На велики празник СПЦ, Светог Василија Острошког, српски патријарх Иринеј служио је литургију у Мркоњићима, родном месту Светог Василија Острошког и Тврдошког.

Светој архијерејској литургији присуствовали су и председник Републике Српске Милорад Додик, режисер Емир Кустурица, директор Секретаријата за вере РС Јово Турањанин и саветник председника Србије Млађен Ђорђевић.

Присутни су били и епископ никшићко-будимљански Јоаникије, захумско-херцеговачки и приморски Григорије, далматински Фотије и западно-амерички Максим.

Патријарх је у Мркоњићима одликовао редитеља Емира Кустурицу Орденом Светог Саве првог степена, за несебичну бригу и представљање српског народа и православља у свету.

Кустурица je, после доделе тог високог црквеног признања, рекао да та награда уопштено утврђује идеју људског опстанка, веру у Светог Саву и веру у дела добрих људи.

Поглавар Српске православне цркве поручио је да српски народ треба да остане на путу божијем, Христовом и светосавском, да би опстао као народ.

Патријарх Иринеј рекао је јуче народу у Херцеговини да треба да буде поносан и радосан што припада цркви својој којој је остао веран и данас и у страшним тренуцима своје историје.

"Зато верујем да овај народ неће никада пропасти, јер је његову земљу облила крв светих мученика", рекао је патријарх Иринеј, након молебана у Саборном храму у Требињу.

Патријарха су у Требињу дочекали Милорад Додик, Емир Кустурица, епископи Григорије и Фотије и други бројни гости.

Владика Григорије је истакао да је патријарх Иринеј дошао као свој међу своје, као духовни отац и молитвеник за овај народ и крај, а и истовремено и као син овог краја и народа.

Литија у Никшићу

Неколико десетина хиљада грађана Црне Горе присуствовало је вечерас свечаној литији у Никшићу, у част Светог Василија Острошког, коју је предводио патријарх Српске православне цркве Иринеј.

На свечаној литији, која се организује већ 16 година, окупио се велики број верника не само из Никшића, већ из свих крајева Црне Горе. Поред патријарха Иринеја, литију су предводили и митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, са бројним свештенством.

На главном градском тргу у Никшићу грађане је поздравио патријарх Иринеј, указујући на величину Светог Василија Острошког.

"Има ли веће радости за Бога него да види окупљен народ у овако великом броју, окупљен у име Божје. Има ли веће радости него кад је народ сабран. То је предукус царства Божјег", рекао је патријар Иринеј.

Патријарх Иринеј је истакао да се Свети Василије Острошки сматра једним од највећих чудотвораца не само у српској цркви, него у целом православном и хришћанском свету.

Он је навео да велики број окупљених грађана, "у данашњем времену када су се многи охладили од вере, представља најновије чудо Светог Василија Острошког".

"Радује се Бог када му подижемо храмове, али најпре подигнимо храм у души својој и срцу своме", рекао је патријарх Иринеј.

Манастир Острог данас и јуче походило је на десетине хиљада верника, како из Црне Горе, тако и Србије и Републике Српске, али и осталих држава у региона.

Патријарх Иринеј, како је најављено, освештаће сутра Храм Светог Саве у Голији и одликовати орденом Светог Саве Модрага - Даку Давидовића, ктитора храма.

15.02 - Протест Македонаца у Скопљу завршен. Око 250 демонстраната разишло се у градском парку. 

14.45 - Демонстранти насрнули на сниматеља РТС-а, који је, срећом, прошао без повреда. 

На антиалбанским демонстрацијама у центру Скопља окупило се око 250 млaђих особа. Иако су организатори најављивали да ће протест бити миран, демонстранти на полицију бацали флаше и каменице.

Пошто су се окупили испред зграде македонске владе, демонстранти су се поделили на две групе, од којих се једна упутила ка градском парку, док је друга остала испред зграде владе.

Незадовољни због јучерашњег масовног скупа Албанаца у главном граду Македоније, демонстранти су тражили осуду за убице које су на Железарским језерима прошлог месеца убиле четири младића и средовечног рибара.

Они су узвикивали "Чиста Македонија" и "Полиција је Шиптарска", као и друге сличне пароле.

Демонстранти испред зграде владе били су прекрили своја лица мајицама и нису дозвољавали медијима да им приђу.

Огорчени, због, како тврде, заштите убица били су прилично агресивни према полицајцима који су обезбеђивали зграду владе, али и према медијским екипама. Насрнули су на сниматеља РТС-а, као и на фоторепортерку једне скопске новине, јер су им пришли превише близу.

Протест је организован као одговор на демонстрације Албанаца, који су негодовали због наводних политичких хапшења, када је током акције "Монструм" ухапшено 12 Албанаца.

Политички аналитичар др Тони Науновски каже да данашњи скуп није био тако бројан у односу на јучерашњи протест Албанаца, јер је данашњи протест био неорганизован и спонтан.

Командир скопске полиције рекао је за РТС да у јучерашњим протестима није поврећен један, како су медији известили, него чак 20 полицајаца.

За данас поподне је био планиран још један протест Албанаца, али је, после позива Исламске верске заједнице, отказан.

На антиалбанским демонстрацијама у центру Скопља окупило се око педесетак млaђих особа. Иако су организатори најављивали да ће протест бити миран, демонстранти на полицију бацају флаше и каменице, јављају скопски медији.

Пошто су се окупили испред зграде македонске владе, демонстранти су се поделили на две групе, од којих се једна упутила ка градском парку, док је друга остала испред зграде владе.

Окупљени носе транспаренте са сликама Адолфа Хитлера и узвикују пароле "За вас је само Аушвиц", "Сребреница два", "Шиптарска влада" и "Смрт за шиптаре".

Испред владе налазе се јаке полицијске снаге на које окупљени бацају флаше и каменице.

Демонстранти испред зграде прекрили су своја лица мајицама и не дозвољавају медијима да им приђу.

Протест је организован као одговор на демонстрације Албанца, који су негодовали због наводних политичких хапшења, када је током акције "Монструм" ухапшено 12 Албанаца.

На лицу места, испред Владе Македоније присутно је много полицајаца са штитовима, а у близини се налазе и возила за разбијање демонстрација.

Командир скопске полиције рекао је за РТС да у јучерашњим протестима није поврећен један, како су медији известили, него чак 20 полицајаца.

За данас поподне је био планиран још један протест Албанаца, али је, после позива Исламске верске заједнице, отказан.

На велики празник СПЦ, Светог Василија Острошког, српски патријарх Иринеј служио је литургију у Мркоњићима, родном месту Светог Василија Острошког и Тврдошког.

Светој архијерејској литургији присуствовали су и председник Републике Српске Милорад Додик, режисер Емир Кустурица, директор Секретаријата за вере РС Јово Турањанин и саветник председника Србије Млађен Ђорђевић.

Присутни су били и епископ никшићко-будимљански Јоаникије, захумско-херцеговачки и приморски Григорије, далматински Фотије и западно-амерички Максим.

Патријарх ће данас у Мркоњићима одликовати редитеља Емира Кустурицу Орденом Светог Саве првог степена, за несебичну бригу и представљање српског народа и православља у свету.

Поглавар Српске православне цркве поручио је народу у Херцеговини да треба да буде поносан и радосан што припада цркви својој којој је остао веран и данас и у страшним тренуцима своје историје.

"Зато верујем да овај народ неће никада пропасти јер је његову земљу облила крв светих мученика", рекао је јуче патријарх Иринеј, након молебана у Саборном храму у Требињу.

"Нека је благословљена ова света земља, овај народ Божији, светосавски и световасилијевски, нека су благословљене и ваше вође које вас, Богу хвала, воде сигурним и Божијим путем", поручио је патријарх српски Иринеј, јавила је Радио-телевизија Републике Српске.

Патријарха су у Требињу дочекали Милорад Додик, Емир Кустурица, епископи Григорије и Фотије и други бројни гости.

Владика Григорије је истакао да је патријарх Иринеј дошао као свој међу своје, као духовни отац и молитвеник за овај народ и крај, а и истовремено и као син овог краја и народа.

Титовом унуку Едварду Брозу ускоро би могло да почне суђење у хрватском суду зато што је пре 20 година изазвао саобраћајну несрећу у Србији, у којој је погинуо његов најбољи пријатељ Гојко Поповић.

Како пише загребачки Вечерњи лист, Броз је ухапшен 2008. године на граничном прелазу Батровци, а убрзо затим почело је суђење. Исте године Броз је побегао у Хрватску.

Према оптужници, Титов унук је 20. августа 1992. године у Земуну својим "БМВ-ом" престизао "југо" и градски аутобус, па се фронтално сударио с "мерцедесом".

Поповић, који је био у возилу с Брозом, одмах је преминуо, док су Титов унук, његов син Жарко и Бојан Пејић, који су такође били у аутомобилу, тешко повређени.

Према речима Брозовог адвоката Владе Петровића, сада је одбрана послала предлог Вишем суду у Београду да предмет његовог клијента буде уступљен хрватском правосуђу.

Броз је, према речима његовог адвоката, спреман да пред хрватским судом одговара за кривично дело. Када је 2008. године ухапшен, пред Окружним судом у Београду рекао је да је у Србију дошао свесно, јер је крајње време да плати дуг према погинулом пријатељу Поповићу.

Судији је рекао да је у несрећи претрпео тешке повреде - прелом више ребара, смрскано лево раме, отворени прелом подлактице и контузију главе, док је његов син Жарко био у коми.

У току суђења напустио је Србију без пасоша како би наводно у Хрватској подигао заостале пензије.

Окружно тужилаштво у Београду теретило је Броза за тешко дело против безбедности саобраћаја са смртним исходом. Вештаци су утврдили да је у моменту несреће имао 2,05 промила алкохола у крви, што је он негирао, пише лист.

20.30 - Епилог демонстрација у Скопљу, повређена два новинара и полицајац. Туча демонстраната и полиције и у Куманову.  

15.23 - Протест у Скопљу завршен уз погрдне поруке премијеру Николи Груевском и лидеру највеће албанске партије Алију Ахметију. 

15.04 - Демонстранти покушали да уђу у зграду владе Македоније. Узвикују убредљиве поруке попут: "Смрт каурима"... Број учесника протеста се повећава. Почео протест у Куманову.

14.48 - Демонстранти каменицама полупали прозоре на згради македонске владе. Почели протести и у Тетову и Гостивару. 

14.34 - Неколико каменица полетело из масе демонстраната према пролазницима и билбордима. Нема већих инцидената. Македонски медији јављају да се окупило око 10.000 људи. 

Македонија је без веће драме пребродила још једне велике демонстрације Албанаца незадовољних хапшењем групе наводних радикалних исламиста, које власти у Скопљу оптужују за петоструко убиство недалеко од престонице.

Демонстрације почеле после традиционалне молитве петком. Демонстранти су узвикивали пароле: "ОВК, ОВК", "Стоп монтираним процесима" и "Муслимани нису терористи".

Десетак хиљада Албанаца мирно је демонстрирало је улицама Скопља, све док поворка није стигла до зграде владе, када је неколико прозора полупано каменицама, а мања група покушала је и да уђе у ту зграду.

Албанци су протестовали против хапшења својих сународника, наводних радикалних исламиста, тврдећи да су истрага и цео процес који је уследио "монтирани". Позиви на демонстрације упућивани су путем социјалних мрежа.

Протести су одржани и у Куманову и Тетову. Неименовани организатори позивали су на протесте због тога што је македонска полиција, како је речено, саопштила да је петоструко убиство починила "терористичка група радикалних исламиста". Исти организатори позивају на протесте и у Тирани, Приштини и Анкари.

Македонска полиција је почетком месеца поднела кривичне пријаве против пет особа осумњичених да су на директан и индиректан начин учествовале у петоструком убиству код Скопља.

Досадашња истрага утврдила је да су три особе 12. априла око 20 сати са оружјем, две пушке и једном машинком, убиле пет младића и да су затим побегли са места злочина, док су им још две особе помогле да пређу границу и оду на Косово.

Македонска министарка унутрашњих послова Гордана Јанкуловска изјавила је да је полиција прибавила доказе међу којима су трагови ДНК и листинг телефонских разговора осумњичених, који их повезују са злочином.

Епископ захумско херцеговачки и приморски, владика Григорије изјавио је да је потребно да Србија напредује, а то није могуће без мира и стрпљења и поштовања.

Григорије је у Требињу поручио да они који побеђују не треба да тријумфују, а они који губе да пораз поднесу достојанствено.

"Ми не живимо у Србији, али живимо за матицу и због тога из земље Светог Саве, поручујемо да је сада, после одржаних избора, потребно опредељење за стабилну и сигурну Србију, са јаким институцијама", рекао је владика Григорије.

У Мркоњићима, родном месту Светог Василија, сутра ће бити одржана литургија којој ће присуствати српски патријарх Иринеј и председник Републике Српске Милорад Додик, најавио је владика Григорије.

Григорије је рекао да ће српски патријарх том приликом одликовати једног од најпознатијих Херцеговаца Емира Кустурицу, орденом Светог Саве првог степена, за несебичну бригу и представљање српског народа и православља у свету.

Лидер Свегрчког социјалистичког покрета и некадашњи министар финансија Евангелос Венизелос рекао је, после консултација, да нису успели његови напори да после парламентарних избора формира владу.

Претходно је лидер другопласиране Коалиције радикалних левичара "Сириза" Алексис Ципрас, после разговора с Венизелосом, рекао да је одбио учешће у коалиционој влади, за чије је формирање лидер ПАСОК-а јуче добио мандат од председника Каролоса Папуљаса.

Грчка агенција Ана пренела је да је Венизелос најавио да ће вратити мандат председнику у поноћ.

Раније данас лидер конзервативне Нове демократије Антонис Самарас истакао је да неће бити могуће формирати владу без Сиризе, која инсистира на одбацивању мера штедње.

"Морамо имати владу која ће трајати. Сириза мора ући у владу или је подржати. На њима је да одлуче шта ће урадити", рекао је Самарас.

И лидер мале Демократске левичарске партије, која са 19 посланика може да има одлучујућу улогу у преговорима о формирању грчке владе, Фотис Кувелис објавио је да неће ући у коалицију са конзервативцима и социјалистима без левичарске коалиције "Сиризе", чији лидер одбија да буде део владе која неће да одбаци мере штедње које захтевају ЕУ и ММФ.

Лидери Нове демократије и ПАСОК-а упозорили су да би Грчка испала из еврозоне када би били испуњени Ципрасови захтеви, а све странке кажу да не желе да се одрекну заједничке валуте.

Венизелос је трећи страначки лидер који је покушао да формира коалицију после недељних парламентарних избора на којима нико није освојио довољно гласова да самостално формира кабинет.

Пасок и Нова демократија су били и у прошлој влади, али су на овим изборима добили знатно мање гласова зато што су бирачи били гневни због оштрих мера штедње и више су се опредељивали за странке које су обећавале да неће прихватити услове међународних кредитора.

Британски Би-Би-Си навео је да ће, уколико не буду успели преговори о склапању владе, председник замолити страначке лидере да још једном покушају да формирају владу, пре него што распише нове изборе.

У протекле четири деценије ПАСОК је, углавном, био доминантан у грчкој политици, али је његова популарност драстично пала последњих година, па се у недељу нашао на трећем месту по броју освојених гласова и добио је само 41 од укупно 300 посланичких места.

Самарасова Нова демократија је освојила највећи број гласова и 108 посланичких места, али није успела да формира владу. Левичарска коалиција Сириза је на другом месту по броју гласова.

Пасок и Нова демократија заједно имају 149 посланичких места и недостају им два за већину.

Основни суд у Велесу потврдио је митрополиту Јовану Вранишковском, који је 2009. у одсуству осуђен на две и по године затвора због проневере 250.000 евра црквеног новца, јављају македонски медији.

Суд је одлучио и да Вранишковски мора да проневерени новац врати МПЦ-у.

Јован Вранишковски, којег је Српска православна црква именовала за поглавара Охридске архиепископије и митрополита скопског, ухапшен је 12. децембра 2011. године на граничном прелазу Миџитлија, при покушају уласка из Грчке у Македонију.

Вранишковском који се налази у затвору Идризово код Скопља, поновљено суђење је до данас неколико пута одлагано због лошег здравственог стања.

СПЦ и МПЦ воде вишедеценијски спор око статуса православне цркве у Македонији. МПЦ је, 50-их година прошлог века, од СПЦ у чијем је саставу била, добила аутономију, да би 1967. самостално прогласила аутокефалност.

МПЦ је канонски непризната црква коју не признаје ниједна помесна православна црква, а СПЦ је сматра расколничком. Пре две године, МПЦ је допунила име и сада јој је пун назив Македонска православна црква - Охридска архиепископија.

Председник Републике Српске и лидер Савеза независних социјалдемократа (СНСД) Милорад Додик изјавио је да Странку демократске акције (СДА) треба "избацити" из Савета министара Босне и Херцеговине, због калкулантске политике коју води.

"Знам да је (председник Социјалдемократске партије) Златко Лагумџија  неколико пута јавно говорио да ће, ако СДА не буде гласала за буџет БиХ, бити изван власти на нивоу БиХ и у Федерацији БиХ. То подржавам, јер сматрам да СДА треба избацити из Савета министара БиХ", рекао је Додик новинарима у Бањалуци.

Он сматра да СДА треба "избацити" из власти и у Федерацији БиХ, наводећи да очекује да ће Лагумџија повући такав корак.

Додик је оптужио СДА да је и питање локалних избора у Сребреници  искористила у дневнополитичке сврхе, истучући да та општина "не може бити изузета" ни по којем питању, као и да ће избори у Сребреници бити одржани по прописима који важе и за остале општине у РС.

СДА је тражила да за локалне изборе у Сребреници, због огромног страдања Бошњака у том месту, важе посебна правила, односно да право гласа у тој општини имају становници Сребренице са пописа 1991. године.

Применом пресуде елиминише се дискриминација

Додик је даље најавио да ће се на предстојећем састанку владајуће шесторке у Мостару разговарати о примени пресуде Европског суда за људска права у случају "Сејдић-Финци", поручујући да РС пристаје једино да се применом ове пресуде елиминише национална дискриминација приликом избора члана Председништва БиХ.

Према његовим речима, РС је спремна да се уместо речи Србин наведе да се бира један члан Председништва из РС.

Додик је још поручио да странке из РС неће пристати на избор чланова државног Председништва у парламенту БиХ, додајући да га "не интересује како ће се то питање решити у Федерацији БиХ, јер је то њихов проблем и Федерација БиХ је иностранство".

"Решења у Федерацији БиХ нас у РС ничим не условљавају. Одлука из Стразбура не тражи промену непосредног начина избора тог члана из РС и он ће остати овакав какав је сада", навео је Додик.

Европски суд наложио је БиХ да примени пресуду у случају Сејдић-Финци", како би се представницима националних мањина омогућило кандидовање на изборима за чланове Председништва БиХ и Дом народа државног парламента.

Лидер грчких социјалиста Евангелос Венизелос, који је јуче добио мандат за формирање владе, разговарао је са лидером конзервативне Нове демократије Антонисом Самарасом, а у 19 сати ће имати састанак са лидером левичарске коалиције СИРИЗЕ Алексисом Ципрасом.

Ни Венизелос ни Самарас нису дали изјаве после састанка, навела је агенција АНА.

У међувремену су објављени резултати прве анкете урађене после парламетнарних избора 6. маја који показују пораст популарности Нове демократије и СИРИЗЕ, које су биле прва и друга странка по броју освојених гласова.

Венизелос је јуче разговарао са лидером Демократске левице Фотисом Кувелисом, после чега је изјавио да је Кувелисов предлог о формирању владе садржајан и одговоран и да се скоро у потпуности подудара са предлозима ПАСОК-а.

Венизелос је трећи страначки лидер који ће покушати да формира коалицију после недељних парламентарних избора на којима нико није освојио довољно гласова да самостално формира кабинет.

ПАСОК и Нова демократија били су и у прошлој влади, али су на овим изборима добили знатно мање гласова зато што су бирачи били гневни због оштрих мера штедње и више су се опредељивали за странке које су обећавале да неће прихватити услове међународних кредитора.

Аналитичари сматрају да данашњи преговори имају мале шансе за успех. Ако не буду успели, председник ће морати да замоли политичке лидере да још једном покушају да формирају владу пре него што распише нове изборе, јавља британски Би-Би-Си.

У протекле четири деценије ПАСОК је, углавном, био доминантан у грчкој политици, али је његова популарност драстично пала у недељу, па се нашао на трећем месту по броју освојених гласова и добио је само 41 од укупно 300 посланичких места.

Самарасова Нова демократија је освојила највећи број гласова и 108 посланичких места, али није успела да формира владу.

Левичарска коалиција СИРИЗА је на другом месту по броју гласова, али ни њен лидер Алексис Ципрас није успео да формира владу зато што инсистира на одбацивању мера штедње које захтевају ЕУ и ММФ.

ПАСОК и Нова демократија заједно имају 149 посланичких места и недостају им два за већину.

У сарајевском насељу Храсно непознати мушкарац украо је теренац "волво" који је у власништву Мерјем Дураковић, а у ауту су била њена деца стара три и девет година.

Непознати мушкарац је синоћ око 21.30 сати возио педесетак метара, а када је схватио да су у аутомобилу деца, истрчао је из отетог возила, а затим сео у црни "голф 5" у којем су били његови саучесници, двојица непознатих мушкарца.

Крадљивци су побегли с места догађаја.

О овом су одмах обавештене полицијске патроле, а починиоци још нису ухапшени.

"Мој син, којем је пет година, био је са сестром и њеном децом на викендици. Она их је довезла испред зграде где станујемо и требало је да изађем по дете. Међутим, како нисам изашла, моја сестра је извела мог сина до хаустора, а њено двоје деце остало је у ауту. У том моменту непознати мушкарац сео је у теренац и одвезао се", рекла је Мерјеминина сестра Емира Хускић за "Дневни аваз".

Како јављају сарајевски медији, трогодишња девојчица је преспавала отмицу, а дечак који је био будан је истраумиран и доживео је психолошки шок.

Први корак ка могућем формирању нове, коалиционе про-европске владе Грчке учињен је  вечерас, уз начелну сагласност мале странке "Демократске левице" (ДИМАР), саопштили су њен лидер и мандатар Евангелос Венизелос, председник социјалистичког ПАСОК-а.

"Учинили смо први корак", рекао је Венизелос после састанка са Фотисом Кувелисом, лидером странке ДИМАР.

ДИМАР која је освојила 19 места у Скупштини, може бити кључ за постизање апсолутне већине у парламенту, а изјаснила се за формирање "екуменске (опште) владе" чија је мисија да "Грчка остане у евро зони", рекао је Кувелис.

Састанак је одржан у оквиру напора Венизелоса, чија странка је изгубила власт на изборима у недељу, да састави владу, после узастопних неуспеха његовог ривала и победника избора Андониса Самарас из конзервативне "Нове демократије" и Алексиса Ципраса, шефа коалиције левице СИРИЗА (СYРИЗА) која је другопласирана на изборима.

Венизелос и Кувелис су рекли да су се сагласили о потреби да се ревидирају захтеви из меморандума склопљеног са повериоцима Грчке, и план штедње који диктирају ЕУ и ММФ, у замену за финансијску подршку Грчкој.

Лидер грчких социјалиста Евангелос Венизелос добио је данас мандат од председника Каролоса Папуљаса да формира владу, после недељних парламентарних избора на којима нико није освојио довољно гласова да самостално формира кабинет.

Венизелос за постизање договора о влади има три дана. Он је трећи страначки лидер који ће покушати да формира коалициону владу.

Ако не буде постигнут договор о формирању нове владе, у Грчкој ће бити расписани нови избори.

Словеначка влада и синдикат у јавном сектору постигли су споразум о смањењу плата и другим мерама штедње.

За сада споразум нису потписала два синдиката полиције и синдикат радника у правосуђу, синдикат општинских редара и синдикат јавних службеника.

Споразум је добра основа за наредне договоре, изјавио је министар рада и вођа владине преговарачке групе Андреј Визјак и додао да влада до краја идуће године не планира да интервенише у плате јавних службеника.

Вођа координације штрајкачких одбора синдиката Бранимир Штрукељ подсетио је да су синдикати 18. априла организовали један од највећих штрајкова у ком су захтевали очување социјалне државе, очување квалитета јавних услуга, очување радних места и били против снижења плата.

Код прва два захтева синдикати су у потпуности успели, јер су очували бројна радна места, а привремено су пристали на смањење плата што је у корист свих људи у држави, објаснио је Штрукељ.

Скопље спрема сценографију за почетак суђења починиоцима петоструког убиства код Смиљковског језера, пошто је Хаки Хазири пристао да буде сведок тог злочина за који су осумњичени локални радикални исламисти.

Македонски лист Фокус тврди да је Хазири истражитељима испричао да је убице довезао до места злочина, али да о њиховим плановима није знао ништа. 

У исказу је рекао да су му они рођаци. Један од њих је његов стриц, који је организовао бекство убица на Косово.

Хазири (28), из скопског насеља Шуто Оризари, у истрази је, како пише Фокус, детаљно описао руту по којој се ауто кретао, али да је сазнао да је убиство планирано тек када су његови сапутници ставили фантомке и извадили оружје.

Хазири је још рекао да су убице након злочина отишле у кумановска села где су оставили ауто, а затим помоћу његовог стрица отишли на Косово.

Он је још рекао да је након тог догађаја ослабио 28 килограма због гриже савести.

Хазири се налази у 30-дневном притвору, а против њега је поднета кривична пријава за тероризам.

По налогу тужиоца из Посебног оделења за ратне злочине Тужилаштва БиХ, овлашћени полицијски службеници Државне агенције за истраге и заштиту (СИПА), на подручју Братунца ухапсили су Најдана Млађеновића (51) који се сумњичи за злочин против човечности.

Млађеновић је под истрагом Тужилаштва БиХ због сумње да је као припадник Војске Републике Српске, на подручју Братунца, у мају 1992. године, починио кривично дело злочина против човечности.

Он се терети за ратни злочин почињен над цивилима бошњачке националности у местима Глогова и Хранча на подручју Братунца, где је 9. маја 1992. године стрељано и убијено више цивила бошњачке националности.

Како се наводи, ухапшени ће у законском року бити изведен поступајућем тужиоцу Посебног оделења за ратне злочине Тужилаштва БиХ, који ће га испитати и након тога донети одлуку о покретању предлога за одређивање притвора.

"Нисам успео да постигнем договор о коалиционој влади с лидером радикалних левих снага Сириза Алексисом Ципрасом, који је добио мандат за састав владе, саопштио је Лидер грчке конзервативне странке Нова демократија Антонис Самарас, која је на изборима добила највише гласова - 18,85 одсто.

Самарас је рекао да је Ципрасу покушао да објасни да би његов захтев да Грчка одбаци међународни споразум о економском спасавању, одвео земљу у банкрот.

Лидер Нове демократије је поновио да је чак спреман да се врати у мањинску владу, под условом да Грчка остане у еврозони и додао да Ципрасови захтеви заправо значе да он "прихвати излазак Грчке из еврозоне и банкрот државе".

"То нећу учинити", закључио је Самарас.

Ципрас је добио мандат да формира владу, пошто пре њега Самарас то није успео да учини, а сутра би требало да покуша и лидер социјалистичке партије ПАСОК Евангелос Венизелос.

Венизелос, чија је странка на изборима била трећа са освојених 13,18 одсто гласова, рекао је да ће наставити да се труди да постигне договор о формирању владе, ако сутра добије мандат за то.

Лидери странака обратили су се јавности после састанка с Ципрасом, који се на изборима нашао на другом месту.

Ципрас, који је добио мандат да формира коалициону владу, састао се са шефовима главних грчких странка, укључујући лидере конзервативне Нове демократије и ПАСОК-а, како би покушао да постигне договор.

Он је у уторак рекао да опредељење Грчке за програм штедње, који подржавају Нова демократија и ПАСОК "више не важи", јер су га одбацили бирачи, тако да је данашњи састанак унапред био осуђен на неуспех.

ЕК: Стиже обећана помоћ

Упркос неизвесности око формирања нове грчке владе, Европска комисија саопштила да ће Грчка добити нову траншу помоћи.

Грчка ће сутра добити следећу траншу међународне финансијске помоћи, како је и планирано, упркос све већој неизвесности око политичке будућности те земље, саопштила је данас Европска комисија.

"До исплате транше ће доћи зато што је она већ одобрена", изјавио је портпарол комесара Европске уније за економска и монетарна питања Амадеу Алтафаж, пренела је агенција АФП.

Званичној Атини је Луксембург данас упутио упозорење кад је реч о будућим траншама помоћи. Наиме, луксембуршки министар спољних послова Жан Аселборн је изјавио да новац неће бити исплаћен уколико Грчка не постави стабилну владу.

"Грчком народу поручујемо да је ситуација озбиљна и да ниједна чланица Европске уније неће моћи да исплати ни део од 130 милијарди евра помоћи за Грчку уколико та земља не буде имала функционалну владу која ће поштовати правила и управљати додељеним новцем", рекао је Аселборн данас у Бриселу.

Саветници одлазећег грчког премијера Лукас Пападимоса упозорили су да би обацивање мера штедње у потпуности значило и напуштање еврозоне.

Саветник одлазећег премијера Лукаса Пападимоса, Гикас Хардувелис, упозорио је раније да је будућност Грчке неизвесна услед тога што су гласачи на општим изборима одржаним у недељу окренули леђа владајућим странкама које су прихватиле оштре услове за добијање помоћи од ЕУ и Међународног монетарног фонда.

Радови на преуређењу Скопља претварају парк "Жена борац", једину зелену оазу у центру града, у изложбени простор у коме су, поред скулптура Прометеја и Кире Глигорова, место добила и четири златна коња, слична онима са Бранденбуршке капије у Берлину.

На обелиску, иза златних коња, постављена је женска фигура анђела, висока пет метара, пише портал plusinfo.mk.

Грађани су углавном равнодушни према преуређењу центра града. Уверени су да нови споменик гуши дух и идентитет метрополе, али и да је битка са новим изгледом престонице већ изгубљена.

Архитекта Снежана Домазетовска, из "Прве Архи бригаде", која окупља стручњаке и грађане, каже да је сада касно да се било шта промени. Према њеним речима, шансе за то су постојале пре две или три године, када су студенти реаговали на уништавање центра града.

"Споменици су смештени у један простор да му дају значење. Али, када се толико споменика наређа један до другог, они не функционишу у јавном простору, већ као изложба која би могла било где да се постави. Не мора да узурпира важну централну зелену површину", каже Домазетовска.

Према њеним речима, тиме што се монументални споменички комплекс прави као спој елемената који су већ виђени, вероватно се жели показати да је Скопље европски град.

"Ја сам то осећала и пре него што су сви ти споменици постављени. Питање је да ли само фасаде и споменици чине европске градове лепима и пријатним, или је то нешто друго", истиче Домазетовска.

Међународном полицијском акцијом "Јадера" која је трајала више месеци разбијена је организација групе хрватских држављана која је намеравала да морским путем прошверцује 174 килограма колумбијског кокаина у Европу, саопштила је хрватска полиција.

У акцији је, осим девет хрватских и једног колумбијског држављанина, ухапшен и један држављанин Србије.

Како је речено на ванредној конференцији за медије у Дирекцији полиције, кокаин вредан осам милиона евра заплењен је у хрватској једрилици близу обале карипског острва Мартиника.

Осим хрватске, у акцији су учествовале полицијске агенције из Француске, Холандије, Италије и Доминиканске Републике, у којој је ухапшен главни организатор шверца, такође хрватски држављанин.

Ухапшен је и високо рангирани припадник колумбијског нарко картела, од којег су хрватски шверцери купили дрогу намењену тржиштима земаља ЕУ и Хрватске.

У акцији је велику улогу одиграла и бечка канцеларија Америчке агенције за борбу против дрога (ДЕА).

Шефови хрватске полиције и канцеларије за сузбијање корупције и организованог криминала нагласили су да је то први откривени случај шверца дроге из Јужне Америке у коме су организатори и главне улоге имали хрватски држављани, чији идентитет нису желели да открију.

Шеф Канцеларије Динко Цвитан најавио је да ће Канцеларија предузети све да се осумњиченима замрзне имовина, а након правоснажности пресуде и одузме.

Осумњичени шверцери располажу врло вредном имовином несразмерном њиховим приходима, рекао је Цвитан и додао да "није довољна само осуђујућа пресуда и затворска казна, већ и да им се мора одузети сва имовина коју су стекли на незаконит начин".

Начелник Управе криминалистичке полиције Витомир Бијелић изјавио је да је то у последњих годину дана трећа међународна операција тог типа спроведена након операција "Паукова мрежа" и "Догма", али и да је то први случај где хрватски држављани имају главне улоге.

Грчка ће сутра добити следећу траншу међународне финансијске помоћи, како је и планирано, упркос све већој неизвесности око политичке будућности те земље, саопштила је данас Европска комисија.

"До исплате транше ће доћи зато што је она већ одобрена", изјавио је портпарол комесара Европске уније за економска и монетарна питања Амадеу Алтафаж, пренела је агенција АФП.

Лидер грчке левичарске странке Сириза Алексис Ципрас, којем је поверено формирање нове владе, обећао је да се данас обрати међународним кредиторима Грчке писмом у којем ће стајати да званична Атина одустаје од обећаних мера штедње.

Тај предлог Ципраса довешће до "сигурне и тренутне катастрофе", изјавио је данас лидер Нове демократије Антонис Самарас.

Званичној Атини је Луксембург данас упутио упозорење кад је реч о будућим траншама помоћи. Наиме, луксембуршки министар спољних послова Жан Аселборн је изјавио да новац неће бити исплаћен уколико Грчка не постави стабилну владу.

"Грчком народу поручујемо да је ситуација озбиљна и да ниједна чланица Европске уније неће моћи да исплати ни део од 130 милијарди евра помоћи за Грчку уколико та земља не буде имала функционалну владу која ће поштовати правила и управљати додељеним новцем", рекао је Аселборн данас у Бриселу.

Самарасова конзервативна Нова демократија већ је доживела фијаско у покушају формирања нове Грчке владе, мада ће Самарас и Ципрас поново данас разговарати у покушају да направе нову коалициону владу.

Ако се не буде нашло решење око садашњег политичког застоја, нови избори морају да буду поново одржани, пренела је агенција АП.

Саветници одлазећег грчког премијера Лукас Пападимоса упозорили су да би обацивање мера штедње у потпуности значило и напуштање еврозоне.

Нови мандатор Ципрас је јуче рекао да опредељење Грчке за програм штедње, који подржавају Нова демократија и ПАСОК "више не важи" јер су га одбацили бирачи.

Саветник одлазећег премијера Лукаса Пападимоса, Гикас Хардувелис, упозорио је раније да је будућност Грчке неизвесна услед тога што су гласачи на општим изборима одржаним у недељу окренули леђа владајућим странкама које су прихватиле оштре услове за добијање помоћи од ЕУ и Међународног монетарног фонда.

Хрватска министарка спољних послова и европских интеграција Весна Пусић изјавила је да би за Србију и околне земље било добро да у другом кругу председничких избора у Србији победи опција која заговара европске реформе.

"Не желим да прејудицирам резултате избора. За сада, треба видети шта ће се догодити у другом кругу. У сваком случају, ко победи у Србији мора имати способност да води своју земљу и мора бити спреман на сарадњу и решавање проблема у регији" рекла је Пусић у интервју турској агенцији Анадолија на српском језику.

Говорећи о БиХ, Пусићева је рекла да подржава снажну дипломатску иницијативу за укључивање БиХ у Акциони план за чланство (МАП) у НАТО већ на наредном самиту Алијансе у Чикагу 20. и 21. маја, коју је покренуо њен турски колега Ахмет Давутоглу.

Весна Пусић је открила да су она и министар Давутоглу "заједнички учествовали у тој иницијативи".

Хрватска министарка иностраних послова је рекла да су се њих двоје састали на маргинама министарског скупа земаља чланица НАТО у Бриселу прошлог месеца када су разговарали и о подршци БиХ с циљем напретка на путу те земље према НАТО савезу.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије испунио је услове и поднео захтев за одлазак у државну пензију, али ће и даље наставити да обавља верску службу, рекао је координатор Правног савета Митрополије Велибор Џомић.

"Православни свештеник и епископ је у свом чину од момента рукоположења до смрти. Дакле, државна пензија не утиче на канонски статус свештених лица, па они и даље, у складу са црквеним правилима и потребама, обављају верску службу", објаснио је Џомић.

Џомић је за портал "Кафе дел Монтенегро" рекао да је црква редовно, као и у свим другим случајевима, и за митрополита Амфилохије уплаћивала доприносе, који су регулисани законским прописима државе.

"На радост православних верника, митрополит Амфилохије ће и даље бити православни митрополит црногорско-приморски, јер државна пензија не утиче на његов канонски статус и митрополитску службу.

Ред је да му се и држава Црна Гора одужи и на тај начин и испуни своје обавезе", рекао је Џомић и додао да ће митрополит Амфилохије, кад добије прву пензију из буџета Црне Горе, морати да части.

Џомић је подсетио да је митрополит Амфилохије вишедеценијску верску службу обављао у Грчкој, Француској, Црној Гори и Србији.

Из Никшића је поподне, поводом 120. годишњице рођења Јосипа Броза Тита, кренула "Штафета братства и јединства" која ће, преко Подгорице и још неколико градова Црне Горе, стићи преко Србије у Македонију.

Та црногорска штафета, како је најавио организатор те манифестације, странка под називом "Југословенска комунистичка партија Црне Горе", требало би да се пре 25. маја у Смедереву сретне са једном штафетом из Словеније.

Затим би једна од њих била остављена у Музеју 25. маја у Београду, а друга у Титовој родној кући у Кумровцу. Словеначка штафета ће проћи кроз Хрватску и Босну и Херцеговину.

Рођендан председника СФРЈ Јосипа Броза Тита, 25.мај, већ вишегодина обележава невладина организација "Генерални конзулат СФРЈ", са седиштем у Тивту.

Телевизија Црне Горе је поводом 32. годишњице смрти Јосипа Броза Тита, 4. маја репризирала своју документарну емисију од пре две деценије о Титовом боравку у Црној Гори.

Кривични суд у Скопљу проширио је истрагу за петоструко убиство код Смиљковског језера 12. априла и против Хакија Хазирија поднео кривичну пријаву за тероризам и одредио му 30-одневни притвор, саопштено је новинарима у том суду.

Хазири коме је одређен притвор до 30 дана, био је кривично гоњен због организованог криминала и корупције и у том случају стекао је статус заштићеног сведока, али је у жалбеном поступку изгубио тај статус, саопштава скопски суд.

У последња 24 сата није било нових привођења у вези с петоструким убиством од 12. априла, нити нових информација у вези двојице усумњичених који су у бекству, а за њима је расписана међународна потерница, изјавила је министарка унутрашњих послова Гордана Јанкуловска.

Осим Хазирија, кривичне пријаве за тероризам раније су поднете против још пет особа које се повезују са масакром, од којих су двојица у бекству, највероватније на Косову, а за њима су расписане међународне потернице.

Међу 543.000 званично незапослених у БиХ готово је немогуће пронаћи раднике који би чувајући овце зарађивали до 700 конвертибилних марака (КМ) месечно уз плаћени смештај, храну, пиће, одећу, па и цигарете, тврде власници стада.

Они кажу да је то плата која је за 118 КМ нижа од просечне, као и да за знатно мање паре раде запослени у рибарству, прерађивачкој индустрији, грађевинарству, трговини, угоститељству и многим другим делатностима.

Бањалучке Независне новине пишу да власницима оваца није јасно то што у држави у којој се повећава број грађана који гладују нико неће да чува овце.

Да парадокс буде још већи, док у БиХ огромна већина незапослених бежи од села, у богатој Италији расте број младих људи који се одлучују да буду пастири, наводи лист.

"Ма, неће нико код нас да ради овај посао. Овде чобане плаћају између 500 и 700 марака, а поред тога, за њих је обезбеђена и храна, смештај, све... Млади би радили нешто друго, а за стадом неће да иду", жали се Жељко Марић, овчар из места Петрово Поље, у општини Кнежево (Скендер Вакуф).

Са истим проблемима сусрећу се и власници стада са Мањаче. Љубомир Кочић има око 1.500 оваца и око 1.000 јагњади. Каже да сваки пут када хоће да запосли пастира потрага буде мукотрпна.

"Чобана је изузетно тешко наћи. Имам једног, а, поред њега, раде још и синови. Млади данас траже посао, а желе да га не нађу. Неће, брате, да раде. Пастира зими плаћам 500 марака, али то није све. Он нема више никаквих трошкова. Плаћени су му храна, пиће, цигарете, одећа, преноћиште, ма све. Али, ето, у овој земљи, у којој сви причају о кризи, нико неће да ради овај посао", жали се Кочић.

Иако је обично резервисана за старије људе, ова професија је недавно привукла 3.000 младих Италијана, саопштило је тело "Колдирети", које делује при Министарству пољопривреде Италије.

Давид Бортолучи (25) има звање техничара, али пошто није могао да нађе посао, сада чува стадо од 400 оваца у Доломитима, на северу Италије. "Срећан сам одлуком коју сам донео. Почео сам тако што сам пратио друге пастире и учио од њих", рекао је Бортолучи, пишу Независне новине.

Црногорски премијер Игор Лукшић одбацио је захтев организатора протеста у Подгорици да поднесе оставку, поручивши им да је његова влада у потпуности посвећена наставку европских интеграција и економском опоравку.

У Подгорици је у суботу одржан трећи велики протестни скуп, због тешког социјалног и економског стања у земљи, на коме је Лукшићу постављен рок од 10 дана да поднесе оставку, јер, како је оцењено, влада Црне Горе не ради у интересу грађана, већ тајкуна и организованог криминала.

Организатори протестног скупа поручили су да ће, уколико за десет дана Лукшић не поднесе оставку, организовати нови протест 15. маја.

Протест су организовали Унија слободних синдиката, Мрежа за афирмацију невладиног сектора и Студентска унија.

Лукшић је рекао да они који траже његову оставку не нуде јасну алтернативе шта после тога.

"Кажу да влада треба да иде. У реду, али шта после тога. Да ли су понудили неки нови програм - нису. Да ли су подржали неког из опозиционих партија - нису. Једноставно, не нуди се никаква алтернатива", рекао је Лукшић у интервјуу Радију Црне Горе.

Лукшић је навео да свако има право на протесте, јер је то једна врста демократског сазревања, додајући да данас готово нема ниједне земље у Европи у којој се не дешавају протести.

Наставак разговора с опозицијом

Лукшић очекује да ће бити договора власти и опозиције о уставним променама у области правосуђа, које су неопходне за даљи пут Црне Горе према Европској унији.

Премијер и опозиција до сада су обавили три рунде преговора о том питању, али без конкретног договора о изменама највишег правног акта Црне Горе, за чије измене је потребна двотрећинска већина у парламенту.

Из опозиције је поручено да неће подржати уставне промене у области правосуђа, ако највиши правни акт не буде промењен и у делу идентитетских питања и уколико не дође до великих кадровских промена у судству.

Главни захтеви опозиције су да српски језик добије статус службеног, враћање тробојке као једне од државних застава, скраћење химне, општи реизбор судија, као и незастаревање кривичних дела из области организованог криминала и корупције.

Лукшић сматра да опозиција не треба да потеже идентитетска питања, већ да допринесе наставку европског пута Црне Горе.

Он је оценио да је Црна Гора остварила напредак у испуњавању услова за добијање датума преговора што би требало да се деси у јуну. "Отварање преговора само је увод у један динамичан и захтеван посао који очекује Црну Гору", навео је Лукшић.

Савет ЕУ одлучио је раније да Црна Гора добије датум приступних преговора у јуну, ако до тада испуни одређене услове који се тичу владавине права.

Румунски парламент изгласао је нову владу од које се очекује да ће наставити економске реформе у земљи.

Посланици су са 284 гласа "за" и 92 гласа "против" изгласали владу премијера Виктора Понта, чиме је он постао трећи премијер ове године.

Понта је, обраћајући се посланицима пре гласања, рекао да ће, уколико његова влада социјалдемократа и либерала буде изгласана, остати само до новембарских парламентарних избора.

"Уверен сам да данас започињемо суштинске промене судбине Румуније", рекао је Понта, који је у парламенту представио део програма владе, наглашавајући да је за њега највећи приоритет поштовање закона и парламента, као и нов начин управљања у интересу грађана.

Навео је да ће његова влада ове године повећати плате у јавном сектору које су, у склопу мера штедње, смањене 2010. године, а, како истиче Понта, преговорима са представницима ММФ-а пронађен је начин за повећање плата.

Понта је додао да је први румунски премијер који је прославио своју пунолетност после румунске револуције и одрастао у демократији зна да институције треба да функционишу према демократским принципима.

"Економски развој и отварање радних места су хитни циљеви, јер без тога нико не може истински да влада, а важна је и заштита природних ресурса", рекао је Понта.

Међу првим мерама нове владе биће деполитизација државних институција, а то значи да ће политички бити именовани само министри и државни секретари, а остале положаје заузимаће само професионалци.

Премијер Понта је по професији правник. Право је студирао на Универзитету у Букурешту, радио је као тужилац, магистрирао на Универзитету у Катанији на Сицилији, а 2003. године је докторирао међународно кривично право.

Румунија пролази кроз тешку економску и политичку кризу и ово је друга влада која је пала у последња два месеца.

У фебруару је оставку поднео премијер Емил Бок, јер се суочио с незапамћеним таласом протеста незадовољних грађана, а његов наследник Михај Воику остао је на власти само два месеца.

Председник Црне Горе Филип Вујановић отказао је учешће на Самиту председника земаља централне Европе, који се одржава на Јалти 11. и 12. маја, због односа украјинских власти према бившој премијерки Јулији Тимошенко, чији третман у затвору није у складу са поштовањем људских права.

На овај начин, Вујановић је негодовао због затворског третмана бивше украјинске премијерке, чиме је поделио став са појединим председницима држава који су већ отказали учешће на овом скупу, пренопси РТЦГ.

Вујановић, како се наводи у саопштењу из његовог кабинета, наглашава да веома поштује укупне односе Црне Горе према пријатељској Украјини, а отказивање учешћа на Самиту је мотивисано жељом да се људска права бивше украјинске премијерке у потпуности поштују.

Мандат за формирање нове владе поново у рукама грчког председника Каролоса Папуљаса, пошто је лидер Нове демократије Антонис Самарас одустао због немогућности да пронађе коалиционе партнере, јавља Ројтерс.

Самарасу, као лидеру странке која је добила највише гласова, јутрос је грчки председник Каролос Папуљас поверио мандат да формира владу. Ипак, лидер Нове демократије није успео у том задатку.

"Урадили смо све што смо могли. Немогуће је било да формирамо владу. Вратио сам мандат", истакао је Самарас. 

Сада ће мандат бити поверен другој, а затим трећој странци по броју освојених гласова, односно коалицији радикалних левих снага Сириза и ПАСОК-у, који ће такође на располагању имати три дана.

Самарас је у току поподнева имао одвојене састанке са лидером Сиризе Алексисом Ципрасом и лидером ПАСОК-а Евангелосом Венизелосом.

Сва три лидера раније су рекла да не верују да ће коалиција бити формирана.

Постоји могућност да ће Папуљас на крају позвати лидере највећих странака и позвати их на заједнички састанак и од њих тражити да формирају владу националног јединства. Уколико сви договори пропадну, Грчку очекују нови избори у јуну.

На јучерашњим парламентарним изборима, Нова демократија је освојила 18,85 гласова и 108 од 300 места у парламенту, док су странке које се противе оштрим мерама штедње на коју Грчку приморавају међународни кредитори освојиле око 50 одсто гласова, пренео је АП.

Самарас подржава мере штедње, али је јуче позвао на неке измене у владином програму.

Сириза је освојила 16,78 одсто гласова или 52 места у парламенту, а Свегрчки социјалистички покрет ПАСОК 13,18 одсто гласова и 41 посланички мандат.

Десничарска странка Независни Грци освојила је 10,6 одсто гласова и 33 места у парламенту, Грчка комунистичка партија (ККЕ) 8,48 одсто или 26 мандата, ултрадесничарска Златна зора 6,97 одсто или 21 посланички мандат и Демократска левица 6,1 одсто или 19 места у парламенту, пренео је Ројтерс.