Ministarka za omladinu i sport Sneana Samardi Markovi podnela je jue ostavku na svoju funkciju poto je imenovana za generalnog direktora Direktorata za demokratiju Saveta Evrope (SE).

Markovieva se tako pridruila kolegama koji su iskoristili priliku da pred izbore potrae drugo zanimanje jer, kako ocenjuju politiki analitiari, ne veruju da e za njih biti mesta u novoj vladi.Nervoza zbog izbora

Prvi je napravio odstupnicu Boidar eli, koji se posle ostavke na vicepremijersku funkciju zaposlio u Evropskoj banci za obnovu i razvoj kao lan grupe za pomo arapskim vladama u reformama. I ef diplomatije Vuk Jeremi se kandidovao za predsedavajueg Generalnom skuptinom UN, a sada se i ministarka sporta seli u Savet Evrope.

Da se ne zaboravi - Troasovni duel Dr Vojislava eelja i dr Zorana inia na jagodinskoj TV "Palma plus"
Danas, jedanaest godina docnije svode se, po mnogima sumorni, po nekima blistavi, rezultati petooktobarskih dogaanja.
Mnogi od uesnika tih dogaanja, sad, sa naknadnom pameu, pozivajui se na ono to nije bilo, a moglo je da bude, opet sluuju i ovako sluenu javnost u Srbiji o godinama koje su pojeli skakavci tvrdei da je bilo kako nije bilo, ali je moglo da bude, minkajui skoranju prolost, poboljavajui svoje mesto u tim istorijskim dogaajima, iako pravi svedoci tih dogaanja, nedeljnik Svedok je iz prve ruke svedok - ta se stvarno dogaalo, kao i zakulisnih igrara, iza velike scene i velianstvenog, ali oito izneverenog, naroda Srbije. Da se, i sad ne bismo bavili pranjem neijih biografija i ulepavali to doba odluili smo se da ponovo objavimo transkript troasovnog TV duela izmeu dr Zorana inia, jednog od voa petooktobarskih foruma i dr Vojislava eelja, nesumnjivog lidera srpskih radikala... Ovaj tekst smo objavili poodavno, u broju 195,, 12. aprila 2000., dakle kao uvod u 5. oktobar... Duel eelj-ini, dugo najavljivan na RTS je izostao, ali je naknadno, na neutralnom terenu u studiju TV Palma plus odran.
Dakle, ono to nije moglo u Beogradu, dogodilo se u Jagodini.
Ringovni sudija, glavni urednik TV Palma plus Duan Trifunovi, delio je pravdu (i vreme), a iz troasovnog estokog duela, izdvojili smo za itaoce Svedoka onoliko koliko smo uspeli da skinemo s celuloidne trake.
Duan Trifunovi: Kuda ide Srbija, politiki milje i posebno ono to je znaajno, vlast optuuje opoziciju da izdaje neke nacionalne interese, opozicija optuuje vlast da ve godinama ono to dodirne biva negativno. Ko e prvi?
Vojislav eelj: Ja predlaem - opozicija.
Zoran ini: Ja se slaem, s obzirom da bi g. Vojislav eelj mogao da pobegne, kao to su sino pobegla njih trojica od razgovora...
V..: Imate li televizor kod kue, jeste li videli da smo bili tamo?
Z..: Naravno, u pet sati ste mi rekli da nee biti emisije, a onda se u osam sati...
V..: Va koalicioni kompanjon je pobegao, Vuk Drakovi.
Z..: Ja vas molim da me ne prekidate. Da objasnim gledaocima koji su ekali tu emisiju, sino sam imao i predjelo i glavno jelo i dezert, sad imam samo sendvi. Nije bolje nego ita, ali bojim se da mi i ovaj sendvi ne pobegne ako ga pustim da prvi govori. Prekjue u 12 sati je utvrena lista govornika i tad se znalo ko e biti uesnik. Znai, eelj, ainovi, Boji i ja, znalo se da etvrti pozvani nije pristao, i 28 sati je trebalo organizatorima da primete da ti uslovi nisu ravnopravni i da onda odjave tu emisiju, i da kau da e ta emisija biti odloena za narednu sredu, da bih ja onda sa zaprepaenjem dobio telefonskim poziv, jer RTS naravno ne gledam, uvam zdravlje, da mi kau - pa, emisija se ipak odrava. Meni je drago da je g. eelj tu, znai ova druga dvojica su verovatno bila razlog to nisu smeli da me pozovu u emisiju, i nadam se da ovo objanjenje ne ulazi u mojih deset minuta.
Naalost, nije potrebno ak ni deset minuta da bi se opisalo stanje nacije i drave danas u Srbiji. Ono je tragino, nikad gore nije bilo u mirnodopsko vreme. Samo u svetskim ratovima naa nacija je bila u tako traginom stanju. Dravom vladaju kriminal, korupcija i bezakonje. Obian svet ne moe da ivi od svoje plate, koja je proseno 80 maraka, mafija i kriminalci grcaju u bogatstvu. Dok jedan obian deko ili devojica, iji su roditelji obini nastavnici, zanatlije, radnici, ne moe da plati devojci koka kolu u kafiu, sinovi funkcionera se javno hvale da zarauju milione. Dakle, najpoznatiji sin u naoj zemlji je pre godinu dana objavio da ko smatra da onaj ko sa 21 godinom ne moe da zaradi milion maraka u Srbiji, da je nesposoban. Sin jednog drugog ministra iz Zajeara je pre izvesnog vremena u Zajearu proslavio sa drutvom, i svi su bili pozvani, zaradu prvog svog miliona, naravno maraka, ne dinara. Sin jednog ministra iz Vranja je u Skoplju kupio za osam miliona dolara, ili 16 miliona maraka, deo Skopske elezare. To je dakle stanje vladajue klase danas u Srbiji.

Kontroverze, mitovi, istine i lai oko atentata na Aleksandra I Karaorevia, pre 77 godina 9. oktobra 1934. u Marselju
Kralj Aleksandar Karaorevi prihvatanjem poziva da poseti Francusku, stvorio je privid da je uzmakao, iako je bilo jasno da je kljune karte ostavio za raspre u Ke d Orseju jer mu opojna Bartuova obeanja nisu zatvorila sve vidike.
Put u Pariz bio je tako isplaniran da je kralj brodom trebao otii u Marselj pa odatle u Pariz. Marselj je bio grad iz kojeg su francuski vojnici krenuli na solunski front i tamo je postojao spomenik palim francuskim borcima gde je kralj trebalo da stavi venac i oda im potu. Odatle je put trebalo da nastavi i u Parizu da pokrene veoma osetljive teme. Pucnji u Marselju nikada nisu dozvolili da se vaan i dugo oekivan susret Bartu-Aleksandar odri.
Zanimljiva je injenica da je kralj u Marselj iao brodom, razaraem Dubrovnik. Na taj nain eleo je da pokae Musoliniju da je Jadransko more i nae more.
Predstojea poseta bila je objavljena i u tampi. Aktivna ustaka organizacija pratila je svaki kraljev korak. Kada su u tampi bile objavljene vesti o predstojeim posetama kralja Aleksandra Sofiji i Parizu, iz razliitih izvora sam dobio brojne informacije da je ustaki centralni komitet u Bolonji zapoeo grozniave pripreme atentata na kralja, pie Vladeta Milievi. Mihajlov je to je pre mogao doao u Rim. U hotelu Kontinental vodio je razgovore sa Paveliem u kojima je uestvovao i Konti. Ova injenica pokazuje da je Italija znala da se sprema atentat, i da su tolerisali, meutim neizvesno je u kolikoj meri je Italija bila umeana u izvrenje i pripremu atentata i kolika je biia njena uloga. Mihajlov se protivio da se atentat izvede u Sofiji. Kada je kralj sa kraljicom Marijom otiao u posetu kralju Borisu, bio je protiv toga jer bi mogao biti ubijen i bugarski kralj ili bi to dovelo do rata sa Bugarskom. Potujui Mihajlovljevu elju grupa je odluila da se atentat izvri na drugom putovanju koje je bilo u planu. To je bio Marselj.
Ovo je momenat gde poinje operacija Tevtonski ma.
Osnovu operacije inila je informacija koju je Gering, glava Gestapoa, dobio od jednog svog agenta na Balkanu - Vana Mihajlova. On mu je saoptio da ustae planiraju zajedniku akciju sa VMRO da se izvede atentat na Aleksandra. Obzirom da su Nemci i ustae smatrali neefikasnima i nepouzdanima, svi kontakti su ili preko Mihajlova. Instrukcije o pripremi atantata je razradio istraivaki biro, a odobrio je Hitler lino. Instrukcije su sadravale tri stvari:
- prvo, da VMRO prihvati ustaki plan o zajednikom atentatu,
- drugo da Mihajlov ode u Pariz i da sa pajdelom uspostavi kontakt,
- i konano da pajdel treba da obezbedi celokupnu organizaciju.
Ustae o ovim pripremama nisu nita govorile Italiji jer bi Italija to pokuala da onemogui zato to bi politike posledice po Italiju bile velike. Znai, sve ovo je raeno u tajnosti bez uea Italije i njenog znanja.
S druge strane, VMRO i nemaka obavatajna sluba su i svoj sopstveni dogovor za koji nisu ustae znale i... ustae nisu ni bile potrebne, jer su bili odreeni samo kao rtveni jarci - da privuku panju svetske javnosti i da francusku i jugoslovensku slubu bezbednosti usmere na pogrean put i da atentatu daju politiki ton.
pajdel je odmah stavio u pokret svoju mreu agenata. Poeo je da prikuplja podatke i da preduzima mere da se oslabe mere bezbednosti. Sav posao bio je zavren poetkom oktobra. U pismu od 3. oktobra pajdel saoptava Geringu da su on i V. Mihajlov reili da operaciju sprovedu u Marselju i da je Vlada-ofer spreman
U daljem su sve verzije saglasne: detaljan plan posete Francuskoj bio je poznat pa su se Paveli i Mihajlov dogovorili da prikupe vie grupa i da ih pripreme.
Prva grupa je trebalo da pokua da izvri atentat odmah po kraljevom dolasku u Marselj.
U sluaju da prva grupa ne izvri svoju misiju, druga je trebalo da pokua ubistvo sa bombom u odreenom trenutku.
Trea grupa je bila pripremljena za delovanje u Parizu. U sluaju da nijedna od tri grupe ne izvri misiju, za delovanje u Engleskoj je bila pripremljena etvrta grupa.
Kralj je posle posete Francuskoj trebao da ode i u Englesku da se sastane sa sinom i prestolonaslednikom Petrom koji je bio na koledu u Saseksu. Ovu grupu je vodio Andrija Artukovi, kasnije jedan od lidera Nezavisne Drave Hrvatske. Poto je ovo bilo dogovoreno, Paveli se vratio u Bolonju i tamo pozvao Miju Bzika da organizuje grupe. Mijo Bzik je bio logorski sekretar. On je otputovao u Be a iz Bea je otiao u Janka Pustu da odabere teroriste i da izvri zadatak. U Beu i Budimpeti tajno su zapoele pripreme za atentat. Ustaka tampa je, zatim poela psiholoki pripremu za atentat, sastavljane su i objavljivane rezolucije o neophodnoj potrebi radikalnog zahvata; u uurbanom pripremanju odnosno planiranju onoga to bi imalo uslijediti nakon atentata kao da se zaboravilo na pravilo konspiracije i vijest o pripremanju atentata na kralja procurila je i iz vie izvora dospjela do jugoslovenskih vlasti.

Teina lanaca, drugo filmsko ostvarenje ovog mladog umetnika, posle meunarodne promocije sa velikim uspehom je prikazan i Beograanima, a u filmu prisutna doza ironije i crnog humora, tako karakteristina za dela Majkla Mura, uvrstila je ovog puta uverenje da naeg autora publika s dobrim razlogom zove srpskim Majklom Murom Srpski reditelj Boris Malagurski (1988) studirao je u Kanadi filmsku reiju na UBC Univerzitetu Britsh Columbia u Vankuveru i ve prvim filmom Kosovo: Can You Imagine? (2009) osvojio kritiku, koja ga je proglasila najboljim filmom na danima filma Britanske Kolumbije. Posle toga kree na festivale irom sveta, prikazan je u 80 zemalja, dobio nekoliko znaajnih nagrada ali u Srbiji jo nije prikazan.
Film Kosovo: Moete li zamisliti? bavi se stanjem na Kosovu posle priznanja nezavisnosti i moe se rei da je to prva ozbiljna analiza stanja duha osloboenih stanovnika Kosova, ije sudbine vie nikog ne zanimaju. Agresija na Jugoslaviju je postigla svoj cilj, na udarnim vestima su druge teme, a stanovnici razorene zemlje ostavljeni su da na miru prebrojavaju svoje mrtve.
Teina lanaca, drugi film Malagurskog koji on potpisujete u svojstvu producenta, scenariste, snimatelja, reditelja i montaera, imao je vie sree: posle meunarodne promocije stigao je u Srbiju da bi zahvaljujui organizatorima BELDOCS-a sa velikim uspehom bio prikazan Beograanima.
Nepodeljeno uverenje kritike je da zapanjuje zrelost kojom je ovaj umetnik priao obimnom i zahtevnom istorijskom materijalu, kao i istraivaka upornost da pronae sjajne sagovornike koji su godinama pratili tragove zloina nad Jugoslavijom, da bi mu pomogli da sklopi nedostajue kockice. Meu njima su: penzionisani kanadski general Luis Mekenzi, bivi kanadski ambasador u Beogradu Dejms Biset, Miel osudovski, Sunil Ram, Skot Tejlor, Don Perkins Madlen Olbrajt je u poslednjem trenutku odustala, tako da je publici uskraeno jedno zanimljivo svedoenje.

Doli smo do onoga to je jo Platon opisao kao poslednji stupanj izroavanja demokratije ostvarili smo tzv. ohlokratiju, vlast najgorih. Koliko to moe da kota ljude koji su itav ivot posvetili srpskoj kulturi, svedoe primeri Koste Dimitrijevia i Borisava elikovia Ko god je itao Dvornikovievu Karakterologiju Jugoslovena, zna na ta je spreman na ovek u svojoj nenaelnosti; pogotovo kada se bavi politikom, i kad izgubi i ono malo moralnih skrupula koje spreavaju da se politiki ivot iz strane i svete slube narodu i dravi pretvori u brlog u kome se prasci valjaju. Zbog toga to smo, ovakvi mali kakvi jesmo, sebi dopustili luksuz neprestanih eranija (Matija Bekovi), doli smo, polako, ali sigurno, do onoga to je jo Platon opisao kao poslednji stupanj izroavanja demokratije ostvarili smo tzv. ohlokratiju, vlast najgorih.
U ovom lanku, dva primera koliko to moe da kota ljude koji su ceo ivot posvetili srpskoj kulturi.
SLUAJ PRVI
Kosta Dimitrijevi, roen 1933. godine u Beogradu, gde je diplomirao na Filozofskom fakultetu 1958. godine. Od 1962. lan Udruenja knjievnika Srbije; profesor, knjievnik, saradnik za nauku lista Politika. Tokom 60-godinjeg stvaralakog rada objavio je 45 knjiga (od pripovedaka, preko putopisa, do esejistike). Prevoen na razne svetske jezike. U mladosti, pripadao grupi neosimbolista ( kasnije e pisati, ozbiljno i svedoanski, o najznamenitijem naem neosimbolisti, svom drugu , Branku Miljkoviu). Objavio je niz romansiranih biografija ( Karaora, kneza Miloa, Tesle ), istorijske hronike (Junaci Srpske trilogije govore ), kao i zanimljive knjige autobiografsko-memoarske proze (Razgovori i utanja Iva Andria , Vreme zabrana, Momo Kapor-susreti i druenja itd. ) Jedan je od kljunih afirmatora nae naivne umetnosti, o kojoj je napisao mnogo lanaka i tri monografije (Narodni umetnici Jugoslavije, Leksikon o izvornim slikarima i vajarima, Kazivanja Janka Braia ). Kao novinar, imao je stalnu rubriku Iz starog Beograda, koju je, sa stubaca Politike, preneo u knjigu Starobeogradska hronika, koja je doivela niz izdanja ( nedavno se pojavilo jo jedno). Po njegovim scenarijima uraene su mnoge radio i TV emisije, meu kojima se istiu drame posveene ivotu Ernesta Hemingveja, Konstantina Stanislavskog i Milivoja ivanovia. Kao novinar, imao je petlju da prvi iz Jugoslavije pod Titom ode u London da bi razgovarao sa Miloem Crnjanskim, a uradio je ba u tom nevremenu intervju sa kraljeviem Tomislavom Karaoreviem. Nosilac je niza nagrada: Za ivotno delo, Oktobarske nagrade grada Beograda, Narodne biblioteke Srbije, Umetnikog udruenja ura Jaki, Zlatnog beouga za trajni doprinos kulturi Beograda, kao i nagrade za ivotno delo Akademije Ivo Andri. Udruenje knjievnika Srbije ga je etiri puta do sada predloilo za nacionalnu penziju, ali, naravno, nije je dobio. Dobili su je, opet naravno, lovci magle, ali ne i ovek koji je dao trajan doprinos naoj kulturi. Na njemu su se bukvalno ispunile rei nedavno umrlog naeg psihijatra, Petra Bokuna, koji je tvrdio da te, privilegovane penzije (od novca poreskih obveznika, zar ne?) dodeljuje neko ministarstvo, pri emu reproduktivci daju povlaeni poloaj reproduktivcima, dok su originalni stvaraoci potpuno zapostavljeni:
Tu se nalo tuta i tma glumaca, pevaljki, prevodilaca, balerina, a knjievnika, pesnika, kompozitora za prste jedne ruke // Drave su se menjale, ali su odreda negovale na svojim jaslama razne komitetlije, vladare iz senke, koji anonimno procenjuju neije vrednosti(Politika, 5. avgust 2oo8. godine)
SLUAJ DRUGI
Borisav elikovi, istoriar iz Gornjeg Milanovca, je ovek iju vrednou ne poznaje samo rodni kraj. Prvo je bio ugledan profesor istorije u lokalnoj gimnaziji, da bi, od 2000. do 2004, radio kao direktor Biblioteke Braa Nastasijevi, koja je, za njegovog direktorovanja, pored biblioteke u Mariboru, jedina u jugoistonoj Evropi bila uvela standard ISO 2001, i pokrenula obimnu izdavaku delatnost znaajnih zaviajnih pisaca (brae Nastasijevi, episkopa Irineja orevia, Dragie Vasia, Tadije P. Kosti). Od 2004. do 2005. bio je na elu Muzeja rudniko-takovskog kraja, da bi, posle prelaska u optinsku upravu, na poslove vezane za kulturu, opet bio direktor muzeja ( od 2oo8. do maja 2011, kada je smenjen). Za rad i stvaralaki doprinos kulturi Srbije nagraen je zlatnom znakom Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, Poveljom Drutva za negovanje tradicija Oslobodilakih ratova Srbije do 1918. godine i Zlatnom plaketom Rudnika. Kao autor i prireiva potpisao je preko trideset knjiga i objavio preko 3oo lanaka u listovima i asopisima. Naroito se istiu njegova Svetilita rudnikog kraja i Pedeset kazivanja o Svetoj Gori i Hilandaru, kao i zbornici sa naunih skupova koje je organizovao, posveenih ivotu i delu Tadije P. Kostia i Dragie Vasia. Saradnik je Miloa Jevtia, za iju je ediciju Odgovori uredio nekoliko knjiga intervjua sa naim znaajnim stvaraocima. U Javnom preduzeu Slubeni glasnik poduhvatio se ureivanja biblioteke Srpske zemlje: naselja, poreklo stanovnitva, obiaji, u kojoj je dosad izalo preko deset naslova. Kao direktor Zaviajnog muzeja, ostvario je mnoge znaajne izlobe, poev od Ostava rudniko-takovskog kraja do one o stanovnicima Optine Gornji Milanovac koji su od 1941. do 1944. bili zatoeni u banjikom logoru. Uspeo je da 2009. i 2010. organizuje arheoloka iskopavanja na Rudniku, gde su otkriveni ostaci tvrave i dva pravoslavna hrama iz srednjeg veka. Godine 2009, sa bibliotekom, osnovao je manifestaciju Dani Nastasijevia, s ciljem da ukae na znaaj jedne od najtalentovanijih naih porodica 20. veka ( Momilo-pesnik, ivorad-slikar, Svetomir-kompozitor, Slavomir-pisac istorijskih romana ). Godine 2o11, Ministarstvo kulture je odobrilo Muzeju na ijem elu je bio 1.800.000 dinara za sufinasiranje est projekata od znaaja za kulturu rudniko-takovskog kraja (dvostruko vie no to izdvaja optina). I? Posle svega, elikovi je smenjen.
Razlozi? Izmeu ostalog, kau: nije saraivao sa organima optine ( kojom, inae, vlada DS-SPS druina ), pa se mnogo bavio izdavatvom ( a time treba da se bavi biblioteka ), pa nije dovoljno brinuo o Spomen-kompleksu Drugog srpskog ustanka u Takovu, ime je dovedeno u pitanje odravanje ceremonije polaganja venaca od strane predstavnika Vlade Srbije, Ministarstva odbrane i predstavnika inostranih delegacija na spomenik Takovskim junacima, pa je omalovaavao druge kulturne ustanove i optinske organe, i ak ( to, naravno, nije istina ) zbog planinarenja neopravdano odsustvovao s posla. I izbacie ga s posla. Njegov pokuaj demetropolizacije srbijanskog kulturnog ivota naiao je meu lokalnim monicima na otru kritiku. Takozvanu KRITIKU BUDAKOM.
ZA KRAJ
Demokratija u politici ne porie aristokratinost kulture naprotiv! Oni koji se kulturom bave treba da budu ljudi ugledni zbog svojih zasluga, jer su oni uvari narodnog pamenja (kultura je, pre svega, saborno pamenje naroda i oveanstva). Ali, poto je u Srbiji demokratija samo farsa, to je i odnos prema istinskim kulturnim pregaocima vie nego farsian. Kosta Dimitrijevi i Borisav elikovi nisu jedini; njihovi sluajevi su tu samo kao paradigmatini primeri orijentalnog murdarluka i zaputenosti maskiranih EU priica za lakoverne. Zato borba za preobraaj Srbije nee moi da zaobie kako borbu za istinsku demokratiju u politikom ivotu, tako i borbu za aristokratinost (uticaj najvrednijih i najdelatnijih) u naoj kulturi.

Ovo se isplati napraviti, pomislio je Drako Radi, pedesetestogodinji Beograanin, kada je na policama jednog hipermarketa ugledao kutije od stiropora zatransport robe po paprenoj ceni od 3.500 dinara. im je stigao kui, prokrstario je Internetom, pronaao mainu za seenje i odmah je naruio. Kotala ga je 200 evra. U podrumskim prostorijama zgrade u kojoj ivi osposobio je radionicu, registrovao firmu Eurokold i na kraju nabavio stiroporske ploe i zasukao rukave. Posle tri meseca uvebavanja zanata, biznis je poeo da cveta.
Kutije koje sklapam za nepuna dva sata naruivali su i poslastiari i transportna preduzea i medicinari i firme za ketering. U njima su otputovale i srpske maline iz Arilja do Bliskog istoka ponosan je samouki majstor iji je posao u povoju, jer radi tek tri-etiri meseca.
Pre izvesnog vremena nisam mogao da dignem glavu. Za dan sam uspevao da sklopim tridesetak kutija, ali je sad period zatija, nadam se kratkotrajnog otkriva Radi.
Od posla kojim je maltene preko noi poeo da se bavi kae da moe da preivi, a u firmi je angaovao jo dvoje ljudi.
Uspeo sam da se snaem, uplaujem i radni sta. Ni od koga nisam traio pomo, a na biro rada nikada nisam kroio. Samo sam ukljuio vijuge i imao hrabrosti da razvijem ideju. Jedino ega se pribojavam je da nee uvek biti muterija. Prednost mog proizvoda je u kvalitetu, ali i ceni jer ovakve kutije u inostranstvu kotaju vie od 50 evra, a kod mene oko 2.000 dinara dodaje on.

O izlobi Ikona. Srpska duhovna i istorijska slika u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti U Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti prireena je izloba Ikona. Srpska duhovna i istorijska slika. U pitanju je veleizloba kojom se predstavlja ne samo srpski ikonopis, ve i dela majstora iz Vitlejema, Rusije, Grke i Albanije. Premda je u poslednjih dvadeset godina u Srbiji u odnosu na socijalistiki period veliki porast vernika i preporod Crkve, to se vidi po broju novopodignutih hramova i ljudi koji su se oprostili od Njegove svetosti patrijarha Pavla, muzejske i galerijske institucije nerado prikazuju ikonopis, posebno savremena dostignua.
DOBRU IKONU NE MOE DA NASLIKA LO SLIKAR
Za pojedine istoriare umetnosti ikona je vrsta folklora, narodnog kia, pa su veoma retke ne samo ozbiljno prireene ve bilo kakve izlobe starijeg ili sadanjeg ikonopisa. Tano je da se sa religijskom obnovom pojavio veliki broj loe slikanih dela i sklepanog crkvenog nametaja, kao to i neke novopodignute crkve arhitektonski nisu na nivou preanjih, meutim, ima i vanrednih ostvarenja. Uline, pa ak i crkvene radnje preplavljene su religioznim kiem koji se pojavljuje u katolicizmu, hinduizmu i u drugim religijama. ak su se i na kineskoj pijaci pojavile u prodaji ikone, ali katolikog tipa jer Kinezi izgleda ne razlikuju pravoslavnu od katolike slike. Jo gore je to ni mnogi svetenici ne razlikuju dobru od loe umetnosti, doputajui da se po crkvama ire ispodprosena, pa ak i nekanonska dela. Za njih je najvanije da ikona bude jeftina. Ako podizanje crkve u proseku kota oko dva miliona evra, a oslikavanje hiljadu kvadratnih metara u seko tehnici koja je vrsta moleraja dve stotine hiljada evra, na kraju se za ikonostas i ikone uzimaju amateri. Svetenici po selima esto ni ne plate taj rad, ostanu duni majstorima. Mnogi ikonopisci samo doslovno ponavljaju uzore bez bilo kakvog napora da upoznaju rusku ili grku kolu i primene steena saznanja. Crkva je verski i istorijski objekt i u srednjem veku niko nije ni pomiljao da pritedi upoljavajui treerazredne slikare. To su bolje razumeli neki mladi svetenici u inostranstvu, nego pojedini u zemlji. Da bi se stao na put neukusu neophodno je kao pre Drugog svetskog rata raspisivati konkurse i poveriti rad najboljima. Nivo likovnog obrazovanja svetenstva treba podii uvoenjem predmeta istorija crkvene umetnosti na Teolokom fakultetu.
Osim boanske, ikone, freske i dela crkvene primenjene umetnosti imaju isto likovnu vrednost. Dobru ikonu ne moe da naslika lo slikar, u njenoj je osnovi likovnost koju je Leonardo da Vini, kao i drugi, smatrao vidom vere. Dobro naslikano delo je vrsta poverenja u sebe i ivot, u dobrotu, to je vid pobede nad rasulom i zlom, entropijom i vremenom. Zato Leonid ejka kae da je Slikarstvo oblik molitve. Umetnost je toliko iroka i tajanstvena da udruena sa religijom i to jo hrianskom, najdubljom i najmoralnijom, dobija nesluenu i nesaznatljivu dimenziju. Pojedincima iz crkve i naroda, kao, moda, i istoriarima umetnosti, nerazumljiva je likovna vrednost ikone, a ona je bitna koliko i idejna. Ukoliko se ne razlui likovni kvalitet od ikonografskog pojavljuju se problemi koje iskoriavaju protivnici ikone. Vernici katkad ne razumeju da molitve upuuju preko likovnog smea, ono samo nalikuje pravoj crkvenoj umetnosti. Da bi se stalo na put tim mazalima neophodno je prireivati ovakve izlobe. Njihov znaaj nije samo istorijski ili duhovni ve i vaspitni, a izlobu u Galeriji SANU od svih drugih slinih izdvaja to to je zasnovana ne samo istorijski ve i komparativno i kritiki.

Zvaninici Svetske banke rekli su naim privrednicima kako srpska ekonomija izgleda iz njihove vizure, i da to nije nimalo lep prizor. Ukratko, njihova studija je pokazala da je u Srbiji malo toga zdravog, to u tekim vremenima koja su nas zadesila moe da povue napred. tavie, izgleda da je u korenu sistema dosta trulei

Direktorka Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju Dejn Armetid, koja je prole nedelje bila u Srbiji, zabrinuta je za stanje srpske privrede. Studija, koju je za potrebe te banke napravio Univerzitet Harvard, pokazuje sve same negativne trendove i viedecenijske probleme koje nema ko da rei, a direktno ili indirektno se tiu rasipnitva na svim nivoima. Kada se sabere koliko novca, energije i vremena decenijama bacamo u vodu, namee se pitanje koje i dalje mui elnike Svetske banke kako to da odavno nismo propali kao drava?

Istina i o medijima Predsednik Srpskog Saveza iz vedske, izdava lista Srba u rasejanju Koreni i poasni predsednik IOS-a (asocijacija Istina o Srbima) Nikola Jani, prilikom posete Srbiji gostovao je na Bum bum radiju u Beogradu. Sa voditeljkom Svetlanom Bogdanovi razgovarao je o cenzuri u medijima, istini koja se retko iznosi u Srbiji i o Srbiji, o "Korenima" koji su maltene jedini slobodan koji se ita i u rasejanju i u matici, kao i o autorskoj emisiji "Ovde a tamo", koja e se od 03. novembra emitovati na Kopernikus televiziji.
Svetlana: Zdravo ivo radio prijatelji, ovo je Bum bum radio, naravno svakodnevno preporuujemo nas sluajte, a Korene list Srba u rasejanju itajte. Koreni list Srba u rasejanju publikuje se sa namerom da nae ljude istinito izvetava o maticama, odnosno sa prostora bive Jugoslavije, ali i u zemljama u kojima rasejano ive, a to je od interesa za njih, na narod i nau otadbinu. Jednostavno, ako je srpski interes srpski interes zvui isto bilo .gde da ivite. Kada govorimo i srpskim nacionalnim interesima to je pitanje koje je bitno svakom Srbinu ma gde da je. Najavljujem Korene i vreme je da najavim naeg gosta, iskoristili smo ovu priliku i njegovo prisustvo u Srbiji da ga i mi ugostimo i nije to prvi put, veliko nam je zadovoljstvo to je sa nama danas Nikola Jani izdava asopisa Koreni, predsednik Srpskog Saveza u vedskoj i poasni predsednik IOS-a. Nikola, pomae Bog i dobro doli.

U tekoj besparici i moralnom haosu, a u nedostatku drugih resursa, reim je prinuen da troi Novaka okovia i odbojkaku reprezentaciju. Slika se s njima, upisuje ih u jedan od svojih brojnih uspeha, izvodi ih na balkone, i ini se da nisu u pitanju ljudi, nego graevinsko zemljite, rado bi ih prodao na nametenom tenderu nekom stranom investitoru, ili povlaenom domaem tajkunu.
U svakom sluaju - ako se uzme u obzir pojavljivanje u medijima, broj dodeljenih medalja i zbir globalnih sportskih manifestacija kojima je prisustvovala - ministar sporta Sneana Markovi - Samardi, najuspeniji je lan Cvetkovievog kabineta. Od Olimpijade u Kini uzlee, slee, probija oblake i skrauje suknju da bi se, opravdano ozarena, pojavila s pobednicima srpske nacionalnosti u bilo kom sportu. Godinama troi dravni kerozin, ne pitajui za cenu, razdaljinu i prodaju JAT-a.
U revnosti i urbi gospoe ministarke da svuda stigne, dogodi se - to je ljudski - i poneki propust. Ili joj je zatajio kabinet ili joj destinacija nije bila atraktivna, tek, prole godine, izostala je sa Prvenstva sveta u kuglanju u Sarajevu, gde je muka reprezentacija Srbije odbranila ampionsku titulu. Ipak se ne moe rei da je teta velika: pretpostavljam da se u vladajuoj koaliciji procenjuje kako kuglai nisu od presudnog znaaja u birakom telu, a i najvie ih je u Vojvodini, to znai da su, ak i po zakonu o restituciji, u Pajtievoj i ankovoj nadlenosti...
Prelazim na sve popularniju srpsku re spinovanje. Oigledno je da je engleskog porekla, na tom jeziku spin znai ispresti, ispredati (dakle, ispredati priu), ali i vrenje (dakle, vrteti staru priu i pomerati joj poentu). Kod nas svi spinuju, od ministara do medija. I nije kao u stara vremena da vam priu ispredaju strpljive i nene bake dok vam se sklapaju kapci. Sadanje uspavanke su jezovite, posle njih se pada u komarne snove, a glavni pripovedai su provereni kriminalci i ubice sa naenim otiscima prstiju, dokazima i priznanjima, koji se danas zovu zatieni svedoci.
Neki od njih su profesionalci, i kao ubice i kao zatieni svedoci. Njihova re ima teinu kao, na primer, re advokata Sre Popovia...
Tipian primer spinovanja publici je pruila ambiciozni ministar pravde Sneana Malovi, koja, kad bi se drala Ustava i zakona kao pijan plota, ne bi smela uopte da se izjanjava o sudskim procesima do njihovog izvrnog ishoda. Objanjavajui nastavak postupka za utvrivanje okolnosti ubistva premijera Zorana inia, ministarka Malovi je rekla: Podsetiu da je u periodu kada su dokazi jo bili svei, a dolo je do promene vlasti, dakle 2004. godine, kada istraga nije tapkala u mestu, nego je nije ni bilo. Ipak, upornim radom, sigurna sam da e se pronai svi dokazi i da emo poslati jasnu poruku da ovakvi zloini nikada ne zastarevaju i da e svi krivci biti izvedeni pred lice pravde.

Svi oni koji su posle serije prolenih demonstracija sa kulminacijom trajka eu opozicionog lidera predviali vrelo leto i vruu jesen - prevarili su se.
Iako je bilo ozbiljnih indicija da e do konanih odluka i kopernikanskih obrta doi bilo ruenjem Vlade iznutra (gubitkom skuptinske veine ili predsednikim rasputanjem Parlamenta) ili spolja (protestima naprednjaka, generalnim trajkom ili socijalno-ekonomskim buntom), sem bezbolne rekonstrukcije od ozbiljnih i vidljivih pukotina u vladajuoj koaliciji nije bilo nita.
Jesen prolazi u atmosferi iekivanja, odmeravanja snaga sa bezbedne distance i hvatanja zaleta za blic-krig, na ta e liiti kratka, beskrupulozna i bespotedna predizborna kampanja.
Magnetna privlanost i jednog i drugog tabora je sve slabija, a razlog tog razmagnetisanja su lokalne posledice globalne ekonomske krize, novi oiljci starih nacionalnih rana i optenarodna dezideologizacija, te je tron na koji svi pretenduju izgubio nekadanji sjaj i sve vie lii na giljotinu, a trapavi hod nestrpljivih kandidata-dead man walking.
Sila koja privlai kako partnere tako i glasae je vie gravitaciona, te pretkonfliktni period poinje da lii na ponaanje alfa mujaka, voa krda ili opora - treba se prikazati to veim, to jaim, ukazati na neminovnost svog uspeha pa makar i strahom pretei onima koji e ostati sa druge strane barikade.
Nervoza se vie ne moe sakriti ak i kod najhladnokrvnijih i prekaljenih politikih veterana. Svi su svesni da su velike politike karijere na kocki. Jedini koji moe tvrditi da e posle izbora imati vie lanova nego pre je PUPS, jer kada se glasake kutije zatvore rukovodstva nekoliko partija sa neispunjenim zacrtanim planovima bie deloirana u prevremenu ali zasluenu penziju.
Kada je ve spomenuta "najstarija" partija u dravi, najverovatnije zbog staa, fiziologije i ostalih prirodnih faktora nervoza je najvidljivija upravo kod njih.Ona se ispoljava u odnosu prema koalicionom pratneru koalicionog partnera.
Kao u ranom pubertetu ovi anonimni veterani biju odluujuu, mada okasnelu bitku za sopstveni identitet. Vie nema tako uestalih trojnih sastanaka (Palma-Dai-Krkobabi), niti zajednikog odlaenja kod Predsednika, niti zajednikih pregovora, niti istupanja u javnosti povodom goruih dravnih pitanja. Razjedinjena koalicija rairila je mree u pokuaju da pohvata kako lakoverne penzionere (preko nezadovoljnog i ambicioznog prvog penzionera kao tvrdog pregovaraa sa MMF-om, zatitnika obespravljenih treepozivaca sa kojima zajedno pronalazi krivca za opravdani gnev), bive i budue socijalistike glasae (rehabilitacija Miloevieve retorike i stare rusofilske servilnosti u Srba), tako i prostodune, prostonamerne, prostorazumske i naprosto proste Palmine umadijske konzervativce (poreane u sopstvenu paradu ponosa, hronino protiv beogradizacije iako su Palmine korene jedva iupali iz Narodne skuptine koristei herbicid Ustavnog suda o nespojivosti funkcija).

SVEDOK istrauje: Kakva je prava pozadina Vladine borbe protiv korupcije i kakvi e biti stvarni efekti?
Vlada Srbije krenula je ( opet?!) u odluan obraun sa korupcijom, sa posebnim naglaskom na privrednom kriminalu.
Nema zatienih, nema povlaenih, i sve e biti isterano na istac - barem su tako javnosti saoptili najvii dravni inovnici. U mesecu u kojem se navrilo 11 godina od promena za koje jo uvek, sve manje strpljivi, ekamo da pokau pravi demokratski karakter, problem korupcije se sve to vreme namee kao jedan od najveih i najteih u Srbiij.
Konkretno, indeks percepcije korupcije je 3.5, to nas svrstava u red zemalja u kojoj je ova pojava gotovo u potpunosti obuhvatila drutvo.
Da se na tom polju intenzivno radi, dokazao je i najnoviji sluaj hapenja biveg direktora Kolubare Dragana Tomia i jo 16 ljudi. Zanimljivo je da je hapenje okrivljenih u aferi Kolubara planirano na samu godinjicu demokratskih promena, ali je operacija izvedena dan ranije jer je Dragan Tomi tog dana, kako ree njegov advokat, krenuo po kajmak na Svetu Goru.
ini se da postoji veza izmeu plana da se osumnjieni za malverzacije u Kolubari pohapse na godinjicu promena u kojima je upravo ta Kolubara bila jedan od simbola otpora reimu za koji se veruje (dodue, sve manje) da je bio najgori koji je ikada vladao Srbijom.
Ovaj, sadanji, nije bez anse da ga nadmai...
Ko se nameraio da iz cele prie u borbi protiv korupcije pokupi kajmak ini se da je jasno, ali se neki pitaju da li e moda kajmak, kad-tad, doi glave onima koji su se eljni da ga pokupe, ili, narodski reeno - moe da se desi da na kraju meka zaigra i na njihova vrata.
Kakogod, do kraja godine, kako najavljuju vlasti, bie otkrivene i nove afere.
U nameri da uvere javnost u odlunost drave da se izbori sa korupcijom u celoj zemlji, najvii dravni inovnici su ovih dana dali brojne izjave kojima ele da demonstriraju postojanje odlunosti i politike volje drave da se izbori sa korupcijom i organizovanim kriminalom.
Tako je ministar pravde Sneana Malovi u vie navrata poruivala: Srbiju vie niko nee videti kao zemlju u kojoj je korupcija prihvatljiva, niti e oni koji pljakaju graane biti zatieni (4. oktobar); Korupcija se ne isplati i svako ko je umean u korupciju bie procesuiran (6. oktobar); Cilj Vlade Srbije od njenog formiranja bio je upravo suzbijanje korupcije kao i borba protiv organizovanog kriminala i aktivnosti u tom pravcu nastavljaju se korak po korak dalje (6. oktobar)...

Kada govorimo o eelju, govorimo o pravom licu pomahnitalog globalizma.
Ne morate da cenite Vojislava eelja; moete i da prezirete njegov politiki stil; mogue da Vam je njegova ideologija, u vremenu kada je svaka ideja relikt, daleka i iracionalna; ali jedno je sigurno: kada pokuate da se setite koliko je ljudi spremno da krene njegovim putem-da se zbog izgovorene rei odrekne slobode... ivota..i kada shvatite da ih u ovom vremenu ne znate, kroz istoriju tek po neki primer, e, to je prava eeljeva mera!
Nju ne meri ni sada, ni ovde-nju moe da odmeri jedino vreme. Kad ono da zavrnu re, moda vam i bude krivo, to ste u nekom momentu robovali predrasudama a niste primetili-da je meu vama onaj koji je, ipak, sve vreme bio u pravu. I koji zbog te istine robija u svom vremenu...ali u nekom drugom, bie svakako poetak osloboenja.

Evropska komisija do sada gledala kroz prste?
Misija EU u Srbiji zabrinuta je stanjem u Visokom savetu sudstva (VSS) posle miljenja zatitnika prava graana Sae Jankovia da je rad tog saveta u nepotpunom sastavu nelegitiman, izjavio je ef te misije Vensan Deer.

EU e veoma paljivo razmotriti miljenje ombudsmana. U prvoj reakciji moemo da potvrdimo da delimo njegovu zabrinutost u nekoliko stvari, posebno kada je u pitanju nedostatak kvoruma u Visokom savetu sudstva, kazao je Deer za Blic. On je rekao i da su predstavnici EU u Srbiji ve nekoliko puta poslednjih meseci pokrenuli to pitanje i urgirali na srpske zvaninike da osiguraju to veu transparentnost u radu Saveta.

ef misije EU je podsetio da je Evropska komisija u godinjem izvetaju o napretku 2010. godine ukazala na nedostatke u procesu reizbora nosilaca pravosudnih funkcija. U reakciji na to srpske vlasti su pokrenule reviziju otputenih tuilaca i sudija. Komisija vrlo paljivo prati tu reviziju. Kad god uoimo mane, upozoravamo srpske vlasti i ohrabrujemo ih da preduzmu mere da to poprave, kazao je Deer.

Dr Zoran Petrovi Piroanac, nauni saradnik u Institutu za politike studije, govori za Geopolitiku
Pitajte strunjake sa Rudarskog fakulteta u Beogradu, pa ete se i sami uveriti da se od svega to posedujemo u naoj kui Srbiji, vie od 60%, nalazi u tlu Kosmeta. Osim uglja, kojeg ima za sad dokazanih rezervi oko 20 milijardi tona, a tvrdi se da praktino itava oblast lei na uglju, tu su i veoma skupi strateki elementi, poput kadmijuma, kobalta, nikla, itd. Nema ni u jednoj zemlji sveta takvih politiara-ludaka koji bi to prepustili drugom, kako to ine srpski lideri.
Napisali ste jednu vrstu geopolitike trilogije: Geopolitiku energije, Geopolitiku hrane i Geopolitiku vode. ta je bio motiv da klasinoj geopolitici pridruite energiju, vodu i hranu i zbog ega su one vane?
Geopolitika spada u najmlae drutvene nauke (nastala je u Nemakoj, 1899). U naoj zemlji i dalje ne zauzima mesto koje bi trebalo da zaposedne, jer u svim ozbiljnim dravama niko ne moe da vodi efikasnu spoljnu politiku ako, kao u Srbiji, pokua da ignorie znanja geopolitike.
Istovremeno, ova mlada i mona nauka razvija se neverovatnim ubrzanjem, pre svega svojim multidisciplinarnim metodom. U 21. stoleu, ona je nesumnjivo jedna od nauka koje su u svoj pojmovni i metodoloki aparat unele najiru gamu drutvenih nauka. Danas geopolitolog mora da prouava ne samo vojne vetine i geografiju, ve i geoekonomiju, sociologiju, demografiju, religijska kretanja, civilno drutvo, rasprave o klimatskim promenama, da ima i futuristika obeleja, da predvia, itd.
Upustio sam se, pionirski, u pomenuta globalna pitanja, vodu, hranu i energiju, kao sutinske probleme oveanstva, koji e umnogome promeniti meunarodne odnose. To jesu nezaobilazne teme savremene geopolitike, a ja sam, napisavi te knjige, koje sada dalje drugi autori treba da nadmae novim radovima, bio u ulozi early warning
istraivaa (onog koji vri funkciju ranog upozoravanja). Zato to naa drava, kao i u mnogo emu drugom, ima nedopustivih zjapeih rupa u poimanju i voenju onoga to se naziva state management.
Nedavno je predstavljena Vaa najnovija knjiga, Geopolitika energije. Vidimo da sve ozbiljne drave veliku panju posveuju energiji. Kakvo je stanje u Srbiji po pitanju energije, i da li u naoj zemlji neko brine o energetskoj bezbednosti?

Najbolja politika radio-emisija:

1. Sedmica - Zoran Prodanovi.(Radio Beograd 1)

2. Agora Sneana Bianin (Radio Beograd 2)

3. Reeno-preutano grupa autora (Radio Beograd 2)

Medijsko-politiki tre godine:

1. Pristrasno i tendenciozno izvetavanje medija prilikom hapenja Ratka Mladia i otkazivanja gej-parade

Za 20 godina, od kako smo odvojene drave, vlasti Srbije i Hrvatske nisu uspele da se dogovore o tome gde se nalazi granica izmeu dve zemlje.Dok Srbija smatra da granica treba da ide sredinom Dunava (faktiko stanje danas i jeste takvo), Hrvatska se poziva na katastarske karte iz 1878, po kojima oko 10.000 Ha zemlje na srpskoj strani pripada Hrvatskoj, dok oko 3.000 Ha sa hrvatske strane pripada Srbiji.
Srbija svoj stav zasniva na dva argumenta: Meunarodno pravo nalae da se plovne reke dele sredinom (slian argument Hrvatska koristi u pregovorima sa Slovenijom oko Piranskog zaliva) i da je 1945. godine jasno definisana teritorija Vojvodine, gde se kao njena granica spominje sredina Dunava.
Poslednjih godina hrvatska strana je odugovlaila pregovore, komisije se nisu sastale od 2003, a procena nekih naih eksperata je da Hrvatska eka ulazak u EU, kako bi imala bolju pregovaraku poziciju i kako bi mogla da ucenjuje Srbiju.
ta Hrvati u stvari ele?
Ukoliko bi se prihvatile katastarske karte, Dunav bi granicom bio preseen 19 puta! Sigurno je da nikom nije stalo da granica dve drave bude tako komplikovana. Hrvatska zna da Srbija ne bi mogla da prihvati da optine Sombor i Apatin ostanu bez nekih vitalnih gradskih zemljita, to bi ozbiljno ugrozilo funkcionisanje ova dva grada, i da bi iz tog razloga Srbija pristala na kompromis i odrekla se nekih 1.500 Ha svoje teritorije, tj. dva rena ostrva, arengradske i Vukovarske ade. Ova dva ostrva i jesu krajnji cilj hrvatskog odugovlaenja utvrivanja granice.
Verujem da meunarodno pravo jeste na srpskoj strani, ali ako se bude ekao prijem Hrvatske u EU, mislim da bi to prilino zakomplikovalo poziciju Srbije. Sa druge strane, nisam ekspert po ovom pitanju i ovaj tekst piem samo iz razloga to par mojih prijatelja godinama ive u strahu, ta bi se dogodilo kada bi njihovo imanje pripalo Hrvatskoj.

Ja se pitam, poto je vehabijama Saudijska Arabija matica, hoemo li sada i nju zvati da nam arbitrira? Nije svaki vehabija terorista, ali jeste problem to ih je mnogo meu teroristima Muftija srbijanski Islamske zajednice Srbije i zamenik reis-ul-uleme Muhamed Jusufspahi kae za Politiku da jo nije definitivno propala turska inicijativa za objedinjavanje islamskih zajednica koje predvode reis Adem Zilki (Islamska zajednica Srbije) i muftija Muamer Zukorli (Islamska zajednica u Srbiji): To ne bi trebalo da propadne dok je islama i Srbije. Islamska zajednica koja objedinjuje muslimane Srbije nije razjedinjena u pogledu verskog uenja islama, ve u pogledu odnosa prema zemlji u kojoj ive i u pogledu odnosa njihove zemlje prema njima, jer to dvoje moe biti povezano uzrono-posledinim vezama. Muslimani jedne zemlje uvek treba da su objedinjeni i u pitanju vere i u pitanju svoga doma, svoje domovine.
Da li su predstavnici Islamske zajednica Srbije, lino reis Zilki ili vi, upoznati sa turskom inicijativom?
Prvenstveno, koliko sam ja razumeo, to je bila inicijativa nae zemlje da Turska, odnosno Islamska zajednica Turske, posreduje. Sa detaljima turskog posredovanja, do dana dananjega nismo obaveteni slubeno. Sada ujemo, da e to posredovanje imati svoj popravni ispit, a uli smo kako je Zukorlieva strana proslavljala pobedu, bilo da mi to potpiemo ili ne potpiemo, bilo kao Republika Srbija ili kao IZS! Smeno! Zukorli se odvojio od matice, a kau mi se odvojili, jer su ga imami njegovi napustili i priklonili se Hamdiji Jusufspahiu, tadanjem reisu. Misli li iko da je Hamdija, dugogodinji muftija beogradski, ikada bio pod nekakvom nepriznatom jurisdikcijom Zukorlia? Boe sauvaj! Nikada! Zukorli se odvajao, politikom se bavio, stranke mnoge osnivao, u kriminal zalazio... A sada Zilki koji gaji pele, pie knjige treba da bude izjednaen sa njim!? Mnogo je to, i od Srbije i od Turske ako je.
Koji je va stav o pitanju veze vere i drave, da li drava, Srbija ili Turska, treba da posreduju u sporu IZS i IZuS?
Nai su principi jasni i isti: prvi, jednoa Stvoritelja; drugi, jedinstvo muslimana Srbije; trei, celovitost Republike Srbije i Islamske zajednice Srbije sa Rijasetom, poglavarstvom, u Beogradu; etvrti, potovanje principa sekularnosti, nemeanja vere u politiku niti politike u veru; peti, udaljenost od kriminala, kriminalaca i kriminogenog novca.

Evropski parlament u novoj rezoluciji upozorava da u Srbiji postoji povezanost politikih stranaka i tajkuna kako bi se odrala sistemska korupcija. Vlada u Beogradu se poziva na dodatno angaovanje u dijalogu s Pritinom.



Evropski parlament poziva Evropski savet da u martu odobri Srbiji status kandidata za lanstvo u Evropskoj uniji pod pretpostavkom da e srpske vlasti dotle ispuniti uslove, utvrene na zasedanju lidera EU u decembru 2011, navodi se u nacrtu rezolucije, o kojem e danas u Briselu raspravljati Spoljnopolitiki odbor EP.

U tom dokumentu se vlada u Beogradu poziva na dodatno angaovanje u dijalogu s Pritinom, a upozorava se i da u Srbiji postoji povezanost politikih stranaka i tajkuna, kako bi se odrala sistemska korupcija.

Evropski parlament, pie u nacrtu rezolucije, smatra da bi, s obzirom na miljenje Evropske komisije iz oktobra 2011, pregovori o prijemu Srbije trebalo da ponu to pre, ime bi se pokazala predanost Evropske unije perspektivi te zemlje za ulazak u EU.

Prema nacrtu rezolucije, EP poziva vlasti u Beogradu da iskoriste vreme do zasedanja Evropskog saveta poetkom marta za delatno angaovanje u dijalogu s Pritinom, da bi u potpunosti primenile postignute

Cena radne snage je poslednji argument na osnovu kojeg se investitor odluuje da doe. Pre toga to su infrastruktura, subvencije, poreske olakice i mnogi drugi faktori
Taktika da strane investitore privlaimo jeftinom radnom snagom je loa, jer kako upozoravaju strunjaci kad jednom oborimo cenu rada bie potrebno da prou godine da bismo tu cenu podigli na neki prihvatljiviji nivo. Da se na taj nain ne mogu privui investitori najbolji je dokaz i to to u su najvee investicije u Beogradu, iako su na jugu Srbije zarade dvostruko ili trostruko manje. Pored toga takvi potezi nae vlasti mogu imati i konkretne i dugorone posledice, a o sadanjem tekom poloaju radnika u Srbiji da i ne govorimo.
Zato trenutno u Srbiji imamo mnotvo sluajeva da strani investitori, naroito u tekstilnoj industriji, radnicima jedva da isplauju i minimalnu zaradu od 17.000 i kusur dinara, a poneki ak ni toliko, kae za Akter Ranka Savi, predsednica Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata (ASNS).
Ona tvrdi da u nekim fabrikama koje su kupili stranci zaposleni rade sa svega 15 minuta pauze za ceo dan, strogo su kontrolisani i prinueni su da non-stop stoje pored maina, ak i kad to nije neophodno. Ipak, radnici pristaju na sve, po sistemu daj ta da, jer znaju da je nezaposlenost milionska, dodaje Savieva.
Vesna Vasiljevi, sekretarka Udruenja za industriju tekstila, odee, koe i obue Privredne komore Srbije, za Akter kae da je loe to strane investitore privlaimo nudei im kao na najvei argument jeftinu radnu snagu. To ne bismo smeli da radimo, jer kad jednom oborite cenu rada bie potrebno da prou godine i godine da biste tu cenu podigli na neki prihvatljiviji nivo, upozorava ona.
Dokaz za to je da su plate najvee u Beogradu, a da su upravo tu najvee i strane investicije. U Surdulici, Vladiinom Hanu, Kurumliji, i drugim mnogo manje razvijenim mestima, zarade su dvostruko ili ak trostruko manje nego u Beogradu, ali tamo stranih investitora nema. Dakle, nije poenta u niskim platama, nego u infrastrukturi, u kadrovima i stabilnosti koju drava treba da ponudi investitorima
Ljubisav Orbovi, predsednik Saveza samostalnih sindikata

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici praznuju Badnji dan i Badnje vee, kojima se sveano najavljuje Boi, dan roenja Isusa Hrista.

Pravoslavni vernici u Srbiji praznuju Badnji dan i Badnje vee na liturgijama u hramovima Srpske pravoslavne crkve koje najavljuju praznik roenja Isusa Hrista, kao i tradicionalnim porodinim okupljanjem za posnom veernjom trpezom.

U porti Spomen-hrama Svetog Save na Vraaru bie organizovano tradicionalno paljenje badnjaka a obred kojim se slavi roenje Hristovo i raanje nove vere predvodie vikarni episkop Atanasije hvostanski.

Epsikop Atanasije predvodie u pono, takoe u hramu Svetog Save, prvu Boinu liturgiju koja povezuje dva praznika - Badnje vee i roenje Isusa Hrista - najradosniji dogaaj hrianskog sveta.

Na svim elektronskim medijima, na Badnje vee, bie emitovana tradicionalna Boina poslanica arhijerja SPC koju je u Srpskoj patrijariji, uoi praznika proitao mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, uvar patrijarakog trona do izbora novog poglavara SPC.

U boinoj poslanici vernicima, patrijarh srpski Irinej je u ime SPC poruio Srbima sa Kosova da ostanu istrajni na svojim ognjitima, uz svoje svetinje i svoju Crkvu
Dano u Patrijariji Srpskoj u Beogradu, o Boiu 2012. godine.

Rodoslovom Isusa Hrista, Sina Davidova, Avramova Sina, poinje, draga brao i sestre, Jevanelje o Hristu, blaga i radosna vest Boija rodu ljudskom.

Pesmom anela Boijih - Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, meu ljudima dobra volja - na dananji dan radosnog praznika Roenja Hristovog ispunjena su irom sveta sva hrianska srca. Ovaj dan je za ceo svet velika radost, jer vam se danas rodi Spas, koji je Hristos Gospod, u gradu Davidovu.

Roenje Sina Boijeg jeste velika tajna ljubavi Boije. Nikada ovek nije tako blizak oveku kao danas, na Boi. Nikada odrasli i deca nisu toliko bliski jedni drugima kao danas. Nikada ovek ne osea tako snano potrebu da se miri i zbliava sa drugim ljudima kao danas. Otuda je u naem narodu potreba i obiaj da se na dananji dan prata i mir Boiji; da se zaboravljaju line razmirice, sa eljom da se sve oko nas zblii i zbratimi u duhu ljubavi i mira Boijeg.

Srpska dijaspora je tokom 2011. godine u maticu poslala skoro 5,5 milijardi dolara i tako je, uprkos ekonomskoj krizi, ostvaren rekordan priliv deviznih doznaka u poslednjih 10 godina, izjavio je ministar vera i dijaspore Sran Srekovi.

"Prema procenama Narodne banke Srbije i Svetske banke, devizne doznake iz dijaspore u 2011. godini su dostigle rekordni nivo, vei i od onog u 2009. godini i pribliile se ukupnom iznosu od 5,5 milijardi dolara", rekao je Srekovi.
Srekovi smatra da je novac iz dijaspore u velikoj meri uticao na poboljanje ivotnog standarda.

"Dijaspora u proloj godini nije podbacila uprkos krizi, pa je 2011. godina rekordna po prilivu deviznih doznaka i to je jedan od razloga zato se u Srbiji ivi neto bolje nego to zvanine statistike pokazuju", rekao je on.

Na osnovu podataka, jasno je da je dijaspora u proloj godini bila jedan od glavnih faktora makroekonomske stabilnosti, rekao je ministar, navodei da su devizne doznake uzele uee od 15 odsto u ukupnom drutveno

Iako razumem neke politike i psiholoke razloge za to, ipak mislim da ima neeg duboko mazohistinog i poniavajueg u optem srpskom medijskom oduevljenju nemakom kancelarkom Angelom Merkel (danke Dojland, hvala Angela) ije nam se lice, slino kao i u vreme avgustovske posete Beogradu, i protekle nedelje osmehivalo sa naslovnih strana doslovno svih dnevnih novina i sva tri glavna srpska politika nedeljnika.

Pri tome se na prste jedne ruke mogu prebrojati negativni tekstovi tanije reeno, ja se ovako na prvu loptu ne mogu setiti ni jednog jedinog, ali mogue da mi je neki promakao. Jedni su se radovali jer se nadaju da e nemako (i austrijsko) protivljenje srpskoj kandidaturi, uz ispostavljanje sve novih i novih uslova, dovesti do porasta evroskepticizma u Srbiji i okretanja na drugu stranu. Drugi su bili presreni zbog tekoa u koje su zapali njihovi politiki protivnici. Trei su bili oduevljeni jer je principijelna nemaka kancelarka konano prekinula praksu gledanja kroz prste srpskim politikim ponavljaima, koji hoe evropsku perspektivu, a nisu spremni da ispune ono to Evropa od njih trai.

Konano, sreni su i svi tradicionalni pro-britanski elementi u Beogradu, jer, eto, posle dugo vremena nisu oni najvei krivci, nego e, kako se ini, na kraju opet Nemci ispasti grbavi. (Nezadovoljni su, pretpostavljam, samo neki iz vlasti, ali oni tu svoju frustraciju, ako je uopte oseaju, ne smeju mnogo i glasno da pokazuju, da ne bi dodatno naljutili briselske prijatelje i jo vie ugrozili svoje kandidaturne i predizborne anse.)

Od prodaje Maksija do krize evra

Predstavljamo pet domaih i pet svetskih ekonomskih dogaaja koji su obeleili ovu godinu, a ije emo posledice oseati i u narednoj 2012.

Godinu koja je na izmaku pamtiemo po padu ivotnog standarda i krizi koja je zahvatila evrozonu toliko snano da su mnogi poeli da razmiljaju o propasti evra. ta e biti sa evropskom valutom bie jasnije u narednoj godini, ali bez obzira to u Srbiji mnogi prieljkuju raspad evrozone, pa i Evropske unije, realnost je da nama u ekonomskom smislu to nita dobro ne bi donelo. Ako ekonomiju u Srbiji posmatramo kao partiju preferansa, onda visoka nezaposlenost i inflacija, privreda koju pritiska ogromna nelikvidnost, kao i javni dug i budetski deficit koji su na granici dozvoljenog, nikako nisu dobre karte za igru koja nas eka sledee godine.

Redakcija Aktera izabrala je pet domaih i pet svetskih ekonomskih dogaaja za koje smatramo da su obeleili 2011. godinu. Njihov uticaj e se sigurno oseati i u 2012. godini.

Сваки човек, па и сваки народ, долази на овај свет са некаквим светлосним записом, са одређеним божанским и предачким жигом, са духовним ходом и проходом, са светлосном потком, у којој је све записано, и уписано, од почетка без почетка све до свршетка без свршетка. То је оно што неки називају генетским кодом, мада је светлосни запис илити светлопис много ближе суштини и суштаству самом бићу човековом. Ми смо бића светлости, светлосна бића, а то значи да је светлост и потка и основа нашег тајиственог ткања које се зове живот у Божанској Свести и Свесности.

Оно што један народ разликује од других народа, то је управо тај тајинствени и танани светлопис, ти непоновљиви невидљиви дарови Великог Духа Стварања.
Песнички речено, то је душа народа!

Србски светлопис је најближи руском светлопису, и са становишта једне духовне науке, Срби и Руси могу се сматрати једним те истим народом.

Са било којег становишта било које опитне науке о човеку, када бисмо вршили упоређивања Срба и Руса, дошли бисмо до закључка да је то један јединствен и, у стваралачком смислу, непоновљив народ.

dragoljub zivojinovic kolAkademik Dragoljub ivojinovi, autor knjige Nevoljni ratnici velike sile i Solunski front (1914-1918), koja je posle tri godine imala i drugo izdanje, u razgovoru za Akter kae da su Srbi uvek bili i uvek e biti za velike sile koje mi ne uvaavamo, a oni nas, naravno, gaze nevoljni ratnici.

Zato?

Zato to Srbi uvek veruju da su velika sila, veliki narod, da su veliki vojnici i ratnici i da mogu da pobede svakog. Njima nije do ivota mnogo stalo. ivot je ovde jeftin, to u zapadnom svetu nije sluaj. Mi smo narod koji je odavno proglaen za onaj koji hoe da rui carstva, imperije i kraljevine. Kad to radite, onda znai da vi protiv sebe vodite i dovodite i sve druge carevine koje su vam neprijateljske jer to moe i njima da se dogodi. U ranijim vremenima svi su carevi i kraljevi bili braa. Uzajamno su se titili i taj monarhijski legitimizam bio je snana veza izmeu njih koja ih je titila. Mnogobrojni vladari u Evropi bili su iz iste kolevke, esto su imali zajednike pretke u porodicama, poticali su iz iste zemlje.

Gde je tu Balkan?

Kad pogledate balkanske zemlje, imate nemaku dinastiju u Rumuniji, Bugarskoj i u Grkoj. Jedno vreme je nemaka dinastija bila i u Albaniji, kad je ova drava nastala. Samo Srbi i Crnogorci ne daju, nego dre svoje domae dinastije. Onda naravno nema solidarnosti. Otud nevolje sa Turcima i Austrijancima. Naravno da su uvek na meti.

Kakvi su stvarni efekti "jednostrane primene" Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju (SSP) sa Evropskom unijom? Zavrilo se dve i po godine od kako je Srbija, 1. februara 2009, odluila da pone sa jednostranom primenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju (SSP) sa Evropskom unijom. Vlast je tada tvrdila da je takva odluka dobra, a opozicija da je tetna.
Ministri iz G17 su tada bili glavni zagovornici primene Sporazuma, najavljujui da e doneti veliku korist Srbiji. Jedni su rekli da e domaa privreda dobiti na konkurentnosti, drugi da e i ono malo to radi biti uniteno. ta se zapravo dogodilo i kakve su posledice odluke Srbije da pone sa jednostranom primenom SSP? Da li smo, i koliko dobili ili, izgubili?
U nameri da se, posle dve i po godine, sagledaju efekti odluke da se jednostrano primeni SSP, Svedok je, kontaktirajui relevantne institucije koje bi trebalo da imaju ove podatke, pokuao da doe do odgovora na sledea pitanja:
1. Da li je Srbija jednostranom primenom SSP do sada vie dobila ili izgubila?
2. Koliko je do sada primena SSP umanjila priliv novca u dravu i privredu?
3. Koji sektor je najtee pogoen jednostranom primenom?
4. Da li postoji procena, kakav e efekat dalja primena SSP sa nae strane imati u narednim godinama i koliko emo dobiti/izgubiti?
5. Da li su trgovinski uslovi sa Rusijom bolji u odnosu na one koje imamo sa EU?
6. Da li sa bilo kojom zemljom ili organizacijom Srbija ima povoljnije uslove trgovine od onih koje je dobila od EU?
7. Da li naa privreda moe da konkurie Zapadnoj?
8. Da li naa privreda, imajui u vidu njenu strukturu i razvijenost, ima bolje anse za izvoz na Istoku, ili na Zapadu?
Naalost, niko nije bio u stanju (ili nije smeo?) da nam da precizan odgovor. Kako se ispostavilo, problem nije bio samo doi do odgovora, ve i doi do ljudi koji su, kako nam je u institucijama esto govoreno u poziciji da mogu da daju odgovore na takva pitanja. Na telefone u kancelarijama nadlenih najee - nema, neretko su na odmoru a na mejlove se u srpskim ministarstvima, izgleda, malo ko obazire, ili ih niko ni ne ita.
Izgleda neverovatno, ali nijedna zvanina institucija, izgleda, ne poseduje preciznu analizu efekata primene SSP!
Poto se sporazum odnosi prvobitno na privredu, Svedok se obratio Privrednoj komori Srbije koja bi, shodno tome, trebalo da bude najpozvanija da ima ovakve podatke. Iako je PKS jedna od retkih institucija iji slubenici redovno i na vreme odgovaraju na pozive, mejlove i pitanja, ovog puta nisu mogli da nam daju odgovor. Iako nam je nedelju dana najavljivano da se na odgovorima radi i da e stii, na kraju je iz Biroa za saradnju sa EU u PKS stigao mejl sledee sadrine:
Na pitanja koje ste nam dostavili nismo u mogunosti da odgovorimo jer ne raspolaemo informacijama i podacima (koliko je smanjen priliv sredstava u budet Republike Srbije poetkom obostrane primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju i dr.
Umesto odgovora, dostavljena nam je analiza efekata integracija Srbije u EU, koja je 2005. raena u saradnji PKS i Univerziteta FEFA, i Studija Efekti integracije Srbije u Evropsku uniju koja je raena 2009. godine, isto u saradjni sa Univerzitetom FEFA.

Tuni skupe, potovani prijatelji, dragi blinji nae Kandidature,

Evo smo se ovako alostivi sastali u osvit skoro desetog dana od kada je, posle kraeg i tekog razmatranja, tragino postradala naa jedina Kandidatura. Pokoena raspravom o sudbini evrozone, skrajnuta spasavanjem posrnule evropske valute, ostavljena da vene i skoro svene kao cvet na pragu Mastrihta, engena i Brisela zajedno - naa nas je Kandidatura privremeno napustila i ostavila da se nadamo u njen teko izgledni spas.

Rasla je naa voljena Kandidatura pored nas godinama. Dojena naim bogatim nadama, hranjena naim obilnim predizbornim obeanjima, brino najavljivana i s ljubavlju u budunost pomerana bezbroj puta, naa Kandidatura porasla je i postala stasita i lepa, takva kakvu niko u naoj okolini tako veliku, tako zrelu i tako poeljnu nije imao. Druge kandidature mnogo su krae trajale, bile su nekako zakrljale, brzoprolazee i nestalne, samo je naa Kandidatura uspela da ih skoro sve nadivi i da izraste u lepoticu na kojoj bi nam skoro i Turci pozavideli. A znamo koliku Kandidaturetinu oni imaju.

terensko istraivanje

novembar 2011.

reprezentativan uzorak

teritorija Srbije (bez Kosova i Metohije)

1200 ispitanika