|
| |
Krafna ili krofna, pitanje je sad
Na srpskom jezičkom prostoru, prema nekim proklamacijama, traje jedan novi/stari rat. „Vukov rat“ za srpski jezik i pravopis. S tim u vezi, dramatično je upozoreno: „Srpski jezik je napadnut krajem 20. veka i doživeo je silne udarce sa dalekosežnim posledicama…“
|
Tajne Mafre i Sintre
Moj dragi prijatelj Edo koji je sa suprugom radio u našoj ambasadi u Lisabonu , koji tečno govori portugalski i koji je zaljubljenik u Portugal, njegovu istoriju , kulturu, tradiciju, muziku i ljude i deo te ljubavi preneo i na mene, objasnio mi je da Portugal nisu samo Lisabon i Porto ili tri velike ljubavi Portugalaca Fado, Fatima i fudbal, već i neka mala čarobna mesta koja neizostavno treba videti. Zato smo i krenuli da vidimo bar nešto od toga. Edo je preporučio da obiđemo Mafru, Sintru, Estorril i Kaškaiš.
|
Za enciklopediju oni nisurelevantni
Članak o organizaciji GLICE (Gej i lezbejski info centar) uklonjen je sa srpskog ogranka Vikipedije, tvrde borci za prava seksualnih manjina. Sa druge strane, uređivački tim srpske Vikipedije za skidanje teksta navodi nerelevantnost organizacije.
|
Igora Rakočevića omela vest o lažnoj bombi
Srpski košarkaš Igor Rakočević bio je u grupi od oko 300 putnika koji su u nedelju popodne evakuisani sa jednog od terminala njujorškog aerodroma Džon Fidžerald Kenedi, posle lažne dojave o podmetnutoj bombi. Tek posle dva sata neizvesnosti, putnicima je dozvoljeno da se vrate na odlazni terminal.
|
„Revolucionaran“ plan za uređenu Srbiju
Predsednik Srbije Boris Tadić nedavno je izjavio da će Prostorni plan biti osnova ekonomskog razvoja zemlje i da je to „dokument najvišeg strategijskog i političkog značaja“ kojim se, prema njegovim rečima, uvodi red u Srbiji.
|
Vespama na put oko sveta
Da vespa, iako je reč o motociklu za gradsku vožnju, može da bude adekvatno prevozno sredstvo i za dugačke maršrute potvrđuju članovi Društva ljubitelja vespe iz Beograda koji sutra stižu u portugalski gradić Fatima, gde su se zaputili 24. juna. Maršrutu dugačku 3.198 kilometara četiri vozača vespi prevaljuju kako bi prisustvovali manifestaciji Svetski dani vespe.
|
Ispod statusa Novog Sada i Niša
Mada je javna rasprava o Predlogu novog prostornog plana Republike Srbije 2010 – 2012. okončana krajem prošlog meseca, ovaj strateški dokument za razvoj zemlje i pozicija Kragujevca u njemu i dalje su jedna od glavnih tema u centru Šumadije, koja je dobrano podelila ne samo stručnu i upućenu javnost, no delom i samu gradsku vlast. Otuda ovde najpre treba pojasniti da je status gradova u novom prostornom planu Srbije utvrđen na bazi funkcionalnog, urbanističkog područja (tzv. FUP-a), koje je definisano ESPON metodologijom ustanovljenom standardima Evropske unije.
|
Aktiviranje avio-saobraćaja
U Novom Sadu su tokom mesec dana bile izložene štampane referalne karte i Nacrt prostornog plana u analognom obliku gde su svi zainteresovani mogli da vide izloženi materijal.
|
Put E-761 i Koridor 10
Sve primedbe koje su predstavnici Užica izneli tokom javne rasprave na Nacrt prostornog plana Srbije, Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje je uvažilo i uvrstilo u taj strateški dokument. Predstavnici grada su, krajem prošle godine, ukazali na geostrateški položaj Užica kao centra Zlatiborskog upravnog okruga koji je na tromeđi Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, te da tom području treba dati i veće mogućnosti, posebno za razvoj saobraćaja i turizma, ali i u oblasti institucionalnog povezivanja i umrežavanja u tom regionu.
|
Gasovod do Novog Pazara
Na pretposlednjem zasedanju gradskog parlamenta u Novom Pazaru u dnevni red je vanredno ubačeno donošenje odluke o ulaganju primedbi na Nacrt prostornog plana Srbije. Elvir Hamidović, pomoćnik gradonačelnika za prostorno planiranje i urbanizam, kaže da je ovaj dokument bio na javnoj raspravi, ali i da ga je razmatrao stručni tim koji je formirao novopazarski gradonačelnik. Na osnovu toga doneta je skupštinska odluka sa 12 primedbi koje se odnose na infrastrukturne i energetske objekte i zaštitu kulturno-istorijskih objekata.
|
Zrenjanin hoće međunarodni dalekovod
Zadržavanje statusa postojećeg aerodroma, luka na Tisi i pristanište na Begeju, železnički most i pruga koja spaja Zrenjanin sa Novim Sadom, prečistač otpadne vode, Carski put i deponija, glavne su primedbe, odnosno zahtevi koje će grad Zrenjanin uputiti predlagaču Nacrta prostornog plana RS. Reč je o infrastrukturi za koju Zrenjaninci smatraju da su zakinuti.
|
Politika je odličan biznis
Mediji su ovih dana podiglu buku oko vinarsko-vinogradarskog biznisa bivšeg premijera Zorana Živkovića, a tim povodom oglasio se i predsednik Boris Tadić rekavši „da javnost ima pravo da zna kako je neko stekao imovinu“. Slučaj Živković, međutim, samo je jedan u nizu slučajeva da se aktivni ili bivši političari bave biznisom i to nije srpski izum.
|
Vinograd sam „dobio“ od Koštunice
Moj životni standard je bolji nego standard većine građana Srbije, a slično je bilo i 1992. godine, kada sam ušao u politiku – kaže u razgovoru za Danas bivši premijer Srbije Zoran Živković, povodom kontroverzi oko vinograda koji je podigao kod sremskog sela Krčedin i porekla novca za vinarski biznis kojim se bavi već pet godina.
|
Država podstiče kockanje u krizi
Loto groznica trese Srbiju – sedmica koja se izvlači večeras eventualnom dobitniku doneće oko 3.900.000 evra, redovi na uplatnim mestima su dugački, a ekonomska kriza podstakla je i druge oblike igara na sreću, tako da se čak i RTS do pre nekoliko nedelja, u saradnji sa Državnom lutrijom Srbije, bavio svakodnevnom podelom „fijat punta“ onima koji pošalju SMS sa najmanjom jedinstvenom ponudom.
|
Bujaju tajna kazina, a uvozimo ruski krš
Trudimo se da promenimo stereotipe koji su vezani za sportske kladionice. To su pre svega recidivi devedesetih godina, a mi nismo iz te priče. Sem što smo krenuli u posao mnogo kasnije, dvehiljadite, nismo slični čak ni po koncepciji. Društveno odgovorno poslujemo, usmeravamo novac ljudima kojima je pomoć potrebna a nisu naši klijenti, kao i za neprofitne sportove, recimo Ragbi klub „Pobednik“, paraglajding ili pomoć sigurnim ženskim kućama – kaže Zoran Puhač iz kladionice Mocart.
|
Pirati jači od javnog servisa
Radio „Raka Ešinger“ je stanica koju mogu da uhvate samo delimično pokvareni uređaji. Najčešće je slušaju šoferi i građevinci. Na svakodnevnom repertoaru su snimci opštenarodnih veselja (svadbe, ispraćaji…), hitovi eminentnih umetnika iz Tutina, Ritopeka i sa raznih magistralnih puteva. Ponekad svoje obožavaoce obraduju sa „The Best of Bora Drljača“.
|
Plači, mala, plači
Na Košutnjaku je sneg bio do kolena. Osam je sati uveče, subota, zavejanom stazom kroz smetove u Pionirskom gradu hodaju dva starca – jedan ima rusku šubaru, drugi gologlav. Kaže: ‘’Nije mi ladno, ihhhh…’’- odmahuje rukom samouvereneo ko da je lično prošao Igmanski marš. Sreli smo se slučajno na stanici autobusa 23. Na pitanje, dosta neobično: ‘’Izvinite, da li znate kako se odavde stiže do kuće Velikog brata’’, bez imalo unapred očekivanog čuđenja rekli su uglas: „Ajd’ za nama i mi tamo idemo’’.
|
Čast za vlast i „rodbinu“
„Ja tebi vojvodo, ti meni serdare – to je princip po kom se danas dele titule počasnog građanina. Svedoci smo potpune degradacije tog zvanja, jer se najčešće dodeljuje u cilju političkog dodvoravanja. Da li ste čuli da San Marino ili Lihtenštajn imaju počasnog građanina? Tu nije ključno pitanje ko su nosioci zvanja, već ko tu titulu dodeljuje.
|
Zelenaši ne praštaju
Pozajmio sam dve hiljade evra od „poznanika“, jer mi je toliko falilo za automobil. Nisam imao uslova da podignem kredit u banci, pa sam taj novac pozajmio na kamatu od 30 odsto. Bio sam ubeđen da ću brzo uspeti da vratim dug, pa mi visina kamate nije izgledala zastrašujuće, ali se sve iskomplikovalo. Prošlo je nekoliko godina. Dug se povećao na mnogo veću sumu, a broj ljudi kojima dugujem takođe je sve veći.
|
Jezičak na izbornoj vagi
Raskid koalicije DS sa Savezom vojvođanskih Mađara u Subotici, a zatim i unutarkoalicioni nesporazumi u Kanjiži i Senti deo političke javnosti tumači kao pogoršavanje odnosa između ove dve stranke na generalnom planu. Lokalni hroničari navode da najnoviji događaji predstavljaju presedan – za poslednjih 250 godina, izuzev godina šestojanuarske diktature, ovo je prvi put da Mađari u Subotici ne učestvuju u lokalnoj vlasti.
|
Slavlje samo za državni vrh
Državni praznici su stvar identiteta jedne države, mada nije redak slučaj u svetu da je taj identitet više u vezi s vladajućom ideologijom nego s istinskom tradicijom i istorijom. Iako se Sretenje već devet godina slavi kao Dan državnosti Srbije, malo ljudi zna šta se tog dana desilo i mnogi ne osećaju posebnu vezanost za taj datum. „Sretenje je, nažalost, samo jedan neradan dan koji bar mene obično iznenadi“- kako je to opisao jedan Beograđanin, sećajući se davnih vremena kada je u bivšoj Jugoslaviji proslavljan Dan Republike, 29. novembar. Oko pomenutog praznika postojala je jedinstvena svečarska atmosfera. Tog dana odlazilo se na turističke šoping ture, neko bi organizovao tradicionalni svinjokolj, drugi bi išli u goste ili primali goste, godina se delila po datumima od i do „dvadeset devetog“, neretko se sve pretvaralo u mini raspust. Atmosfera na ulicama Beograda juče je više podsećala na jednu običnu nedelju, neradan dan, nego na prazničnu.
|
Uz čestitke Obame i Sarkozija
Ministar vera Bogoljub Šijaković izjavio je juče da Srbija treba da bude uvažena a neprokažena među evropskim državama, a građani Srbije jedinstveni u posvećenosti državi čija je dužnost da jemči mir slobodu i pravdu. Šijaković je na centralnoj proslavi Dana državnosti kod spomenika Prvog srpskog ustanka u Marićevića jaruzi kod Orašca poručio da tekovine srpskih ustanika obavezuju i da se budućnost Srbije mora graditi na opštečovečanskim idealima i uzorima predaka. „Treba da smo narod među svim svetskim narodima, država među evropskim državama uvažena, a ne prokažena i to je odgovornost svih nas“, rekao je Šijaković. Proslavi Dana državnosti prisustvovali su princ Aleksandar Karađorđević, predstavnici Vojske Srbije, sveštenstvo i građani.
|
|
|
|
