Realno je da e plate budetskih korisnika i penzije u aprilu biti uveane 4 odsto, u skladu sa fiskalnim pravilima. Inflacija e usporavati prvih nekoliko meseci ove godine, a potom e kretanje cena zavisiti od kursa, kao i od tendencija na globalnim berzama sirovina
Meunarodni monetarni fond procenjuje da e izvesna recesija u evrozoni usporiti svetsku ekonomiju, koja e ove godine rasti za skromnih 3,25 odsto. Politika tednje, od koje lideri evrozone ne odustaju, dodatno e usporiti rast i naruiti trino poverenje. MMF podrava sreivanje nacionalnih budeta, ali predlae izbegavanje ekstremnih mera tednje posebno u nestabilnijim dravama poput Italije i panije. Srbija svakako nee biti imuna na pogoranje stanja u zapadnom susedstvu, odnosno u EU.

Dravi u odstupanju vie nisu potrebni dravnici ve steajni upravnici i raunovoe

Euforija je prola. Agencije su samo turo izvestile da je Saif Al Islam, sin i naslednik pukovnika Gadafija, uhvaen na jugu Libije, u blizini granice sa Nigerom. to je, naravno, jo uvek daleko bolje nego da je, poput oca, linovan i ubijen kao pas. (Uzgred, da je na takav nain i naoigled itavog sveta muen i ubijen pas, siguran sam da bi protest i gnev udruenja za zatitu ivotinjskih prava bio kudikamo glasniji i efikasniji nego to je to bio sluaj sa reakcijama organizacija za zatitu ljudskih prava na brutalnu likvidaciju biveg libijskog voe.)

Pre 20 godina, 15. maja 1992, u Tuzli se dogodio zloin. Napadnuta je kolona pripadnika JNA koja se povlaila iz grada, kolona koja se kretala ulicama grada u mirnodopskom poretku. Bez ikakvog otvaranja vatre, vojnici su sedeli u kamionima pod obinim ceradama. Na njih je otvorena besomuna paljba, uz direktan televizijski prenos, poginuo je 51 vojnik, a jo 50 ih je ranjeno. U oktobru 2010. godine odlukom Apelacionog suda u Beogradu, Ilija Jurii, koji je prvostepeno suen na 12 godina zatvora zbog tog ratnog zloina, osloboen je pritvora, prvostepena presuda mu je ukinuta, a vee kojem je predsedavao sudija Sinia Vai naloilo je da se Juriiu odri novo suenje pred novim sudskim veem. Juriiev advokat je izjavio da sud Srbije ne moe da naredi njegovo eventualno privoenje iz BiH.

Intervju:
Dr Vladimir Gligorov, nauni saradnik u Bekom institutu za uporedne studije govori za RSE o najavljenim reformama u EU i o refleksijama na drave Balkana.

Gligorov odgovara na pitanja ta to znai za zemlje, poput Srbije, koje ekaju odluku o kandidaturi za lanstvo u EU, da li e kriza koja je zahvatila svom estinom Italiju i Grku potpuno izmeniti lice Evrope, ta znai EU na dva koloseka, Evropa sa dve brzine.

Nije li malo udno to se drama (sa elementima tragedije i farse) pravi sada, kada razlike izmeu rivala praktino i nema

Srbiji opet preti postizborna drama, iako, paradoksalno, rezultati nikog iole upuenog nisu mogli iznenaditi, s obzirom na to da su oni bar kada se radi o odnosu izmeu dve najvee stranke ve mesecima vrlo slini, sa svega nekoliko procenata prednosti na jednu ili drugu stranu. S tim da su na kraju i jedni i drugi dobili neto manje od oekivanog, a SPS nekoliko procenata vie, to je Ivicu Daia i uinilo pr(a)vim pobednikom ovog jo neokonanog izbornog ciklusa.

Zapravo, jedino pravo iznenaenje ovih izbora, mada je ak i ono bilo donekle nasluivano, jeste to to su radikali skliznuli ispod cenzusa, sa velikim ansama da tu i ostanu. Interesantno je da se o tome u medijima veoma malo govori. I moda itava ova aktuelna naprednjako-dverjanska galama o pokradenim izborima to ne znai da nije bilo, to bi rekao Velja Ili, kraduckanja, a posebno muljanja sa nevaeim listiima pored ostalog, ima za cilj i da malo zabauri udeo ove dve stranke u udruenom poduhvatu potapanja radikala kao i ovakve i onakve, ali nesumnjivo dosledne, proruske, antievropske i antihake srpske parl

Srpski episkopi jue su na zasedanje Sabora SPC u Patrijariju doli inkognito", veto sakrivajui svoje skupe automobile od oiju javnosti, to nekoliko prethodnih godina nije bio sluaj
Luksuzno ..... Episkopi su ovoga puta mercedese" i audije" pokuali da sakriju od oiju javnosti i uparkirali se iza zgrade Patrijarije

Ipak, to ne znai da su vladike dole gradskim prevozom ili peice, ve su ove godine vozila bila skrivena od oiju javnosti, parkirana iza zgrade Patrijarije, gde nije dozvoljeno snimanje.
Nepoznat dnevni red

Zavet skromnosti je bar prividno bio ispotovan pa su vladike u 9,45 sati izali iz patrijarijskog dvora i uli u Sabornu crkvu, gde je svetom arhijerejskom liturgijom, koju je predvodio patrijarh Irinej, oznaen poetak redovnog majskog zasedanja. Iako dnevni red sabora nije poznat, portparol SPC vladika Irinej baki rekao je da e biti razmatrana tekua pitanja crkvene prosvete, kao i tekoe sa kojima se Crkva suoava u Crnoj Gori i Makedoniji. Ipak, najvee interesovanje izazivaju najavljena penzio

Beograd - Oekujemo da nam neko iz DSS objasni po ijem nalogu i u ijem interesu je Aligrudi krenuo da blati i klevee Dveri u trenutku kada treba da se dogovorimo o zajednikom frontu protiv Tadievog reima i protiv izborne krae.

Dveri su pre sedam dana izale sa otvorenom optubom da je reim Borisa Tadia ukrao izbore. To smo tada uradili sami dok su sve druge opozicione stranke utale i snudeno prihvatale da je narod opet glasao za reim. Dveri su same uzbunile srpsku javnost i dovele do toga da i SNS i DSS mogu da se tek posle nekoliko dana pridrue borbi koju smo mi zapoeli. I ova situacija nije nita novo, Dveri su ve navikle da sve svoje bitke sa reimom vode same kako su to radile i prethodnih godina.

Ipak, ono to nas posebno boli jeste napad koji na nas dolazi iz opozicionih stranaka. Napad koji su Dveri trpele tokom cele izborne kampanje, a koji je dolazio od strane nekih opozicionih medija je upravo ovih dana obesmiljen poto su ti isti mediji postali otvoreni za Dveri i priznali nam ulogu naja

Beograd Dveri su jake jer im neko, pretpostavljam iz reima, omoguava da zauzimaju neverovatan medijski prostor, ak od tri do etiri puta vei od DSS. Da smo mi imali toliki prostor u tampi, bili bismo najjaa opozicija!

Ovo je u razgovoru za Informer izjavio Milo Aligrudi, potpredsednik DSS, uz obrazloenje po kome reim gura Dveri kako bi se obezbedio od Demokratske stranke Srbije.

- Dveri nisu stranka, registrovani su kao grupa graana i zalau se samo za neke naelne vrednosti. Za razliku od njih mi smo parlamentarna stranka. Imamo razraen politiki program i konkretne mere koje emo preduzeti ukoliko doemo na vlast.

* Da li su ovi izbori pokradeni?

- Ne mogu da kaem da li je ugroen izborni proces u celosti ili nije, dok se ne utvrde sve pojedinosti. Mi smo imali uvid u glasaki materijal i utvreno je da postoje nepravilnosti na tri mesta u Kuevu fali dak listia, a u Leskovcu i Valjevu postoji razlika izmeu zapisnika i broja glasakih listia. Poto su pobegli i predsednik i potpredsednik RIK, o tome niko nije napravio ni slubenu beleku, pa ne moe

Na ovo pitanje elim kratko da odgovorim, i to u istorijskoj ravni, budui da sam fenomen srpskog iseljenitva dugo pratio a rezultate svog istraivanja objavio u etiri dopunjavana izdanja Srpske emigracije, s podnaslovom Prilozi za istoriju srpskog iseljenitva 1830-1992. Oslanjajui se na radove i iskustva malobrojnih prethodnika, mogao sam samo da potvrdim njihove zakljuke da na poetku svakog emigrantskog ivota stoji nezadovoljstvo. Beanje od ute senke gladi bio je najei, ali ne i jedini motiv za naa esta i mnogoljudna preseljenja. Politiki progoni pojedinaca i itavih slojeva drutva, besperspektivnost i oseaj ugroenosti ka

Graani Srbije e 6. maja deveti put od uvoenja viestranakog sistema, 1990. godine, birati poslanike za Skuptinu Srbije, ali po novim pravilima. Podsetimo se kako je Srbija glasala na minulih osam izbora.

11. maj 2008.Na prethodnim parlamentarnim izborima, odranim 11. maja 2008. godine, najvie mandata u republikom parlamentu osvojila je Koalicija Za evropsku Srbiju (102), koju su, izmeu ostalih, inili DS i G17, Srpska radikalna stranka (78), iz ije poslanike grupe su se septembra 2008. godine izdvojili pojedini poslanici s Tomislavom Nikoliem na elu i formirali novi klub Napred, Srbijo!, koji sada broji 21 lana. Na tim izborima Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija su dobile 29 mandata, Socijalistika partija Srbije Jedinstvena Srbija Partija ujedinjenih penzionera Srbije 20, a Liberalno-demokratska partija 12, Savez vojvoanskih Maara etiri...

21. januar 2007.Pre toga odrani su izbori 21. janaura 2007. godine, a izbornu trku tralo je 20 izbornih lista, a kro cilj radikali su proli s 81 mandatom, demokrate sa 64, Koalicija DSSNS-a sa 47, G17 plus s 19, socijalisti sa 16, a Koalicija LDPGSSSDULSV-a s 15 osvojenih poslanikih mandata. Savez vojvoanskih Maara dobio je tri, Koalicija Lista za Sandak2 dva, a Unija Roma Srbije, Koalicija Albanaca Preevske doline i Romska partija po jednog poslanika u parlamentu.

U osvit predizborne utnje, pred fajront u bircuzu Srbija", dolo je vreme da podvuemo i saberemo ta je ko od pijanih gostiju na raun kue naruivao, poruivao i, kako to ve u kafani biva - lagao, masno kao kafanski stolnjak
Boris Tadi: mandata - komada dva. Poruio da ne smemo stati na pola puta, to znai da mu trebaju, jelte, jo dva. Mada skeptici tvrde da se na kraju tog puta na kojem ne smemo stati nalazi provalija, voa tvrdi da i na ponor treba gledati kao na novu ansu koju ne smemo da propustimo, jer i pad je let...

Uinio neopisivo zadovoljstvo naciji istravi Trku zadovoljstva" na Beogradskom maratonu, a u meuvremenu golim rukama ubio dva lava koji su tumarali prestonikim ulicama, spasao etvoro dece iz zapaljene kue, bratel majcom ugasio pomenuti poar, naredio nebu da se razvedri nad Srbijom (nebo ga bespogovorno poslualo), pronaao pola miliona radnih mesta na arh

Nakupilo se dovoljno indicija da se ozbiljno ispita da li je re o organizovanoj pljaki izbora. Ako bi se tako neto moglo dokazati, tek onda bi protestno glasanje dobilo pravi smisao. Ono ne bi bilo izraz pukog nezadovoljstva strankama i izbornom ponudom, nego poetak borbe protiv novog autoritarnog reima u kome su demokratski izbori fingirani. Da li je taj reim nov ili nastavak prolosti, da li se moe menjati bez odbacivanja prolosti, i da li e uopte do takvog neeg ikada doi, ostaje vana tema za budue rasprave

Ne u ponedeljak posle izbora, ali vrlo brzo, za nekoliko meseci, oekujem ozbiljno restrukturiranje srpskih politikih partija. Na prvom mestu Srpske napredne stranke, gde oekujem rasplet u vrhu izmeu Aleksandra Vuia i Tomislava Nikolia. Oekujem i da e Vui u vremenu koje dolazi ipak uspeti da pokae svoj politiki talenat, koji nesumnjivo ima. Od naprednjaka, koji su tri godine potroili na dogovore sa DS kako da vladaju zajedno, oekujem da naredne godine potroe na to da postanu prava stranka i da nastave sa podmlaivanjem kadrova i okupljanjem strunih ljudi.

Personalne promene oekujem i u DSS, koji jednostavno ne sme ideju o vojnoj i politikoj neutralnosti Srbije da potroi na ovim izborima. Oekujem da e Vojislav eelj po povratku iz Haga pokazati da nije izgubio sve politiko umee i da e znati da sauva Srpsku radikalnu stranku. Oekujem i da e posle izbora SPS i LDP, kao stranke na vlasti, dobijati sve veu podrku graana nautrb DS.

Verovati politiarima jednako je ozbiljna i mudra rabota, kao slanje svoje ene sa enkom na letovanje, poto vas je on prethodno ubedio da joj je najbolji drug. Iako je to aksiom srpske politike i psihologije, tokom svake kampanje ponavljamo isto. Uplaujemo im skupe aranmane, a onda se brzo, vrlo brzo, oseamo kao najmlai Topalovi koji je proetao do jezera.

Niz enkinih postupaka i radnji posle kojih oseate izrasline na slepoonicama, iako, kada se pogledate u ogledalo, lepo vidite da niste jelen, naziva se predizborna kampanja. Ali tokom tog neumitnog procesa postoje dva dana kada je svim naim enkama zabranjen pristup ekranu i novinama. U ta dva divna dana, uglavnom, shvatimo da je ivot lep i mogu i bez njih...

Zato e nam ovaj petak i ova subota strano nedostajati. ak e i reklame banaka i lizing kua izgledati kao nevina, deja istina, oiena od svega prljavog. ak i kada vam za ispunjenje vaih snova nude kamate tek neto vee od zelenaa iz kraja, koji sa ekipom eta nou bejzbol-palicama, i ta e poruka zvuati kao otelotvorenje konane pravde, one koju na tacni donosi svevinji.

U poslednjem danu predizborne kampanje u pokuaju da svojoj partiji namaknu jo koji glas, funkcioneri Demokratske stranke su prevazili sve to je do sada vieno na ovim prostorima. Tadi i kompanija su se razleteli na sve strane i u samo jednom danu otvorili damiju, crkvu, dodelili socijalne stanove, obeali jo koju hiljadu radnih mesta, otvorili obilaznicu uraenu ak osam meseci pre roka, pripretili korisnicima podsticajnih sredstava, opratali rate za stanove, poklanjali kasarne, otvarali pote... samo to jo nisu iskakali iz pateta i kinder jaja. Zbog injenice da su reimski mediji bez izuzetka nastavili predstavljanje projekata DS i tokom izborne tiine, e-novine e i tokom tog perioda nastaviti da prate izborne aktivnosti

Nae partije se ponaaju prema budetu kao prema vedskom stolu propisujui u parlamentu sredstva za predizborne aktivnosti

Otkako je poela predizborna kampanja dravni funkcioneri su neuporedivo aktivniji nego to su bili u martu ili aprilu prole godine, pokazuje istraivanje Transparentnosti Srbija. Rekorder je predsednica parlamenta i vrilac dunosti predsednika Slavica uki-Dejanovi koja se od 13. marta do 25. aprila ove godine u javnosti pojavila 11 puta vie nego u istom periodu 2011. godine.

Kako su zabeleili aktivisti Transparentnosti Srbija, prole godine je u ovom periodu bila na svega dva javna skupa, a ove godine na 22. Na drugom mestu je njen stranaki kolega poslanik i direktor Srbijagasa Duan Bajatovi, koga je bilo sedam puta vie, Milutin Mrkonji, ministar za infrastrukturu, est puta vie se pojavljivao, a predsednik Srbije Boris Tadi pet puta vie nego prole godine. Jedino Rasim Ljaji, Verica Kalanovi i Zoran Stankovi nisu poveali svoje prisustvo u medijima.

Kad emo iz partokratije u demokratiju?

Politikolog Duko Radosavljevi za DW kae da se u ovoj kampanji vodi borba oko sigurnih glasaa, jer novih nema na horizontu. Kampanja je dosadna, kada se gleda sa aspekta stanovnitva i dobra je stvar to su politike partije svesne toga da su bile tolio bezobrazne poslednjih godina da ne smeju toliko da izau pred javnost. Ali, s druge strane, kampanja je i prljava i vidimo da partije idu da zabelee one svoje takozvane tvrde birae, jer znaju da njih moraju uzeti, poto nove izgleda nee dobiti na ovim izborima, kae Radosavljevi.

Fotografija fakultetske diplome Tomislava Nikolia jue se prvo pojavila na Tviteru. Zatim je Zorana Mihajlovi, funkcionerka SNS-a, pokazala diplomu na konferenciji za novinare, kao odgovor na tvrdnje Lige socijaldemokrata Vojvodine da Nikoli nije diplomirao. Na diplomi se vidi da je Nikoli Fakultet za menadment upisao kolske godine 20032004. i da je diplomirao 2007. sa ocenom 10 na diplomskom. Tokom studija imao je prosenu ocenu 8,37.

Da je lider SNS-a diplomirao na tom privatnom fakultetu u Novom Sadu potvrdio je za Politiku Zoran Savi, vrilac dunosti dekana Fakulteta za menadment iz Novog Sada, sa seditem u Sremskim Karlovcima.

Tomislav Nikoli je diplomirao na naem fakultetu 2006. godine, a njegovo ime se nalazi i u fakultetskoj monografiji, na spisku diplomaca rekao je Savi.

Prof. dr Radivoje Papovi, roen u Marovcu, optina Medvea. Odrastao je u Kosovu Polju, kolovao se u Pritini i Beogradu, usavravao se u inostranstvu. Nekadanji rektor Univerziteta u Pritini, udom Boijim, preiveo atentat 1997. godine, danas je profesor na Medicinskom fakultetu u Begradu i radi na Institutu za humanu genetiku.
Njego je jedan i jedini, na svijet bijeli. Te mu vie i pripada, no drugima! Po promisli Vinjeg, njemu je jedino i dato, da sjedne u stolicu Svetog Petra Cetinjskog. I da im je prostrano oboici. Da se ne guraju. No iz nje ive u narodu i s narodom, zajedno, ka boje darovnice. Punopravni obadva: Petar Prvi i Petar Drugi. Niko ih nikad nije poredio, ni uem. A na istom poslu, vavijek. U slubi naroda, oba! Otle ti Njego predvodniki i misli vako, kroz vjekove, za narod i dravu. Misli o ovjeku i za ovjeka! Uvek dostojno nebeskom daru. Ostavi djelo da traje. Darova pokoljenja ! Odredi mjesto, po poredku svakom, i najboljem i najgorem. Da se ne guraju, besedio je prof. Papovi povodom 160 godina od upokojenja Njegoa, na velianstvenom skupu u Sportskom centru umice, decembar 2011.
Govorei, samo na izgled o jednoj temi, govorilo se o svim ivotnim temama koje zaokupljaju Srbe gde god da jesu. Kritiko slovo o Srbima, danas, nije lako sluati. Rana -to u Srbiji drugojaije nije, je velika.Stie se utisak da nije prolo 160 godina od Njegoevog upokojenja. Pitanja ista, a stanje meu Srbima nezapameno u istoriji.
Zborei sa Njegoem, prof. dr Papovi zbori i o nama, ovakvima, kakvi jesmo :

Marketinki izvoai radova shvatili su da bi pred glasae trebalo izai sa lanim dilemama, ne bi li onda logici pozitivnog miljenja suprotstavili negacije. Tako vlast glasaima sipa u podsvest tezu da je alternativa besmislena jer je alternativa miru rat, sigurnosti strah, istini la, napretku izolacija, bogatstvu beda, budunosti prolost... Svesno ili nesvesno, u tu kampanju ukljueni su i tzv. nezavisni analitiari. Jedan od njih je nedavno u svom autorskom tekstu zakljuio da je naprosto sramota biti protiv EU. [1] Tako smo dobili novu dilemu EU ili sramota. Analitiari se sve manje bave ispitivanjima, tumaenjem i analizom javnog mnjenja. Oni utiu, kreiraju javno mnjenje, sintetiu ga. zato nema mnogo razloga da veinu njih i dalje zovemo analitiarima, kad im mnoog vie pristaje da budu sintetiari.

Kod nas je ostavka u politici sinonim za samoubistvo u stvarnom ivotu. Ko da ostavku nije, brate, nizata.

Zato Boris Tadi i nije podneo ostavku! On je samo sebi skratio mandat. On je tako dobar ovek, prvo je dozvoilio promenu ustava, onda se liio jedne godine prethodnog mandata, a sada i jo jedne ovog. Dakle jednog dana a treba strepeti da e i taj dan moda ipak doi drava e se pohabati od silne promene ustava, a Tadi e u dvedeset treem ili etvrtom mandatu ostati bez mogunosti da se ponovo po drugi put kandiduje. Tada e nam ostati i tih dve, odnosno do tada, boe zdravlja, jo dvadesetak godina koje mu dugujemo zato to je skraivao mandate.

Za poetak, birae bi interesovalo ta e budua vlada preduzeti da bi stabilizovala privredu koja se zaljuljala poetkom godine (kurs dinara, pad proizvodnje, budetski i spoljni deficit)

Seate li se Deng Sjaopinga, tvorca kineskih reformi? Nije voleo velike rei ali je imao velike ideje. Nastavio je Mao Cedungovu politiku Jedne Kine ali je pod sloganom Jedna zemlja dva sistema vratio Hongkong i Makao matici i otvorio vrata Tajvanu.

Nije odustao od socijalizma ali nije robovao njegovim dogmama tvrdei da nije vano da li je maka crna ili bela ako lovi mieve. U odnosima sa Amerikancima nije prelazio crvene linije ali je znao da bez SAD nema moderne Kine i izmeu dve zemlje izgradio je odnose sline onima koje je u Evropi izmeu Francuske i Nemake stvorio umanov plan.

Do smrti je sledio jednostavnu ideju o etiri modernizacije i njegova zemlja je za samo jednu generaciju prela put od haosa kulturne revolucije do jedne od vodeih privreda sveta. Iz kineske istorije nauio je lekciju da jedna zemlja moe biti slobodna i nezavisna samo ako ide napred i pripada vremenu u kome ivi.

Srpska politika ovih dana je puna velikih rei, dravnih i nacionalnih interesa i crvenih linija i to je normalno. Izbori su vreme kada se preispituju dravni i nacionalni interesi i kada politiari predstavljaju politiku ponudu.

U jeku izborne kampanje politike stranke sve ee zloupotrebljavaju line podatake graana koje im iz dravnih baza dostavljaju stranaki funkcioneri.

Od ovih zloupotreba ne preza veina stranaka, uprkos zapreenim sankcijama i do milion dinara, izjavio je u razgovoru za Alo! Rodoljub abi, poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti.
- Kako je mogue da stranke koriste dravne baze podataka i na koji nain su do njih dole?
- Na elu manje vie svih institucija kod nas se nalaze stranaki kadrovi. Iako je, naravno, njihova obaveza da baze podataka o linosti kojima te institucije raspolau koriste iskljuivo u svrhe radi kojih su te baze uspostavljene, oito je da neki od njih kre tu obavezu i te baze podataka stavljaju na raspolaganje raznim stranakim aktivistima.

Kad ovek oseti tu energiju migrenoznog slota, kojom su srpske stranke gotovo sve redom zapoele svoje izborne kampanje, rizikuje da pomisli kako se dogodilo da je politike dosta i politiarima. Naravno, startna neuverljivost malo je za zakljuak kako ih je napustio eros vlasti ne zavaravajte se, za samo malo na tom vrhu sveta veina njih odavno je dala porodinu ikonu, a sad bi dali i vie, samo kad bi znali ta je to vie. Energinije kampanje, meutim, u ovom momentu nisu mogue, i za to su bar etiri razloga.

Prvo, rano je. Ali videete ih za neki dan kako e svi da ivnu dodue ne kao pre posebno kad Boris Tadi povea izborni ulog za svoje mesto. Radi se drugo i o tome da su se marketinke matrice prilino istupile u verovatno najduoj izbornoj kampanji u istoriji Srbije. Re je o kampanji koju je Tadi nametnuo da bez prekida traje od kraja 2006, kad je zapoela kao zamena za politiku, da bi se od poetka 2009. nastavila kao zamena za hleb. I zato danas, kad su efekti tih kampanja strankama najpotrebniji, one se nije moglo biti drugaije pokazuju emotivno potroenim i ispranjenim od poruka i znaenja.

Gotovo dvije treine privatnog dugoronog duga odnosi se na preduzea, a samo jedna treina na banke. Spoljni dug Srbije posljednjeg dana oktobra 2011. godine iznosio je 23,77 milijardi eura, to je smanjenje od 86 miliona eura u odnosu na prethodni mjesec, navedeno je u asopisu Konjukturni trendovi Srbije, koji izdaje Privredna komora Srbije (PKS).
Od ukupnog spoljnog duga, dospjela glavnica na naplatu je 1,28 milijardi eura, a redovna kamata 253,6 miliona eura.
Javni sektor duguje 10,42 milijarde eura, a privatni sektor 13,35 milijardi eura, prenosi Tanjug.
Gotovo dvije treine privatnog dugoronog duga odnosi se na preduzea, a samo jedna treina na banke.
Kratkoroni dug, u iznosu od 804,4 miliona eura, u cjelosti se odnosi na privatni sektor, u okviru kojeg dug banaka iznosi 735,3 miliona eura, a dug preduzea svega 69,2 miliona eura.

Prestolonaslednik Aleksandar II, princeza Katarina, prinevi Petar, Filip i Aleksandar proslavili su boine praznike zajedno, i to u Srbiji. Prinevi su poslednji put bili ovde u avgustu, a sada su doli kako bi se odmorili, bili sa porodicom za praznike i videli svoje prijatelje. Blizanci Aleksandar i Filip, koji ive ve 12 godina razdvojeno, otkrili su u intervjuu za Blic koliko vole da dolaze u Srbiju, da li su zbog titule princa imali neke povlastice u ivotu... Princ Filip, koji je ovog puta u Beograd doao bez svoje dugogodinje devojke Lusi Etvud, tvrdi kako nee biti svadbe uskoro, jer jo nije profesionalno ostvaren.

Anglo-amerike vazdune snage su tokom Drugog svetskog rata 1944. jedanaest puta bombardovale Beograd.

Beograd je bio meta tri puta u aprilu, dva puta u maju, po jednom u junu i julu i etiri puta u septembru 1944 Najvee razaranje i rtve zabeleene su tokom aprilskog bombardovanja 16. i 17. aprila 1944. godine, to se poklopilo sa prvim i drugim danom pravoslavnog Uskrsa te godine.

Pogoena je Palata Albanija (pogoeno je sklonite u kome su svi izginuli), Terazije, Tehniki i Pravni fakultet, vie bolnica, humanitarnih institucija i crkava. Na jednoj od neeksplodiranih bombi je bio natpis: Srean Uskrs!.

Studentski protesti i previranja na Univerzitetu, posebno beogradskom, uvek su imali odjek u javnosti, dok su demonstracije 1968. i 1996/97. bile jedan od presudnih faktora promena u drutvu. Mnogi od uesnika tih protesta, i ezdesetosmai i devedesetsedmai danas imaju visoka mesta u drutvenoj hijerarhiji, ali, rezultat njihovog udruenog rada je haos - i u drutvu i u obrazovanju. Nekadanji revolucionari stvorili su sistem koji je daleko gori od onoga protiv koga su se borili, i tako smo izmeu ostalog dobili univerzitete koji su obrazovanje pretvorili u robu koja je sve skuplja i skuplja, dok je njen kvalitet sve loiji i loiji.
Osnivai nekadanjeg Crvenog univerziteta Karl Marks postali su ideoloke voe i glavni promoteri neoliberalne komercijalizacije svega, pa i visokokolskog obrazovanja, dok su voe i uesnici protesta 1992. i 1996. uspeno iskoristili pijacu kojoj su kumovali i uglavnom dobro unovili svoj mladalaki bunt. A kao to su se revolucionari pretvorili u svoju karikaturu, ni obrazovanje koje su stvorili nije drugaije, niti su drugaiji studenti i studentski protesti. Tako smo ovih dana bili svedoci karikature protesta koja se odvijala na Filolokom, a jo traje na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Nekoliko marksistikih i anarhistikih grupa pokrenulo je blokadu fakulteta, organizovanu po ablonu iz prirunika Centra za anarhistike studije, koja je, obzirom na razloge zbog kojih je pokrenuta, umesto da pokrene opti talas studentskog protesta izazvala skandale i na kraju fizike sukobe izmeu demonstranata i pojedinih profesora. Blokada je pokazala da, za razliku od ranijih protesta, meu studentima vie nema jedinstva ni solidarnosti, a da jedinstva ni solidarnosti posebno nema izmeu studenata i veine profesora, iji su interesi sada umnogome suprotstavljeni, prvenstveno zbog novca. Drava na primer izdvaja 3,6 odsto BDP-a za obrazovanje, a 97 odsto novca koji recimo dobija Univerzitet u Beogradu odlazi na plate zaposlenih, dok samo 3 odsto na ostale potrebe. Nastava tako zavisi od skupih kolarina, koje zbog prologodinjih izmena Zakona o visokom obrazovanju moraju da plaaju i mnogi studenti sa visokom prosekom.

Trgovina pod skuptinskom kupolom Mehanizam da se sprei trgovina mandatima ne postoji, pa je najvea odgovornost na onima koji unutar stranaka vode kadrovsku politiku i odluuju koga e da stave na izbornu listu ljude lojalne partiji i proverene kadrove koji e biti imuni na uticaje raznih lobija
Posle 21 godine viestranaja i parlamentarnog ivota u Srbiji, ini se da jo nismo preboleli sve pubertetske bolesti. Novi izbori su i nov izazov za stranke i poslanike koji moraju da pokau zrelost, ili da ponovo na probu stave parlamentarnu demokratiju. Veliki izazov je kako spreiti mogunost da parlament postane pijaca.
Kako je politika, ini se, najunosnije zanimanje u Srbiji, poelo je nadmetanje meu stranakim lanovima da se nau meu 250 zaslunih da budu na izbornoj listi i dobiju ansu uu u parlament. A kada se ue u skuptinsko zdanje, onda se lako mogu okrenuti lea i stranci i biraima i moe se prei u drugi tabor, odnosno partiju.
Tako je bar bilo do sada u nekoliko sluajeva kada su poslanici ogluivi se o izbornu volju graana preletali u jato koje im je u novonastaloj situaciji vie odgovaralo, ili vie ponudilo, pa se tako srpski parlament pretvorio u politiku pijacu na kojoj se trgovalo mandatima, odnosno glasovima graana, a da li e, kako i za koliko ko da se proda zavisilo je od karaktera poslanika i odnosa stranke prema njemu.
Mi smo upozoravali da se u Skuptini trguje mandatima, ali bez uspeha. Upozoravali smo na to i Nadu Kolundiju i Borisa Tadia, ali ih to nije zanimalo. Vanije im je bilo da ukinu blanko ostavke i time da izvre nalog EU. Efekat e biti porazan i sada smo doli u situaciju da ve sutradan po zavretku izbora i proglaenju rezultata moe da pone kupovina poslanika. Preostalo nam je samo da apelujemo na razum, svest i moral poslanika, jer ne vidim drugi mehanizam da se to sprei
Milo Aligrudi