Autori izvetaja doli su do zakljuka da srpski narod u dravama regiona danas uglavnom uiva manja prava nego pre godinu dana
Napredni klub je upravo dovrio ovogodinji Izvetaj o politikim pravima srpskog naroda u regionu. Re je o legitimnim i meunarodno priznatim politikim pravima dva miliona graana koji od davnina ive u osam dravaBalkana i Srednje Evrope. Slovom Ustava iz 2006. godine Republika Srbija, kao matina drava srpske nacije, ima obavezu da se, potujui meunarodne zakone, stara o politikim pravima ovih ljudi.
Autori izvetaja Naprednog kluba doli su do zakljuka da srpski narod u dravama regiona danas uglavnom uiva manja prava nego pre godinu dana.
Uprkos injenici da je Republika Srbija prole godine donela Zakon o dijaspori i srpskom narodu u regionu, ba kao to je vlada zapoela proces izrade strategije politike prema srpskom narodu u dijaspori i regionu, politika prema srpskom narodu nije postala stalnija, iskrenija ni promiljenija. Srpski narod u regionu uiva manje panje vlasti nego ionako zapostavljena dijaspora. Nejednak odnos zvanine Srbije prema srpskom narodu u dijaspori i nacionalnim manjinama u Srbiji produbljen je tokom protekle godine. Recimo, u dravnom budetu za 2010. poveana su davanja odreena za programe nacionalnih manjina u Srbiji, a umanjene iste stavke za nau dijasporu i posebno za srpski narod u regionu.

esto se ovih dana setim Dejvida Koperfilda, znate onog uvenog maioniara iluzionistu. Lako je njemu samo pucne prstima, i iz iluzije vraa vas u realnost. Meni e trebati mnogo vie od puckanja, negde oko 20,000 karaktera ili desetak strana A4 formata, kako bi srpske itaoce iz hipnoze u kojoj ih dri Vlada Srbije vratio u realnost.
Hipnoza? Vidite, slobodni srpski mediji nam uporno i konstantno predoavaju Vladine nadljudske napore na odravanju funkcionisanja ekonomskog sistema koji e svakom naem graaninu pruiti bar minimum egzistencije, u emu e verujem uskoro i uspeti, jer e veina graana Srbije dotai donju granicu egzistencije. Ne samo to, ujemo ak i samopohvale u smislu radujte se, moglo je biti i gore, sa upornim lajmotivom ne gubite nadu, jednoga dana e sigurno biti bolje, samo da drava uspe da smanji prekomernu potronju.
Koju potronju? Kad ste ve pitali, vaa Vlada e vam pojasniti, i to putem orkestriranih pria naih dragih ministara, doministara, ministrolikih 'eksperata' i ministrofilnih novinara, da su u budetu preveliki izdaci za plate zdravstvenih radnika, prosvetnih radnika, pripadnika vojske, pripadnika ministarstva unutranjih poslova (inae, osnovni stubovi svakog drutvenog sistema). I, naravno, vena tema naih venih reformista problemi sa penzijama. Tu se u priu ukljuuju i moje cenjene kolege ekonomisti, koji u krajnje kritikom raspoloenju, zduno podravaju pristup nae Vlade na putu ka boljem sutra. Verujem da ste i vi primetili da ve neko vreme, neko due vreme, u srpskim slobodnim medijima figuriraju, oprostite, htedoh rei sufliraju, jedni te isti nezavisni ekonomisti, ekonomski analitiari, te ekspertski novinari, koji slono i ekspertski, udne li okolnosti, iznose proraune za koliko bi trebalo smanjiti budetsku potronju kako bi deficit budeta u srednjem roku omoguio stabilno funkcionisanje naeg ekonomskog sistema. Takorei, samo sloga me srpskim ekonomistima Srbiju spaava. Ali ne treba biti zajedljiv, jer ko zna, moe biti da su u pravu.

I dok Boris iz godine u godinu kao jedinu imovinu prijavljuje onih 55.000 evra to su mu pretekle od prodaje tatinog stana, dok sa enom i erkama letuje na Halkidikiju pet dana, jer za vie nema para, dok do Pekinga i Njujorka leti ekonomskom klasom, ovi oko njega ire imperije, razvijaju biznise, naplauju provizije... I sve to obilato zloupotrebljavajui dravu i dravne povlastice.

Tu, naravno, postoje samo dve mogunosti. Ili je Boris sa njima u talu, pa e se jednog dana, godinu ili dve po odlasku u politiku penziju, prekono premetnuti u uspenog i naglo bogatog biznismena (scenario Milo"), ili je Boris zaista ovek koga pare zanimaju taman koliko i Kotunicu. Ne znam za vas, ali ja sam sklon sam da poverujem u ovo drugo. Ipak, to to je lino poten i to to nije alav na prljave pare, to Borisa ne amnestira od odgovornosti za politiku koja je od Srbije napravila obeanu zemlju za prevarante, nitkove i politike profitere.

Miloslav Samardi, glavni i odgovorni urednik kragujevakih "Pogleda" o ranim radovima Verana Matia, Vidosava Stevanovia, Biljane Srbljanovi, Nikole Samardia, Isidore Bjelice
itam na Internetu intervju visokog funkcionera Liberalno-demokratske partije dr Nikole Samardia objavljen u sarajevskom nedeljniku "Dani" 18. januara (2008.).
Novinar pita Samardia: Mislite li da je normalno da za petnaestak godina preete put od "Pogleda" do "Peanika?" ta se desilo? Odakle Vi 1992. u novinama kakve su bili Pogledi?"
A Nikola Samardi odgovara:
"Bio sam besan. Desilo mi se pomraenje svesti koje je ovde bilo opte".
Nastavak:
DANI: Da li Vam je podseanje na Poglede neprijatno?
Nikola SAMARDI: Naravno. Imate stvari u ivotu kojih se stidite. Jedna od njih su Pogledi. Meutim, mislim da nije problem moja promena. Ona je logina. Ovde promenu miljenja treba da doivi bar tri miliona ljudi, koji e jednom stati u red pred Peanikom. Kada govorim o Pogledima, iako nikad nisam pozivao na nasilje, iako sam uvek bio protiv rata i Miloevievog sistema vrednosti, znao sam da se neu smiriti sve dok ne pokuam da uradim neto ime bih mogao da se iskupim zbog pisanja u tim novinama. To sam i uradio 1994.
Nikolino iskupljenje za "greh" poinjen tokom "pomraenja svesti", ispoljeno u pisanju za "Poglede", sastojalo se u pomoi "jednom Bonjaku" da napusti Republiku Srpsku.

Kolumnista kosarka.rs Vladan Tegeltija, neposredni svedok tue u Atini, upozorava nau koarkaku organizaciju da mora da bude aktivna u danima dok FIBA odluuje o skandalu na Akropolis kupu
Desilo se u Atini to se desilo, kao to sam posle Vrca napisao, naalost, ni prvi ni poslednji put. Kao i za Milenijum, tako i za Atinu, ponavljam - za tako neto je potrebno dvoje, ali da li je ovih dana stvorena takva slika i zbog koga? Zbog nas samih.
Bio sam jedini srpski izveta u atinskoj dvorani, gledao tuu uivo, lino snimao njen najvei deo, kao i ono to se deavalo iza kulisa, u hodniku i ispred svlaionica, to su domaini itekako eleli da sakriju. Pitam se zbog ega im pomaemo u tome, zbog ega se samo mi izvinjavamo, alimo i prihvatamo ulogu koju nam Grci, pa i Skariolo i FIBA nameu?
Slaem se da nam sve ovo nije trebalo, ne samo to se blii SP, ali da li se Teodosi prvi zaleteo na Focisa? Ne opravdavam nasilje, a kapiram slonost i homogenost naih momaka uprkos istuncima koji se ovih dana zgraavaju, meu kojima ima dosta onih koji su jo u koli bili osloboeni fizikog vaspitanja, a kamoli se bavili nekim kolektivnim sportom, tako da je pojanjavanje njima nepotrebna rabota, jer ne znaju kako je reagovati kada vas pljunu ili napadnu vam druga sa kojima mesecima delite dobro i zlo, lijete litre znoja, pa I krvi, ili ga linuju dok lei na parketu dvorane, dok sa tribina bez problema utravaju alkoholisani I drogirani navijai, kada vas sa znanim i neznanim oko sebe jure likovi sa udarcem jaim od Tajsona.
Ponavljam, nasilje osuujem, ali za njega je potrebno dvoje, a da li se i zbog koga u svet alje opet pogrena predstava o jednom runom dogaaju i odreuju krivci. Grci su krivi isto koliko i mi, Focis i vie od Teodosia, Carcaris kao i Keelj, a zato ne i Krsti i Sofo, pa i povreeni Burusis. Ostao sam u Atini i dan posle, mada me nisu privodili i sasluavali kao Krleta, to takoe smatram velikim skandalom i tendecioznim maltretiranjem kapitena reprezentacije jedne zemlje (da li bi tako zadrali nekog Amerikanca, panca ili Nemca?). Imao sam priliku i da mi prevedu atinsku tampu i TV analize. Blago reeno, daleko od objektivnog, ali od Grka oekivano. Ponavljam, krivicu delim za razliku od Atinjana, a ne da kao oni sve svaljujem na Krstievo bacanje stolice koja je, povlaenjem za ruku od strane Raia zavrila na civilu kome nije bilo mesto na terenu. Da, dobro ste proitali CIVILU - koji formalno-pravno (a sada sve ulazi u te kategorije kod onih koji e u FIBA veati) nije bio ni u petorci na terenu, ni meu 12 u protokolu, a to to se zove Burusis i centar je Olimpijakosa, njegova je privatna stvar.

Mislim da treba spremati mrenu armiju novog pokolenja pravoslavnu, slovensku, srpsku, rusku. Rusija dolazi sebi isuvie sporo. Nedopustivo sporo! Rusija mora da bude velesila, inae je nee biti, kae u razgovoru za Peat utemeljiva savremene ruske kole geopolitike ak i ako je u centru sve paralisano, sve u pometnji i neverici, mnogo toga zavisi od onih straara koji, premda zaboravljeni na najisturenijem poloaju, i dalje izvravaju svoju dunost jer, naredbu za povlaenje nisu dobili, ili se moda prave da je nisu dobili. Imam u vidu upravo Srbe, prave Srbe, one Srbe koje tako duboko i tako iskreno vole svi Rusi bilo da ita znaju o njihovoj kulturi i istoriji ili ne. Treba jo sasvim malo da istrajemo. I moda emo jo i doiveti onaj trenutak kada e se Vavilon savremene postmodernistike civilizacije sruiti i vetar istorije ga razvejati u prah i pepeo. Verujem u to.
Ovo je deo predgovora knjige Geopolitika postmoderne Aleksandra Dugina, koja je nedavno objavljena u Moskvi. Prevedena je i na srpski jezik. Dr Dugin je devedesetih godina objavio vredno delo Osnovi geopolitike, teorijski podelivi geostrategijski prostor u svetu na atlantistiki (SAD) i evroazijski, koji treba da predvodi Rusija. Na taj nain, na naunim osnovama, razobliio je sutinu amerike dominacije i ukazao koliko je za oveanstvo bitna mo pravoslavne Rusije.
Dr Dugin iz ugla priznatog naunika, geostratega govori za Peat o sve teim prilikama u svetu, znaaju mone Rusije, i o vrlo nezavidnom, kako upozorava, uasnom poloaju Srbije!

Od poetka privatizacije, pre dve decenije, prodato je blizu 2.500 firmi, propala je svaka peta prodaja, a pare od privatizovanih firmi nenamenski su potroene. Za est meseci ove godine je poniteno 86 kupoprodajnih ugovora
Republika Srbija je zemlja sa najduom privatizacijom u regionu, koja je zapoeta 1989. godine. Posle demokratskih promena oktobra 2000. godine ponovo se krenulo u privatizaciju, a vlasti su obeavale procvat privrede i najvei rast bruto drutvenog proizvoda (od sedam odsto godinje) u regionu. Meutim, ostalo se na obeanjima, dok su najuspenije privatizacije obavljene pre oktobarskih promena.
Nove demokratske vlasti su od 2002. godine za privatizaciju ponudile 3.512 firmi sa 336.624 radnika. Od toga su do poetka ove godine, bilo aukcijom ili tenderom, privatizovane 2.493 firme, ili 71 odsto, a broj radnih mesta smanjen je za oko 187.000. Veliki deo privatizovanih firmi nije dao oekivane rezultate, pa je do poetka ove godine raskinuto 507 ugovora, ili 23 odsto privatizacija. Ostalo je da se privatizuje jo oko 800 firmi, ali njih niko nee da kupi. Privatizacijom je dobijeno vie od tri milijarde evra, od toga je za investicije dato 1.38 milijardi, a za socijalne programe 277. Novac dobijen od prodatih firmi nije upotrebljen za proizvodnju, ve za potronju i odravanje partijske oligarhije na vlasti, dok srpska privreda ostvaruje tek 30 odsto proizvodnje koju je imala 1989. godine!
Podseamo da je u zemlju od demokratskih promena na razne naine ulo vie od 75 milijardi dolara, a tane evidencije nema niti se zna gde je utroeno 37 milijardi dolara.

Nemaki ef diplomatije Gvido Vestervele saoptio je zvaninom Beogradu, ono to se moglo naslutiti jo 1999. godine, a to je bilo oigledno 2001. godine: da Srbija navodno moe raunati s evropskom perspektivom samo ako u dogledno vreme prizna nezavisnost samozvane kosmetske drave i da u narednih 10 godina naa zemlja uopte nee ui u EU ak i ako prizna ovu novu dravu
Posle izvrene agresije Atlantskog pakta na SR Jugoslaviju, a jo za vlade Slobodana Miloevia, pisac ovog priloga imao je priliku da uje ta zapadne sile imaju nameru da uine s okupiranim Kosovom i Metohijom. To nam je na svom predavanju saoptio jedan maarski profesor, koji nam je rekao da je razgovarao s veim brojem uticajnih zapadnih politiara i dravnika i da su ga svi oni uveravali da e Kosmet biti nezavisna drava. Mnogo uverljiviji dokaz da e upravo tako biti, a

Dok se u Kanjii kampovalo uz note neonacistikih grupa, u Beogradu je policija hitro reagovala, zabranila okupljanje pripadnika nacionalnih organizacija i uhapsila Igora Marinkovia, jer je nedozvoljeno nosio srpsku zastavu
I pored toga to je Antifaistika akcija Novog Sada digla veliku prainu i zatraila da se zabrani odravanje muzikog festivala u Kanjii od 9. do 11. jula jer se tamo propagira velikomaarski faizam, EMI kamp, i to peti po redu, uredno je odran. Lokalna policija se, istina, muvala i fotografisala, ali ni od kuda posle nije stigla reakcija ta se u Maarkanjii tih tri dana deavalo. Istovremeno, beogradska Inicijativa mladih za ljudska prava, uasnuta najavom nacionalnih organizacija da e na ulicama glavnog grada proslaviti genocid u Srebrenici, kakvu su im nameru priili, pozvala je tuilatvo i policiju da 11. jula sprei odravanje skupa tih organizacija i da zabrani rad Srpskom narodnom pokretu 1389 i slinim organizacijama. I dok je predsedniku drave Borisu Tadiu u Potoarima iznad glave visila poruka Srbija: agresija : Dejton : Republika Srpska, u Beogradu je policija hitro reagovala, zabranila najavljeni skup i uhapsila Igora Marinkovia iz udruenja Nai, jer je nedozvoljeno nosio srpsku zastavu.

U Srbiji ivi oko milion i po mladih ljudi. Kakva je njihova perspektiva? Ako u Srbiji postoje dva puta jedan, koji vodi u Evropu, a drugi dalje od nje, ta rade mladi ljudi koji su krenuli treimputem? S media portal istrauje koliko je politika angaovanost povezana sa svim aspektima ivota mladih u Srbiji. U Srbiji je javna tajna da se posao dobija preko veze ili bar preko preporuke, sve ee, dovoljno uticajne u svetu politikog establimenta. Mladi sve vie veruju da su konkursi za posao pro forme radi, a da vie moe da pomogne politiki uticajan stric ili ujna, nego pun indeks desetki. Posle neuspeha da se udje u svet odraslih i lino zaradi hleb nasuni mladi u Srbiji upadaju u dilemu: da li da nastave besomuno da obijaju pragove raznoraznih preduzea u potrazi za poslom ili da se ulane u neku stranku. Sa lanskom kartom partije moda e i odkrinuti zapeaena vrata.
S media portal potraio je neke odgovore od mladih koji su ve politiki aktivni. U emu je njihova prednost, u ta veruju i da li im je ivot u Srbiji laki zato to su igrai odredjenog tima.

Novi predsednik Organizacije srpskih studenata u inostranstvu Nilija Stefan Stefanovi najavljuje produbljivanje saradnje sa institucijama u zemlji i zaustavljanje odliva inteligencije Na Generalnoj skuptini organizacije studenata iz nae zemlje koji se obrazuju u inostranstvu (OSSI) za novog predsednika izabran je dvadesetjednogodinji Nilija Stefan Stefanovi. Odmah posle skuptine 7. avgusta, odrana je serija sastanaka i skupova sa najviim dravnim funkcionerima i predstavnicima dravnih organa Srbije.
Nau organizaciju studenata iz Srbije u inostranstvu pre 13 godina osnovao je Jovan Ratkovi, savetnik za spoljnopolitika pitanja predsednika Srbije Borisa Tadia, a suosniva je ministar inostranih poslova Vuk Jeremi. Ratkovi je bio na domain u Beogradu. Imali smo susrete sa ljudima iz ministarstava spoljnih poslova i dijaspore i drugim dravnim organima. Trenutno je ak 46 lanova OSSI, studenata na najprestinijim svetskim univerzitetima koji su na jednomesenoj praksi u svim dravnim ministarstvima nae zemlje u okviru projekta Upoznaj Srbiju rekao je jue za Politiku Stefan Stefanovi.

Reim u Beogradu sam je kriv za sve. Vodio je i vodi politiku bez demokratskog legitimiteta, bez ak i pokuaja optestranakog konsenzusa po najvanijim nacionalnim pitanjima ta onda politiari na vlasti mogu da oekuju osim otrih kritika i potpunog nepoverenja u njihove namere? Posle objave savetodavnog miljenja MSP vezanog za jednostrano proglaenu nezavisnost Kosova, zapoela je i svojevrsna rasprava o tome koliko je za ishod odgovorna sama vlast u Srbiji, a koliko je to zapravo samo rezultat jo jedne nepravde koja nam dolazi spolja. Ovo pitanje je u stvari veoma bitno, jer e nam pomoi da se orijentiemo u vremenu i prostoru, i podvuemo neku crtu da bi mogli da krenemo napred. ak i pod pretpostavkom da je naivnost sadanje vlasti naspram Zapada i mogunosti dobijanja nekakve meunarodne pravde posle svih iskustava zapadnog gaenja meunarodnog prava u poslednje dve decenije, a pogotovo posle brzometnih zapadnih priznanja kosovske nezavisnosti posle februara 2008, bila opravdana (a u tom sluaju bi jedino opravdanje moglo da bude neizmerna glupost) da li je to, opet, opravdava kada je re o loem ishodu u MSP? Na prvom mestu, moramo, naalost, da konstatujemo da u Srbiji danas nemamo posla sa obinom vlau, ve sa onim to bi se pre moglo nazvati reimom. Ako pod reju reim podrazumevamo sistem vlasti koji je, ak i prividno, ideologizovan (Evropa nema alternativu), koji nije rezultat jasno izraene veinske narodne volje ve koalicija sklepana u odajama zapadnih ambasada, koja se nije dala ni naslutiti u izbornoj kampanji (to bi se moglo okarakterisati i kao svojevrsni, spoljno-sponzorisani dravni udar), koji sprovodi program za koji niko nije glasao (npr. Statut Vojvodine, guenje medijskih sloboda, najavljena prodaja Telekoma, Deklaracija o Srebrenici, organizovanje Parade ponosa), i koji je imun na kontrolu javnosti (prostijim jezikom, jednu odnaroenu vladajuu strukturu) onda se sadanja vlast s pravom moe tako okarakterisati. Ona je, zapravo, to jo od formiranja u leto 2008.

Beograd - Za Obraz" napad na Teofila Pania je nepromiljen", Srpski narodni pokret 1389 osuuje nasilje nad novinarima", dok Nai" kau da se nikada ne bi obraunavali sa svojim politikim protivnicima"
Ako su predstavnici desniarskih organizacija sa kojima je Press razgovarao bili suzdrani u osudi nasilja nad kolumnistom Vremena", to nisu bili kada je re o Panievom liku i delu. Da se te organizacije kojim sluajem nalaze na vlasti, do incidenta ne bi dolo zato to bi Pani - vrlo verovatno ne samo on - poodavno bio u zatvoru. Naime, sastavni deo odgovora desniara na pitanje kako komentariu napad na Pania bio je da bi njemu trebalo se sudi zbog antisrpstva" i krenja Ustava".
SNP 1389 osuuje napade na novinare. Nikada nismo pribegavali nasilju jer ga ne smatramo adekvatnom metodom politike borbe, pogotovo ne za srpske nacionaliste za koje smatramo da imaju plemenite ideje. Panievo delo dovoljno govori o njemu i da je ovo pravna drava, on bi bio osuen zbog krenja Ustava i govora mrnje prema srpskom narodu. Nama trebaju sudovi, a ne ulica - rekao je Mia Vaci, portparol SNP 1389.

U elji da bude muftija nad muftijama, kao onaj nesreni vezir Iznogud to je radio protiv kalifa samo da bi bio kalif umesto kalifa, Muamer Zukorli dara vatru budueg etniko-verskog separatizma
Mi smo konstitutivan narod i pozivamo predsednika Borisa Tadia i Vladu Srbije da to pre organizuju razgovore da to pitanje to pre reimo Ustavom, rekao je glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji i nosilac liste Bonjake kulturne zajednice, na izborima za nacionalne savete, Muamer Zukorli, koristei posetu turskog predsednika Srbiji, kao priliku da poseje novo seme nacionalnog razdora. Nije meutim jasno ta to ne valja Zukorliu u Ustavu koji kae da: Republika Srbija je drava srpskog naroda i svih graana koji u njoj ive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, naelima graanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima. Primeujemo da bi bilo bolje da je na Ustav privren i univerzalnim, a ne samo evropskim principima, ali i u okviru takvog Ustava, uoavamo da Zukorli, u elji da bude muftija nad muftijama, kao onaj nesreni vezir Iznogud, to je radio protiv kalifa samo da bi bio kalif umesto kalifa, trai ovakvu izmenu Ustava, i dara vatru budueg etniko-verskog separatizma. On naime upozorava: Igranje Sandakom znai poigravanje sa ovim delom Srbije. Drava je kao zgrada u kojoj stanari mogu da se vole ili ne vole. Ukoliko veinski stanari odlue da zapale jedan stan, rizikuju da se upali cela zgrada. Zato se nije igrati sa vatrom. Ili e nam svima biti lepo, ili e biti vatre do vrha. Samo naa kua goreti nee.
Ko to pali muftijin stan? Ako je taj stan Sandak, znai li to da muftija preti paljevinom cele Srbije, ako njemu nije lepo? U emu to muftija ima manja ustavnih prava od bilo kog graanina Srbije? Kome preti vatrom? Do kog vrha? Metafora je jasna, muftija govori o vrhu, a vrh je predsednik Tadi. A zato je kriv predsednik koji je uinio sve to je mogao da bi uzdigao prava nacionalnih, jezikih, seksualnih i svih drugih evropejskih manjina, na tetu veinskog naroda, koji sada praktino ima manjinska prava u sopstvenoj dravi, naroito ako ih uporedi sa evropskom praksom? Zato nije lepo da Zukorli preti Tadiu.

Tokom tri nedelje studenti iz dijaspore upoznali funkcionisanje ministarstava i sruili najveu predrasudu da dravni slubenici po ceo dan samo piju kafu
Milan, Sofija, dva Igora i Milutin deo su grupe od 46 studenata iz dijaspore koji su upravo zavrili tronedeljnu praksu u Vladi Srbije. Na zavrnoj sveanosti sutra u Palati Srbija, oni e premijeru Mirku Cvetkoviu uruiti izvetaj o svom radu u ministarstvima sa predlozima kako da se unapredi rad dravne uprave.
Upoznaj dravu Srbiju je jedan od projekata Organizacije srpskih studenata u inostranstvu (OSSI), koji je podrala Vlada Srbije i koji je realizovan uz pomo Ministarstva za dijasporu. Imamo vie od 600 lanova, od Australije, preko Kine do Kanade, uglavnom na poslediplomskim studijama. Nai ogranci su na Harvardu, u angaju, Beu, na Oksfordu pria Milutin Stanisavljevi, donedavno predsednik organizacije.
U Beogradu je upravo odrana i Skuptina OSSI-a, u Rektoratu Univerziteta u Beogradu, a na 10 okruglih stolova uestvovali su osim studenata i profesori, predstavnici vlade, crkve Milutin Stanisavljevi je nekadanji dvostruki prvak Jugoslavije u skokovima u vodu, bio je pobednik dravnog takmienja u besednitvu u Koloradu sa temom patriotizam, ve je stigao da bude fudbaler, sudija i trener u nekoliko klubova u Nemakoj, a studirao je u Madridu, Londonu, Solunu i Hongkongu.
Roen sam u Beogradu, a u Nemaku smo otili nakratko, kako smo tada mislili, za vreme bombardovanja, to se pokazalo kao dobar potez jer je nekoliko dana posle toga pala bomba na 30 metara od nae kue. Sestra i ja smo nagovorili roditelje da ipak ostanemo i u Nemakoj smo zavrili gimnaziju. U 11. razredu sam bio u Americi, u Koloradu, a trenutno sam na Londonskoj koli ekonomskih i politikih nauka, spremam se za master kae Milutin koji je na praksi bio u Ministarstvu inostranih poslova (Vuk Jeremi je inae jedan od osnivaa ove organizacije 1997. godine).

Oni koji su ranije steeni nacionalni kredibilitet stavili u funkciju aktuelnog tetoinskog reima, posle odluke MSP-a napokon su isterani na istinu, jer su morali da izau iz okvira dotadanjeg delikatnog spinovanja nacionalno nastrojenog dela javnosti
U vreme kada je Jugoslaviju zahvatio separatistiki poar, po njenom vaeem ustavu iz 1974. godine, srpski narod imao je pravo na samoopredeljenje do otcepljenja. Ako su Hrvati smeli da se izdvoje iz sastava SFRJ, sa pravnog stanovita neosporno je da su i Srbi, kao konstitutivni narod, mogli tako da postupe kada se radilo o SR Hrvatskoj ili SR BiH. Meutim, Zapad je odluio drugaije. Hrvatska i BiH su meunarodno priznate, a Republika Srpska i Republika Srpska Krajina tretirane kao njihove secesionistike pokrajine. A Srbiji su uvedene razorne sankcije zato to je podrala prekodrinske Srbe da realizuju svoje pravo na samoopredeljenje.
Posle povlaenja JNA iz Krajine, zatitne snage UN (UNPROFOR) bile su dune da osiguraju njenu bezbednost. To se nije desilo. Hrvatima je SAD pomogao da okupira RSK, i dopustio da je etniki oiste od Srba, a UN nisu ni prstom mrdnule. A na Srbiju je, uz krenje meunarodnog prava nalik onome koje je sprovodila nacistika Nemaka, 1999. godine izvrena NATO agresija, kako bi joj bila oteta juna pokrajina.
Uzimajui sve to u obzir, kao i mnogo toga sada nepomenutog, ne stoji da nam je tek nedavno MSP saoptio istinu da za male zemlje ne postoji vie pravo; postoji samo milost i nemilost Imperije. Ona je bila oita i pre nego to nam je 1993. godine ameriki zvaninik, Piter Galbrajt, oholo poruio: Ne samo Vi i Vaa deca, ve e i deca Vae dece gadno ispatati zbog toga to ste se suprotstavili naoj volji.

ef nemake diplomatije Gvido Vestervele doneo je u Beograd tri vane poruke. Prvu za Srbiju, drugu za Borisa i treu za Tomu. Ove e tri poruke, nema nikakve sumnje, bitno odrediti srpsku kolektivnu sudbinu.
Elem, Gvido je najpre Srbiji jasno poruio da mora da se pomiri sa sudbinom poraenog i ponienog. Stvarno ne razumem vas Srbe! Izgubili ste rat, a ko izgubi rat, obino izgubi i pare zemlje. Uostalom, mi Nemci to najbolje znamo", doslovce je Gvido rekao svojim sagovornicima iz vrha ovdanje vlasti. Ova poruka, jelte, dokazuje da je srpska vladajua koalicija u pravu - Srbija zaista ima evropsku perspektivu. Ali, samo Srbija od Horgoa do periferije Preeva. I lus!

Imam poznanika koji ve godinama, naravno bezuspeno, pokuava da se obogati. Opaska ''naravno'' sa moje strane ne oznaava ni primisao zluradosti, koliko oslikava saznanje o mnogobrojnim tekoama koje po pravilu prate takvo preduzee. On, budui nepokolebiv, naoruao se brojnim, hiljadama evra plaenim kursevima naruenim preko interneta, i nadasve ''psihologijom bogatog oveka'', verujui da niko ne moe postati ono to ve nije.
Epilog njegovog truda je naalost tuan. Protraeno vreme, neverovatno visoki iznosi kolarine koje je tokom nekoliko godina plaao guruima menadmenta, marketinga, komunikacija... te razoarenje nakon pokuaja da se primljeno ''znanje'' primeni u praksi. Sletanje je bilo koliko tvrdo toliko i otrenjavajue. Meutim, ovekova psiha sadri ugraene mehanizme zatite od suoenja sa pretekom

I opozicioni politiki lideri razumeli su da bez blagoslova iz evroatlantskih centrala, niko u Srbiji ne moe dobiti ni mrvicu vlasti, pa su pourili da i oni svetu pokau svoje evropsko lice i da prednjae u evroreformama
Osnovno pitanje koje postavljaju slobodoljubivi ljudi u Srbiji glasi: da li je mogu uspean otpor ovakvoj vrsti okupacije? Mnogi su skeptini, u strahu da se i novi oslobodioci ne pridrue koloni narodnih usreitelja, koji su usreili jedino sebe i svoje najblie, a narodne mase bacili u jo dublju bedu.
S druge strane, vlast skoro otvoreno priziva i podstie talas terora (i druge nasilne oblike otpora), poto zna da u takvim manifestacijama najvie stradaju nevini, a odluujua sila, javna i podzemna (kriminalna), ipak je u rukama vladajue elite. Strani konsultanti ukazuju (umirujue?) da je teror sastavni deo slike mnogih demokratija formiranih pod brinom rukom SAD-a irom sveta.
Zato se, u postojeim prilikama, kao oblik otpora namee nenasilna (a javna), manifestacija narodnog prezira. Ona bi pokazivala, esto i svuda, da se evroatlantska vlast u Srbiji oslanja na golu silu, kao i na predizborne, izborne i posleizborne obmane i prevare. Postoje li dobrovoljci za ovaj front?