Povodom proslave Dana dravnosti Republike Srbije, 15. februara 2008. godine, Ministarstvo rada i socijalne politike Vlade Republike Srbije (Sektor za borako-invalidsku zatitu) postavilo je veb-prezentaciju na adresi www.bastinaratnika.rs.
Javnost je pozdravila ovaj gest ministarstva i proklamovani cilj da se neguju ouvanje dostojanstvenog seanja na rtve i uesnike oruanih sukoba u prolosti, kao i zatita vojnih memorijala i stradanja.
Godinu dana kasnije, 10. februara 2009. godine, Sektor za borako-invalidsku zatitu Ministarstva rada i socijalne politike Vlade Republike Srbije pohvalio se da je internet prezentacija www.bastinaratnika.rs postala referentan struni sajt na prostorima jugoistone Evrope. Ministarstvo je, u vesti objavljenoj na sajtu Vlade, istaklo specifinost: da samo nekolicina drava raspolae zvaninim internet prezentacijama posveenim tim oblastima (SAD, V. Britanija, Francuska, Austrija, Nemaka, Rumunija, Holandija i Bugarska).
I ova vest ministarstva obradovala je javnost, jer je nakon vie decenija, na jednom mestu, mogla da dobije kratak pregled znaajnih istorijskih linosti, da se upozna sa kalendarom svetkovina, projektima, meunarodnom saradnjom, informacijama o 210 vojnih memorijala i mesta stradanja u Srbiji i inostranstvu. Isto tako, da na neki nain parira dravama koje, na najviem dravnom nivou, odaju poast svojim stradalim borcima i graanima: V. Britaniji, Kanadi, SAD, Francuskoj...
Posebno dirljive stranice Batine ratnika bile su ispovesti s Kajmakalana, poruke Aribalda Rajsa, storije o stratitima u Mavi, Tulensdorfu, Aradu, Neideru, Jasenovcu, Sisku, Jadovnu.

Naravno, sajt je bolovao od poetnikih bolesti: nedostatka fotografija, informacija, metodolokih, ali i ideolokih nedoslednosti, to je moglo da se ispravi tokom vremena.

Srpska Pravoslavna Crkva svojoj duhovnoj deci o Vaskrsu 2012. godine

IRINEJ

po milosti Boijoj pravoslavni Arhiepiskop peki, Mitropolit beogradsko-karlovaki i Patrijarh srpski, sa svim arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve svetenstvu, monatvu i svima sinovima i kerima nae svete Crkve: blagodat, milost i mir od Boga Oca, i Gospoda naega Isusa Hrista, i Duha Svetoga, uz radosni vaskrnji pozdrav vene istine, nade i ljubavi:

HRISTOS VASKRSE!

Ovo je dan koji stvori Gospod,

obradujmo se i uzveselimo se u njemu!

(Ps 117,24)

Vaskrsenje Hrista i Spasitelja naeg je, brao i sestre i sva naa duhovna deco irom vaseljene, Praznik nad praznicima, i Slavlje nad slavljima udo nad svim udima i Dar nad svim darovima, koji je Svemogui Bog, u Svojoj neizmernoj milosti i ljubavi, darovao rodu ljudskom. U ovom Daru se nalaze svi darovi; u ovom Blagoslovu svi blagoslovi kako ovde na zemlji, tako i na nebesima (sr. Ef 1,3).

Vaseljena je ozarena luom svetlosti Boje istine, a oveanstvo je ispunjeno velikom radou, kao najveim blagom koju nam sa neba alje Boje Provienje.

Ono to su drevni proroci i Bogom nadahnuti ljudi pre mnogo hiljada godina prorokovali, i izabranom narodu Bojem

U Uskrnjoj poslanici patrijarh srpski Irinej, estitajui praznik napominje da zdravo i trezveno treba paziti na dogaaje i vreme u kome ivimo, da razlikujemo dobro od zla, privremeno od venog i nepropadljivo od propadljivog.

Poglavar SPC patrijarh Irinej pozvao je u Uskrnjoj poslanici vernike da "zdravo i trezveno prate dogaaje i vreme u kome ivimo" i razlikuju dobro od zla, privremeno od venog, i poruio da ivot provodimo u punom oseanju odgovornosti, "uvajui se da niko zbog nas ne zaplae i ne bude alostan".

"Molimo se vaskrslom Gospodu da njegovo vaskrsenje doivimo kao svoje sopstveno vaskrsenje i izbavljenje od duhovnih i moralnih bolesti i iskuenja svake vrste", naglasio je patrijarh Irinej.

On je poeleo da "sve vernike u otadbini i rasejanju, kao i sve ljude dobre volje, obasjaju svetli zraci Hristovog vaskrsenja, uz tradicionalni pozdrav Hristos vaskrse, vaistinu vaskrse".

Ovaj veliki dan, obavezuje sve nas da svoju veru pravoslavnu uvamo i pravilno je ispovedamo, Obavezuje nas da iznad svega - u svakom oveku, i u sebi samima - uvamo ljudsko dostojanstvo, istie patrijarh Irinej.

Prema njegovim reima, ovaj "praznik nam nalae da svoj ivot provodimo u punom oseanju odgovornosti".

Kada je utihnula rasprava da li je Boris Tadi podneo ostavku ili skratio mandat predsednika Srbije, izgledalo je kao da su taj njegov potez, ma kako ga nazivali, svi oekivali. Ili se prave da su ga oekivali. On i u neformalnom razgovoru tim nedoumicama posveti minut-dva, a o poslovima i uspesima De kompanije iz Babunice ili Superiornog semena iz Velike Plane pria po petnaest minuta.

Mogli ste da budete predsednik Srbije do januara. Zato ste podnoenjem ostavke preuzeli rizik gubitka funkcije predsednika?

Svrha politike je da se obave poslovi, a ne da se bude na nekom poloaju. Opti izbori u isto vreme su najfunkcionalnije reenje. Potrebno je to pre formirati sve dravne institucije s punim legitimitetom, doneti potrebne mere, reavati probleme ljudi, a pritom utedeti i vreme i novac. Utedeemo 600 miliona dinara zbog objedinjavanja izbora, a umesto da gubimo itavu godinu u izbornim radnjama moemo ve za mesec dana da krenemo da radimo punom parom na ekonomskom oporavku zemlje. Sada kad je osvajanjem kandidature zaokruen jedan politiki ciklus, dobro je da graani izaberu put kojim treba ii. Srbija nema vie vremena za gubljenje. Odluka o optim izborima je u korist svih graana.

Biraka mesta u inostranstvu jo nisu odreena, kau u RIK-u, ali dodaju da nee biti posebnih novina za glasanje u dijaspori. U diplomatsko-konzularnim predstavnitvima moi e da glasaju i oni graani Srbije koji u vreme izbora budu van zemlje.

Na predstojeim majskim izborima graani Srbije u dijaspori, ali i oni koji se tada budu zatekli van zemlje, moi e da glasaju u diplomatsko-konzularnim predstavnitvima u kojima e, zavisno od prijavljenog broja biraa, biti otvorena biraka mesta.


lan Republike izborne komisije Miodrag Petrovi rekao je Tanjugu da jo nisu utvrena biraka mesta ni u Srbiji ni u inostranstvu, ali da nee biti posebnih novina, osim to e graani koji misle da e tog dana biti u inostranstvu moi do 15. aprila da se prijave svojim lokalnim zajednicama kako bi im to pravo bilo omogueno.

Oni e automatski biti izbrisani iz birakog spiska u Srbiji i bie upisani u poseban biraki spisak u inostranstvu na odreenom birakom mestu. Po zavretku izbora, kako je rekao Petrovi, takoe automatski, b

Dvoje dramaturga su u Gebelsovom tekstu izmenili samo tri rei, poslali ga vodeim srpskim partijama. Odjednom, svima su postala prihvatljiva razmiljanja Hitlerovog ministra za propagandu
Maja Pelevi i Milan Markovi, oboje mladi i izvoeni dramski pisci, ulanili su se za devet februarskih dana u sedam velikih politikih partija. Partijski ljudi su bili zadovoljni: novi lanovi su imali odline poslovne biografije, te su Maja i Milan za svega nekoliko dana uli u gotovo svaki partijski savet za kulturu. S obzirom na blizinu izbora, stranke su bile fokusirane na predstojeu kampanju, bile su im potrebne nove ideje, novi ljudi Maja i Milan su doli kao porueni. Ubrzo je poelo i razmatranje na koje bi poloaje u svetu kulture pridolice mogle biti postavljene nakon izbora. Zauzvrat, bilo je potrebno da novi lanovi predstave svoje poglede i razmiljanja o kulturnoj politici, politikom marketingu, odnosu prema stranci, ideologiji... Tekst o politikom marketingu koji su Maja i Milan poslali je, bez izuzetka, veoma pozitivno ocenjen; pojedine stranke su bile oduevljene.

Veernjim bogosluenjima na Veliki petak obeleava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukraen sto ispred oltara, koji predstavlja Hristov grob, iznosi platanica.
Svetenici iznose crvenu platanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve, to simbolino predstavlja hristovu sahranu.
Platanica se potom polae ispred oltara, a vernici u tiini dolaze na celivanje sve do subote uvee, uoi Vaskrsa koji se slavi od ponoi i kada se u znak vaskrnje radosti oglaavaju i prva zvona.
U Srbiji je obiaj da se na Veliki petak zaustave svi poslovi u kui i polju, obiaj je da se farbaju jaja i to u crvenu boju, koja je simbol prolivene krvi Hristove i novog ivota koji se raa iz njegove svesne rtve.
Patrijarh srpski Irinej ukazao je da se na Veliki petak desio najvei i najstraniji obraun u sveopte istorijskoj borbi izmeu dobra i zla, istine i neistine, ivota i smrti.
Srpska pravoslavna crkva obeleava Vaskrs u nedelju, 15. maja.
Patrijarh srpski Irinej pozvao je vernike da se na dan Vaskrsenja Isusa Hrista, koji svojim znaenjem, porukom i poukom obavezuje da svoju veru pravoslavnu uvamo i pravilno je ispovedamo, neprestano mole za brau i sestre na Kosovu i Metohiji.

U pismu dostavljenom parlamentu nabrajaju se svi sluajevi u kojima je MSP prekrio diplomatska pravila Ambasador Zoran V. Popovi, predsednik Sindikata diplomata u MSP, u pismu koje je upueno parlamentu tvrdi da je dolo do dramatinog naruavanja profesionalnog karaktera i efikasnosti diplomatske slube.
Umesto jaanja profesionalnog karaktera slube kao osnovnog kriterijuma izbora kadrova, presudni su partijska podobnost, grupni i lini interesi, uticaji i veze, partokratija, odnosno diskriminacija, tvrdi Popovi, i dodaje da od ukupno blizu 70 efova ambasada i misija Srbije nekarijerni ambasadori ine blizu 55 odsto.
U pismu se navode i najdrastiniji primeri - da se na elo diplomatskihmisija i na mesta ambasadora ili konzula postavljaju ljudi koji imaju i dravljanstvo drugih zemalja! Takav je sluaj diplomatsko-konzularnog predstavnitva Srbije u Australiji, na ijem elu se nalazi dravljanin Velike Britanije. U srpskoj ambasadi u Izraelu nae interese zastupa dravljanin SAD. U Americi se na elu ambasade nalazi dravljanin SAD! Slino stanje je i u Generalnom konzulatu u ikagu, na ijem elu se takoe nalazi ameriki dravljanin, dok konzulat u Torontu vodi ovek koji ima kanadsko dravljanstvo. A odnedavno i nau misiju pri OSCE u Beu, tvrdi se u pismu sindikalaca, vodi dravljanin Nemake.

Nakon reforme pravosua 2009. Blagoje Jaki prihvatio je najvie prigovora nereizabranih sudija. On lino izabran je za lana Visokog saveta sa najvie glasova kolega, to je predstavljalo iznenaenje za mnoge. Poto je poeo da usvaja prigovore nereizabranih sudija, postao je predmet posmatranja i meta pritisaka zato to vraanje tih sudija (bilo ih je oko 800 nereizabranih) na posao izgleda nije bilo u skladu sa ciljevima Visokog saveta sudstva nakon reforme.

Jakiev i sudije Milimira Lukia predlog bio je da se u skladu sa preporukom Evropske komisije sve sudije koje nisu osuivane i za koje nije ustanovljeno da zloupotrebljavaju poloaj vrate na posao i da se njihov rad ocenjuje na godinjem nivou, te da se na taj nain za dve-tri godine dobije prava slika i istinski nezavisno pravue. Nata Mesarovi (predsednica VSS) i njeni saradnici Risti i iri (koji je advokat i lan VSS, to se ne smatra sukobom interesa), meutim, drali su se svoje odluke da se od oko 800 nereizabranih (otputenih) sudija na posao vrati ne vie od oko 80.

U filmu Kum Frensisa Forda Kopole amerika mafija rtvama alje ponude koje ne mogu da odbiju. Borisu Tadiu desilo se neto jo perverznije: dobio je ponudu koju nije mogao da prihvati.

Ameriki predsednik Barak Obama pozvao ga je u Belu kuu maltene u isto vreme kada i Haima Taija. Tu ponudu nijedan predsednik Srbije ne bi se usudio da prihvati, barem ne u izbornoj godini.
Ironija je u tome da je Tadi godinama eljno iekivao poziv Baraka Obame. ak i njegovi protivnici bi se uostalom sloili da je takav poziv odavno ne samo zasluio ve i zaradio. U Vikiliksu smo itali da se amerika ambasadorka Meri Vorlik jo u januaru 2010. iznenadila kada joj se Tadi pri prvom susretu otvoreno poalio da ve etiri godine nije bio u Vaingtonu iako je toliko uinio na popravljanju bilateralnih odnosa Srbije i SAD.

Sluaj se sa predsednikom zaista grubo poigrao. Na kraju je ispalo da je Obamin poziv Tadiu bio za danas, esti april, na dvadesetu godinjicu poetka rata u Bosni i Hercegovini, dok je Haim Tai u Beloj kui bio predvien dan ranije. Kakva bi to paklena reklama za Tadievu izbornu kampanju bila!

Je li vam dosadilo da sluate o tome kako vlast u Srbiji za trinaest godina nije uspela da otkrije i kazni ubice Slavka uruvije?

Je li vam krivo to je Srbija danas zemlja u kojoj sloboda tampe postoji samo za vlasnike medija i njihove politike gazde?

Ukoliko je odgovor pozitivan, onda razmislite i o treem, kontrolnom pitanju:

Uviate li vezu izmeu to dvoje?

Iako se ne vidi na prvi pogled veza postoji, i to direktna, uzrono-posledina veza.

Voleli ga ili ne, Slavko uruvija ubijen je samo zato to je javno govorio i objavljivao ono to vlast nije htela da se uje.

Svialo vam se to to je govorio ili ne svialo, plaene ubice su u Slavka ispalile 17 metaka, a zatim ga "overile" i jednim pucnjem u glavu, u nedelju, na Uskrs, pred kunim pragom, samo zato to se sluio slobodom izraavanja, osnovnim ljudskim pravom zagarantovanim Evropskom konvencijom. Zbog toga su na njegovu sa

BEOGRAD - Pad industrijske proizvodnje u Srbiji u februaru najvei je od oktobra 2000. godine i, ako se ovakva tendencija nastavi, to e se videti u martu i aprilu, preti nam recesija, ocenio je danas ekonomski strunjak Stojan Stamenkovi.

On je dodao da je pitanje da li se februarski pad moe pripisati samo vremenskim neprilikama ili jaanju tendencija pada proizvodnje iz druge polovine 2011. godine, to moze da utice na dalji pad BDP. Desezonirani indeks industrijske proizvodnje nii je od proseka prethodne godine za 14,6 odsto i manji je nego u januaru 2012. za 13 odsto, rekao je on na prezentaciji novog broja asopisa Makroekonmske analize i tendovi (MAT).

Mogue je da je u februaru i pored problema u saobraaju i sanbdevanju strujom, dolo do intenziviranja pada industrijske proizvodnje to moe uticati na da stopa rasta Bruto domaeg proizvoda bude nia od 0,5 procenata, upozorio je Stamenkovi.

Stamenkovi je podsetio da je u protekle tri decenije, industrijska proizvodnja imala nejvei pad u junu 1992. godine zbog uvoenja sankcija, u aprilu 1999. zbog bombardovanja i u oktobru 2000. On je ukazao da je najvei pad u februaru 2012. zabeleen u proizvodnji elika zbog obustavljanja proizvodnje u elezari Smederevo, zatim u preraivakoj industriji kao i u oblasti rudarstva.

OTVORENO PISMO AUTORIMA DEKLARACIJE PREOKRET SRBIJU U EVROPU EVROPU U SRBIJU
Dragi edo, Vue i arko, dragi lideri manjina, drage moje javne linosti,
Ovom prilikom vam se obraam, jer sam oduevljen deklaracijom Preokret, kojom ste mi naprosto otvorili oi. I ja sam kao veina graana Srbije (nikako naroda) dugo bio u mraku, koji su oko mene stvorili jeftini mitovi i primitivni nacionalizam. Od kripe gusala i zveketa oruja nisam mogao da ujem svoje misli, niti da posluam svoje srce. Hvala to ste imali hrabrosti da pozovete na otrenjenje sve nas koji smo dugo lutali po lavirintu lanog srpstva i pravoslavlja. Jer ko jo veruje u Boga u 21. veku? Samo ludak i primitivac koji misli da se duhovnost mae na leba. Samo neki iracionalni tip, koji misli da su ljudi dobri i poteni i da se ovek ponekad moe osloniti na drugoga, umesto iskljuivo na sebe. emu svi ti silni molebani i odlasci u crkvu, zbog tamo nekog Kosova, kad je mnogo pametnije provesti vreme u nekom lepom trnom centru. Unapred se izvinjavam to ovo pismo piem groznom irilicom i nadam se da emo uskoro svi pisati latinicom - kao i sav civilizovan svet. Odavno ne vidim poentu srpskog jezika. Zato ga u narednom mandatu neka odlunija vlada ne bi ukinula? Zato da lomimo jezik neim to je toliko arhaino i prevazieno, umesto da svi lepo govorimo engleski, francuski i nemaki? Kad naa zemlja jednog dana bude konano slobodna i podeljena na interesne zone velikih slobodarskih sila, moda e nam se taj san i ostvariti.

Radei predano na zamajavanju graana, koalicioni puleni Borisa Tadia promovisali su pre godinu i po dana neto emu su nadenuli naziv Ekonomska diplomatija, kao da nam nije dosta to na budetskoj grbai ve trpimo Jeremievu diplomatiju, ono blentavo lobiranje po Africi i atlantskom otoju koje je donelo toliko dobrog i korisnog u nae ivote, demolirane navodnom dravotvornou iza koje ne stoji nita do epohalne pljake

Razume se, gde su u igri pljaka ili erdanje, tu je i G17 Plus u odumiranju, stranka kojoj je po koaliciono-feudalnoj strategiji zapalo lukrativno Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, moralno i materijalno odgovorno za nastanak takozvane Ekonomske diplomatije i regrutaciju ekonomsko-diplomatskih trudbenika, rasporeenih na dunost u takozvanim diplomatsko-konzularnim predstavnitvima po zemljama koje su oznaene kao prioritetni ekonomski partneri Srbije.

Predizborni slogan ko ima zemlju ima i budunost je licemerna antimetafora srpske politike. Ba kao i slogani dosadanjih partokratora o ukidanju partitokratske drave. Ako partokratori ukidaju partitokratiju, vi sigurno vozite mercedes proizveden u Niu koji su obeali 2008. godine
Prvi zadatak nove vlade Srbije, ma ko da je formira, treba da bude moralna obnova drave. Kampanja za vlast u Beogradu, kakvu graani viaju poslednjih dana, obesmislila je do gaenja ono to se naziva sveu graana. ta je drava koja promovie la kao budunost? ini se da medijska mimikrija dnevnopolitike lai doivljava vrhunac upravo u proevropskoj Srbiji.

Politika stranka, koja je vie od decenije promovisala pribliavanje, uzgred budi reeno tek birokratsko, Evropskoj Uniji, u predizbornoj kampanji tvrdi da onaj ko ima zemlju ima i budunost. Pritom, elnici te vladajue stranke uopte nee organizovati iste te izbore na celoj teritoriji svoje zemlje.

Ovog urevdana, Srbija po deseti put bira prvog oveka drave. Neko bi zbog ovog podatka mogao pomisliti da naa zemlja moe da se pohvali visokim stepenom demokratske prakse. Meutim, sagledamo li stvari paljivije, uoiemo da smo za vie od 20 godina, od kad je u Srbiji uvedeno viestranaje, imali samo tri lidera koji su se smenjivali na mestu predsednika Republike Srbije.

Prvi je na tom mestu, neprikosnoveni voa i lider Socijalistike partije Srbije Slobodan Miloevi, koji je davne 90-te godine odneo ubedljivu veinu glasova naih graana. Njega je na tom mestu smenio kandidat iste partije Milan Milutinovi, linost ogranienog liderskog kapaciteta koji je, moda ba zbog te injenice, na funkciji ostao do 2003. uprkos demokratskim promenama koje su se desile 2000. godine. Od pomenutog prevrata 5. oktobra Srbija je, zbog rigoroznog izbornog zakona koji je zahtevao osvajanje vlasti sa izlaznou vie od 50 odsto biraa, bezuspeno birala ak tri puta - dva puta 2002. i 2003. godine.

Uoi prenoenja posmrtnih ostataka Slobodana Jovanovia: Ko jo od znamenitih Srba poiva u tuini. Mnogi umetnici, kraljevi, dobrotvori, igrom sudbine i danas su po grobljima irom planete Kud god krene, gde god se okrene, u dalekom belom svetu poivaju nai. Kraljevi i knezovi. Velikani nauke i umetnosti. Dobrotvori. Srpske vojvode. Nezaslueno i nepravedno humke im prekrila trava i zaborav. Neki su, istina, eleli da im tuina bude sudbina. Neki su vapili da ih vrate u Srbiju. Ali rod, raspet, utuen i izgubljen u vremenu, nije imao vremena. Ni sluha, strahujui, valjda, i od njihovih kostiju.
Zapisao je ovo, gotovo pred smrt, veliki vladika Nikolaj Velimirovi, i sam izgnanik u taj daleki, beli svet. Njemu je elja ispunjena - da poiva u svom Leliu kod Valjeva. Poetkom devedesetih vraen je u otadbinu. U svoj zaviaj. U malenu crkvu, zadubinu.

Dijaspora je pre etiri godine glasala na 75 birakih mesta u 42 drave. O kakvom je izbornom turizmu bilo rei, najubedljivije govori odnos broja biraa i kontrolora na najprimamljivijim lokacijama. Tako je u Pekingu glasanje 46 biraa ispratilo 30 kontrolora, u San Francisku je taj odnos bio 90 prema 20, u Lisabonu 60 prema 12, a u Aliru je 35 biraa prolo pratnju 15 posmatraa. Sve u svemu, na izbore 2008. izalo je 10.000 biraa van Srbije (petina upisanih), nadziralo ih je vie od 1.600 kontrolora van Srbije i oni su skrckali 1,5 miliona evra iz dravne kase.

DESPOTOVAC Predsednik Srbije Boris Tadi pozvao je danas Srbe u dijaspori da se vrate u maticu i zaraeni novac uloe u porodine biznise.

Tadi je, prilikom posete preduzeu "Mlinpek-Plaane", koje je pre 13 godina osnovao povratnik iz Francuske Miodrag Jovi, istakao da bi voleo da i drugi Srbi u dijaspori krenu njegovim stopama i nastave svoj posao u Srbiji.

"Time niste na teretu drave, ve svojim privatim preduzetnitvom doprinosite razvoju drutva i drave. To je neto to treba da se podri", rekao je Tadi.

Predsednik Srbije je istakao da je istorija porodice Jovi zanimljiva, budui da je u dve generacije u inostranstvu uspela da sauva svoj jezik i kulturu, kao i elju da se vrati u postojbinu i uloi u njen razvoj.

Vlasnik preduzea "Mlinpek-Plaane" izjavio je da je potrebno da drava podstie otvaranje malih i srednjih preduzea i privue ljude iz dijaspore da ulau u Srbiju tako to e pojednostaviti administrativne procedure za otvaranje firmi i poslovanje.

Nepoznati NATO pilot je 23. aprila 1999. godine sravnio sa zemljom RTS-ov studio u Aberdarevoj, upravo studio odakle su strani dopisnici slali potresne snimke koji su protivreili laima Dejmija eja, i tom prilikom pobio 16 muenih radnika. Janko Baljak od tada do danas navodno istrauje i dokumentuje taj zloin, ali se jo nikada nije ni potrudio da sazna ko je ispalio tomahavk na RTS. Niti ko je izdao nareenje da se gaa televizijski studio, najoiglednije civilan od svih civilnih ciljeva na svetu. Niti Janko priziva pravdu za one koji su gaali TV stanicu, to je ratni zloin sam po sebi, taman i da nikoga unutra nije bilo. Ne, Janko se sa onim svojim stalno razrogaenim oima i izrazom lica koji kukumave ak i pre nego to mu se zauje glas, ve 13 godina bavi samo jednim pitanjem: ko je jadnim radnicima naredio da ostanu u studiju? To pitanje nikako nije nevano, taman posla. Ali, Janko njime prikriva sva ostala, ak i bitnija pitanja, vezana za bombardovanje RTS-a, a svakako i za bombardovanje Srbije. Vezana za, ako hoete, politiku pozadinu granatiranja jedne drave ili jedne televizije. Hrabar koliko i kosm

Prema Izvetaju Agencije za borbu protiv korupcije, to je uveanje od ak pet puta u odnosu na 2010. godinu


Uprkos svetskoj recesiji, dravnom deficitu, visokoj stopi nezaposlenosti, veoma visokom kursu evra, drava Srbija nema problema zaposlenima na poloajima.

U proloj godini Agencija za borbu protiv korupcije evidentirala je ak 20.617 funkcionera, pie u izvetaju ove agencije koji je direktorka te institucije Zorana Markovi predala predsednici Skuptine Slavici uki-Dejanovi.

Prema Izvetaju o radu, to je uveanje od ak pet puta u odnosu na 2010. godinu. Ovakav rast zabeleen je zbog izraivanja i postavljanja registra funkcionera, u koji su oni duni da se prijave. Po prvi put je objavljena i evidencija poklona koji su dobijali funkcioneri, pa je tako zabeleeno 485 darova koji su primili dravni slubenici.

Prema nemakim podacima 4.600 srpskih dravljana je u 2011. podnelo zahtev za azil u toj zemlji. Veina su Romi sa siromanog juga Srbije koji Nemaku biraju zbog, kako kau, tolerantnog odnosa te drave prema azilantima
Prema podacima romskih udruenja sa juga Srbije, najvei broj azilanata u Nemaku dolazi iz Leskovca, iz tri gradska romska naselja sa preko 10.000 stanovnika. Predsednik drutva Rom Aca Demirovi (51), ija je erka sa porodicom otila u Nemaku pre tri meseca, kae da su Nemci narod koji saosea sa Romima.
Nemaka je najpovoljnija zato to ljudi shvataju nau naciju. A kao socijalni sluaj, da kaem kao azilant, vie uzima pare nego da radi, objanjava Demirovi.
Za Zorana Muratovia (46) i njegovu sedmolanu porodicu, Nemaka, u kojoj je proveo mesec i po dana, bila je jedini nain za preivljavanje zime jer se iz optine u blizini tutgarta vratio sa 4.000 evra u depu.
Da povuete azil i dobijete od oveka po 500 evra. Okej, ta, potpisau. Ii emo kui sa parama i plus besplatan prevoz do Leskovca, prepriava Muratovi razgovor sa predstavnikom nemake optine.
Bolna iskustva azilantskog ivota
Srbiji je poetkom 2010. godine pretila opasnost od vraanja na vizni reim zbog naglog priliva politikih azilanata u Belgiji. Najvei broj inili su siromani Albanci iz Preeva i Bujanovca. Taj talas je zaustavljen dogovorom dve zemlje.
Zoran Amedovi (46), koji je sa suprugom Nevenom proveo osam meseci u azilantskom centru u Hanoveru, kae da se u Nemaku odlazi organizovano, autobusom koji krui po romskim naseljima, ali da su iskustva iz azilantskog ivota bolna.
Supruga i ja smo plakali svakog dana. Nema nigde bolje od mog doma, od mog grada, od moje drave. Rekao sam da u poljubiti beton kada stignem na granicu, prisea se Amedovi.

Dok Savet Evrope, ali i Evropska unija trae od Vlade Srbije da se hitno izjasni o tome kome je i kako prodavala velika dravna preduzea, ko je od toga uzeo milionske provizije, i na ijim se raunima taj novac nalazi, u trenutku dok predsednik Srbije dobija jo jedan amar iz Brisela a pred vratima mu stoje izbori i smena, uznemirena lopovska manufaktura iz te familije pokuava da oivi mrtvi zemunski klan, sluaj "politikog inspiratora" inievog ubistva i sluaj pobune JSO...
Vlastodrci iz redova samozvanih demokrata troe poslednje dane, nedelje i mesece svoje vladavine. Teka bolest ove korumpirane i na svaki nain kompromitovane vlasti, ve je u odmaklom stadijumu i neizleiva je.
Ali, bez obzira na to to je potroio svoje vreme i prilike, ovaj politiki pokojnik pokuava svim silama da se odbrani od odlaska u istoriju! Snano je, sa vrha drave, nanovo pokrenuta inicijativa da najvee hulje pljakake tranzicije, njihova partija i imovina, nekako preive.
Meutim, kako kad nemaju nijednog bitnog saveznika u svetu, kad su upropastili sve, od ekonomije do diplomatije? Kako, kad ih i u domovini preziru?
Vrhovnik i njegovi osavi savetnici, u nameri da umaknu sudu istorije, a posebno redovnom sudu, odluili su da podgreju priu o rtveniku, o raspeu, da ponovo potaknu emocije kod naroda. A narod, to su glasovi! Glasovi su poslanika mesta, glasovi su ministarska mesta, javna preduzea, javne nabavke, glasovi su milioni i milijarde evra...
to su izbori blii to je potreba ovdanjih lanih demokrata za adekvatnim neprijateljem sve vea. A provereni neprijatelj svake diktature je onaj skriveni, nepoznati neprijatelj, onaj koji moe biti svako. Tako je najlake iriti strah meu ljudima, drati ih na lancu, upravljati njima...
Samo zato, i ni zbog ega drugog, nanovo je pokrenuta pria o potrazi za "politikim inspiratorima" ubistva nekadanjeg srpskog premijera Zorana inia i pobuni jedinice za specijalne operacije (JSO), od kojih su svi do sada uhapeni do dananjeg dana bili revnosni slubenici i ove sadanje vlasti, zaposleni u MUP-u i BIA! Zato se ta vlast setila da ih hapsi danas, a ne pre godinu, dve, pet ili sedam?
Samo zato, i ni zbog ega drugog, licemerna druina lanih demokrata opet vri istragu i lije suze nad ovekom, koji, da je danas iv, veinu njih ne bi eleo da vidi ni u svojoj stranci, ni u dravnim ustanovama, ni u privatnom ivotu...

Za kratko vreme izgradiemo i pristupne puteve koji su potrebni da zadrimo metane u Donjem Vlasu, poruio Branislav Jovanovi, kandidat URS za gradonaelnika Nia


U kampanji je mogue sve, pa i otvaranje mosta od, verovali ili ne, sedam metara?!

Branislav Jovanovi, izvrni direktor Direkcije za izgradnju grada i kandidat URS-a za gradonaelnika Nia, u selu Donje Vlase pustio je u rad most koji ima svega sedam metara, a irok je pet metara! Gradski elnici Nia potrudili su se da naprave od ovog dogaaja sveanost, pa su pozvali novinare i sveano presekli vrpcu na ovom velelepnom zdanju.

To nije sve. Jovanovi je otiao korak dalje u predizbornim obeanjima, pa je obeao da e u najskorije vreme biti izgraeni pristupni putevi!

Vreme je za organizovan povratak u Maticu! Uz vau pomo, napraviemo novu nacionalnu elitu!
Beograd, 23.03.2012
Moda ova misao, iz najrazliitijih razloga, boli, ali neko mora prvi da je glasno i jasno izgovori: vreme je za povratak Srba rasejanih irom sveta u otadbinske zemlje na Balkanu. Ima li bilo ko iluziju da je takvo neto lako, kolektivno i brzo ostvarivo? Ali, ima li koga da ponudi alternativu asimilaciji?

Moe li Seoba Srba jednom u naoj istoriji krenuti u obrnutom pravcu nazad ka Otadbini?

Nacionalno stanje srpskog naroda danas kako u Otadbini tako i u Rasejanju nije za pohvalu. Posebno u Matici imamo puno velikih problema: duhovni zamor, moralni kolaps, bioloko posrtanje kroz belu kugu i autogenocid putem abortusa, kulturoloka nesvestica i tuinomanija, kao i dravni raspad kome ne vidimo kraja - jesu tekue slike nae stvarnosti.

Na elu srpskog naroda decenijama unazad nalazi se umorna i prevaziena intelektualna i politika elita, potpuno bezidejna i kompromitovana, naa privreda premreena je tajkunskim monopolima i odsustvom investicionog plana za domau proizvodnju, na sve strane ekstraprofiteri osloboeni bilo kakve socijalne odgovornosti, korumpirana birokratija, strane agenture koje vode unutranju politiku, kontrolisani mediji i spreavanje javnih rasprava po najvanijim egzistencijalnim pitanjima. Sigurno je da nema vie nikog ozbiljnog ko u korumpiranoj i kolonijalnoj vlasti ili razbijenoj i razjedinjenoj, umornoj i nesposobnoj opoziciji vidi neku nadu.

Prodavci magle opet nas uveravaju da e u naim ivotima ve sutra cvetati hiljadu cvetova. A o tome ta su ili nisu uradili ni rei. Koliko prevara, propusta i legalizovanih pljaki su napravili, pria je za Agatu Kristi ili Le Karea. Evo nekoliko ilustracija. Fond za razvoj pri Vladi Srbije (latifundija G17) doskora je radio bez ikakve kontrole. Nedavno kad je podvuena crta, ispostavilo se da je iz Fonda podeljeno milijardu evra, uz kamatu od jedan do pet odsto, uglavnom tajkunima, a nikako maloj privredi i porodinom biznisu. Evo eme sjajne finansijske prevare: Tajkun kupi fabriku od drave, uzme kredit od Fonda za razvoj pa iz poslovanja fabrike vraa kredit. Znai, drava mu je poklonila i fabriku i kredit. Briljantno!

Tokom vojne intervencije NATO-a protiv tadanje SRJ u prestonici je uniteno ili oteeno vie stratekih objekata. Mnogi od njih ni do danas nisu obnovljeni.Za 78 dana koliko je trajalo bombardovanje poginuo je 1.031 pripadnik vojske i srpske policije, a tee i lake ranjeno oko 6.000 civila, meu njima 2.700 dece. Ranjena su 5.173 vojnika i policajca, a desetak osoba se i dalje vode kao nestali.

Ukupna materijalna teta procenjena je tada na 100 milijardi dolara. Ratni gubici NATO u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjeni.

Najtea bitka u toku NATO bombardovanja SRJ dva meseca je voena u rejonu karaule Koare ispod planine eravica. - Osim OVK, meu agresorima su se nalazili i pripadnici francuske Legije stranaca, specijalci britanskog SAS-a, italijanski i nemaki specijalisti za navoenje artiljerijske vatre, a njihovi napadi izvoeni su uz vazdunu podrku NATO avijacije. Moj bataljon je imao neto vie od 1.000 boraca u sastavu 125. motorizovane brigade, a bili smo pojaani i jednim brojem pripadnika 63. padobranske brigade iz Nia i dobrovoljcima. Imali smo i dva odreda dobrovoljaca iz inostranstva, jedan je sainjavalo oko 40 ruskih kozaka, a drugi dvadesetak Skandinavaca. Bili smo reeni da svi izginemo, ali da ne dozvolimo da i na jedan pedalj srpske zemlje stane neprijateljska izma - kae urkovi za na list.

Danas se navrava 13 godina od kada su poeli vazduni napadi NATO snaga na Srbiju, odnosno tadanju SRJ, u kojima je za 78 dana ubijeno najmanje 2.500 a ranjeno i povreeno vie od 12.500 ljudi

Poginuo je 1.031 pripadnik vojske i srpske policije, a tee i lake ranjeno oko 6.000 civila, meu njima 2.700 dece. Ranjena su 5.173 vojnika i policajca, a desetak osoba se i dalje vode kao nestali.
Ukupna materijalna teta procenjena je tada na 100 milijardi dolara. Ratni gubici NATO u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjenii. Odluka o agresiji na tadanju SRJ doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu je tadanjem komandantu saveznikih snaga, amerikom generalu Vesliju Klarku izdao generalni sekretar NATO Havijer Solana.
Klark je docnije u knjizi "Moderno ratovanje" napisao da je planiranje vazdune operacije NATO protiv SRJ "sredinom juna 1998. ve uveliko bilo u toku" i da je zavreno krajem avgusta te godine.
SRJ je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i P