavanja se otvorilazapadnomsvetu ipriblizilauobicajenimstandardima demokratije za nas. Njegov povratak u Kremlj je potreban radi završetka konverzije Rusije "- rekao je poslanik u Evropskom parlamentu. Konferenciji je aktivno učestvovali i predstavnici susednih Portugala. Horhe Kosta, savetnik o izgradnji portugalske vlade, bivši član portugalskog parlamenta, bivši potpredsednik portugalski delegacije OEBS-a, u svom izveštaju istakao da od odnosi sa Rusijom zavisi stabilnosti u Evropi. "Mi smo uvereni da će na predstojećim izborima u Rusiji bitiojacanje političke stabilnosti u zemlji. Povratak Vladimira Putina – garancija konsolidacija Rusije i Evrope se nastavlja "- rekao je gospodin Kosta Na sličan način su od strane drugih predstavnika Evropske unije posebno Rikardo Migliori (Italija), potpredsednik Parlamentarne skupštine OEBS je rekao da "Evropa treba stabilnu Rusija i Vladimir Putin nam je pokazao da jeste. Nadam se da ovaj trend će se nastaviti posle izbora. " Ser Dejvid Ričmond, bivši predstavnik Velike Britanije u Evropskoj uniji, "Po mom mišljenju, razvoj odnosa između Rusije i Evrope je direktno povezan sa povratakom Vladimira Putina na vlast" konferencije bio je govor Hose Marija Asnar, španski premijer u 1996-2004 GG On je govorio o aktuelnoj situaciji u Španiji, ali na kraju je najavio svoju viziju situacije u Rusiji. "Rusija je ključni partner za EU ​​i Španiji. Imao sam sreću jednog dana da pronađu zajednički jezik sa predsednikom Vladimirom Putinom i sada vam kažem kako se to dogodilo. Vladimir Putin izabran za predsednika Rusije, u jednom od svojih prvih putovanja otišao u Španiju. Pre posete, članovi osoblja mi je dao dokument u kome je napisano da je Putin – hladan čovek koji retko smeje, ali sa kojima možete imati saradnju. Kada smo bili sami ja Sam mu jednom prilikom rekao kako je on men predstavljen. U tom trenutku je on izvukao iz džepa papir i zamolio me daslusam Ono sto su njemu napisali o meni. Pisalo je -da Sam jahladan čovek koji retko smeje, ali sa kojima možete da se saradjuje. Sejali smo se i odmahsprijateljili. Vraćajući se na temu izbora u mart želim da kažem da je potrebno da Rusija bude jaka i stabilna, i posle izbora. Po mom mišljenju, Vladimira Putina – je garant stabilnosti za svoju zemlju ".

    http://www.itar-tass.com/c48/249810.html

    /http://www.regions.ru/news/2376520/

    http://www.polit.ru/news/2011/10/17/konf

     

     



    Film o K i M (Boris Malagurski)


    Ovde mozete pogledati film o K i M,naseg mladog rezisera Borisa Malagurskog

    http://www.youtube.com/watch?v=9nHWsWOgtiw&feature=player_embedded#!



    U Nemackoj u gradu Minhenu je odrzana medjunarodna konferencija.


    Nemci za Putina

    15 Septembra2011 u Minhenu, Baierischer Hot, bila jeodrzanamedjunarodnakonferencija, natemuo “perspektive odnosa između Rusije i Evropske unije iz nemačke perspektive”. " Hotel "bavarski dvor” koji se proslavio čuvenim govorom Vladimira Putina 10. februara 2007, je navikao na međunarodne debate. Čuveni "Minhenski govor" bivšeg predsednika i najverovatnije novog Ruskog predsednika, u kojoj je on sasvim jasno obeležio želju da sprovede nezavisnu spoljnu politiku, još uvek se citira medju ovim zidova, " Rusija – zemlja sa više od hiljadu godina istorije, i gotovo je uvek uživala privilegiju samostalne spoljne politike. Nećemo da promenimo ovu tradiciju ni danas. " Na ove reči Putina evropske političare i stručnjake, podsetio je, potpredsednik ruske Državne dume Aleksandar Babakov.

    Srbiju su predstavljali na konferenciji, srpsko-američki pisac i politički analitičar , Srdjan Trifkoviсi predsednik srpske dijaspore Evroazije, Dragan Stanojevic. Srdja Trifkovich, poznat po svom evroskepticizmu, rekao je: "Povratak Vladimira Putina za predsednika u 2012 će imati pozitivan uticaj na neiskorišćeni potencijal nemačko-ruskih odnosa. Putin je mogao da olakša povratak onoga što bih nazvao neo-bizmarkovom paradigmom. Tada Gvozdeni kancelar, džin evropske diplomatije 19. veka, Nemačka i Rusija je zaista strateški partner na osnovu kompatibilnost interesa i nedostatak ubedljive protivrečnosti. nekompetentni naslednici Bizmarka odstupili su od ove paradigme u pravcu nepotrebne i na kraju fatalne pretenzije na hegemoniju" . Predsednik Upravnog odbora Minhenske konferencije po pitanju bezbednosti, bivši nemački ambasador u SAD i Velikoj Britaniji, Volfgang Išinger je rekao: "Putin je u Evropi dobro poznat. Mi ne smatramo problem njegovog povratka na post predsednika Rusije.. Mi, u Nemačkoj, i u bukvlnom smislu sa njim razgovaramo na jednom jeziku. Izgradjujuci Evropsku kuću., mi smo zaboravili sobu u njoj za Rusiju.

    Potrebna je demilitarizacija u našem razmišljanju, koje treba da bude na papiru i u glavama. Ne treba rasporediti raketne odbrambene štitove samostalno, moramo napraviti ovaj sistem sa Rusijom. Naši balkanski susedi iz Bugarske su predstavljali, Miglena Plugchieva, narodni poslanik i bivši zamenik premijera Bugarske, koji je izjavila: "Energetska saradnja između Bugarske i Rusije počela je pod Putinom. Novi projekti će nam omogućiti ne samo energiju već i stvaranje novih radnih mesta i mi želimo da ih forsiramo. Dakle, čekamo na povratak predsedništva Putina. Verujem daje u vreme velikih promena Evropi je potreban Putin." Dragan Stanojevic, predsednik Srba Evroazije, je pordrzao prethodne kolege, rekavsi "Za nas Srbe, je neophodan povratak Vladimira Putina za predsednika Rusije, jer samo Rusija i Putin mogu biti garanсijom integriteta naše zemlje." Kada vi Evropski politicari govorite o demokratiji,pravu,poverenju,mene to asocira odmah na duple standarde koje vi provodite,a dokaz je moja zemlja,koja je neposredna zrtva vase politike i demokratije.

    Kada je NATO izvrsio agresiju nad Srbijom,govorili ste da je to ucinjeno da bi se sprecila humanitarna katastrofa,a sta mi vidimo posle deset godina. Vas kancelar g.Merkel je nedavno u Beogradu zahtevala od Srbije da fakticki prizna secesiju K i M, i time je javno potvrdila motivaciju vase agresije nad mojim narodom. Zbog toga kao zakljucak mogu da kazem sledece: Protivnici povratka Putina na mesto predsednika Rusije, ne zele oni koji nece jakog predsednika i jaku Rusiju a mi to hocemo!



    Ovde mozete pogledati film Ekumenizam,Srbija i mracne sile!!


    Ovde mozete pogledati film Ekumenizam,Srbija i mracne sile!!

    http://www.youtube.com/watch?v=E0Sq_-HeLaM&feature=player_embedded#!



    Передача о Сербии и Евросоюзе


    Ув.друзья, рекомендуем посмотрет передачу Н.Переваловой, на Одеском ТВ канале, в которой обсуждается Евросоюз и вопросы касаемо Сербии в этом контексте.

    В передаче участвует и Денис Денисов, один из самих больших экспертов в Украине по вопросам Сербии и Балкан!

    http://atv.odessa.ua/programs/77/



    УБИЈЕНИ И КИДНАПОВАНИ СРБИ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ 1999 / СПИСОК УБЫТИХ И БЕЗВЕСТИ ПРОПАВШИХ СЕРБОВ НА КОСОВЕ


    УБИЈЕНИ И КИДНАПОВАНИ СРБИ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ 1999

     
    СПИСАК УБИЈЕНИХ СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

     

    од 2. јуна до 22. августа 1999. године



    Приштина

    Бранковић Драган, убијен 2. јуна 1999. код Кичме у Приштини
    Капетановић Дојчин, убијен 8. јуна 1999. током вожње у аутобусу, у селу Лебане, при повратку из Београда
    Јовановић Драган из села Којловића, убијен на уласку у Приштину
    Петровић Мирослав, механичар из Косова Поља, нађен убијен у селу Којловићи код Приштине
    Сукић Илиј из Приштине, убијен у свом дворишту, 14. јуна 1999.
    Станисављевић Владимир и Станисављевић Перса (брачни пар), тела су им пронађена 17. јуна 1999. у њиховој кући у Приштини
    Бранковић Драган из Приштине, насеље Дарданија, убијен 21. јуна 1999.
    Лековић Миленко, професор Економског факултета у Приштини, убијен 23. јуна 1999. у згради Економског факултета
    Младеновић Миодраг, портир у згради Економског факултета, и
    Стаменковић Јовица, конобар у мензи Економског факултета, убијени 23. јуна 1999. у згради Економског факултета
    Јовановић Милета, убијен 25. јуна 1999.
    Живић Миодраг из Лапљег Села, убијен на бензинској пумпи у свом селу, 26. јуна 1999.
    Павловић Милутин, софер из Крагујевца, убијен 30. јуна 1999. и са њим
    Раичевић Драган, шофер из Крагујевца, убијен 30. јуна 1999. у селу Лебане.
    Ивић Велимир, убијен 9. јула 1999.
    Тасић Томислав, убијен у Пристини, ул. Мостарска, 15. јула 1999.
    Данчетовић Бозидар, убијен 15. 7. 1999. у Пристини
    Ристић Миливоје (68) и његова супруга
    Ристић Јулијана (65), дана 20. 7. 1999. пред зору убијени у својој куци у селу Матићане (2км источно од насеља Сунчани брег у Приштини)
    Новаковић Никола, убијен 27. 7. 1999. у Приштини
    Ћурчић Златибор, и његова мајка
    Ћурчић Србинка, убијени 2. 8. 1999. у њиховој куци у Прсистини, ул. Стевана Синђелићха бр. 20, од наоружаних Шиптара
    Миленковић Момчило (64), убијен у својој кући у Приштини 2. 8. 1999. између 21-22 часа, а син му Светомир киднапован
    Вујовић Љубица (око 90 г.) убијена у свом стану у Приштини, тако што је удављена у кади, 2. 8. 1999.
    Вуцић Радислав (61), земљорадник из Доње Густетрице, убијен 3. 8. 1999. на раскрсници главног пута за Урошевац, код скретања за Ливађе
    Нићић Дејан, радник ПТТ из Косова Поља, убијен 8. 8. 1999. у Прсистини
    Цифтарић Милка
    Николић Дејан
    Ристић Рада
    Васић Љубиша
    Васић (Миодрага) Живорад, претучен 14. 8. 1999. на Ветернику и од последица малтретирања преминуо
    Стојановић Милена
    Јовановић Небојша, из села Батуса, радник, убијен испред своје куце
    Илић Велимир
    Жижић Зорка (74), заклана у Приштини, ул. ЈНА, и сахрањена 19. 8. 1999. у Косову Пољу
    Отац Мирослав Попадић је посетио Приштинско православно гробље и нашао неколико свежих хумки, изнад којих су биле летвице са натписима:

    Петка Младеновић, бр. 1103.
    Светислав Трајковић, бр. 1126.
    Пера Ракочевић, бр. 1143.
    Ева Крстић, бр. 1145.
    Светислав Ђепа, бр. 1146.
    Марица Бадањак, бр. 1147.
    Н. Н. дом стараца 23. 7. 1999.
    Зорка Максимовић, дом стараца 28. 7. 1999.
    и један гроб са летвом, на којој нема натписа

    Шливово код Грачанице

    Живојин Симић, заклан у свом селу Шливову од суседа Шиптара, 21. јуна 1999, заједно са три следећа сродника Симића из Шливова:
    Димитрије Симић
    Трајан Симић
    Живко Симић

    Обилић

    Дана 16. јуна 1999. г. у селу Мазгиту код Обилића киднаповано је од стране Шиптара шест Срба, који су затим убијени, и тела им пронађена 19. 6. 1999. у селу Милошеву, и потом однета у приштинску болницу:
    Павловић Слободан (47) из Обилића, убијен заједно са својим сином:
    Павловић Ненад (15)
    Миленковић Димитрије (47) из Обилића, и његов син:
    Миленковић Александар (15)
    Димић Момцило (33), из Обилића, и
    Прокић Дејан (19)
    Тодоровић Предраг (33), из Обилића, убијен у Обилићу од бомбе коју су на њега бацили Шиптари

    Липљан

    Филиповић Данијела (21), из Доње Гуштерице код Липљана, убијена мецима у главу од четири Шиптара, ујутру 20. 7. 1999, у колима која је возио муж јој Радојица, путем кроз Кошутово (Косовска Митровица), рањено им и дете од 4 године
    Шимић Милан, из села Велики Алас, убијен 2. јула 1999.
    Талић Мирко (70) и са њим
    Талић Јаворка (65), измасакрирани у Липљану од Шиптара
    Димић Владан,
    Димић Душан, и
    Димић Милован
    Димић Мила из села Велики Алас, убијена у породичној кући 2. 7. 1999.
    Перић Милорад, отет 26. јула 1999. и пронађен мртав
    Максимовић Милан (65), умро на ВМА у Београду, од последица рањавања
    Бехљуљи Зухо из Липљана, Горанац, заклан 5. 7. 1999. од Шиптара на пијаци у Липљану (био радник ТВ Приштина, вероватно снимао шиптарска недела)
    Стојановић Милена, убијена на Видовдан, 28. 6. 1999. у 22 цаса и 40 минута, кроз прозор у својој кући у Великом Аласу
    Ристић Томислав из села Словиња, убијен 1. 7. 1999. у својој кући
    Ђукић Ана, из села Врсевце, убијена 19. 6. 1999.
    Перенцевић Драган из Липљана, убијен 29. 6. 1999. од стране КФОР-а, похитавши да помогне свом брату коме су Шиптари упали у стан и тукли га
    Дибрани Н., (Ром, Циганин), убијен 19. 6. 1999.
    Станишић Зоран из Словиња, нестао 22. 6. 1999. и убијен у околини Словиња од Шиптара
    Вучић Н., из Доње Гуштерице, убијен при повратку из Косова Поља

    Старо Грацко

    Шиптари убили 14 Срба у жетви пшенице, предвече 23. јула 1999. године:
    Јанићијевић Момчило (1946), из Старог Грацка, и син му
    Јанићијевић М. Новица (1981), и брат му
    Јанићијевић Ђ. Миле (1957)
    Јанићијевић Ц. Слободан (1965), из Крајишта, избегао у Старо Грацко
    Цвејић Ј. Саша (1973), из Крајишта, избегао у Старо Грацко
    Цвејић Д. Љубиша (1939), из Великог Аласа, избегао у Старо Грацко
    Живић И. Радован (1967) из Старог Грацког, и његов брат
    Живић И. Јовица (1970)
    Ђекић М. Станимир (1955), из Великог Аласа, избегао у Старо Грацко
    Ђекић Д. Божидар (1947), из Старог Грацког
    Одаловић М. Андрија (1967), из Старог Грацког
    Тепсић М. Миодраг (1951), из Старог Грацког
    Јовановић Ц. Милован (1969), из Топличана, избегао у Старо Грацко
    Стојановић Д. Никола (1936), из Крајишта, избегао у Старо Грацко

    Урошевац

    Вујновић Ненад, отац и његов син
    Вујновић Срђан
    Ђорђевић Милорад и његов брат
    Ђорђевић Милош, из Доњег Неродимља
    Парлић Димко, из Доњег Неродимља
    Ђокић Богдан, из Урошевца
    Талић Мирко (70), из Штимља, и
    Талић Јованка (65), из Штимља, обоје убијени у својој кући око 5. 7. 1999.
    Три нова гроба, пре половине августа 1999. на урошевачком православном гробљу

    Гњилане

    Јовановић Мирослав из Гњилана, убијен између 18. и 27. јула 1999.
    Михајловић Југослав и
    Станојевић Саша, из села Зерге, убијени између 18. и 27. јула 1999.
    Ззивковић Небојша, из села Зерге убијен између 18. и 27. јуна 1999..
    Караџић Срећко, из села Партеса, убијен између 18. и 27. јула 1999.
    Михајловић Љубомир , заклан у свом стану, ул. Бојанина
    Јевтић Слободан из села Лабљана, убијен на путу према Пасјану
    Антић Ивко, из села Понеса, убијен на својој њиви
    Антић Јова, из села Понеса, убијен на својој њиви
    Јанковић Зоран (14), убијен на својој њиви
    Симоновић Благоје, и
    Симоновић Вера, ул. Абдула Прешева бр. 144, убијени од Шиптара
    Савић Петар (56) из села Коретиште, убијен на месту званом Ребар
    Стојановић Божидар (50), из села Цернића, убијен на ливади
    Перић Живојин (66), из села Трњицевце, убијен у Гњилану
    Димић Момчило, из села Понес, убијен између 18. и 27. јуна 1999.
    Денић Чедомир, из села Понес, убијен између 18. и 27. јуна 1999.
    Димић Влада (55), из села Стаза, убијен док је чувао стоку
    Денић Војислав (41), из села Паралова, и Денић Бранко (49), из села Паралова, убијени 27. 7. 1999. у оружаном нападу Шиптара на српску махалу Стрбици у селу Паралову
    Перић Раде, који је био киднапован и мучен, умро по пуштању од последица батињања у болници КФОР-а
    Стојановић Миле, из села Горњи Макрес, убијен приликом напада Шиптара на то село
    Костић Саша (181), из села Будриге, убијен око 8. 7. 1999. на путу према селу Пасјане
    Стојановић Сава, из села Лабљана, убијен од Шиптара око 3. 7. 1999. г. који су пуцали на њега из оближње лабљанске шуме.

    Витина

    Михајловић Станојко (55), из села Ново Село, убијен од Шиптара ватреним орузјем 16. јуна 1999. и није сахрањен, јер се није смело отићи по његово тело, за које се даље не зна ништа
    Рађеновић Милорад (1951) из села Грмова, нађен је 18. јуна 1999. мртав пред улазним вратима цркве Свете Тројице у Грмову (која је касније, у недељу 25. 7. 1999. минирана до темеља)
    Васиљковић-Живковић (Тодора) Петар (1930), из села Житиња, убијен 12. јула 1999. док је радио на свом имању у Житињу
    Ђорђевић Саша (1975), из села Бинац, убијен 13. 7. 1999. из ватреног оружја док је радио на свом имању у селу Бинач
    Ђорић Спасоје (1940), из Житиња, убијен 16. 7. 1999. из ватреног орузја у близини џамије у Житињу док је возио свој трактор (жена остала неповређена), на очиглед присутних Шиптара истог села
    Ђорђевић Зоран (1954) из села Могиле, убијен 17. 7. 1999. из ватреног оружја док је радио на својој њиви у том селу
    Богдановић-Којић Славко (50), из Врбовца код Витине, убијен 21. 7. 1999. док је чувао стоку на свом имању истог села
    Станковић Властимир (1964), из Житиња, убијен 27. 7. 1999. ватреним оружјем од Шиптара у својим колима на улазу у Житиње из правца Клокота, и са њим у истим колима убијена и
    Аксић Милић (1961) из Житиња.
    Пржић Велибор (1939), из села Могила, убијен 1. 8. 1999.. из ватреног оружја на својој њиви
    Пешић Драган (1960), из с. Витине, убијен 4. 8. 1999. часова из ватреног оружја у својој кући од стране Шиптара, који су том приликом у кући малтретирали и претукли његову мајку Станицу
    Стевић Добривоје из Витине, убијен из ватреног оружја 4. 8. 1999. у селу Добрцани (Косовска Каменица), возећи у колони возила у правцу Бујановца – пуцали су наорузани Шиптари, који су и у истој колони ранили и Драгојевић Зорана из Витине
    Антић Вељко (55), из Позарања, убијен из ватреног оружја 14. 8. 1999. у Позарању, у својој кући, тело однео КФОР у мртвачницу у Гњилане
    Радић Тихомир (1973), из Клокота, убијен 16. 8. 1999. при минобацачком нападу ОВК на Клокот (из правца шиптарског села Радивојце), када је убијена и Спасић Силвана и још 6 Срба из Клокота рањено
    Спасић Силвана (1976), из Клокота, убијена 16. 8. 1999. при минобацачком нападу ОВК на Клокот, када је убијен и Радић Тихомир и 6 Срба рањено

    Ново Брдо

    Јовановић Александар (77) убијен 21. јуна 1999. у селу Бостане (махала Чуљковце), чувајући стражу у селу
    Вукас Миле (45), избеглица из Крајине, убијен у ноћи 29/30. јуна 1999. – његово тело су припадници ОВК вероватно бацили у неку рудничку јаму или закопали на непознатом месту.
    Стојановић Станко (55), из села Клобукар, 10. јула 1999. претучен и обешен, притом му је стављена балега у уста
    Стојковић Милорадка (36) из села Лабљана, ментално оболела, нађена код оваца малтретирана и силована, сутрадан, 11. јула 1999. умрла од преживљеног шока
    Стојановић Сава (60) из Лабљана, рањен при нападу на село и од последица рањавања умро
    Живко Н. (68) из Паралова 10. јула 1999. нађен обешен испред своје куце
    Петровић Јовица, дете од 12 година, син Властимира и Верице, радника из Новог Брда, убијен од Шиптара у шуми где је случајно отишао.

    Косовска Каменица

    Симић (Србе) Миливоје из К. Каменице, нађен је 19. јуна 1999. измасакриран (кастриран и одсечено му је лево уво) код трафо-станице у Каменици
    Арсић (Новице) Ненад (1968) из Каменице убијен је код Робне куће у Каменици 19. 6. 1999, од стране Шиптара који су га стрпали у кола и онда му пуцали у главу
    Васић Новица (50) из села Ораовице, убијен, остало му троје деце
    Стојановић (Србољуба) Миодраг (28) из села Ораовице, убијен, остало му двоје деце
    Станковић Благоња (70) из села Љестар, убијен је од Шиптара секиром
    Антић Негован (33), и
    Илић Новица (38), киднаповани 31. 7. 1999. код бензинске пумпе у селу Коретину, пронађени мртви 2. 8. 1999.

    Косовска Митровица

    Васић Сава, и
    Николић Саша (1968) из Свињара, убијен 23. 6. 1999. на Баиру у Косовској Митровици, у колима које је возио син Савин и који је теско рањен

    Гојбуља код Вучитрна

    Миловановић (Момцила) Мирко (1973), из Гојбуље, убијен 27. 7. 1999. идући својим колима из Гојбуље на улазу у Ново Село (испред Вучитрна), рафалом из заседе код једне шиптарске куће, и са њим
    Ђорђевић (Николе) Миладин (1953), убијен на исти нацин 27. 7. 1999.

    Подујево

    Мировић Слободан, убијен 23. јуна 1999.
    Живковић Сретен, из села Ливадице
    Лазовић Драгојла (79) пронађена мртва иза своје куће у селу Лужанима, код Подујева, 9. августа 1999.

    Призрен

    Пуцковић Босиљка (60), нађена убијена у свом стану у насељу Ортакол у Призрену, око 20. јула 1999.
    Јовановић Крста, и
    Јовановић Н., његова жена, убијени у њиховом стану, 26. 7. 1999.
    Бабарогић Чеда (95), и жена му
    Бабарогић Олга (75), убијени 30. 7. 1999. од Шиптара у својој кући више Саборне цркве, (Чеди су размрскали главу, а Олга је избодена ножем)
    Нешић Јездимир, из Призрена, и
    Нешић Ђурка, заклани у својој кући у ноћи 12/13. 8. 1999.
    Поповић Ратко, убијен у Призрену, пре 10. 8. 1999: жена му Љиљана рањена
    Митић Станислав (65), и
    Митић Јованка (60), и
    Јовановић Радован (63), из села Мушутишта (Призрен), убијени и потом спаљени у својим кућама у том селу, око 20. јуна 1999.
    Крстић Раде, апотекар из Призрена
    Стаменковић Марица,
    Филиповић Панта,
    Марчевић Н. (супруг Љубомирке Марчевић), и
    Крстић Н. (супруг Слободанке Крстић), убијени у Призрену пре 2. 8. 1999.
    Недељковић Драгица из Штрпца више Призрена, убијена у колима из снајпера на путу Бујановац – Гњилане
    Талић Мирко (70), и
    Талић Јованка (65), из Штрпца, масакрирани око 5. 7. 1999.
    Марковић Стојадин (75), из Призрена, старац и жена му
    Марковић Рада (75), нађени убијени 20. 8. 1999. пуцњевима у главу у Призрену
    У селу Дојнице, изнад Призрена, где су живели Срби, а које је спаљено од Шиптара 24. јула 1999.. војници КФОР-а су, при при обиласку села (на захтев Епископа Артемија), пронашли пет лешева, свакако Срба.

    Ораховац и Велика Хоча

    Грковић Панта (63) из Ораховца, убијен у Ораховцу; са њим заједно пронађена 3 измасакрирана тела на истом месту, тешко их је било идентификовати; претпоставља се да су то Срби избеглице из Велике Хоче:
    Биговић Никола и
    Велимировић Михајло, и
    Булић Будимир
    Н. Н, избеглица Крајишник, убијен у Ораховцу

    Клина

    Радојица (70), и
    Радивоје (70), и
    Јована Видић, рођена Дончић, из Клинавца (Клина), убијени у Клини око 20.6.99.
    Пешић Живко (70) из Клине, нестао 18.6.99. и највероватније убијен
    Весић Глигорије (89) из села Дрсник код Клине, убијен 24.6.99, сахрањен од римокатолика у српском гробљу
    Жувић Мирко (45) из села Берково код Клине, убијен 19.6.99. од Шиптара код своје куће и сахрањен у штали по њиховом наређењу од Благоја Бањца и Војислава Вучковића (после избеглих), касније пренет и сахрањен на свом имању од монаха Давида (Перовића)
    Миловановић Радослав (око 70), из села Опраске (Кос, код Клине), сахрањен на свом имању, од монаха Давида (Перовић) 15.7.99.
    Бањац Здравко (око 70), душевни болесник, из села Берково, убијен или умро од глади
    Шутић Вучко (68), из села Ступељ код Клине, и жена му
    Шутић Достана, нестали, највероватније убијени
    Лалић Војислав (65), из села Ступељ код Клине, и жена му
    Лалић Јелена, нестали, највероватније убијени
    Лалић Мирослава (80) и син јој
    Лалић Љубомир (60), и његова жена му
    Лалић Милијана (60), сви нестали, највероватније убијени
    Марушић Живко (65), из села Ступељ код Клине, и жена му
    Марушић Цвета, обоје нестали, највероватније убијени
    Марушић Милица (65) из с. Ступељ код Клине, кућа им запаљена 29. јуна. 99. увече и највероватније убијена или изгорела (у кући још били: девер јој Живко, жена му Цвета, и њихова прија Достана Шутић)

    Исток

    Радивоје Ђурић и
    Петар Ђурић и
    Михајло Вулић, нађени мртви 27.7.99. код џамије у Истоку
    Ковачевић Дамјан (1940), из села Бање код Рудника (између Србице и Истока) убијен рафалом од Шиптара ујутро 21.8.1999. док је чувао своју стоку изнад села; са њим је рањен и Ковачевић Милисав (1939) из истог села.

    Пећ и околина

    Новаковић Олга (55), инжењер из Пећи, заклана је 25. јула 99. у Витолуци код Пећи, дојке су јој одсечене а срце извађено, италијански КФОР је у манастир Пећку Патријаршију донео леш
    Ћирковић Радослава (54) и
    Ћирковић Босиљка (76) силоване и убијене, сахрањене код липе
    Гашић Марко, масакриран и бачен на своје имање
    Дашић Радослав (45), из села Рудице, о њему се ништа не зна, највероватније да је убијен око 19.6.99. (код села Рудице, крај Белог Дрима, деца римокатолика Шиптара видела су 2 леша непознатих, могуће да је један од њих овај човек)
    Кизић Драгиша из Доњег Петрића, убијен око 17.7.99. када је отишао да посети своју кућу у селу
    Вулевић Бранко (61) из с. Главицице, нађен масакриран и у распадању
    Ралевић Сретен
    Ралевић Милош из Витомирице, убијен од Шиптара секиром
    Јанковић Небојша, из Пећи, заклан
    Лековић Миленко, из Пећи, заклан
    Лековић Миливоје, из Пећи
    Живковић Сретен, из Пећи
    Јавлиновић Божана (80), из села Дреновац код Пећи, и њен син
    Јавлиновић Војислав (55), нестали, највероватније убијени.

    У селу Бело Поље 3 особе убијене око 21.6.99.

    У кући Којића, у Пећи, убијено је 10 Срба:
    Такође су у Пећи спаљена 2 Србина

    У селу Гораждевцу је до 4. јула 1999. убијено јос 20 Срба:

    Још су убијени:
    Ристић Томислав
    Тошић Марко
    Росић Хамза

    Списак убијених Срба на Косову и Метохији није потпун, ни завршен.


    СПИСАК КИДНАПОВАНИХ СРБА

    од 2. јуна до 22. августа 1999. године



    Гњилане

    Станковић Драган (16), село Клобукар код Новог Брда, киднапован 4. 7. 1999.
    Стојановић Станко (52), село Клобукар, киднапован 4. 7. 1999.
    Тасић Срђан, село Силово, киднапован 4. 7. 1999.
    Тасић Вучко, село Силово, киднапован 4. 7. 1999.
    Ђекић Милорад, село Коретиште, киднапован 6. 7. 1999.
    Маринковић Слободан, и
    Трајковић Слободан, нестали 4. 7. 1999. на путу Бујановац – Гњилане – Клокот
    Стојановић, др Давид
    Јаћимовић Драган, киднапован на адреси Кнеза Лазара бр. 6.
    Стојановић Станиша, нестао 10. 7. 1999. године, око 10 часова, у улици Драги Поповић
    Ристић Момчило из Ливоча, и
    Ивановић Велизар из Пасјана, нестали 9. 7. 1999. на путу Пасјане – Горњи Ливоч
    Јовановић Жарко, нестао око 3. или 4. 7. 1999.
    Симоновић Синиша, нестао 10. 7. 1999.
    Јовић Мирко, Комник 2/2, нестао 13. 7. 1999, око 19 часова
    Зуљи Џема (Ром)
    Томић Драган, из Ранилуга,
    Здравковић Ђорђе, из Ранилуга, и
    Здравковић Зоран из Ранилуга, нестали 10. 7. 1999. године, око 6:30 часова, у атару шума села Глоговце
    Максимовић Чедомир, улица Бојанина 6/3, нестао 16. 7. 1999, око 18:30 часова
    Парић Живојин, село Трњицевце, нестао 17. 7. 1999. на путу за Гњилане
    Михајловић Слађана, улица Краља Петра бр. 194, нестала 18. 7. 1999, око 14 часова
    Тимотијевић Војислав, нестао у приштинској болници
    Јовановић Мића, киднапован 23. 7. 1999. године, око 11 часова
    Павић Борислав, улица С. Трајића бр. 164.
    Пауновић Јовица (1973),
    Арсић Драган (1963), нестали 23. 7. 1999, на путу Пасјане – Гњилане
    Стевић Златко, село Понес, киднапован 17. 7. 1999.
    Стојановић Момчило, и
    Стојановић Драган из села Макрес, отети од стране комшија Рамиза и Расима.
    Ристић Светозар, и
    Ристић Витомир, нестали на путу за Косовску Каменицу, после хапшења од стране КФОР-а, који их је оставио у Гњилану
    Станковић Драгица (80), село Клобукар
    Баба Ђурђа (70), улица Ганета Јовановића бр. 1, Гњилане
    Стојковић Властимир, киднапован испред своје продавнице 1. 7. 1999.
    Тодоровић Педа, улица Момцила Трумпића, киднапован 2. 7. 1999.
    Петковић Драган, и његов колега
    Добри Н., киднаповани су 2. 7. 1999.
    Цветковић Драган, из села Кметовца
    Фуруновић Небојша, из Гњилана
    Слободан Н., из Павловца
    Стојановић Звонко, из села Кметовца
    Јорда Јордановић Ђорђе, из села Кметовца
    Филиповић Звонимир, из села Кметовца
    Стојковић Слободан, из Гњилана, Камник 3.
    Сиринић-Цветковић, Власта, из Гњилана, улица Бојанина
    Ристић Славољуб, из Гњилана
    Савић Драган, из Гњилана
    Стојковић Радомир (66), из села Клокот, нестао је приликом обављања пољопривредних радова на свом имању у атару села Клокот


    Витина

    Маринковић Слободан (50), и
    Пекић Стојан (50), из Витине, и
    Трајковић Слободан (50), из села Клокот, киднаповани 4. 7. 1999. у селу Д. Ливоцу, док су се трактором кретали из правца Гњилана ка Витини
    Пирић Љубиша (1973), из села Врбовац, нестао 8. 7. 1999. године, последњи пут виђен је у Гњилану
    Антић Милисав (1971),
    Антић Светислав (1968), и
    Антић Радован (1977), тројица браће из села Позарања, нестали 12. 6. 1999. и према расположивим подацима нестали су у правцу села Љубиште
    Петровић Бране (35) из Витине, иначе душевни болесник

    Приштина

    Марковић (Маруловић?) Бранко, насеље Врањевац
    Масуловић (Мисуловић?) Миодраг, насеље Врањевац
    Биочанин Љубисав, несеље Врањевац
    Тасев Тома, насеље Врањевац
    Пиљевић Петрија, Дарданија
    Челић Иван, Сунчани брег, киднапован 14. 6. 1999.
    Стаменковић Ненад, из Девет Југовића
    Димитријевић Милутин, насеље Врањевац
    Петрушић Радмила, из Пецке Бање
    Петрусић Лука
    Вујачић Слободан
    Јојановић Крунислав, нестао у градском водоводу "Батлава"
    Томановић, др Андрија
    Петрушић Радмила
    Перушић Лука
    Тодоровић Саша
    Брусач Ненад
    Буљевић Миле
    Радић Милош
    Сердић Стево, нестао 18. 6. 1999.
    Шарановић Станко
    Микић Милош
    Микић Лепосава
    Кузмановић Ђорђе
    Јовановић Милорад
    Рајичић Зоран
    Димић Драгана
    Димитријевић Драган
    Издерић Славиша
    Марковић Бранко
    Димитријевић Милутин
    Ђукић Бранко
    Рајковић Мирјана
    Рајковић Славољуб
    Рајковић Виолета
    Живић Ненад
    Цветковић Живадин
    Ивановић Милета
    Ивановић Јелена
    Спасић Вељко
    Мирковић Зоран
    Ковачевић Небојша
    Ђорђевић Славко
    Стошић Бранко
    Бабић Н.
    Стевановић Драган (47), из Косова Поља, и
    Мајсторовић Иван (18), из Приштине, нестали су 19. 8. 1999. на путу Приштина-Подујево
    Антић Златко, нестао 28. 7. 1999. на путу Брезовица – Призрен
    Исмајљи Кемаљ, Ром, нестао 20. 6. 1999. у 15 часова
    Стевић Славиша (30), психички болесник из села Нови Бадовац, нестао 3. 8. 1999., на путу за Стари Бабовац
    Миленковић Светислав, киднапован 2. 8. 1999. у 11 часова, у Приштини, улица Далматинска
    Недељковић Зоран (45), из Приштине, нестао 20. 8. 1999. око 14 часова, испред своје зграде код пословног центра "Боро и Рамиз"
    Станковић Трајко (55), из села Којловица, киднапован 11. 8. 1999.
    Симовић Александар (31), из насеља Кичма (улаз 13, В спрат, стан 5), радник ПТТ-а у Приштини, нестао 21. 8. 1999.
    Спасић (Драгољуба) Вељко, из насеља Сунчани брег (блок 5, улаз 2, стан 5), киднапован 19. 6. 1999. године – Вељкови родитељи пријавили су случај КФОР-у 23. 6. 1999 – Испред свог стана, ушао је у кола са својим колегом са посла, у 7 часова, и од тада им се губи сваки траг – име његовог колеге није познато

    Брњица

    Поповић Милован (22), из Доње Брњице, нестао 28. 7. 1999.
    Поповић Драган (38), из Доње Брњице, нестао 10. 8. 1999.

    Косово Поље

    Ристић Давор, нестао 22. 6. 1999.
    Стевановић Властимир
    Степић Звонко

    Обилић

    Стевић Милан
    Павловић Слободан (1952)
    Павловић Ненад
    Димић Момчило (1967)
    Миленковић Димитрије (1954)
    Прокић Дејан (1979)

    Урошевац

    Цунгуловић Славко, из Урошевца
    Столић Слободан, из Штимља
    Грковић Јово
    Ристић Драган, и
    Ристић Марија, из села Српски Бабус
    Колточевић Новак, и
    Колточевић Зорка, из села Гатње
    Данцетовић Божидар из села Српски Бабус
    Трајковић Драган
    Станковић Божидар, из села Српски Бабус
    Ђорђевић Љубомир
    Ђорђевић Рада
    Ђорђевић Сања
    Ђорђевић Горан
    Витковић Боривоје, и
    Витковић Славица
    Коцић Станислав, из села Варош
    Марковић Десимир, из села Варош
    Столић Небојша, из села Варош

    Липљан

    Станишић Зоран, из Словиња
    Ђулић Миле, и
    Славковић Драгољуб, и
    Васић Младен, из Рабовца, киднаповани 23. 6. 1999.
    Стојановић Раде, из Липљана, киднапован 24. 6. 1999.
    Недељковић Светислав, отет испред поште у Липљану 3. 7. 1999.
    Живић Воја
    Живић Драган
    Столиш Мица, киднапован 10. 7. 1999.
    Цановић Момир, и
    Цановић Славица, из Липљана
    Дукић Анка, из Магуре, Липљан
    Церими Бедрија, полицајац из Липљана

    Призрен

    Стевановић Љубисавка (1936) из Призрена, нестала 20. 7. 1999.
    Отац Харитон (Радослав) Лукић (40), монах из Призрена, последњи пут виђен 15. 7. 1999. године. возио је тамна металик кола марке Голф, регистарски број ПЗ 120-91, улицама Призрена, када су га киднаповали неидентификовани, униформисани мушкарци

    Дојнице

    Стефановић Милица (70)
    Стевановић Славица (40)
    Антић Чеда (70)
    Антић Мара (70)
    Николић Божидар (75)
    Николић Васиљка (70)
    Ђекић Драга (70)
    Ђекић Срећко (50)
    Спасић Јефта (70)
    Спасић Босиљка (70)
    Радивојевић Томислав (70)
    Радивојевић Мома (70)
    Стојковић Мирко
    Стојковић Живка
    Стојковић Трифун (90)
    Стојковић Натка
    Богдан Н., Наткин брат, из села Врбичане
    Један Муслиман из Грнчара

    Мушутиште

    Два брата Марковић

    Ораховац

    Муловда Ибрахим
    Грковић Светислав (63), отет из куће
    Витошевић Марко (65), отет из куће
    Пелевић Ратко (64), отет из куће
    Дедић Бобан (35), нестао на путу према стану
    Витошевић Синиша (40), отет из своје куће
    Мајмаревић Градимир (58), отет из своје куће
    Булић Будимир (47), отет из стана
    Грковић Љубиша (43), отет из стана
    Јефтић Милица (68), отета из стана
    Кажић Синиша (38), глувонем, отет на путу
    Хамза Јусуф (35), Ром, отет из куће
    Хамза Скељзен (33), Ром, отет из куће
    Исаку Адријан (20), из Ораховца, отет у Ђаковици
    Миљновић Тихомир
    Пелевић Пека

    Подујево

    Милачић Мирослав
    Миланковић (или Миловановић) Смиљко, нестао 21.5.1999. у Добром Долу

    Вучитрн и Гојбуља

    Кордић Јовица, и
    Балтић Слободан
    Јоцић (Луке) Срђан, из села Бањске, киднапован 21.8.99. идући из свог села ка Вучитрну, на главном путу, док је гледао своја покварена кола; пришли су му Шиптари и зграбили га, а мајку његову пустили
    Савић (Павла) Љубодраг (1947), из Гојбуље, нестао половином јуна 1999. г.
    Михајловић (Ненада) Бранимир (1971), из Гојбуље, киднапован од Шиптара у својој кући у Гојбуљи 25.5.99. г. и са њим киднапован његов брат
    Михајловић (Ненада) Владимир (1977), и са њима киднапован у истој кући
    Младеновић (Драга) Влада (1971), из Новог Села код Вучитрна

    Пећ

    Станишић Зоран

    Клина

    Јовановић Божана (80), и
    Јовановић Војислав (55), нестали, нема података
    Јеромонах Стефан Лурић, киднапован испод манастира Будисавци, 19.7.1999., и заједно са њим
    Вујовић Вујадин, из села Ступ

    Гораждевац

    Киднаповано је око 50 Срба

    Ђаковица

    Цоновић Сретен
    Станојевић Ђокица
    Станојевић Момчило
    Ђеваира Ходри (1962), радник ПТТ-а



    Istina o Srebrenici (video)


    Ovde mozete pogledati film,istina o Srebrenici!

    http://vimeo.com/17966898

    ПОЗИЦИЈА МЕЂУНАРОДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ “УЈЕДИЊЕНА СРПСКА ДИЈАСПОРА ЕВРОАЗИЈЕ” ПОВОДОМ ДЕКЛАРАЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ, УСВОЈЕНОЈ У СКУПШТИНИ СРБИЈЕ 31.3.2010.

    Напечатать эту страницу

    ПОЗИЦИЈА МЕЂУНАРОДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ  “УЈЕДИЊЕНА СРПСКА ДИЈАСПОРА ЕВРОАЗИЈЕ” ПОВОДОМ ДЕКЛАРАЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ, УСВОЈЕНОЈ У СКУПШТИНИ СРБИЈЕ 31.3.2010.

    СРПСКА ДИЈАСПОРА ЕВРОАЗИЈЕ  ОЦЕЊУЈЕ ДЕКЛАРАЦИЈУ О СРЕБРЕНИЦИ, УСВОЈЕНУ У СКУПШТИНИ СРБИЈЕ, АКТОМ БЕЗ ПРЕСЕДАНА У НАШОЈ ИСТОРИЈИ, САУЧЕСНИШТВОМ У МОРАЛНОМ И ПОЛИТИЧКОМ ЗЛОЧИНУ ПРЕМА НАШЕМ НАРОДУ.ПРЕДСЕДНИК ТАДИЋ И ВЛАДАЈУЋА КОАЛИЦИЈА У СКУПШИНИ СРБИЈЕ ИЗЈЕДНАЧИЛИ СУ НАШ МНОГОСТРАДАЛНИ НАРОД, У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ, СРБИЈИ И РАСЕЈАЊУ СА НАЦИСТИЧКИМ ЗЛОЧИНЦИМА . ДЕКЛАРАЦИЈА ДОВОДИ У ПИТАЊЕ ОПСТАНАК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, КАО „ГЕНОЦИДНЕ ТВОРЕВИНЕ“ И ОПРАВДАВА ЗЛОЧИН ПРОТИВ МИРА, КОЈИ СУ ПОЧИНИЛЕ ЕУ, САД, И НАТО АЛИЈАНСА, РАСПИРИВАЊЕМ ГРАЂАНСКОГ РАТА У БИВШОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ.СРПСКА ДИЈАСПОРА ЕВРОАЗИЈЕ ДЕЛИ СТАВ АПСОЛУТНЕ ВЕЋИНЕ УГЛЕДНИХ  ЈАВНИХ ЛИЧНОСТИ И ИНСТИТУЦИЈА, ИСТОРИЧАРА, НАУЧНИКА, УМЕТНИКА, ПРЕДСТАВНИКА ЦРКВЕ, САНУ, МЕДИЈА, ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА, У СРБИЈИ, РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ, КОЈИ СУ ДЕКЛАРАЦИЈУ ОЦЕНИЛИ КАО ПРОПАГАНДИСТИЧКУ ЛОГИСТИКУ ЗА БУДУЋУ ВОЈНУ ОПЕРАЦИЈУ ПРОТИВ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И ГУШЕЊА СРПСКОГ ОТПОРА ГЛОБАЛНОЈ БРУТАЛНОСТИ НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА.

    УВАЖАВАМО КАО ИЗУЗЕТАН ДОПРИНОС ИСТИНИ О ГРАЂАНСКОМ РАТУ, АПЕЛ СВЕТСКИ ПОЗНАТИХ НАУЧНИКА, ЈАВНИХ ЛИЧНОСТИ КОЈИ СЕ БАВЕ БАЛКАНСКОМ КРИЗОМ, (АУТОР АПЕЛА ЈЕ ИСТОРИЈСКИ ФОНД СРЕБРЕНИЦА, ИЗ ХОЛАНДИЈЕ), ГДЕ СЕ КАЖЕ ДА ЗАПАД УСВАЈАЊЕ ДЕКЛАРАЦИЈЕ ТУМАЧИ КАО ПРИЗНАЊЕ СРБИЈЕ ДА ЈЕ ОДГОВОРНА ЗА ГЕНОЦИД.ТАКОЂЕ, ЗАПАД ИНСИСТИРА НА 8000 ЖРТАВА, А НЕЗАВИСНИ ИЗВОРИ ГОВОРЕ О НЕКОЛИКО СТОТИНА.У ПРИЛОГ НАШОЈ ТЕЗИ О ПОГУБНОСТИ ОВОГ ДОКУМЕНТА, И ИСПЛАНИРАНОГ „МЕДИЈСКОГ МАСАКРА“НАВОДИМО ЧИЊЕНИЦЕ ИЗ КЊИГЕ ЏОНА ШИНДЛЕРА, КОЈИ ЈЕ 5 ГОДИНА БИО У САРАЈЕВУ, И 2007. ГОДИНЕ ОБЈАВИО КЊИГУ „НЕСВЕТИ ТЕРОР“, СА ПОДНАСЛОВОМ „БОСНА, АЛ КАИДА И УСПОН ГЛОБАЛНОГ ЏИХАДА“: А.ИЗЕТБЕГОВИЋ СВЕДОЧИ О ИЗЈАВИ БИЛА КЛИНГТОНА:-СРБИ МОРАЈУ ДА УЂУ У СРЕБРЕНИЦУ, ИЗВРШЕ МАСАКР НАД 5000 БОШЊАКА, И ОНДА ЋЕМО ДА КРЕНЕМО У АКЦИЈУ…О ТОМЕ ПИШУ И БОСАНСКИ ГЕНЕРАЛИ.

    АКО ЈЕ УСВОЈЕНА ДЕКЛАРАЦИЈА ПОСТАВЉЕНА КАО УСЛОВ ЗА НАШЕ ДАЉЕ „ГОРДО ПОСРТАЊЕ“ КА ЕВРО-НАТО ИНТЕГРАЦИЈАМА, СКУПШТИНА ЈЕ БИЛА ДУЖНА ДА КАЖЕ НЕ. НИСМО УВЕРЕНИ ДА БИ НАША НОВА ИНИЦИЈАТИВА ЗА ЗАЈЕДНИЧКУ ОСУДУ СВИХ ЗЛОЧИНА ПОЧИЊЕНИХ У РАТУ ДЕВЕДЕСЕТИХ, ДАЛА ПОЗИТИВАН РЕЗУУЛТАТ, ЈЕР ЈЕ ЧИН ПРИЗНАВАЊА НЕЗАВИСНОСТИ КОСОВА ОД СТРАНЕ БИВШИХ РЕПУБЛИКА, НЕПРИЈАТЕЉСКИ АКТ, КОЈИ ЈАВНО СВЕДОЧИ О НЕМОГУЋНОСТИ ЛЕПИХ ЖЕЉА ИЗ ДЕКЛАРАЦИЈЕ.

    У ДЕКЛАРАЦИЈИ СЕ ОСУЂУЈЕ ЗЛОЧИН НАД МУСЛИМАНСКИМ СТАНОВНИШТВОМ СРЕБРЕНИЦЕ У ЈУЛУ 1995.ГОДИНЕ, НА НАЧИН УТВРЂЕН ПРЕСУДОМ МЕЂУНАРОДНОГ СУДА ПРАВДЕ, ИЗРАЖАВА САУЧЕШЋЕ И ИЗВИЊЕЊЕ ПОРОДИЦАМА ЖРТАВА ЗБОГ ТОГА ШТО НИЈЕ УЧИЊЕНО СВЕ ДА СЕ СПРЕЧИ ТА ТРАГЕДИЈА;ПРУЖА ПОДРШКА РАДУ ДРЖАВНИХ ОРГАНА ЗАДУЖЕНИХ ЗА ПРОЦЕСУИРАЊЕ РАТНИХ ЗЛОЧИНА И УСПЕШНО ОКОНЧАЊЕ САРАДЊЕ СА МЕЂУНАРОДНИМ КРИВИЧНИМ ТРИБУНАЛОМ ЗА БИВШУ ЈУГОСЛАВИЈУ, У ЧЕМУ НАРОЧИТУ ВАЖНОСТ ИМА ОТКРИВАЊЕ И ХАПШЕЊЕ РАТКА МЛАДИЋА, РАДИ СУЂЕЊА ПРЕД ТИМ СУДОМ.ДАЉЕ, ПОЗИВАЈУ СЕ СВЕ НЕКАДА СУКОБЉЕНЕ СТРАНЕ У БИХ, И ДРУГИМ РЕПУБЛИКАМА  БИВШЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ, ДА НАСТАВЕ ПРОЦЕС ПОМИРЕЊА И ЈАЧАЊА УСЛОВА ЗА ЗАЈЕДНИЧКИ ЖИВОТ ЗАСНОВАН НА РАВНОПРАВНОСТИ НАЦИЈА И ПУНОМ ПОШТОВАЊУ ЉУДСКИХ И МАЊИНСКИХ ПРАВА И СЛОБОДА КАКО УЧИЊЕНИ ЗЛОЧИНИ ВИШЕ НИКАДА НЕ БИ БИЛИ ПОНОВЉЕНИ.СРПСКА СКУПШТИНА ИЗРАЖАВА ОЧЕКИВАЊЕ ДА ЋЕ НАЈВИШИ ОРГАНИ ДРУГИХ ДРЖАВА СА ТЕРИТОРИЈЕ БИВШЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ НА ОВАЈ НАЧИН ОСУДИТИ ЗЛОЧИНЕ ИЗВРШЕНЕ ПРОТИВ СРПСКОГ НАРОДА, И УПУТИТИ ИЗВИЊЕЊЕ И ИЗРАЗИТИ САУЧЕШЋЕ ПОРОДИЦАМА СРПСКИХ ЖРТАВА.

    СИМБОЛИЧНО, ОВАЈ СРАМНИ ДОКУМЕНТ, УШАО ЈЕ У СКУПШТИНСКУ ПРОЦЕДУРУ 24.3. НА ДАН ПОЧЕТКА БОМБАРДОВАЊА СРБИЈЕ, ДОК СЕ ПРЕДСЕДНИК БОРИС ТАДИЋ НАЛАЗИО У ПРИЈАТЕЉСКОЈ ПОСЕТИ ХРВАТСКОЈ!ДА, СРБИ, ТО ЈЕСТ, ВЛАДАЈУЋА КОАЛИЦИЈА „ЗА ЕВРОПСКУ СРБИЈУ“, ЈОШ ЈЕДНОМ СУ СЕ ПОКАЗАЛИ КАО ВЕЋИ КАТОЛИЦИ ОД ПАПЕ!

    ПРИДРУЖУЈЕМО СЕ ПАТРИОТСКИМ СНАГАМА КОЈЕ СУ ИСПРЕД СКУПШТИНЕ ПОСТАВИЛИ НАДГРОБНИ СПОМЕНИК ИСТИНИ! ЈАСНО ЈЕ ЗБОГ ЧЕГА ЈЕ ХРВАТСКОЈ, БИХ, ЕУ, САД, НАТО АЛИЈАНСИ И ХАШКОМ ТРИБУНАЛУ  ПОТРЕБНА ОВАКВА ПОЛИТИКАНТСКА ИНСТРУМЕНТАЛИЗАЦИЈА РАТНИХ ЗЛОЧИНА. ДВА „ДЕМОКРАТСКА“ПОКУШАЈА СУ ПРОПАЛА,  ДА СЕ ПОВОДОМ ДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ СРЕБРЕНИЦЕ, 2005, БИХ ПОКЛОНИ СЛИЧНА ДЕКАЛРАЦИЈА“, И ДРУГИ, ДА СЕ ОДА ПРИЗНАЊЕ МЕЂУНАРОДНОМ СУДУ ПРАВДЕ У ХАГУ, КОЈИ ЈЕ ДЕЛИМИЧНО УДОВОЉИО БОСАНСКОЈ ТУЖБИ ПРОТИВ СРБИЈЕ, (ПРОГЛАСИО ГЕНОЦИДОМ ВОЈНУ ОПЕРАЦИЈУ ОСЛОБАЂАЊА СРЕБРЕНИЦЕ), АЛИ СРБИЈУ ОСЛОБОДИО ОДГОВОРНОСТИ ЗА ГЕНОЦИД.

    СРПСКА ДИЈАСПОРА ЕВРОАЗИЈЕ  ОЦЕЊУЈЕ ШТЕТНОМ ИЗЈАВУ ШЕФА ВЛАДАЈУЋЕ КОАЛИЦИЈЕ У СКУПШТИНИ СРБИЈЕ „ДА ОВА ДЕКАЛАРАЦИЈА СРБИЈИ ВРАЋА УГЛЕД И КРЕДИБИЛИТЕТ“. СЛАЖЕМО СЕ, ОВОГА ПУТА СА ГЛАВНИМ МУФТИЈОМ СРБИЈЕ М.ЗУКОРЛИЋЕМ, КОЈИ ОДБАЦУЈЕ ДЕКЛАРАЦИЈУ, ЈЕР ЈЕ „НЕАДЕКВАТНА, НЕСВРСИСХОДНА И НИПОДАШТАВАЈУЋА“. МЕЂУТИМ, ДОК ОН СМАТРА ДА ЈЕ ОВАКВА ДЕКЛАРАЦИЈА НЕДОВОЉНА, ЈЕР „ПОКАЗУЈЕ ДА СУ СРПСКЕ ВЛАСТИ ТАОЦИ ПОЛИТИКЕ КОЈА ЈЕ ДОВЕЛА ДО ОВОГ, НАЈВЕЋЕГ ГЕНОЦИДА, ПОСЛЕ ХОЛОКАУСТА“, МИ ЈЕ ОДБАЦУЈЕМО КАО МЕДИЈСКУ, ПРОПАГАНДНУ ЛАЖ И ЛУКАВСТВО, И ВЕРУЈЕМО УТВРЂЕНИМ ЧИЊЕНИЦАМА.

    ДОГАЂАЈИ У СРЕБРЕНИЦИ ЛЕТА 1995. СУ САМО ФИНАЛЕ, ПОЧЕТАК ЈЕ ПРОТЕРИВАЊЕ, И МАСОВНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРПСКИМ НАРОДОМ, ЗЛОГЛАСНОГ НАСЕРА ОРИЋА, ОД 1992. ГОДИНЕ, КОЈИ ИМАЈУ СВЕ ОДЛИКЕ ГЕНОЦИДА.СРПСКА ДИЈАСПОРА ПОДСЕЋА ДА ЈЕ ХАШКИ ТРИБУНАЛ 2008.ГОДИНЕ ОСЛОБОДИО ОРИЋА, А СРПСКА СКУПШТИНА ИДЕ КОРАК ДАЉЕ, И СРПСКЕ ЖРТВЕ ПРОГЛАШАВА ЗА ИЗВРШИОЦЕ ГЕНОЦИДА!У МЕМОРАНДУМУ НАШЕ ВЛАДЕ, ГЕНЕРАЛНОЈ СКУПШТИНИ УН, 2.ЈУНА.1993. ИЗНОСЕ СЕ ПОДАЦИ О ПРЕКО 1000 УБИЈЕНИХ И 3200 РАЊЕНИХ СРБА, ОКО СРЕБРЕНИЦЕ И БРАТУНЦА, ДОДАТНО СУ ОТКРИВЕНЕ МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ, НА ГЛОЂАНСКОМ БРДУ(250 УБИЈЕНИХ), ЖЕНА, ДЕЦЕ, СТАРАЦА, ХЛАДНИМ ОРУЖЈЕМ, И ЗА ТЕ ПРВЕ МАСАКРЕ АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ НАГРАДИО ЈЕ НАСЕРА ОРИЋА ЗЛАТНИМ ЉИЉАНОМ!КОНАЧАН СПИСАК СРПСКИХ ЖРТАВА СРЕБРЕНИЧКОГ КРАЈА (КЊИГА МРТВИХ СРБА-ЦЕНТАР ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ ЗЛОЧИНА НАД СРПСКИМ НАРОДОМ)ПОВОДОМ ДЕСЕТ ГОДИНА ОД ОСЛОБОЂЕЊА СРЕБРЕНИЦЕ, ИЗНОСИ 3262 ЖРТВЕ, ОД ТОГА 27% ВОЈНИЦИ, 880, И 2382 ЦИВИЛА! ВАЖНО ЈЕ РЕЋИ, НИЈЕДНА ЖРТВА НИЈЕ ОСПОРЕНА.

    СА ДРУГЕ СТРАНЕ, МИРСАД ТИКАЧА, ДИРЕКТОР ИСТРАЖИВАЧКО-ДОКУМЕНТАЦИОНОГ ЦЕНТРА ИЗ САРАЈЕВА, НЕДАВНО ЈЕ ИЗДАО „БОСАНСКИ АТЛАС РАТНИХ ЗЛОЧИНА“, ГДЕ НАВОДИ 500 ЉУДИХ, ДО ДАНАС ЖИВИХ И ЗДРАВИХ, КОЈИ СЕ НАЛАЗЕ НА СПИСКУ ЖРТАВА СРЕБРЕНИЦЕ 1995, ШТО САМО ГОВОРИ О ПРОИЗВОЉНОСТИ МИТА О СРЕБРЕНИЦИ.МНОГЕ“МРТВЕ СРЕБРЕНИЧКЕ ДУШЕ“, О КОЈИМА ПИШЕ  И ТИКАЧА, ВИЂАНЕ СУ ПО ЕУ, САД И АУСТРАЛИЈИ, СВИХ ОВИХ ГОДИНА. ДР ЉУБИША СИМИЋ ЈЕ СУДСКО’-МЕДИЦИНСКЕ ИЗВЕШТАЈЕ(ПРЕКО 30000 СТРАНИЦА)КРИТИЧКИ ПРОВЕРИО, ДЕФИНИТИВНО ЈЕ ДОКАЗАНО ДА СЕ У ГРОБНИЦАМА НАЛАЗИ МАЊЕ ОД 2000 ЉУДИ,  НА ОСНОВУ ОБРАСЦА РАЊАВАЊА, ЗА 1100 МОЖЕ ДА СЕ РЕЋИ ДА СУ СТРЕЉАНИ.

    СРПСКА ДИЈАСПОРА ЕВРОАЗИЈЕ НЕ ПРИХВАТА РЕЗОЛУЦИЈУ ЕВРОПСКОГ ПАРЛАМЕНТА ОД 19.ЈАНУАРА.2009. ЈЕР ЈЕ ЗАСНОВАНА НА ПРЕСУДИ МЕЂУНАРОДНОГ СУДА ПРАВДЕ ОД 28.2. 2007. КОЈОМ СРБИЈА НИЈЕ ОСУЂЕНА ЗА ГЕНОЦИД, АЛИ ЈОЈ СЕ СТАВЉ А НА ТЕРЕТ ШТО НИЈЕ СПРЕЧИЛА ГЕНОЦИД! СУД ЈЕ КОРИСТИО ЛАЖНЕ СВЕДОКЕ, ТАЈНЕ, ИСФАБРИКОВАНЕ АРХИВЕ,  ПРОПАГАНДНО-МЕДИЈСКУ КАМПАЊУ, ВОЂЕНУ ПРОТИВ НАШЕГ НАРОДА ДО, ТОКОМ И ПОСЛЕ РАТА ДЕВЕДЕСЕТИХ.ТАДА ЈЕ ДР РАДОСЛАВ СТОЈАНОВИЋ, ВОЂА НАШЕ ДЕЛЕГАЦИЈЕ ИЗЈАВИО ДА ЈЕ СРБИЈА ОСЛОБОЂЕЊА НАЈТЕЖЕ ОПТУЖБЕ И ДА ВИШЕ НЕМА ОСНОВЕ ЗА ТРАЖЕЊЕ ОШТЕТЕ! АЛИ, СКУПШТИНА СРБИЈЕ ЈЕ УСВОЈЕНОМ ДЕКЛАРАЦИЈОМ ПОКАЗАЛА И ТОТАЛНИ ПРАВНИ ДИЛЕТАНТИЗАМ:  ПРИЗНАЊЕМ ДА СЕ СРБИЈА НИЈЕ ПОНЕЛА КОРЕКТНО У СЛУЧАЈУ СРЕБРЕНИЦЕ И ЧАК СЕ ИЗВИЊАВА, ПА ХЕРТ ВАН КНОПС, СТРУЧЊАК ЗА МЕЂУНАРОДНО ПРАВО, КАЖЕ ДА САДА ПОРОДИЦЕ ЖРТАВА ИМАЈУ ОСНОВА ДА ТРАЖЕ ОТШТЕТУ ОД РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ. ТАКО ЈЕ НАША ВЛАДА ДАЛА СЕБИ ЈОШ ЈЕДАН АУТОГОЛ!

    МНОГИ СУ ЗАБОРАВИЛИ ПРВУ РЕЗОЛУЦИЈУ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ СРЕБРЕНИЦА, КОЈУ СУ УСВОЈИЛИ  17 МУСЛИМАНСКИХ И 10 СРПСКИХ ОДБОРНИКА 29.6.2005.ОНА ГЛАСИ:

    1.СКУПШТИНА ОПШТИНЕ СРЕБРЕНИЦА ОСУЂУЈЕ СВЕ ЗЛОЧИНЕ, КОЈИ СУ СЕ ДЕСИЛИ НАД СВИМ ГРАЂАНИМА ОПШТИНЕ СРЕБРЕНИЦА, А ПОСЕБНО ЗЛОЧИНЕ КОЈИ СУ СЕ ДЕСИЛИ ОД 10. ДО 19.7.1995.

    2.СКУПШТИНА ОПШТИНЕ СРЕБРЕНИЦА ТРАЖИ ОД НАДЛЕЖНИХ ОРГАНА РС И БИХ И МЕЂУНАРОДНИХ ИНСТИТУЦИЈА ДА СЕ ЗЛОЧИНИ ШТО ПРЕ ПРИВЕДУ СУДУ, КАКО БИ ОСУДА БИЛА ПРАВДА, КАКО БИ СЕ СКИНУЛА КОЛЕКТИВНА ОДГОВОРНОСТ НАРОДА, А РАДИ БОЉЕ БУДУЋНОСТИ И СУЖИВОТА НА ОВИМ ПРОСТОРИМА.

    3.СКУПШТИНА ОПШТИНЕ СРЕБРЕНИЦА АПЕЛУЈЕ НА СВЕ СВОЈЕ ГРАЂАНЕ ДА ОСУДЕ СВЕ ЗЛОЧИНЕ ИЗ ПЕРИОДА 1992-1995. ГОДИНЕ ИДА ИСТРАЈУ У СВОМ ЗАХТЕВУ ДА СВИ ЗЛОЧИНИ БУДУ САНКЦИОНИСАНИ, ДА БИ САДАШЊЕ И БУДУЋЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ  СРЕБРЕНИЧКОГ КРАЈА ЗАЈЕДНИЧКИ ИЗГРАЂИВАЛЕ УСЛОВЕ ЗА СВОЈУ БОЉУ БУДУЋНОСТ СА ЈАСНОМ ПОРУКОМ: ДА СЕ СРЕБРЕНИЧКА ТРАГЕДИЈА ВИШЕ НЕ ПОНОВИ.

    СРПСКА ДИЈАСПОРА ЕВРОАЗИЈЕ СМАТРА ДА У СТРАШНОМ ГРАЂАНСКОМ РАТУ, У КОЈЕМ ЈЕ БИЛО ЗЛОЧИНА НА СВИМ СТРАНАМА, ОД СЛОВЕНИЈЕ, ДО КОСОВА, СВЕ ЖРТВЕ ИМАЈУ ЈЕДНАКО ПРАВО НА САОСЕЋАЊЕ. ДОГАЂАЈИ У ЈУЛУ 1995, У СРЕБРЕНИЦИ, МОГУ СЕ СМАТРАТИ РАТНИМ ЗЛОЧИНОМ, А НЕ ГЕНОЦИДОМ, ЈЕР СУ ТАДА СНАГЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ЗА ПАР ДАНА, ТОКОМ ОСЛОБАЂАЊА СРБЕРЕНИЦЕ УБИЛЕ МАЊЕ ЉУДИ, ОД МУСЛИМАНСКИХ, КОЈЕ СУ ТОКОМ ТРИ ГОДИНЕ У И ОКО СРЕБРЕНИЦЕ ОД 93, УНИШТИЛЕ 82 НАСЕЉА, СПАЛИЛИ И ПОБИЛИ ХИЉАДЕ ЖЕНА, ДЕЦЕ И СТАРАЦА.

    СРПСКИ НАРОД ЈЕ ТОКОМ ВЕКОВА БИО ЖРТВА ГЕНОЦИДА, ОД СТРАНЕ ТУРСКЕ, И АУСТРО-УГАРСКЕ, НЕМАЧКЕ,САМО У 20.ВЕКУ, У ДВА БАЛКАНСКА, ПРВОМ И ДРУГОМ СВЕТСКОМ И ОД НДХ,  ТОКОМ ГРАЂАНСКОГ РАТА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА, И КОНАЧНО ЗЛОЧИНАЧКИМ НАПАДОМ НАТО АЛИЈАНСЕ, НА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ И СРБИЈУ 1999.

    МИ СМО ЗА ЈЕДИНСТВЕНУ ОСУДУ СВИХ ЗЛОЧИНА.СРПСКА ДИЈАСПОРА ЕВРОАЗИЈЕ ПОРУЧУЈЕ СКУПШТИНИ СРБИЈЕ ДА НЕМА МАНДАТ ДА ДЕЛИ ЖРТВЕ, И ПО ДИКТАТУ ЗАПАДА ПРУЖА МОРАЛНУ И ПОЛИТИЧКУ САТИСФАКЦИЈУ САМО ЖРТВАМА ПРОТИВНИКА, ЗАТАШКАВАЈУЋИ ЗЛОЧИНЕ ПРОТИВ СОПСТВЕНОГ НАРОДА.ЈАСНО НАМ ЈЕ ДА СУ ОПТУЖБЕ ЗА ГЕНОЦИД МОНЕТА ЗА ГЕОПОЛИТИЧКО ПОТКУСУРИВАЊЕ, ОРУЖЈЕ СВЕТСКИХ ПОЛИЦАЈАЦА ПРОТИВ МАЛИ И СЛАБИЈИХ ДРЖАВА.

    ПОХВАЛЕ ЗА УСВАЈАЊЕ ДЕКЛАРАЦИЈЕ СТИГЛЕ СУ ИЗ САД, ЕУ, И ТУРСКЕ, ТРАДИЦИОНАЛНОГ СТРАТЕШКОГ ПАРТНЕРА И ПРИЈАТЕЉА СРБИЈЕ, КАКО ТВРДИ ПРЕДСЕДНИК БОРИС ТАДИЋ.

    СВЕТСКИ МОЋНИЦИ, КОЈИ НАТО ТОЉАГОМ ШИРЕ ДЕМОКРАТИЈУ, ОД СРБИЈЕ, ПРЕКО ИРАКА, ДО АВГАНИСТАНА, ИЗВРШИЛИ СУ ЗЛОЧИН ПРОТИВ МИРА, РАЗБИЈАЊЕМ ЈУГОСЛАВИЈЕ. ЗЛОЧИНИ НЕ ЗАСТАРЕВАЈУ. НАШЕ ПОКОЛЕЊЕ  ИМА МОРАЛНУ ОБАВЕЗУ ДА ОСВЕТЛИ И ОБЈАВИ СВЕТУ ИСТИНУ О ГЕНОЦИДУ НАД СРПСКИМ НАРОДОМ, КОЈА ЈЕ ЗАТАШКАНА ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА, ОД СТРАНЕ КП.

    МИ КАО ОРГАНИЗАЦИЈА СРПСКЕ ДИЈАСПОРЕ ЕВРОАЗИЈЕ, ИМАЈУЋИ МЕЂУНАРОДНИ СТАТУС, СМО ПРОВОДИЛИ И УЧЕСТВОВАЛИ У НИЗУ ОКРУГЛИХ СТОЛОВА ВЕЗАНИХ ЗА ОВА СУДБИНСКА ПИТАЊА, ГДЕ СМО ШТИТИЛИ ПОЗИЦИЈЕ НАШЕГ НАРОДА. МИ, КАО ДЕО СРПСКОГ НАРОДА, ЧИЈИ ЈЕ СЕ ИНТЕРЕС НЕ ОГЛЕДА У ПОЛИТИЧКОМ КОЊУНКТУРНОМ КОНТЕКСТУ  ИЛИ ЈЕ ОРИЈЕНТИСАН НА ИНТЕРЕСЕ ЗАПАДА, ВЕЋ ИСТИНСКИ СРПСКИ, КОГА СЕ НЕБИ СТИДЕЛА НАША ПОКОЉЕЊА,  ПОЗИВАМО НАРОД У ОТАЏБИНИ И РАСЕЈАЊУ НА СЛОГУ!  НАШ ЦИЉ ЈЕ ДА ОБЈЕДИНИМО РАД СВИХ ИНСТИТУЦИЈА, И ПРИПРЕМИМО РЕЗОЛУЦИЈУ О ГЕНОЦИДУ НАД СРПСКИМ НАРОДОМ, У ИСТОРИЈСКОЈ ПЕРСПЕКТИВИ, ОД СТРАНЕ ТУРСКЕ, АУСТРО-УГАРСКЕ, НЕМАЧКЕ, И НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ. УЧИМО ОД СЛОЖНИХ НАРОДА И ДИЈАСПОРА, КАО ШТО СУ ЈЕВРЕЈИ И ЈЕРМЕНИ.МИ НИСМО НАРОД-КОЛЕКТИВНИ ЏЕЛАТ, КАКО НАС ПРЕДСТАВЉАЈУ СВЕТСКИ МЕДИЈИ, ТУЖБЕ ХРВАТСКЕ И БИХ, МЕЂУНАРОДНОМ СУДУ ПРАВДЕ, И НА ЖАЛОСТ, ДЕКЛАРАЦИЈА О СРЕБРЕНИЦИ, ВЛАДАЈУЋЕ КОАЛИЦИЈЕ У СКУПШТИНИ СРБИЈЕ. НАШ ЦИЉ ЈЕ ДА БУДУЋА ПАТРИОТСКА ВЛАСТ У СРБИЈИ ПОКРЕНЕ У ГЕНЕРАЛНОЈ СКУПШТИНИ УН ДЕБАТУ О РЕЗОЛУЦИЈИ О ГЕНОЦИДУ СРПСКОГ НАРОДА ОД СТРАНЕ ТУРСКЕ, АУСТРО-УГАРСКЕ, НЕМАЧКЕ И ХРВАТСКЕ. ДУШЕ НАШИХ ПРЕДАКА, И КОСТИ РАСЕЈАНЕ, ОД КОСОВА ПОЉА, КРАЈИНЕ, КАЈМАКЧАЛАНА, ЈАДОВНА,КОЗАРЕ, ЋЕЛЕ КУЛЕ, МИШАРА, ЈАСЕНОВЦА, И ДРУГИХ СТРАТИШТА, ТРАЖЕ ОД НАС ДА ИХ ПАМТИМО, И  ОВЕКОВЕЧИМО ЊИХОВО МУЧЕНИШТВО. У РУСИЈИ ПОСТОЈЕ ИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТИ, НАУЧНИЦИ, ПОЛИТИЧКА ВОЉА ВЛАСТИ ДА НАМ СЕ ПОМОГНЕ У ОДБРАНИ НАШИХ ИСТОРИЈСКИХ И ПОЛИТИЧКИХ ПОБЕДА И ТЕКОВИНА, КРВЉУ ОСЛОБОЂЕНИХ ТЕРИТОРИЈА, КОЈЕ НАМ ДАНАС ЕУ И САД ОТИМАЈУ.НАСУПРОТ ЛАЖНОМ, ХАШКОМ ТРИБУНАЛУ, СТВОРЕНОМ ДА ПРЕПИШЕ НАШУ СЛАВНУ ИСТОРИЈУ, ИЗБРИШЕ НАШЕ НАРОДНО ПАМЋЕЊЕ И ПОСТОЈАЊЕ, ЗАЛАЖЕМО СЕ ЗА ОСНИВАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ СУДА ПРАВДЕ У МОСКВИ, КОЈИ СЕ НЕЋЕ БАВИТИ РЕВИЗИЈОМ ИСТОРИЈЕ И ФАБРИКОВАЊЕМ ЛАЖНИХ МИТОВА, ВЕЋ УТВРЂИВАЊЕМ ЧИЊЕНИЧНОГ СТАЊА, РЕКОНСТРУКЦИЈОМ ДОГАЂАЈА И ПРАВИЧНИМ  УТВРЂИВАЊЕМ ИСТИНЕ, БЕЗ КОЈЕ НИЈЕ МОГУЋЕ ПРАВО ПОМИРЕЊЕ.

    Са вером у Бога,

    Прес служба Међународне Оргнизације

    „Уједињена Српска Дијаспора Евроазије“



    Выбранные места из переписки Бориса Ельцина и Уильяма Дж. Клинтона – 2


    Выбранные места из переписки Бориса Ельцина и Уильяма Дж. Клинтона – 2

    Борис Ельцин, Билл Клинтон (Bill Clinton), Жак Ширак (Jacques Chirac)
    Б.Ельцин и Б.Клинтон в Ванкувере

     

    У.Дж. Клинтон – Б.Н. Ельцину, 3 апреля 1999 г.

     Дорогой Борис, Пишу тебе вновь по вопросу о Косово, который стал одной из самых трудных проблем, с которыми мне приходилось иметь дело в ходе моего президентства – не в последнюю очередь потому, что он столь обременителен для российско-американских отношений. Как и ты, я хотел бы, чтобы насилие прекратилось как можно скорее. Как и ты, я готов изыскивать любые пути, которые могли бы привести к миру. Однако события последней недели четко говорят о том, насколько серьезна эта угроза миру. Сообщения, поступающие из Косово, действительно потрясают. Имеются обширные свидетельства того, что сжигаются целые деревни, проводятся казни ни в чем не повинных гражданских лиц без суда, а десятки тысяч изгоняются из мест проживания, но не действиями НАТО, а вследствие преднамеренной и заранее спланированной кампании югославских сил безопасности. Я весьма высоко ценю твое сильное заявление о том, что Россия не позволит втянуть себя в конфликт. Я рад, что ты признал, что такая вовлеченность была бы опасным развитием событий, и я прошу тебя продолжать твердо выступать против этого. Мы с интересом восприняли твое предложение о проведении экстренной встречи «восьмерки» по Косово. М. Олбрайт изложила И. С. Иванову нашу реакцию и некоторые дополнительные соображения. Они будут продолжать обсуждать то, как мы можем наилучшим образом согласовать наши усилия, направленные на восстановление условий для мира и безопасности в Косово. Весьма важно, чтобы мы оставались едиными, насколько это возможно, в том, какие сигналы от нас поступают Белграду. С. Милошевич должен знать, что если он хочет закончить этот конфликт, он может это сделать в любой момент посредством прекращения своей военной кампании против косовских албанцев, вывода своих сил, как он это обязался сделать в октябре, и обеспечения безопасности и самоуправления для жителей Косово. Но он должен также знать, что если он не готов принять эти условия, натовская кампания воздушных ударов будет продолжена. Я основательно обсуждал эту проблему с Ж. Шираком, Г. Шредером и Т. Блэйром, и между нами имеется полное согласие на данный счет. Я знаю, что события в Косово привели к напряженности в отношениях между нашими странами. Но я рад, что мы можем продолжать сотрудничать по многим важным вопросам в нашей двусторонней повестке дня. Мы несем ответственность перед народами наших стран и всем миром за то, чтобы активное американо-российское партнерство пережило столь трудные времена и продолжало оставаться продуктивным. Соглашение по основным элементам адаптации ДОВСЕ, достигнутое 31 марта, является подлинно историческим достижением, ради которого мы все упорно работали. Мне также доставляет удовлетворение то, что, несмотря на отмену на прошлой неделе очередной сессии Российско-Американской Комиссии по экономическому и технологическому сотрудничеству, конкретная работа Комиссии была продолжена, в результате чего на прошлой неделе было подписано Соглашение по ВОУ-НОУ и ожидается подписание Договора о взаимной правовой помощи и Соглашения о воздушном сообщении. Мне также внушает надежду то, что МВФ направит полномасштабную миссию в Москву для продолжения переговоров. Как мы с тобой неоднократно говорили об этом, принятие обоснованной экономической программы имеет политически важное значение для реализации устремлений народа России. Как я тебе говорил раньше, когда Россия и МВФ заключат соглашение, я буду готов к упорной работе с партнерами по реструктуризации российского долга. Наконец, я хотел бы поздравить тебя по поводу твоего превосходного послания Федеральному Собранию России. Оно было красноречивым изложением твоего видения демократической, толерантной и процветающей России, того, каким образом избежать возвращения к «холодной войне» и содействовать интеграции России в мировую экономику. Ты знаешь, что я разделяю это видение и привержен тому, чтобы сотрудничать с тобой в деле его претворения в жизнь. Оно является подлинно непоколебимым основанием американо-российских отношений. В неспокойные времена, подобные нынешним, твое мужество, здравый смысл и дальновидность придают надежду мне лично и всем тем, кто пытается построить новый, более безопасный мир для будущего столетия.

    С уважением, Билл

    Б. Н. Ельцин – У. Дж. Клинтону, 6 апреля 1999 г.

    Дорогой Билл, Ситуация в Югославии с каждым днем становится все более трагичной и угрожающей. Бомбардировки городов, в результате которых разрушены государственные учреждения, аэродромы, мосты и даже жилые кварталы, оборачиваются многочисленными человеческими жертвами, терроризируют мирное население. Характер подлинной катастрофы приобрела проблема беженцев из Косово. Масштабы ее неумолимо растут, распространяясь на соседние государства. Положение на Балканах вновь становится фактором европейской и международной напряженности. Совершенно очевидна необходимость принятия самых срочных мер, чтобы переломить критическую ситуацию, вернуть ее из военного в политическое русло. Россия неизменно действует в этом направлении, используя все доступные нам каналы. В этом контексте не может, конечно, не вызывать сожаления, что сигнал, поданный С. Милошевичем после поездки в Белград Председателя Правительства Российской Федерации Е. М. Примакова, не был услышан. Потеряно время, что обернулось новыми жертвами и страданиями. В ответ на мое послание сегодня от Белграда удалось добиться еще одного принципиально важного сигнала: С. Милошевич только что официально заявил о прекращении военных и полицейских акций в Косово. Это решение, принятое – что особенно существенно – в одностороннем порядке без предварительных условий, позволяет, на наш взгляд, остановить, наконец, бессмысленное кровопролитие и насилие, незамедлительно начать движение к прочному, справедливому и гуманному косовскому урегулированию. Обращаюсь к Вам с настоятельным призывом дать миру в Европе шанс – не отвергать инициативу С. Милошевича, рассмотреть его заявление без предубеждения, в конструктивном ключе и отреагировать надлежащим образом, вновь передав решение проблемы Косово от военных дипломатам. Со своей стороны буду готов внимательно изучить любые Ваши соображения, идущие в данном направлении. Все мы получили теперь реальную возможность совместными усилиями отвести нависшую над нами общую беду. Ее следует использовать ответственно и с наибольшим эффектом. Другого история и наши народы не простят.

    С уважением, Б. Ельцин

    Б.Н. Ельцин – У.Дж. Клинтону, 18 октября 1999 г.

    Дорогой Билл, Хотел бы доверительно и предельно откровенно поделиться с тобой соображениями относительно ситуации, складывающейся в настоящее время в нашем диалоге по вопросам СНВ и ПРО. Сразу хочу подчеркнуть, что считаю это направление не только одним из ключевых в российско-американских отношениях, но и затрагивающим основные интересы безопасности всего международного сообщества. Убежден, что наращивать достигнутое за последние годы в области контроля над вооружениями – единственно разумный путь. Именно поэтому придаю особое значение принятому нами в Кёльне Совместному заявлению [встречи «Большой восьмерки»], внимательно слежу за его реализацией. Положение дел здесь, однако, оставляет двойственное впечатление. С одной стороны, налицо определенный прогресс. С удовлетворением воспринял подтверждаемую тобой приверженность тем договоренностям, которые мы достигли ранее. Прежде всего имею в виду проявленную американской стороной готовность к продолжению работы над дальнейшими сокращениями стратегических наступательных вооружений, не исключаемую тобой возможность идти в этих сокращениях ниже согласованного в Хельсинки [на российско-американском саммите в 1997 г.] уровня ядерных боезарядов. Это было бы на пользу всем. Вместе с тем, и мы с тобой об этом неоднократно заявляли, фундаментальное значение для дальнейших сокращений СНВ, для укрепления стратегической стабильности и международной безопасности имеет Договор по ПРО. Мы совместно зафиксировали в Кёльне наше намерение продолжать усилия по укреплению этого Договора, повышению его жизнеспособности и эффективности в будущем. В связи с этим меня глубоко обеспокоило подписание тобой закона, провозглашающего развертывание национальной системы противоракетной обороны территории страны политикой Соединенных Штатов, и тем более – продолжение реальных испытаний ее элементов. Развертывание такой системы, как ты знаешь, несовместимо с ключевым положением Договора по ПРО, составляющим его суть, – обязательством сторон не развертывать системы ПРО территории своей страны и не создавать основу для такой обороны. Отказ от этого обязательства означал бы, по существу, принципиальную переориентацию Договора по ПРО, то есть Договор стал бы разрешать то, для запрещения чего был разработан и подписан. Это был бы отнюдь не укрепленный Договор по ПРО, а совсем другой договор. Возможные последствия такого изменения, скажу тебе откровенно, нам представляются опасными не только для дальнейших сокращений СНВ, но и всего разоруженческого процесса и международной стабильности в целом. А тебе, как и мне, думаю, небезразлично, каковы будут результаты наших общих усилий в этой области, какой запас прочности международной безопасности мы оставим нашим преемникам. Мне уже приходилось слышать утверждения американской стороны, что развертывание национальной системы ПРО территории страны не поставит под угрозу способность России к стратегическому сдерживанию и что США, мол, готовы предоставить России соответствующие гарантии. Билл, с самого начала процесса ограничения и сокращения стратегических наступательных вооружений тридцать лет назад этот процесс основывался на главной идее, заложенной в Договор по ПРО, а именно, что обе наши стороны остаются уязвимыми для СНВ другой стороны, поскольку только так можно обеспечить надежность сдерживания от ядерного нападения при уменьшающихся количествах наступательных вооружений. Альтернатива такому подходу – более высокие уровни СНВ и других ядерных вооружений и менее надежная и менее стабильная система стратегических взаимоотношений, при которой первый удар может при определенных обстоятельствах перестать быть абсолютно иррациональным. Все это особенно четко просматривается на пониженных уровнях СНВ, предусмотренных в Договоре СНВ-2, и особенно тех, о которых мы ведем разговор в рамках обсуждения СНВ-3. И никакие гарантии в такой ситуации не были бы способны устранить объективно присущую системе ПРО и возрастающую с ее развитием роль сильнейшего дестабилизирующего фактора в стратегическом уравнении. А планами США, насколько я информирован, предусматривается наращивание потенциала системы ПРО. Не лучшая, на мой взгляд, перспектива создавать такую ситуацию. Россия может оказаться поставленной в такое положение, когда она будет вынуждена принять соответствующие, не обязательно симметричные, меры по адекватному обеспечению собственной безопасности. Именно поэтому хочу повторить еще раз, что отказ от ключевых ограничений, установленных Договором по ПРО, несет с собой угрозу сорвать процесс ограничения и сокращения ядерных вооружений. Мы не хотели бы быть участниками этого. Совершенно не убежден и в том, что развертывание ПРО будет тормозить процессы распространения технологий оружия массового уничтожения и средств его доставки. Думаю, результат скорее будет обратным – развертывание ПРО подхлестнет эти процессы и подтолкнет новые страны на путь овладения такими технологиями в условиях своей фактической незащищенности перед сверхвооруженностью США. Для укрепления режимов нераспространения возможности далеко не исчерпаны, и о некоторых из них шел разговор в Кёльне. С другой стороны, я уверен, что, если мы будем твердо придерживаться Договора по ПРО и задействуем потенциал договоренностей по разграничению стратегической и нестратегической ПРО 1997 года, а также подключим усилия на глобальном уровне, включая сотрудничество в области нераспространения ракетных технологий и экспортного контроля, то, действуя совместно, мы сможем успешно противостоять тем угрозам, на которые американская сторона ссылается, выступая за создание НПРО США. Хотел бы, Билл, обратить твое внимание и на то, что такой сложный и капиталоемкий процесс, как создание и развертывание стратегической ПРО, имеет огромную собственную инерцию развития. Будучи запущенным, он рискует далеко перекрыть те границы, о которых сейчас идет речь в известных нам американских программах. Понимаю, что ситуация вокруг Договора по ПРО сейчас чрезвычайно сложная. Из нее, однако, на мой взгляд, нужно найти выход с учетом всего того, о чем я говорил выше. И это зависит во многом, если не в первую очередь, от тебя. Просил бы тебя, Билл, еще раз все взвесить, прежде чем предпринимать дальнейшие шаги в области стратегической ПРО. Разумеется, права вето на такую деятельность Соединенных Штатов ни у кого нет, равно как нет такого права и в отношении деятельности России в области обеспечения своей безопасности. Но полагаю, что не лучшим способом было бы встречать третье тысячелетие крушением того, что было создано в интересах мира совместными усилиями России и США. Надеюсь также, что американская сторона сможет пересмотреть свой нынешний подход к нашему проекту резолюции Генеральной Ассамблеи ООН по вопросу о сохранении и соблюдении Договора по ПРО, который полностью основывается на наших с тобой договоренностях.

    С уважением, Б. Ельцин

    Б.Н. Ельцин – Ж. Шираку, 30 октября 1999 г.

    Дорогой Жак, Хотел бы доверительно и предельно откровенно поделиться с тобой соображениями относительно ситуации, складывающейся в настоящее время вокруг Договора по ПРО. Хочу подчеркнуть, что российская сторона считает этот Договор, несмотря на узкий состав его участников, имеющим большое международное значение, затрагивающим интересы многих государств мира. И это определяется его фундаментальной ролью в современной структуре договоренностей в области контроля над вооружениями, тем, что Договор по ПРО является одним из важнейших условий глубоких сокращений стратегических наступательных вооружений, краеугольным камнем стратегической стабильности. Знаю, что и ты разделяешь такую точку зрения. Хотел бы также отметить, что наш курс на сотрудничество с ведущими странами мира в области контроля над вооружениями не подвержен конъюнктуре, носит долгосрочный характер. Считаю, что было бы большой ошибкой допустить откат в разоруженческом процессе. Убежден, что наращивать достигнутое за последние годы – единственно разумный путь для государств, несущих особую ответственность за международную безопасность. Недавняя встреча «восьмерки» в Кёльне дала возможность России и США подтвердить свою приверженность продолжению усилий по укреплению Договора по ПРО, повышению его жизнеспособности и эффективности в будущем. В связи с этим меня глубоко обеспокоило подписание Президентом США Б. Клинтоном, и я об этом ему прямо сказал, закона, провозглашающего развертывание национальной системы противоракетной обороны территории страны политикой Соединенных Штатов. Но развертывание такой системы, как ты знаешь, несовместимо с ключевым положением Договора по ПРО, составляющим его суть, – обязательством сторон не развертывать системы ПРО территории своей страны и не создавать основу для такой обороны. Отказ от этого обязательства означал бы по существу принципиальную переориентацию Договора по ПРО, то есть Договор стал бы разрешать то, для запрещения чего был разработан и подписан. А это есть не что иное, как фактическая ликвидация Договора. В усилиях США «подправить» Договор по ПРО мы четко просматриваем стремление Вашингтона к созданию однополярного мира, в котором одна страна, будучи отгороженной от остального мира противоракетной стеной, будет способна делать на мировой арене все, что ей заблагорассудится. Возможные последствия такой ситуации нам представляются далеко не безопасными не только для дальнейших сокращений СНВ, но и всего мироустройства и международной стабильности в целом. А тебе, как и мне, думаю, небезразлично, каковы будут результаты наших общих усилий в этой области, какой запас прочности международной безопасности они создадут. Поэтому Россия не намерена быть соучастницей развала этого Договора. Знаю, что в лице Франции мы имеем здесь партнера, на понимание которого мы хотели бы рассчитывать. Не исключаю, что некоторые другие влиятельные государства могут поддержать наши общие с вами подходы. Нам не следует ослаблять своих усилий на этот счет. Нельзя не учитывать и то, что такой сложный и капиталоемкий процесс, как создание и развертывание стратегической ПРО, имеет огромную собственную инерцию развития. Будучи запущенным, он рискует стать необратимым. Совершенно не убежден и в том, что развертывание ПРО, как иногда приходится слышать, будет тормозить процессы распространения технологий оружия массового уничтожения и средств его доставки. Думаю, результат скорее будет обратным – развертывание ПРО подхлестнет эти процессы и подтолкнет новые страны на путь овладения такими технологиями в условиях своей фактической незащищенности. Для укрепления режимов нераспространения возможности далеко не исчерпаны, и о некоторых из них шел разговор в Кёльне. Я обратился к Президенту США с просьбой еще раз все взвесить, прежде чем предпринимать дальнейшие шаги в области стратегической ПРО. Разумеется, права вето на такую деятельность Соединенных Штатов ни у кого нет, равно как нет такого права и в отношении деятельности России и других стран в области обеспечения своей безопасности. Но полагаю, что не лучшим способом было бы встречать третье тысячелетие крушением того, что было создано в интересах мира совместными усилиями ведущих государств. Мы с тобой имеем совпадающие взгляды на тот счет, что на современном этапе возникла настоятельная необходимость привлечь внимание мирового сообщества к возможным последствиям разрушения Договора по ПРО вследствие развертывания в США противоракетной обороны территории страны. Мировому сообществу, представленному в Организации Объединенных Наций, следовало бы, на наш взгляд, выступить в поддержку этого Договора. На это нацелен и предлагаемый нами проект резолюции Генеральной Ассамблеи ООН о сохранении и соблюдении Договора по ПРО, который был передан французской стороне. Внимательно изучаем полученный в ответ ваш вариант такой резолюции. Хотел бы надеяться, Жак, что ты внимательно отнесешься к высказанным соображениям и сделаешь все зависящее от тебя в интересах продолжения разоруженческого процесса, поддержания стратегической стабильности и обеспечения международной безопасности.

    С уважением, Б. Ельцин

    Ж. Ширак – Б. Н. Ельцину, 17 ноября 1999 г.

    Господин Президент! Уважаемый Борис Николаевич, Благодарю тебя за твое письмо от 30 октября и за откровенность, с которой ты изложил в нем свои взгляды. Считаю необходимым сказать тебе, что полностью разделяю твои озабоченности по поводу перспектив Договора по ПРО. Они связаны с обеспокоенностью более широкого плана: как нам вновь воссоздать ту благоприятную атмосферу, которая несколько лет назад позволила нам приступить к сокращению крупнейших ядерных арсеналов, запретить химическое оружие, заключить Договор о запрещении ядерных испытаний, сократить количество вооружений в Европе и сдержать распространение ядерного оружия? Я уже имел возможность публично высказаться по этому вопросу, и все инициативы, предпринятые Францией с тех пор в этом отношении, отражают эту озабоченность. Хотя Франция не является участницей Договора по ПРО, она считает его важнейшим элементом усилий по сокращению вооружений. Незыблемость его принципов – одно из условий обеспечения стратегической стабильности. Я с удовлетворением отмечаю, что мы по-прежнему разделяем этот принцип. Удовлетворение вызывает и твое совершенно четкое заявление о том, что Россия не пойдет на разрушение Договора.

    Поэтому я весьма рад, что совместными усилиями нам удалось добиться принятия проекта резолюции по ПРО в Первом комитете Генеральной Ассамблеи. Нам пришлось много поработать для достижения такого результата, и в этой связи особенно важно, чтобы проект поддержало как можно больше стран. Франция сделает все возможное для того, чтобы добиться проведения окончательного голосования в Нью-Йорке.

    Я согласен с тем, что одним из опасных последствий пересмотра Договора по ПРО может, среди прочего, стать то, что такой пересмотр подтолкнет процесс распространения в мире. Но мы не можем игнорировать тот факт, что в качестве основного довода в пользу развертывания систем ПРО США выдвигают именно распространение. Системы ПРО не являются подходящим ответом, между тем борьба с распространением необходима. Именно поэтому, когда наши страны совместно работали над проектом резолюции по ПРО, Франция настойчиво добивалась того, чтобы в нем решительно подчеркивалась важность нераспространения. Считаю весьма важным продолжать работу в этой области – совместно и в сотрудничестве с другими странами.

    Как ты знаешь, Франция приложила немало усилий в области разоружения – как самостоятельно, так и, если это было целесообразно, в рамках договоров. Я весьма обеспокоен событиями последнего времени, которые не внушают большого оптимизма. Убежден в том, что мы заинтересованы в придании этому процессу нового импульса. В этой связи задачей первостепенной важности для нас становится немедленное проведение переговоров о прекращении производства военных расщепляющихся материалов.

    Обещаю, что Франция будет и впредь всячески содействовать сохранению стратегической стабильности; опасность движения вспять в процессе разоружения существует, но мы не должны поддаваться искушению полагаться лишь на судьбу.
    Прими, уважаемый Борис Николаевич, заверения в моем самом высоком уважении.

    Искренне твой, Жак Ширак

    "Россия в глобальной политике"



    Video materijal Milovana Drecuna, vezano za OUKB.


    Video materijal Milovana Drecuna, vezano za OUKB.

    http://www.youtube.com/watch?v=zsZFi2RP-8U




  • Документальные фильмы “Украденное Косово”

  • Документальный фильм “Украденное Косово”. Часть 6

  • Документальный фильм “Украденное Косово”. Часть 6

  • Документальный фильм “Украденное Косово”. Часть 5

  • Документальный фильм “Украденное Косово”. Часть 4

  • Документальный фильм “Украденное Косово”. Часть 3

  • Документальный фильм “Украденное Косово”. Часть 2

  • Документальный фильм “Украденное Косово”. Часть 1

  • Документы ООН по Косово

  • Карты Сербии

  • Юг-Укр-Контракт

  • Все о Сербии на одном месте

  • Тур поездки в Сербию

  • Сербская политика

  • Общество дружбы Сербия Россия

  • Казачий сайт

  • Войско Донское

  • Сербские герои

  • Сербская община в Европе

  • Храм Святого Савы

  • Сербская церковь

  • Украинская Православная Церковь

  • Косово поле

  • Сербия, информативная
  • Сербские ресурсы
  • Школа Сербского языка
  • Сербский Google

  • Наша группа в Facebook
    Интересно:

    Хронология развала сербских земель 1990 - 2009 г.
    Эксклюзивные материалы:
    -
    - TAJNI TRANSKRIPTI - KO JE UBIO DjINDjICA
    - Film o K i M (Boris Malagurski)
    - Ovde mozete pogledati film Ekumenizam,Srbija i mracne sile!!
    - U Ceskom glavnom gradu, odrzana medjunarodna konferencija "Rusija, Evropska Unija i Nova Evropa, u svetlu izbora 2012"
    - Vili Vimer: Pismo kancelaru Gerhardu Šrederu
    - Записи С Милошевића из Хага
    - Bajden guši Rusiju u Srbima
    - Istina o Srebrenici (video)
    - Bilderberg ubrzava Srbiji evro-atlantski put

    Читать все эксклюзивные материалы
    NATO AGRESIJA U OBJEKTIVU
    Наши видео:
    Выступление Драгана Станоевича в верховной раде Украины на круглом столе по ОДКБ (6 минут)
    Драган Станоевич на ТВ канале Коперникус. В популярной передаче "Субъект" об известных людях
    Лидер сербской диаспоры стран СНГ Драган Станоевич в прямом эфире 30 минут на канале Евразия
    Наступ Драгана Станојевића на оснивачкој скупштини новог свесрпског политичког покрета "СЛОБОДНА СРБИЈА"

    Лидер сербской диаспоры стран СНГ Драган Станоевич в на первом канале
    Интервью на всеукраинском канале 1+1 Драгана Станоевича и членов МО "ОСДЕА" тема: Бомбежки Сербии
    Пресс-конференция сербской общины с участием Драгана Станоевича отца Игоря Сабко руководителя православного центра и Владимиром Сидоренко бывшим командующим голубых касок в Сараево
    Сюжет с митинга в поддержку сербскому народу на 9-ом канале
    Видео интервью с большого митинга организованного Партией Регионов и сербской общины
    Выставка Косово и Метохия в Днепропетровске организованная сербской диаспорой
    Лидер сербской диаспоры Драган Станоевич в прямом эфире(45 минут) на самом известном политическом канале(5-ый канал)
    Интервью Драгана Станоевича в прямом эфире(30 минут) в Донецке
    Сюжет на Днепропетровском государственном телевизионном канале
    Выступление лидера МО "ОСДЕА" Драгана Станоевича на Селигере fперед 15 000 молодежи движения "НАШИ" Интервью Драгана Станоевича о независимости Косово
    Наши друзья:
    Наш спонсор:
    Наш баннер:





    Для размещения нашего банера на ваш сайт вставте следующий код: ссылка на код

    От 11 марта этого года


    Система Orphus Праздники России Праздники Сербии
    Разработка сайтов 2008 © ОБЪЕДИНЕННАЯ СЕРБСКАЯ ДИАСПОРА ЕВРАЗИИ. Все права защищены Контакт с нами