Обилан снег и ниске температуре широм Црне Горе и даље отежавају друмски саобраћај и стварају проблеме у снабдевању струјом, а у најтежој ситуацији је север те државе који је практично у снежној блокади.

Због снега непроходна је већина путева на северу Црне Горе, а готово сва села на том подручју су завејана. Снежно невреме однело је два живота на територији Црне Горе.

Црногорски министар просвете Славољуб Стијеповић изјавио је да је донета одлука о одлагању наставе у школама у свим општинама на северу Црне Горе у наредна три дана, због временских неприлика.

Иако на северу Црне Горе није проглашено ванредно стање, Стијеповић је рекао да је ситуација изазвана невременом још увек тешка, због чега је донета одлука да се настава у школама одложи у наредна три дана.

"Пратимо ситуацију и након истека ова три дана поново ћемо проценити шта да урадимо. У сваком случају, на првом месту биће нам безбедност и здравље ученика", рекао је министар просвете.

У Беранама се у суботу увече, под теретом снега, срушио кров спортске дворане, а у несрећи није било повређених.

Путни правац Подгорица-Колашин-Мојковац, након два дана блокаде, отворен је за саобраћај путничких возила, чиме је успостављена друмска веза између југа и севера Црне Горе.

Саобраћај на тој деоници дозвољен је само путничким возилима уз обавезну зимску опрему. Саобраћај ће се одвијати уз наизменично пропуштање једном траком на појединим деоницама пута због леда.

Влада Републике Српске није прогласила ванредно стање, док је Влада Федерације Босне и Херцеговине прогласила стање природне непогоде.

На подручју Републике Српске, у општини Скелане снег је блокирао око 100 људи, а спасилачке екипе покушавају да до њих прочисте путеве.

Сва села на подручју Скелана одесечана су од света већ 20 дана, а грађани имају проблема са несташицом хране и лекова.

На подручју Сокоца блокирано је око 70 села. Екипе за рашчишћавање су на терену, а сметови на појединим деоницама су и до три метара.

Стање у Неуму је драматично, пошто од јуче у том граду нема струје и неће је бити у наредних најмање седам дана.

Руководилац Електро Неума Марко Ловић рекао је да је у квару главни далековод који Неум снабдева струјом из смера Стона, док су се два далековода срушила услед великог снега.

Стање у Хрватској се полако стабилизује, снег је у већем делу земље престао да пада. Критично је још увек у залеђу Далмације где мећава још увек не попушта.

У пробијање снежних наноса у подручју Далмације укључила се и војска, док се на задарском подручју стање нормализује, па је саобраћај према унутрашњости поновно успостављен.

У Сплитско-далматинској жупанији још увијек одсечено од света око 200 села. Најтеже је због метарских наноса снега и изузетно ниских темпертура на подручју Имотског и Вргорца, где је проглашено ванредно стање.

На Јадрану и приобаљу додатне проблеме ће правити умерена и јака, а местимично и олујна и орканска бура.

Снег је данас после подне, после јучершњег прекида, наставио да пада у у Македонији и већ ствара проблеме у саобраћају, посебно изван градова и на планинским превојима. Температуре су ових дана од минус 13 до минус 4 степена.

Из јавног предужећа "Македонија пут", задуженог за рашчишћавање путева, најавили су даноноћна дежурства да би се спречили већи сметови. Метеоролози најављују наставак снежних падавина, а разведравање тек од среде. У јужним крајевима земље предвидја се киша.

У Црној Гори поново је на помолу заоштравање питања језика, након што је пробијен договорени рок за припрему наставних програма за предмет црногорски-српски, босански и хрватски језик за основне и средње школе.

Комисија за израду програма за наставни предмет црногорски-српски, босански и хрватски језик требало је до 1. јануара да заврши тај посао, али већ више од месец након истека тог рока договора нема, а чланови тог тела се међусобно оптужују за опструкцију.

Назив наставног предмета црногорски-српски, босански и хрватски плод је септембарског договора премијера Игора Лукшића и опозиције, када је усаглашено и да вишестраначка комисија припреми програм за тај наставни предмет, који би важио од школске 2012/2013. године, а био би ослоњен на досадашњи програм и уџбенике из матерњег језика.

Председник Комисије за израду програма Наташа Газивода окривила је представнике српске језичке заједнице за кашњење, што су они категорично одбили, наводећи да разлози застоја леже, напротив, у понашању Газиводе и представника црногорске језичке заједнице.

Газивода је, у изјави Танјугу, навела да опозиционе партије, преко својих представника у Комисији, покушавају да, како је рекла, суспендују уставни положај црногорског и да наметну апсолутну доминацију српског језика.

Према њеним речима, поједини чланови Комисије настоје фактички да наметну израду четири засебна програма, на основу којих би већ од другог разреда основне школе била извршена сегрегација ученика по националном и језичком критеријуму, што је, каже, недопустиво у грађанској Црној Гори.

Чланови Комисије из српске језичке заједнице Драган Копривица, Лидија Томић и Горан Радоњић одбацили су ове оптужбе, наводећи да Газивода нетачно и погрешно интерпретира њихове ставове.

Разлози необављеног посла, истакао је Копривица, у потпуној су супротности са онима које је навела Газивода.

Копривица: Неко жели да поништи српску азбуку

"Ради се о томе да неко жели да поништи српску азбуку и што се желело инкорпорирати све у црногорски језик и кроз азбуку и кроз програм, односно на тај начин довести до губљења идентитета српског језика", рекао је Копривица.

Копривица сматра да ће, због тога, највероватније бити потребно да се Лукшић и челници опозиције, као потписници политичког договора о језику, поново састану, како би Комисија са новим инпутима наставила рад.

"Надам се да ће Лукшић позвати опозиционе лидере у циљу постизања договора који би представљао неку врсту прекретница за рад Комисије. Све до тада, како сада ствари стоје, седнице Комисије су беспредметне, а кривица за то није на представницима српске језичке заједнице", тврди Копривица.

Лидија Томић је истакла да је дошло до застоја у раду Комисије, јер код представника црногорској језика нема спремности на дијалог.

Томићева је навела да се она само залаже за равноправност српског језика, како је то предвиђено и политичким договором Лукшића и опозиције.

"Председница Комисије то неће да каже, јер њој не одговара да језици буду равноправни, већ јој је циљ доминација црногорског језика. А ја се управо држим равноправности и другачије нећу, управо због науке и струке, али и због народа у Црној Гори који говори српским језиком", каже Томићева.

Према њеним речима, сви треба да се упознају са специфичностима осталих језика, али нико не сме обавезивати ученике да користе туђи језик.

"Не прихватам да црногорски језик пребрише српски, односно да се сагласимо да српски није равноправан, макар онолико колико је присутан у историјској утемељености у Црној Гори", истакла је Томићева.

Радоњић: Запањујући национализам

И трећи члан Комисије из српске језичке заједнице, професор српског језика на Филозофском факултету у Никшићу Горан Радоњић оценио је да Газивода износи неистине, наступајући као гласноговорник екстремиста из Демократске партије социјалиста.

Радоњић је рекао да је истина да је Комисија била постигла сагласност да свако учи и употребљава свој језик - говорници српског да уче и користе српски, говорници црногорског - црногорски, босанског - босански, а упознају се са специфичностима осталих језика.

"Међутим, представници црногорске језичке заједнице, након седнице на којој су то прихватили, мењају понашање и траже начин да обесмисле и потпуно зауставе рад Комисије. Показали су при томе запањујући национализам. Чули смо, тако, и да они неће да уче Андрића", рекао је Радоњић.

Радоњић је истакао да су нетачне оптужбе Газиводе да се представници српске језичке заједнице у Комисији залажу за поделу ученика по националном критеријуму.

"Језичка заједница и нација нису исто, али то црногорски националисти не желе да прихвате. За њих је језик исто што и нација, а један предмет исто што и један језик, и то црногорски са 32 слова. Та логика - један предмет, један језик, један народ, једна држава, личи на један Рајх. То је тежња да се дискриминишу сви остали или да се асимилују", рекао је Радоњић.

Српски члан Председништва Босне и Херцеговине (БиХ) Небојша Радмановић оценио је, у интервјуу бечком дневнику Пресе, да Босна може без међународног надзора.

Он је изразио уверење да међународни надзор у БиХ више није потребан, и то већ дуже време.

"Ми смо као друштво довољно зрели и није нам више потребна никаква помоћ једног високог представника. Међутим, Дејтонски споразум предвиђа тог високог представника, и то је чисто правни, формални проблем. БиХ је боље развијена него многе друге земље западног Балкана", оценио је Радмановић.

Он је додао да у БиХ постоје проблеми, и то и озбиљни, који, како је нагласио, нису тако драматични као што тврде неки у Европи.

"Лично мислим да ако се сви у БиХ трудимо и буде постојала већа подршка од стране ЕУ, онда можемо за десет година постати чланица Уније за коју мислим да има страх од западног Балкана, као и да нема стратешки план за тај регион. Наше унутрашње државно урeђење ће, међутим, на путу ка Европи остати такво какво јесте, и како то предвиђа Дејтонски споразум - са два ентитета и три конститутивна народа", подвукао је Радмановић.

Он је даље рекао да наводни референдум о отцепљењу РС никада није био на дневном реду.

Радмановић је објаснио да када се према ЕУ употреби реч "референдум" онда сви мисле да се ради о отцепљењу, али се та демократска опција у свим развијеним земљама користи за одлучивање о различитим питањима.

"Ако буде постојао притисак, на пример ако се буде поставило питање опстанка РС, онда ће референдум остати могућност", поручио је он.

Он сматра да међу народима у БиХ постоји одређено неповерење и да је важно за функционисање БиХ да се сви осећају равноправним. Радмановић је мишљења да би свака промена актуелних ентитетских структура проузроковала веће проблеме.

"Данас сам за то да се структуре више не мењају, јер не знамо које би биле последице", закључио је члан Председништва БиХ.

Упитан шта мисли о Аустријанцу Валентину Инцку као високом представнику међународне заједнице Радмановић је рекао да је његов допринос развоју Босне то што сматра да не треба толико да примењује моћ, као што су то чинили његови претходници.

У Црној Гори, у јужним и централним деловима пада ледена киша и суснежица, док на северу не престаје снег, који је на Жабљаку већ достигао два метра. Снежно невреме проузроковало је велике проблеме у снабдевању струјом и однело један људски живот.

Спасилачке екипе евакуисале су 80 особа, које су од јуче били завејане у тунелу код хидроцентрале Пива, на магистралном путу Плужине-Шћепан Поље.

Пошто снегочистачи нису успели да се пробију до тунела, људи су евакуисани чамцима преко Пивског језера.

У тунелу су били заробљени аутобус са 50 радника Електропривреде, као и путници у неколико аутомобила.

Минибус са 11 путника, међу којима је било и деце, налазио се у снежној блокади скоро 24 сата на путу Пљевља-Мојковац. Њих су, јутрос око четири сата, из снежне блокаде евакуисали путари "Црнагорапута", заједно са припадницима Војске Црне Горе и полиције, који су учествовали у акцији спасавања.

Црногорски министар унутрашњих послова Иван Брајовић је после седнице Координационог тела за управљање ванредним ситуацијама рекао да је сва брига окренута ка северу земље који је од јуче, због великих снежних наноса, одсечен од остатка Црне Горе.

Црногорска полиција саопштила је да је синоћ само из завејаних возила на магистралном путу Подгорица-Колашин евакуисала више од 120 особа, међу којима и 31 страног држављанина.

У Полицијском кампу на Златици је оформљена станица за прихват евакуисаних путника. Ту су евакуисаним путницима били припремљени топли напици и пружена неопходна медицинска помоћ.

За стране држављане евакуисане у овој активности, обезбеђен је смештај у једном од подгоричких хотела.

Снег и ветар и данас стварају проблеме у говото целој Хрватској, а најтеже је и даље у Далмацији где је на подручју Сплитско-далматинске жупаније проглашена ванредна ситуација.

"Ванредну ситуацију сам прогласио због низа опасности и проблема које имамо, а највише због болесника и одсечених подручја и села, посебно на имотско-вргорачком подручју", рекао је жупан Анте Санадер и најавио "могућност да у помоћ позове и војску у критичним подручјима".

Локални медији јављају да је више од 90 одсто становника Имотске крајине блокирано у својим домовима.

У Шибенику је последњих дана пало скоро 30 центиметара снега, а још више га је у шибенском залеђу. Локални медији наводе да је Книн одсечен будући да су затворени магистрални путеви и од Грачаца и од Дрниша према Книну.

У Истри, на целом Јадрану и у делу Горског котара дува јак ветар, повремено с олујним и орканским ударима, упозоравају из хрватског хидрометеоролошког завода. У прекиду су готово све трајектне везе с острвима, а већина аутобуских линија из Загреба према Сплиту је отказана.

Због забране саобраћаја камионима и шлеперима на свим путевима који воде према мору, али и у већем делу земље, могуће су тешкоће у снабдевању храном.

Због буре и зимских услова, за сав саобраћај затворени су аутопут Загреб - Сплит између Светог Рока и Поседарја, аутопут Ријека-Загреб између Киковице и Делница, Јадранска магистрала код Сења, магистрала од Удбине до Книна и Врлике, Крчки мост, као и десетак путева кроз Лику и северну и средњу Далмацију.

У Босни и Херцеговини је од хладноће умрло шест особа. Сарајево, у коме је метар снега, у потпуности је блокиран јер снег непрекидно пада од четвртка.

Драматично је јутрос и на саобраћајницама које воде до Мостара. Више аутомобила и аутобуса заглављено је у месту Салаковац, северно од Мостара, а путници су путем локалних медија затражили помоћ, како због недостатак хране, тако и горива.

Влада Кантона Сарајево донела је одлуку о проглашењу стања природне и друге несреће због последица снежног невремена, које је погодило целу Босну и Херцеговину. Настава у основним и средњим школама отказује се за целу следећу седмицу док је препорука послодавцима да скрате режим рада, наводи се у саопштењу Владе Кантона Сарајево.

Стање природне и друге несреће прогласиле су и општине у Републици Српској Сребреница, Хан Пијесак, Источно Сарајево, Чајниче, Соколац, Ново Сарајево, Источна Илиџа, Трново и Пале, као и у више општина у Федерацији БиХ.

У источној и централној Европи од почетка хладног таласа умрло је 218 људи.

Због хладноће и невремена пет особа преминуло у Сарајеву, а у Мостару једна, рекао је Тигран Елезовић из Завода за Хитну медицинску помоћ. Лавина која се активирала на путном правцу Источно Сарајево–Трново код места Крупац, затрпала је једно моторно возило и један аутобус са двадесетак путника.

Срећом није било озбиљнијих последица по путнике и возаче, наводи се у ванредном извештају Цивилне заштите Републике Српске. Повређених нема и екипе раде на извлачењу возила из лавине.

Брано Кљајић (54) из Црне Горе преминуо је од последица смрзавања у месту Миоска, на магистралном путу Подгорица-Колашин, када се на њега срушила снежна лавина, након што је изашао из аутомобила.

Више од 15 аутомобила блокирано је у месту Сјерогоште, на путу од Колашина према Мојковцу.

Минибус предузећа Радуловић са 11 путника, међу којима има и деце, налази се у блокади од јутрос у месту Добриловина, на магистралном путу Пљевља-Мојковац.

Путари "Црнагорапута", заједно са припадницима Војске Црне Горе и полиције, кренули су у акцију њиховог спасавања.

На путу Плужине-Шћепан Поље остао је заробљен аутобус са око 50 радника Хидроелектране Пива, који су се враћали са посла, као и десетак малих аутомобила и један комби.

Црногорска полиција саопштила је да је из завејаних возила на магистралном путу Подгорица-Колашин евакуисала више од 120 особа, међу којима и 31 страног држављанина.

Снег ствара тешкоће у саобраћају готово целој Хрватској, а најтеже је у Далмацији, где је због снега обустављена настава у школама.

На Сплит се сручила снежна мећава каква одавно није виђена, јављају локални медији. Трајект "Бартол Кашић" се јутрос у 6.30, због јаког ветра, наслонио на незаштићени део обале, па је на десној страни дошло до удубљења оплате око 3-4 метра и 1 метар изнад водене линије, пише Јутарањи лист.

Температура се, уз јак снег са орканском буром, спустила на минус четири, а висина снега је око 10 центиметара. Челници града прогласили су нерадни дан за школе, вртиће и институције, а раде само службе неопходне за функционисање града.

Снег пада и у Шибенику, где га има око 15 центиметара, док је у Метковићу и на Шолти пало око 30 центиметара. Пада и у Имотском, као и на најсунчанијем хрватском острву, Хвару.

На подручју Шибенско-книнске жупаније нема наставе у школама, а не зна се хоће ли је бити идуће седмице, с обзиром на то да је најављено још хладније време.

У Истри и у делу Горског котара, као и на целом Јадрану, дува јак ветар, повремено с олујним и орканским ударима. И у Загребу пада снег, измерено је минус девет степени.

Дунав у Бугарској, код луке Русе, готово је залеђен, па се највљује акција ледоломаца како би се речни саобраћај одвијао нормално, јавила је бугарска национална телевизија. Иначе, рекордно ниске темературе и снег у Бугарској већ су узели неколико људских жртава.

Протекле ноћи у Румунији се смрзло 10 људи, чиме се број жртва хладноће попео на 24, а 312 бескућника или прозеблих људи превезено је у болнице или склоништа у последња 24 сата, наводи Ађерпрес.

У Румунији се заледило чак и Црно море, па је главна лука Констанца окована ледом.

Јанез Јанша, мандатар за састав нове словеначке владе рекао је да је постигнут договор пет странака његове коалицији о именима кандидата за министре у новој влади која ће имати 12 ресора и најавио да ће се парламент о њој изјашњавати крајем следеће недеље.

"Свака од странака имаће најмање два министра у влади коју чине председник владе и 12 министара, што је бројчано најмања влада од кад је Словенија постала самостална држава", истакао је Јанша, преноси Фена.

Јанша је рекао да су пред новом владом велики изазови и најтежи задаци последњих двадесет година, јер мора одмах почети деловати на стабилизацији јавних финанција, како би "Словенију извела из кризе". Према подацимја с краја прошле године, словенска задуженост достигла је 49 до 50 одсто БДП-а, рекао је Јанша.

"Могућности за задуживање практично више нема и треба се се понашати крајње рационално", рекао је Јанша, додајући да је неопходно смањење буџетског дефицита.

Кандидати за министре у уторак и четвртак ће се представити парламентарним одборима, а у петак следеће седмице парламент ће гласати о влади која би након тога требало да почне са радом.

Јаншина Словенска демократска странка (СДС) као најјача странка у новој владајућој коалицији уз место председника владе држаће, према предложеној листи министарских кандидата и четири министарства, међу којима министарство за рад и социјалну политику, као и министарство унутрашњих послова у оквиру кога ће деловати и државно тужилаштво.

Министарство за финансије и министарство правосуђа и јавне управе добиће кандидати из Грађанске листе чији је председник Грегор Вирант и председник парламента.

Председник коалиционе Словеначке народне странке (СЛС) Радован Жерјав кандидат је за министра привреде, а истој странци припада и ресор за пољопривреду и животну средину.

Председница странке Нова Словенија (НСИ) Људмила Новак постаће министарка за дијаспору и биће једина жена у Јаншиној влади, а та странка имаће и положај министра обране.

Два министарска места добиће и Демократска странка пензионера (ДЕСУС) чији ће председник Карл Ерјавец постати министар спољних послова.

Портпарол МУП-а Кантона Сарајево Ирфан Нефић изјавио је да је амерички држављанин, који је пронађен мртав у сарајевској општини Стари град, извршио је самоубиство.

Нефић је навео да су судски вештаци обавили обдукцију у просторијама Института за судску медицину Медицинског факултета Универзитета у Сарајеву.

"Утврђено је да је смрт наступила као последица самоубиства оштрим предметом, односно ножем. Осим те ране, друге ране и повреде које би изазивале сумњу, нису уочене", објаснио је Нефић.

Нефић је рекао да полиција наставља активности на прикупљању свих релевантних чињеница како би у потпуности расветлили све околности узрока овог самоубиства.

Грађани су у среду обавестили полицију да на Башчаршији лежи мушкарац који је повређен ножем у груди.

На лице места изашла је екипа Завода за хитну медицинску помоћ, чији је лекар констатовао смрт.

Утврђено је да је реч о америчком држављанину који је одређено време боравио у Сарајеву.

Настрадали је ових дана требало да се врати у САД, што потврђује купљена карта која је код њега пронађена, наводе сарајевски медији.

Канцеларија главног тужиоца Тужилаштва БиХ до сада је примила девет приговора оштећених и чланова њихових породица, као и приговор Министарства унутрашњих послова Републике Српске на одлуку о обустави истраге у предмету "Добровољачка".

МУП РС захтева да се од даљег поступања у овом предмету изузме поступајући тужилац Џуд Романо из Канцеларије главног тужиоца због "незаконитог, тенденциозног и пристрасног поступања", као и да други тужилац спроведе истрагу и подигне оптужницу на основу достављених доказа.

Тужилаштво је саопштило да ће са свим поднесцима бити поступано у складу са Законом о кривичном поступку БиХ.

Тужилац Тужилаштва БиХ Романо донео је наредбу о обустављању истраге против 14 лица у предмету "Добровољачка", међу којима су Ејуп Ганић, Заим Бацковић и Јован Дивјак, јер "у њиховим радњама нису садржана обележја кривичног дела".

Црногорски званичници и представници "Гаспрома" донели су одлуку да се уради студија техничко-економске изводљивости изградње огранка гасовода кроз Црну Гору, у оквиру пројекта "Јужни ток", саопштио је руски енергетски холдинг.

Техничке могућности и перспективе прикључења ове земље у пројекат "Јужни ток" размотрили су директор сектора за пројекте руског "Гаспрома" Леонид Чугунов, премијер Црне Горе Игор Лукшић, министар за иностране послове и европске интеграције Милан Роћен и министар економије Владимир Каварић.

Пројект "Јужни ток", са предвиђеном изградњом гасовода испод Црног мора за земље јужне и централне Еропе, "Гаспром" реализује заједно са италијанском енергетском компанијом "Ени" ради повећања избора маршрута за допремање руског природног гаса.

Русија је за реализацију копнене деонице гасовода потписала међудржавне споразуме са Бугарском, Србијом, Мађарском, Грчком, Словенијом, Хрватском и Аустријом.

Извршни директор "Гаспрома" Алексеј Милер је 20. јануара одржао састанак на којем је усвојен детаљан акциони план који омогућава ранији почетак изградње гасовода "Јужни ток", и то већ у децембру 2012. године, а не 2013, како је раније било предвиђено.

Црногорски премијер Игор Лукшић упутио је иницијативу тужилаштву да провери пословање више компанија, док је од парламента затражио да испита одговорности Регулаторне агенције за енергетику (РАЕ) поводом најновије одлуке о поскупљењу струје.

Лукшић је, како је саопштено из црногорске владе, затражио од државног тужиоца Ранке Чарапић да провери пословања Електропривреде Црне Горе, Комбината алуминијума Подгорица и "Југопетрола".

Премијер је, истовремено, упутио писмо председнику Скупштине Црне Горе Ранку Кривокапићу да по хитном поступку уврсти на дневни ред парламента расправу о одговорности чланова РАЕ.

Лукшић је, како се наводи, наложио Министарству економије да ангажује тим међународних експерата, у сарадњи са Европском комисијом, који би испитао да ли РАЕ у свом раду поштује европске стандарде, као и да ангажује међнародног ревизора за пословање ЕПЦГ.

Премијер је предложио и повећање броја корисника субвенционисања рачуна за струју, као и да ЕПЦГ редовним платишама рачуна за утрошену енергију повећа попуст за 10 одсто, чиме би се амортизовало поскупљење.

Лукшић је рекао и да ће влада Црне Горе препоручити Електропривреди да повећа време трајања струје по нижим тарифама, што би додатно промовисало концепт штедње електричне енергије.

Он је, како се наводи, затражио и да ЕПЦГ искаже посебан сензибилитет према наплати дуговања, посебно током дана екстремних хладноћа.

Премијер је тиме изашао у сусрет делу захтева са недавног социјалног протеста у Подгорици, организованог због тешке економске ситуације грађана, а пре свега због поскупљења струје.

Лукшић и организатори социјалног протеста у Подгорици нису у уторак постигли сагласност о појефтињењу струје, због чега су најављени нови протести испред владе Црне Горе.

Синдикати, студенти и део невладиног сектора саопштили су да грађани не желе да плаћају "цену сумњивих приватизација" и затражили преиспитивање уговора о продаји кључних црногорских компанија страним власницима.

Мандатар за састав словеначке владе Јанез Јанша добио је анонимну претњу смрћу, што се догодило и средином децембра.

Његова Словеначка демократска странка (СДС) позвала је одговорне власти да "предузму кораке по овом питању".

Писмо у коме се Јанши прети смрћу, потписано са "Бин Ладен", послато је из Цеља, на адресу једног од седишта странке СДС, а у њему пише и да би нови мандатар требало да буде нарочито опрезан када сам одлази на пословна путовања.

Аутор писма поручује Јанши и да припази на своју супругу, објављено је на сајту недељника "Демокрација".

Медији су објавили и копију писма откуцаног на писаћој машини, у коме анонимна особа, која се потписала као "Бин Ладен", прети смрћу Јанши и његовој породици, тврдећи да је он "домобранска вуцибатина" коју треба стрељати.

"Бин Ладен" тврди и да је Јанша дошао до мандата за састав владе мимо воље бирача, пошто је његова странка изгубила изборе, као и да је био укључен у "мафијашке послове" шверца оружја у време распада Југославије и да је оптужен у корупцијској афери "Патриа".

Агенција СТА навела је да је тренд слања анонимних писама и претњи смрћу политичарима све чешћи у Словенији, с обзиром на то да су сличне пошиљке недавно стигле на адресе још двеју странака.

Лидер странке Позитивна Словенија Зоран Јанковић имао је током новогодишње ноћи полицијску пратњу због неколико претњи, а Народна партија је такође у јануару добила претеће писмо.

Јанша би, према неким најавама, сутра могао да објави кандидате за министре у својој будућој влади, а парламент би о влади гласао крајем идуће недеље.

Преговори хрватског већа за електронске медије и телевизије РТЛ су пропали, што, практично значи да ће ово регулаторно тело ускоро наредити искључивање предајника те телевизије. РТЛ без коментара на ове најаве.

Проблем је избио када РТЛ није успео да усклади програм са "програмском основом" на основу које је 2005. године добио фреквенцију за емитовање на територији Хрватске.

Кључни проблем је количина информативног програма који емитује РТЛ, у чијој програмској шеми информативни програм учествује са осам уместо планираних 18 одсто укупног програма.

Председник Већа за електронске медије је одбацио тврдње да је повод за искључење ове телевизије био серијал српских филмова које је РТЛ недавно на свом програму пустио без превода.

"Не преостаје нам друго до РТЛ-Телевизију искључити из етра. У овом тренутку не могу казати колико ће дуго трајати мрак на њиховом каналу, јер ћемо то одлучити у року од две седмице... Али, да, могу потврдити да смо присиљени на овако драстичну меру због тога што су се људи с РТЛ-Телевизије систематски правили глуви на наше опомене", рекао је Зденко Љевак, председник Већа за електронске медије.

"Хоће ли се РТЛ-Телевизија искључити на дан, недељу или месец, у овом тренутку не могу казати. О томе ћемо одлучити на састанку Већа, а мој став је да им се дозволи поновно укључење у програм тек када исправе све недостатке", рекао је Љевак.

Иначе, прве опомену РТЛ је добио због емитовања "Великог брата" у непримереном термину још пролетос, а последња опомена у којој су упозорени на мањак Информативног и недовољно усклађеног Дечјег и Забавног програма стигла им је почетком децембра.

РТЛ телевизија тврди да није добила никакво званично обавештење о искључивању из етра.

"РТЛ Хрватска добила је информацију о привременом одузимању концесије РТЛ Телевизије од медија. РТЛ Хрватска је примила к знању изјаву председника Већа за електронске медије да никаква службена одлука није донесена... Не видимо разлог зашто би наша концесија требала бити привремено или трајно одузета", наводи се у саопштењу РТЛ-а.

Хрватска радиотелевизија (ХРТ) саопштила је да ће убудуће путем телетекса титловати филмове из Србије и Босне и Херцеговине, што ће бити опција коју ће нудити гледаоцима.

После јавних расправа које су се последњих дана водиле на тему потребе превођења филмова са подручја Србије и БиХ на хрватски језик, ХРТ је саопштила да је "пронашла техиничко решење које ће задовољити све заинтересоване стране, а истовремено сачувати изворност дела".

"Већ при првом приказивању филмова са српског или БиХ говорног подручја, гледаоци ће имати могућност да, уколико то желе,  укључе титлове за филм те га прате са хрватским поднасловима, док ће они којима то није потребно филм моћи да прате без њих", наводи ХРТ.

Титлови за сваки филм налазиће се на страницама телетекста ХРТ-а, а пре емитовања сваког појединог филма гледаоци ће бити обавештени на којој ће се страници налазити превод.

Тиме је јавна телевизија удовољила Закону о електронским медијима и његовој одредби да сви страни филмови треба да имају превод на хрватски језик, али истовремено сачувала и изворност филма, истиче ХРТ.  О томе је обавештена и Агенција за електронске медије.

У хрватској, али и у јавности у региону последњих дана вођена је расправа о потреби превођења филмова из Србије и БиХ на хрватски језик пошто је веће за електронске медије упозорило РТЛ телевизију, али и друге телелвизије у Хрватској, да филмове на српском треба преводити.

Повод за то је био емитовање српске комедије "Жикина династија" на РТЛ без титла, као што то уобичајено раде све хрватске јавне телевизије.  У расправу у хрватској јавности укључиле су се бројне организације и појединци из света културе и медија који су углавном критиковали одлуку Већа, међу њима и Хрватско новинарско друштво које је позвало Веће да повуче ту "апсурдну одлуку".

С друге стране, из Већа су поручили да самостално никад нису реаговали због непревођења српских филмова и серија, али да су сада поступали по жалби једног гледаоца.

РТЛ је позвала је затим чланове Већа за електронске медије да поднесу оставку и најавила правну битку.

На страну РТЛ стао је и Хрватски аудиовизуелни центар (ХАВЦ) који је поручио да филмове на језицима националних мањина не треба преводити.

Ова телевизија је недавно је титловала изјаву тренера "Хајдука", Бугарина Красимира Балакова који ионако говори на течном хрватском, односно српском језику.

Хрватска телевизија РТЛ почела је "строго да поштује" одлуку Већа за електронске медије које је тражило да се филмови на српском титлују на хрватски језик.

Хрватска радиотелевизија (ХРТ) саопштила је да ће убудуће путем телетекса титловати филмове из Србије и Босне и Херцеговине, што ће бити опција коју ће нудити гледаоцима.

После јавних расправа које су се последњих дана водиле на тему потребе превођења филмова са подручја Србије и БиХ на хрватски језик, ХРТ је саопштила да је "пронашла техиничко решење које ће задовољити све заинтересоване стране, а истовремено сачувати изворност дела".

"Већ при првом приказивању филмова са српског или БиХ говорног подручја, гледаоци ће имати могућност да, уколико то желе,  укључе титлове за филм те га прате са хрватским поднасловима, док ће они којима то није потребно филм моћи да прате без њих", наводи ХРТ.

Титлови за сваки филм налазиће се на страницама телетекста ХРТ-а, а пре емитовања сваког појединог филма гледаоци ће бити обавештени на којој ће се страници налазити превод.

Тиме је јавна телевизија удовољила Закону о електронским медијима и његовој одредби да сви страни филмови треба да имају превод на хрватски језик, али истовремено сачувала и изворност филма, истиче ХРТ.  О томе је обавештена и Агенција за електронске медије.

У хрватској, али и у јавности у региону последњих дана вођена је расправа о потреби превођења филмова из Србије и БиХ на хрватски језик пошто је веће за електронске медије упозорило РТЛ телевизију, али и друге телелвизије у Хрватској, да филмове на српском треба преводити.

Повод за то је био емитовање српске комедије "Жикина династија" на РТЛ без титла, као што то уобичајено раде све хрватске јавне телевизије.  У расправу у хрватској јавности укључиле су се бројне организације и појединци из света културе и медија који су углавном критиковали одлуку Већа, међу њима и Хрватско новинарско друштво које је позвало Веће да повуче ту "апсурдну одлуку".

С друге стране, из Већа су поручили да самостално никад нису реаговали због непревођења српских филмова и серија, али да су сада поступали по жалби једног гледаоца.

РТЛ је позвала је затим чланове Већа за електронске медије да поднесу оставку и најавила правну битку.

На страну РТЛ стао је и Хрватски аудиовизуелни центар (ХАВЦ) који је поручио да филмове на језицима националних мањина не треба преводити.

Ова телевизија је недавно је титловала изјаву тренера "Хајдука", Бугарина Красимира Балакова који ионако говори на течном хрватском, односно српском језику.

Хрватска телевизија РТЛ почела је "строго да поштује" одлуку Већа за електронске медије које је тражило да се филмови на српском титлују на хрватски језик.

Бивши високи функционер СФРЈ, некадашњи потпредседник македонске владе и лидер сада непостојеће Демократске алтернативе Васил Тупурковски ослобођен је оптужби да је потписујући штетне кредите с Тајваном оштетио буџет државе за скоро три милиона евра.

Тупурковски је био оптужен да је у време када је био директор Агенције за обнову у развој од 1998. године до 2000. године, потписао штетне кредите са Тајваном и тиме оштетио државу за 2,8 милиона евра, кредите које је давао компанијама без гаранције.

То је било у време владе Љупча Георгијевског када је Македонија успоставила дипломатске односе с Тајваном.

Тупурковски је за аферу у 2009. години био осуђен на три године затвора и обавезан да врати 2,8 милиона евра, када је почео да износи тврдње да су оптужбе смишљене како би био уклоњен с политичке сцене.

Исте године Апелациони суд је укинуо пресуду и процес вратио на поновно суђење у Основни суд, али као кривични предмет, а не као дело организованог криминала, за шта је претходно био оптужен.

Судија је донео одлуку да нема доказа за оно за шта су се теретили Турпурковски као првооптужен и његов тадашњи заменик у Агенцији Јован Андонов. Он сада ради као унверзитетски професор међународног права на Правном факултету у Скопљу.

У центру Бањалуке забрањено је кретање паса, а на више места у граду истакнуте су табле са сликом прецртаног пса. Ова одлука изгласана је пре скоро десет година, али је тек недавно почела да се примењује.

Поједини власници паса не могу да верују да је донета одлука о забрана кретања паса.

"Шта да раде људи који станују у центру града и имају кућне љубимце?", пита се власник једног ретривера из Бањалуке, који није желео да му се помиње име, преноси интернет портал Sarajevo-x.com.

"Упућиване су петиције и молбе за уклањање табли, али су оне још ту. Они храбрији, који се са псом усуде да прошетају центром града, то раде на властити ризик да плате казну", каже oвај Бањалучанин.

Према одлуци градских власти, које су псима забраниле улаз у шире градско језгро, за непоштивање ове одлуке прописана је казна од 100 до 1.000 конвертибилних марака.

Предлог да се министар спољних послова Србије Вук Јеремић изабере за председника Генералне скуштине УН још није званично разматран у Сарајеву, изјавила је заменица министра спољних послова БиХ Ана Тришић Бабић.

"Министарство спољних послова требало би да то документује, пошто и Литванија има свог кандидата и да достави предлог Председништву, као и препоруку о томе треба ли подржати нечију кандидатуру или не", изјавила је Ана Тришић Бабић.

Како је истакла, Министарство би требало у овом случају такође да води рачуна о томе за шта јесте а за шта није Србија дала подршку БиХ и "на неки начин вероватно ће дати Председништву препоруку за кога треба да гласа".

"Србија је сваки пут подржала БиХ за било какву кандидатуру, али у овом тренутку немам увид како је реговала Литванија на наше захтеве. Коначно, Србија је наша суседна земља и можда ту имамо више интереса", рекла је Ана Tришић Бабић интернет порталу Sarajevo-x.com.

Међутим, председник Председништва БиХ Жељко Комшић каже да он лично неће подржати ту иницијативу. "Што се мене тиче, БиХ неће подржати кандидатуру Вука Јеремића за председника Генералне скупштине УН", изјавио је Комшић, не износећи разлоге за свој став.

Члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић није се изјаснио о кандидатури министра Јеремића за председника Генралне скупштине, јавља тај интернет портал.

У никшићкој Жељезари дошло је до хаварије електролучне пећи, али нико од радника није страдао. Пећ, која се налазила у Челичани, једином погону који је радио, стара је близу 40 година.

Материјална штета је велика, а узрок хаварије још увек није познат.

Обустављена је производња, а тренутно је у Жељезари полиција која обавља увиђај, преносе подгорички медији.

У Жељезари је средином априла прошле године, на захтев већине радника, уведен стечај, а почетком новембра је одбијен план реорганизације, који је поднео бивши власник, након чега је проглашен банкрот.

Стечајни управник је у међувремену расписао оглас за продају фабрике по почетној цени од 30 милиона евра. Оглас је отворен до суботе, 4. фебруара до 16 сати и за сада, и поред интересовања страних инвеститора, нико није доставио понуду.

Када је уведен стечај, Жељезара је бројала 1.412 радника. Након реализације социјалног програма, у фабрици их је остало свега 317.

Jедан румунски тужилац ухапшен је због узимања мита, а локални медији су известили да је реч о човеку који је био саучесник у преварама које су изводиле две жене које су се представљале као врачаре.

Одељење тужилаштва за борбу против корупције саопштило је да је Максимилијан Баласеску ухваћен на делу када је примио 100.000 евра, а након што је затражио укупно три пута већу суму од једног осумњиченог да би одустао од оптужби против њега.

Локални медији известили су такође да је Баласеску учествовао у преварама које су изводиле две жене, које су ухапшене у децембру прошле године због уцене и изнуде, пренела је агенција Франс прес.

Неколико јавних личности је тада посведочило да су Ванеса и Мелиса претиле да ће на њих бацити чини ако им не плате велике суме новца.

Локална ТВ звезда Оана Заворану рекла је да им је дала 450.000 евра пошто су јој обећале да ће је "заштитити" од свекрве и остале мужевљеве родбине која је на њу "бацила клетву".

Румунски парламент у марту прошле године није успео да изгласа закон којим би се регулисао рад људи који се баве прорицањем судбине, уз обавезу да добију дозволу за рад и плаћају порезе.

Амерички држављанин средњег животног доба убијен је на Башчаршији у Сарајеву, у близини Вијећнице.

Мушкарац је рођен и настањен у Вашингтону, а у Сарајево је дошао крајем октобра прошле године као туриста.  Он је остао да живи у Сарајеву, где је изнајмио стан, јављају сарајевски медији. 

Грађани су обавестили полицију у 14:06 сати да у староградској улици Крачуле, у близини Вијећнице, лежи мушка особа. Реч је о једној од споредних уличица у старом делу града.

На место догађаја су одмах упућене увиђајна и екипа Хитне помоћи, чији су лекари констатовали смрт. Према првим информацијама, мушкарац је убоден ножем у груди, услед чега је преминуо. Нападач је у бегу.

О догађају је обавештен кантонални тужилац у Сарајеву, а полиција спроводи истрагу.

У улцињској општинској скупштини физички су се сукобили одборници Демократске уније Албанаца (ДУА) Мехмет Зенка и представник странке "Форца" Генци Ниманбег, а занимљиво је да су обојица истовремено и посланици тих албанских странака у парламенту Црне Горе.

Они су се сукобили на седници скупштине у Улцињу након што се потпредседник општине Џаудет Цакули одборници ДУА Хатиџи Ђони обратио речима "срам те било", после њеног излагања у ком је изнела сумње о легитимности његовог пословно-стамбеног објекта.

Њен партијски колега Зенка, захтевао је од Цакулија да се извини, на шта је Ниманбегу прокоментарисао да Ђонијева и треба да се стиди.

Тада је, како преносе подгорички медији, дошло до вербалног, а потом и физичког сукоба између Зенке и Ниманбегуа.

Остали одборници су брзо реаговали и раздвојили их, тако да је спречен већи физички обрачун.

Поглавар Римокатоличке цркве, папа Бенедикт XVI упозорио је, у поруци 14. заседању бискупских конференција БиХ и Хрватске, да је будућност Католичке цркве у БиХ доведена у питање, пренели су сарајевски медији.

"Свети Отац жели да колегијално размишљање бискупа двеју бискупских конференција допринесе надахњивању корисних иницијатива, како би се учинило да хрватски народ настави да врши своје црквено послање у БиХ и да нуди свој драгоцен допринос за друштвени живот земље", стоји у поруци папе, коју је пре почетка заседања прочитао државни секретар Свете Столице Рацисије Бертон.

Бањалучки професор, бискуп Фрањо Комарица је на конференцији за новинаре у Ординаријату Врхбосанске надбискупије у Сарајеву, у време заседања бискупских конференција, такође упозорио да је стање католика у БиХ драматично.

"Ако нема хрватског народа, онда неће бити ни Католичке цркве", објаснио је Комарица, напоменувши да би то била велика штета за ову земљу, јер су католици овде код своје куће".

Истакавши да је Света Столица с великом забринутошћу проговорила о будућности Католичке цркве у БиХ, бискуп Комарица је изразио очекивање од државне власти БиХ, која је са Светом Столицом потписала уговор, да у том смислу има и обавезу према Светој Столици, али да то имају и ОХР, УНХЦР.

Дакле, нагласио је Комарица, "сви они треба да приме на знање, да се мора променити ситуација у корист оних католика који хоће да се врате на своје, и да ту опстану, али не једва преживљавајући".

Бискуп је навео да католика данас у БиХ има 446.000 - а да их је пре рата било 825.000.

У Републици Српској од предратних 220.000, сада је само 11.000 католика, а пад наталитета је врло приметан, навео је Комарица прецизирајући да су то подаци последњег пописа које раде жупни уреди у БиХ.

Он је указао и да се католици не враћају у своје домове као што је то случај са Србима и Бошњацима. Он каже да је томе разлог то што Хрвати нису имали политичаре који би им то и омогућили, додавши да није било ни политичке воље за то.

Дводневном 14. заседању бискупских конференција БиХ и Хрватске присуствовали су кардинали Јосип Бозанић и Винко Пуљић.

Жупанијски суд у Осијеку изрекао је неправоснажну пресуду на три и по године затвора Милану Маринковићу због малтретирања двојице хрватских полицајаца у Боровом Селу 1991. године.

Оптужница је Маринковића и Јована Јаковљевића, који је у бекству, теретила да су 2. маја 1991. године преко заробљених осјечких полицајаца Звонимира Мековића и Далибора Крижановића пребацили ћебад преко главе, па их тукли мочугама, рукама и ногама.

Двојица полицајаца су те ноћи патролирали између Даља и Ердута, па су на путу према Вуковару упали у заседу. У пуцњави су обојица рањени, па су пребијени и пребачени у тоалет викендице у селу Савуља где је тортура настављена.

У спасавање полицајаца је кренуло 60 винковачких полицајаца који су напали Борово Село, којом приликом их је убијено 12, док су 22 рањена. Све њих спасила је ЈНА која се поставила као тампон између полицајаца и Срба у селу.

Уз Маринковића су за иживљавање оптужени и Драган Ракановић, Миленко Михајловић и Јовица Вученовић, али су они у бекству.

Суђење је почело 20. јануара ове године, а Маринковић ће на слободи чекати правоснажност пресуде.

У македонском селу Речица Тетовско синоћ око 21.00 непознате особе запалиле су ватру поред зида манастира Светог Ђорђа.

Пожар је брзо угашен захваљујући брзој интервенцији становника тог сада већински албанског села.

Полиција је извршила увиђај, али за сада нема информација о разлозима паљења ватре и починиоцима.

Ово је други случај након инцидента у струшком селу Лабиништа када је био запаљен део цркве, али је пожар такође брзо локализован. Лабиништа је село насељено муслиманима.

Струшки градоначелник Рамиз Мерко, члан владајуће партије Албанаца у Македонији, Демократске уније за интеграцију, изјавио је да су цркву покушала да запале лица македонске националности и да полиција то зна, али да крије њихов идентитет.

Македонско Министарство унутрашњих послова није саопштило ко су починиоци, а није ни потврдило нити демантовало изјаву струшког градоначелника.

Ови инциденти само су неки у низу скрнављења и паљења цркви у југозападном делу Македоније, пошто су муслимани из тог краја револтирани због вулгарне маске на карневалу у струшком селу Вевчани, насељеном Македонцима, којом се исмева Куран и бурке.

На смиривање страсти позивају све политичке партије, а поглавари Македонске православне цркве и Исламске верске заједнице су на састанку с преседником Ђорђем Ивановим закључили су да сваки инцидент који нарушава мир и верску толеранцију мора бити осуђен.

Премијер Никола Груевски, који је у посети Турској, позвао је све грађане, независно од етничке припадности, да не наседају на провокације чији је циљ да се наруши заједнички живот.

Груевски је, такође, позвао политичке партије да не користе ове догађаје за политички маркетинг и да не подгревају тензије.

Министар саобраћаја и комуникација у влади Зеничко-добојског кантона Раиф Сеферовић имао је 2,17 промила алкохола у крви када га је прошле седмице зауставила полиција на магистралном путу на улазу у Зеницу.

Полицајац М. И. наложио је тада министру да му преда возачку дозволу и изађе из возила, а колеги рекао да седне на возачево место и одвезе га кући.

Министар је кажњен и са 400 конвертибилних марака и два месеца забране управљања возилом.

Како пише сарајевски Дневни аваз, полицајци су већ сутрадан премештени на друге послове. Један од њих, који већ десет година ради као саобраћајни полицајац, наводно је постављен да чува портирницу.

Министар полиције Федерације БиХ Рифат Делић демантовао је написе сарајевског листа и рекао да само може наградити полицајце, а никако их казнити "јер је закон за све исти".

И кажњени министар Сеферовић изјавио је да "признаје да је погрешио".

"Жао ми је што сам угрозио животе људи, али, на срећу, све се завршило на казни. Иако је ту ноћ било тешких речи, заиста не бих никад тражио освету и не желим да ти поштени момци испаштају што су радили свој посао", рекао је кантонални министар Сеферовић.

Ученици Техничке школе "Никола Тесла" у Вуковару од уторка су на принудном, али не и неочекиваном школском распусту, пише Јутарњи лист.

Већ другу зиму ученици и професори трпе последице немара и небриге Министарства регионалног развоја, Министарства образовања и Вуковарско-сремске жупаније. Они нису могли да подносе рад у згради бившег "Радничког дома" у Борову у учионицама у којима је у понедељак максимална температура била 8 степени Целзијусових, а у ходницима је забележено минус пет степени, пише загребачки лист.

"Да је било бар пет степени више не би било проблема. Истрпели бисмо то као што трпимо већ другу зиму за редом и на настави седимо у зимским јакнама, с капама на главама и шаловима око врата", каже један ученик ове школе, додавши да није срећан што је настава до даљег отказана.

"Нико нам то неће опростити и све ћемо морати надокнадити. Шта ви мислите да смо ми равнодушни што већ другу годину за редом радимо у катастрофалним условима? Нисмо, али немамо избора", каже овај младић видно огорчен небригом система.

Директор школе Ђорђе Лукић је уз сагласност Вуковарско-сремске жупаније одлучио да обустави наставу до даљег, односно док се не побољшају временске прилике.

"Стварно се више није могло радити и ово је била једина логична одлука. Надамо се да овако хладно време неће потрајати како бисмо имали што мање сати за надокнаду", рекао је Лукић, који је у протеклих годину и по дана апеловао на решавање проблема на све могуће адресе надлежних институција, али одговора није било.

Тек му је пре нешто више од месец дана понуђено да се преселе у зграду једне основне школе, али је то било технички неизводљиво.

"Раднички дом" требало је да послужи привремено на годину дана као простор док се не заврше радови на обнови праве школске зграде, која је требало да буде обновљена до почетка јесени прошле године.

Министарство регионалног развоја, као инвеститор радова, у октобру прошле године је раскинуло уговор са извођачем радова, јер су тек тада увидели да они нису у стању да радове изведу квалитетно и у предвиђеном року. Директор и надзорни инжењер у Министарству регионалног развоја су још у децембру 2010. године сугерисали на то, али тада нико није хтео да их слуша, пише Јутарњи лист.

„Нови извођач још није изабран, нити имамо информацију шта се дешава са конкурсом", каже директор.

Ко је крив за овакво стање, нико не зна. Надлежни одговорност пребацују једни на друге и кривца увек траже у туђем дворишту, пише загребачки лист.  

Грчка само што није постигла споразум о отпису половине дуга који је у власништву приватних кредитора и сада ради на доношењу нових мера строге штедње, неопходних ради обезбеђивања наставка прилива зајмова за спасавање, изјавио је грчки министар финансија Евангелос Венизелос.

"На корак смо – рекао бих да је то само формалност – до финализовања" споразума о смањењу дуга, рекао је Венизелос и додао да ће следећих неколико дана одредити шта ће се дешавати током следеће деценије.

Приватни кредитори би у оквиру тог споразума заменили постојеће грчке обвезнице новим записима преполовљене вредности с дужим периодом доспећа и нижом каматном стопом, пренела је агенција АП.

Грчкој је тај споразум неопходан како би смањила свој дуг који премашује 350 милијарди евра за око 100 милијарди евра и на тај начин избегла банкрот који би за њу био катастрофалан и који би дестабилизовао Европу и светска тржишта.

Венизелос је рекао да је један од услова за тај "своп обвезница" да инострани партнери наставе да спасавају Грчку. Атина настоји да до краја ове седмице оконча преговоре са партнерима из зоне евра и Међународним монетарним фондом о новом програму строге штедње без којег би прилив иностране помоћи за спасавање био прекинут.

Он је истакао да се нада да ће министри финансија земаља које користе евро моћи да одобре нови програм помоћи Грчкој од 130 милијарди евра, на састанку идућег понедељка у Бриселу.

Циљ "свопа обвезница" јесте да грчки дуг постане одржив на средњи рок тако што би био сведен са прошлогодишњих 160 одсто бруто домаћег производа на 120 одсто БДП у 2020. години.

Та земља опстаје захваљујући првом пакету помоћи за спасавање из маја 2010, вредном 110 милијарди евра, али је већ постало јасно да ће јој бити неопходна нова готовина.

Тим међународних инспектора Европска комисије, Европске централне банке и ММФ-а, познат као тројка, захтева од Атине даља кресања буџетских издатака ради смањења буџетског дефицита.

"Издаци на здравство и одбрану главна су подручја наших фискалних напора", изјавио је грчки министар здравља Андреас Ловердос и додао да ће влада ограничити потрошњу на здравство на 2,88 милијарди евра у овој години, са раније прогнозиране 3,2 милијарде евра.

Шефица ХДЗ-а и бивша премијерка Јадранка Косор одбацила је оптужбе да је девет месеци знала за нелегални новац у сефу странке, као и да није знала за црне стране страначке фондове.

"Одбацујем све што ми се подмеће", изјавила је Косорова на ванредној конференцији за медије коју је сазвала поводом оптужби бившег члана управе "Кроација осигурања" Дамира Михановића да је 270 дана знала за новац у сефу ХДЗ-а.

Чланови ХДЗ-а су новинарима поделили мејлове које је Косорова добила од Михановића, а у којима се жали на притиске због тога што је добио отказ у "Кроација осигурању".

Шефица ХДЗ-а изјавила је да никад ником није претила и нагласила да је била свесна да се борба против корупције може окренути против ње, истичући да је све шта зна о новцу у сефу ХДЗ-а већ рекла канцеларији за сузбијање корупције и организованог криминала.

"Занимљиво је што се Михановић поново појавио у том случају као крунски сведок", рекла је Косорова.

Према његовим речима, Косорова није наредила и није знала за недавно распуштање градског одбора ХДЗ-а у славонском граду Валпову, које је, по тврдњама медија, спроведено како би се у Славонији одржала предност шефице ХДЗ-а и потпредседника Владимира Шекса.

Михановић је прекључе у емисији "Недељом у два" Хрватске телевизије изјавио да му је у септембру прошле године претила жена из самог врха тадашње владе, наводно преко посредника.

Он је оптужио Јадранку Косор да је 270 дана знала за нелегалне паре у сефу ХДЗ-а.

Јутарњи лист је известио да је Канцеларија покренула нову истрагу под радним називом Фими-Медија II, а истражујe се финансирање председничке кампање Јадранке Косор.

Осим кампање, тврди се и да се тим парама Косоровој и њеним сарадницима куповала скупа одећа и авионске карте, а за плаћање је био задужен бивши благајник ХДЗ-а Младен Баришић који је један од оптужених у афери Фими медија.

Фими медија је агенција преко које су се, према сазнањима истраге, извлачиле паре из државних предузећа и завршавале у ХДЗ-у или у џепу бившег премијера и шефа ХДЗ-а Иве Санадера.

У етнички мешовитом селу Лабуниште, код Струге у Македонији, синоћ око 22 сата запаљена је црква. Православна црква у том селу, у којем живе становници исламске вероисповести, стара је два века и у њој се чувају вредне иконе.

Како пише Нова Македонија, ватрогасци су успели, уз помоћ мештана, да локализују пожар и спасу цркву Св. Никола од потпуног уништења.

Инцидент се догодио након неколико дана међуетничких тензија у Струги, граду на Охридском језеру на југозападној граници Македоније према Албанији.

Регион насељава етнички и верски мешовито становништво, а протест исламских верника почео је после карневала у селу Вевчанима, насељеном Македонцима, на којем су исмевани ислам и Куран.

Након тог инцидента, албански житељи су у Струги спалили македонску заставу и почели су протести Албанаца и муслиманских верника.

Они су затражили од градоначалника Општине Вевчани да се извини због исмевања муслимана, а градоначелник је одговорио да није могао да контролише дешавања на карневалу и није се извинио.

Муфтијство исламске верске заједнице и градоначелници Вевчана и Струге позвали су грађане хришћанске и исламске вероисповести на мир.

Демократска Унија за интеграцију, партија Албанаца из Македоније која је део владе, позвала је на смиривање тензија. Владајућа ВМРО-ДПМНЕ за сада се не оглашава.

Албанци у Македонији реаговали су и на скандирање македонских навијача који су на Европском првенству у Србији бодрили своју репрезентацију, али су истовремено узвикивали антиалбанске пароле.

Некадашњи огорчени непријатељи, који су за време ратних ужаса у Босни били на супротноим странама линије фронта сада су се ујединили оформивши заједнички фонд за најугроженије ветеране.

Војници старији од 35 година 2010. су пензионисани због тога што је Босна и Херцеговина покушавала да подмлади армију, али пензије никада нису стигле и стотине бивших војника су доспеле у сиромаштво, подсећа АП.

Српски ветеран Славко Рашевић један je од њих. Био је толико лошег материјалног стања да је био приморан да се прикачи на струјну мрежу комшијске куће зато што није могао да плати рачуне. Није могао да плати чак ни аутобуске карте да би његово троје деце могло да иде у школу.

И када се спремао да 17-годишњој ћерки каже да ће морати да је испише из школе добио је помало неочекиване вести. Бошњачки и хрватски војници, који су почели да примају новчану помоћ, ујединили су се и основали фонд за бивше српске војнике. Свако од њих дао је по пет евра у фонд за српске ветеране.

Уместо да деле први прикупљени износ од 5.000 евра на више стотина особа, Срби су одлучили да они који су у најтежој ситуацији добију већу количину новца. Договорено је да Рашевић буде један од оних који ће овог месеца добити помоћ из фонда.

Тако ће његова и још једна породица добити више од 500 евра, док ће 55 српских ветерана добити по 60 евра. Ово је најновији и најупечатљивији пример зближавања бивших непријатеља у земљи пуној ожиљака од наслеђа најгорег крвопролића у Европи после Другог светског рата, наводи АП.

Бошњаци, Хрвати и Срби ујединили су се у штрајку железничара, а сада служе заједно у истој војсци, али ово је први пут да је једна страна прикупила новац да би помогла другој страни.

Рашевић се придружио Војсци Републике Српске пре 20 година да би се борио против бошњачких и хрватских непријатеља у рату у коме је погинуло 100.000, а избегло скоро два милиона људи.

Власти муслиманско-хрватског ентитета су, под притиском ветерана који су протестовали, пристале да пензионисаним војницима који живе не њиховој територији из свог буџета исплаћују око 160 евра месечно све док не пређу на терет државног буџета.

Међутим, власти у Републици Српској нису пристале да учине исто за ветеране који живе на њиховој територији, подсећа АП. Гнев због начина на који се политичари понашају према ветеранима покренуо је талас солидарности међу бившим непријатељима, у земљи која има стопу незапослености од 30 одсто, јавља америчка агенција.

У јануару, чим је први новац стигао на њихове рачуне, бошњачки и хрватски ветерани почели су да прикупљају донације и сакупљена новчана средства уплатили на рачун српског ветерана Радета Џелетовића који је задужен за расподелу новца.

"То је био шок. Некада смо пуцали једни на друге, а сада нам шаљу новац", казао је Џелетовић. Са друге стране етничке границе, у Горажду, Бошњак Сенад Хубијер задивљен је како политичари несвесно доприносе етничком помирењу.

"Када смо имали 16 година политичари су нам дали пушке и присилили нас да се убијамо, а сада нас својим незнањем приморавају да помажемо једни другима", закључио је он.