Адвокати генерала Анте Готовине, осуђеног у Хагу осуђен на 24 година затвора због ратних злочина у операцији "Олуја", позвали су жалбено веће да не узме у обзир нове аргументе које је у жалбеној расправи изнело тужилаштво, а који никад раније нису били изречени, саопштено је из Хашког трибунала. Жалбена конференција о случају Готовина одржана је у понедељак у Трибуналу.

Одбрана тврди да би разматрање тих нових аргумената представљало "флагрантно кршење темељног права подносиоца жалбе на исцрпно и правовремено упознавање с оптужбама и више пута изречених налога жалбенога већа о опсегу аргумената који се могу износити на жалбеној расправи".

Готовинини адвокати позвали су жалбено веће да због тога одбаци нове аргументе.

У поднетом акту они објашњавају да се не могу прихватити тезе да је законитим артиљеријским нападима почињено дело прогона, да је коришћње артиљерије у четири града у време "Олује" представљало несразмеран напад.

Адвокати сматрају и да је употреба оружја, као што су вишецевни бацачи ракета, у градовима била неселективна и да се закључак о удруженом злочиначком подухвату са циљем прогона српских цивила може извести из транскрипта састанка хрватског војног и политичког водства на Брионима уочи "Олује".

За ратне злочине у време и после "Олује" Хашки трибунал је 15. априла 2011. изрекао првостепену пресуду Готовни од 24 године затвора и генералу Младену Маркачу од 18 година, док је генерал Иван Чермак ослобођен, на шта се тужилаштво није жалило.

Одбране двојице осуђеника поднеле су жалбе на основу којих је у понедељак одржана расправа пред жалбеним већем, уз председавање Теодора Мерона.

Тада је велики део времена излагања одбране и оптужбе био посвећен аспекту гађања градова у Крајини и веродостојости записа састанка на Брионима.

Црногорски премијер Игор Лукшић предложио је опозиционим лидерима увођење тробојке као председничке заставе и интонирање прве две строфе црногорске химне у свечаним приликама, у замену да опозиција у парламенту да неопходну двотрећинску подршку уставним променама у области правосуђа.

Нова српска демократија (НОВА) и Покрет за промене (ПЗП) одмах су одбиле ову понуду, док најјача опозициона странка, Социјалистичка народна партија (СНП), још није саопштила став о Лукшићевој понуди.

Премијер је опозицији понудио да потпишу политички споразум, према коме би се идентитетска питања, уместо Уставом, регулисала изменама закона.

Поред увођење тробојке са апликацијом државног грба као председничке заставе и скраћења или измене последња два стиха химне, Лукшић је предложио и усвајање закона о употреби службеног језика и језика у службеној употреби.

Лукшић је у предлогу споразума навео да би се његовим потписивањем створили услови за превазилажење свих врста подела у Црној Гори у корист њене европске будућности.

Из опозиције је раније поручено да неће подржати уставне промене у области правосуђа за које је потребна двотрећинска већина у парламенту, ако највиши правни акт не буде промењен и у делу идентитетских питања и уколико не дође до великих кадровских промена у судству.

Главни захтеви опозиције су да српски језик добије статус службеног, враћање тробојке као једне од државних застава, скраћење химне, општи реизбор судија, као и незастаревање кривичних дела из области организованог криминала и корупције.

НОВА је Лукшићеву понуду одбацила као непристојну и увредљиву. "Понуду да се питања српског језика, статуса српског народа, народне заставе и чишћења химне од стихова ратног злочинца буду решена искључиво на нивоу закона одбијамо као непристојну и увредљиву", рекао је заменик председника НОВЕ Горан Даниловић.

Даниловић је истакао да о статусу српског језика и правима српског народа нема погађања, јер је реч о основним људским правима и слободама, која се једино могу дефинисати Уставом.

"Изненађени смо иновативношћу предлога по којем би народна тробојка требало да буде опшивена жутим обрубом и закићена црногорским грбом. Таква четворобојка није никада постојала у црногорској историји", навео је Даниловић.

Из Покрета за промјене је, такође, саопштено да за њих Лукшићева понуда није прихватљива. "Лукшићеву понуду нећемо разматрати, јер премијер није ни поменуо решења која се тичу реформе правосуђа, на чему ми инсистирамо", рекао је лидер ПЗП-а Небојша Медојевић.

Лукшић је раније поручио да је влада Црне Горе посвећена договору с опозицијом о уставним променама у области правосуђа, јер је то у интересу даљег европског пута те државе.

Председник Републике Српске Милорад Додик рекао је да се БиХ показала као неуспешан експеримент и поново критиковао међународну заједницу да је деградирала Дејтонски споразум.

Додик је на прослави поводом обележавања две деценије владе Републике Српске похвалио решења из Дејтонског мировног споразума, али је и поново критиковао међународну заједницу да је "деградирала" тај документ.

"Немамо разлога да не кажемо да смо у БиХ, у тај пројект дејтонске БиХ, унели свој субјективитет, који никада се смемо да заборавимо, као и своју територију", рекао је Додик.

Додик је поручио да се Српка показала као заједница која може да прихвати и афирмише све различитости, а да се БиХ данас показује као "неуспешан експеримент".

"У Републику Српску сви су добро дошли и она се показује као заједница која може да прихвати и уважи све различитости и да их афирмише, и њене шансе су у томе", рекао је Додик синоћ на свечаности.

Додик је навео да "у политичком смислу што самосталнија РС у БиХ може да буде наш пројекат којим сви треба да се посвете, без жеље да угрозимо друге, пренели су бањалучки медији.

Енес Витешкић, оптужен да је у децембру 1991. учествовао у ликвидацији 18 српских и једног мађарског цивила у селу Паулин Двор код Осијека, осуђен је на 11 година затвора.

Витешкићу је ово треће суђење, јер је на прва два, 2004. и 2007. године, неправоснажно ослобођен оптужбе, али је Врховни суд оба пута, због погрешно утврђеног чињеничног стања и потребе додатног разматрања доказа, вратио предмет на поновни поступак осијечком суду.

Он се бранио да са злочином нема никакве везе и да је о њему чуо тек из медија.

Док је његов адвокат најавио жалбу на пресуду, Тужилаштво ће, по речима заменика тужиоца Мирослава Дасовића, одлучити хоће ли се жалити.

Други оптужени за ликвидацију, тадашњи поручник Хрватске војске Никола Иванковић, на суђењу 2004. године неправоснажно је осуђен на 12 година затвора, а та му је казна правоснажном пресудом повећана на 15 година.

Оптужница је Иванковића и Витешкића теретила да су се 11. децембра 1991. као припадници 130. Бригаде Хрватске војске, са више непознатих починилаца, након што су чули да је умро њихов рањени саборац, договорили да оду у Паулин Двор и из освете убију мештане српске националности који су од раније били скупљени у кући мештанина Андрије Буквића.

Када су дошли до куће, рафалном паљбом из аутоматских пушака и бацањем ручних бомби побили су старце.

Даљи догађаји показују умешаност државе у масакр, јер су наредни дан хрватски војници из куће изнели 18 тела жртава, док један нису видели, и пренели их у војни магацин "Луг" где су их убацили у јаму коју су онда камуфлирали отпадом.

Када су српске снаге заузеле Луг нису знале да су тамо цивили, а након рата, у процесу мирне реинтеграције у јануару 1997. године тела се ископавају и у пластичној буради осијечког произвођача и с личним документима који су остали уз њих, пребацују на локацију Ризвануша код Госпића где су касније ексхумирани.

У пребацивање лешева умешане су обавештајне службе и војна полиција.

Медији су писали да је масакр у Паулином Двору починило укупно 14 припадника ХВ, а с пребацивањем повезали тадашњег шефа обавештајне службе Мирослава Туђмана, иначе сина тадашњег предсендика Фрање Туђмана, као и бившег команданта војног подручја Ђаково генерала Ђуру Дечака.

За пребацивање тела жртава и заташкавање злочина нико није одговарао, јер је наступило застаревање кривичног дела.

Све више страних инвеститора повлачи новац из Босне и Херцеговине због чега је, према подацима Министарства спољне трговине и економских односа те земље, из БиХ ове године више новца отишло него што је у њу уложено.

У прва три месеца ове године, страни инвеститори повукли су из БиХ више од 100 милиона конвертибилних марака (КМ) капитала, док су укупне стране инвестиције у том периоду биле упола мање, пише Дневни аваз.

Страна улагања у првом кварталу ове године износила су око 50 милиона КМ. Од тога је петнаестак милиона КМ стигло из Хрватске и Словеније, а по око пет милиона уложили су Швајцарска, Италија и Турска.

С друге стране, аустријске компаније повукле су 45 милиона КМ из БиХ, компаније из Србије 34 милиона, а луксембуршке фирме 28 милиона марака.

Тренд пада прилива новца у БиХ је присутан још од 2007. године. Лист наводи да, када је реч о инвестиционој конференцији "Сарајево Бизинис форум", који се завршава данас, од најављиваних десетина милијарди марака, о којима се годинама говори, неће бити ништа.

На том Форуму кредити појединих земаља покушавају се приказати као инвестиције у БиХ, додаје лист.

Хрватски премијер Зоран Милановић позвао је синдикате јавног сектора да прихвате реформе којима би биле укинуте велике радничке бенефиције, показавши, по први пут, одлучност да спроведе планове о реформисању слабе домаће привреде.

"Мораћемо да изменимо одређене навике због кризе. Наша јавна потрошња релативно је висока и мораћемо да редефинишемо нека права и обавезе у јавном сектору да бисмо сачували стара и отворили нова радна места у приватном сектору", поручио је Милановић на састанку владе.

"Ове године неће бити снажног раста, боримо се да остваримо било какав раст. Ово мора бити година консолидације, а следећа мора да донесе стварне промене и привредни раст", рекао је Милановић.

Централно-левичарска влада, која је на власти прошлог децембра сменила конзервативце, жели да ове године смањи буџетски дефицит на 2,8 са 4,5 одсто из 2011, што је први велики покушај уравнотежења буџета у последњих 20 година хрватске независности.

Хрватска, која би требало да постане чланица Европске уније 1. јула 2013, већ је три године у рецесији, без назнака опоравка, преноси Ројтерс.

Ниједна влада од проглашења независности Хрватске 1991. није покренула озбиљне структурне реформе, поготово у области крутих закона о раду, углавном због гласног противљења синдиката.

Влада је у последњих неколико месеци покренула дебату о измени колективних уговора којима се регулишу права и бенефиције радника, које остају валидне неограничено или док радници и синдикати не договоре нова правила.

Синдикати се противе таквим изменама, наводећи да би оне омогућиле послодавцима да лакше отпуштају раднике у време када је стопа незапослености премашила 20 одсто.

Послодавци, са друге стране, сматрају да ригидна правила о раду и лоша јавна администрација смањују конкурентност Хрватске и ограничавају привредни опоравак.

Светска банка, Међународни монетарни фонд и бројни аналитичари наводе да је побољшање инвестиционе климе у Хрватској кључни услов економског опоравка.

Бирократија, нефлексибилни закони о раду, високи порези и корупција сматрају се највећим препрекама за инвестирање.

Многи аналитичари за ову годину предвиђају даљњи економски пад, док се влада у Загребу нада да ће бити остварен привредни раст од 0,8 одсто.

Осам година пошто је отет и предат агентима америчке Централне обавештајне службе (ЦИА), мучен и држан пет месеци у тајном затвору у Авганистану, немачки држављанин Калед ел Масри тужио је Македонију Европском суду за људска права.

Случај тог држављанина Немачке либанског порекла, који је неосновано осумњичен за повезаност са Ал Каидом, једна је од познатих отмица и заточења у тајним затворима ЦИА. Његова прича подстакла је истраге Савета Европе, Европског парламента и немачког Бундестага – који су је у главним цртама потврдили – и судске поступке у Немачкој и САД.

Масри тврди да је 31. децембра 2003, када је путовао аутобусом на одмор у Македонији, ухапшен на граници, испитиван 23 дана у Скопљу и затим предат америчким агентима који су га тукли, мучили, дрогирали и авионом одвезли у Кабул.

Скоро пет месеци био је у тајном затвору у Авганистану пре но што је, без икаквог објашњења, пуштен и враћен у Немачку, преко Албаније.

Његови адвокати су данас у Стразбуру пред 17 судија Великог већа Европског суда за људска права настојали да покажу одговорност македонских власти за то што се десило њиховом клијенту. Навели су да македонске власти нису спровеле ефикасну истрагу о томе.

Отмица Ел Масрија била је "заједничка операција америчких и македонских тајних служби" против невиног човека, рекао је адвокат Џејмс А. Голдстон из једне невладине организације.

Догађаји који су га снашли не би били могући да је македонска влада одбила да га преда агентима ЦИА, рекао је други адвокат Дариан Павли, који је говорио о "екстренализацији мучења" и рекао да је македонска влада знала да ће њихов клијент бити мучен и одведен у Кабул.

Представник македонске владе Костадин Богданов одбацио је оптужбе. Он је рекао да у суштини ништа не потврђује причу Ел Масрија и држао се хипотезе да он никада није био превезен у Кабул, већ да је напустио Македонију својевољно преко Косова. Богданов је, такође, рекао да тужба не може да се узме у разматрање, јер је застарела.

Судије Европског суда треба да донесу одлуку о томе да ли ће прихватити да разматрају тај случај.

Ел Масри је крајем 2005. поднео тужбу против САД, али ју је одбацило америчко судство крајем 2007, позивајући се на то што су активности ЦИА државна тајна.

Његов случај је разматрало и немачко правосуђе које је 2007. издало налоге за хапшење 13 агената за које се верује да су радили за ЦИА. Немачка влада је, међутим, одбила да те људе пребаци у Вашингтон.

Ел Масри је, такође, у Скопљу покренуо цивилну тужбу против македонских власти од којих тражи 50.000 евра одштете и извињење. Међутим, тај поступак је прекинут, јер се чека могућност да се он саслуша.

Калед ел Масри у Немачкој издржава двогодишњу казну затвора за дела која немају никакве везе са овим случајем.

Лидер грчке Коалиције радикалне левице - Сириза Алексис Ципрас оптужио је ЕУ и немачку канцеларку Ангелу Меркел да "играју покер са животима људи у Европи" својим инсистирањем на мерама штедње.

У интервјуу Би-Би-Сију, Ципрас је рекао и да ће се, "ако болест штедње буде уништила Грчку, онда то проширити и на остатак Европе".

"Банке профитирају на штету хиљада Европљана, у Шпанији, Италији као и Грчкој, остављајући те људе у сиромаштву и беди", додао је Ципрас.

"Због тога европски лидери, а посебно Ангела Меркел, треба да престану да се коцкају животима људи", рекао је вођа Сиризе.

На изборима одржаним у Грчкој 6. маја, Сириза се изненађујуће пласирала на друго место а бирачи нису дали већинску подршку ниједној од партија, које током протеклог периода нису успеле да се договоре око формирања владе.

Пошто у више покушаја вође странака нису успеле да се договоре ни о формирању посланичке већине, те и коалиционе владе, посланички избори ће се поновити 17. јуна.

Процењује се да ће Сириза проћи још боље и могуће је да ће бити и прва партија по снази, али вероватно неће имати довољно посланика да сама формира владу.

Ципрас захтева да се поново преговара о условима под којима је Грчка добила међународну помоћ у замену за коју је прихватила оштре мере штедње.

Сириза је одбила да уђе у владу која би наставила спровођење мера штедње које су захтевали ЕУ и Међународни монетарни фонд да би Грчкој дали 130 милијарди евра помоћи.

Избори у Грчкој поново ће бити одржани 17. јуна, најавио је председник Државног савета и председник Врховног управног суда Панајотис Пикраменос, који је именован за техничког премијера привремене прелазне владе и вечерас ће положити заклетву. 

Агенција подсећа да ће тако Грци по други пут за нешто више од месец дана изаћи на биралишта после ванредних парламентарних избора одржаних 6. маја и низа неуспелих покушаја да се формира нова коалициона влада.

После неуспеха вишедневних разговора са грчким председником Каролосом Папуљасом о формирању владе, лидери три грчке најјаче партијe међусобно су се оптуживали за неуспех преговора.

Портпарол председника Папуљаса јуче је саопштио да су последњи покушаји за формирање владе доживели неуспех и да ће бити расписани нови избори, а да ће у међувремену биће формирана прелазна влада.

Лидери три грчке водеће партије нису успели да постигну договор ни о саставу техничке владе која ће води Грчку до избора у јуну, па је према грчком Уставу (члан 37) у таквом случају председник државе дужан да именује техничког премијера из редова председника три главна суда - Врховног управног суда, Врховног грађанског суда и Врховног кривичног суда, односно Суда ревизора, наводи АНА.

Одлазак Грчке угрожава евро

Вест о новим изборима у Грчкој оборила је вредност евра на најнижи ниво у последња четири месеца. Заједничка валута еврозоне тренутно се размењује по курсу од 1,2770 долара.

Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо изјавио је данас да промена услова под којима је Грчкој одобрен 130 милијарди евра вредан пакет помоћи "не долази у обзир".

Према његовим речима, важно је, не само за кредибилитет Грчке, већ и за кредибилитет еврозоне, да се договори поштују, али ''постоји могућност сарадње са грчким властима на мерама за подстицај економског раста".

Ако би Грчка једнострано изашла из програма помоћи, чекао би је банкрот по свим њеним дуговима, влада би свеједно и даље морала да штеди, јер би буџетски дефицит остао велики, а ако би при том желела да и даље остане у еврозони, питање је да ли би друге чланице могле да је приморају да напусти монетарну унију.

Председник Европске централне банке (ЕЦБ) Марио Драги изјавио је данас да врх те институције "снажно подржава" останак презадужене Грчке у еврозони.

У основном споразуму Европске уније нема одредбе која предвиђа могућност да једна земља напусти 17-члану зону евра, истакао је Драги на конференцији за новинаре у Франкфурту и додао да није на ЕЦБ-у и његовом Управном савету да доноси такве одлуке.

Поједини економисти и аналитичари сада готово да не сумњају да ће еврозона морати да се растане с Грчком, или обрнуто - Грчка с еврозоном. Сада већ није питање да ли ће се то десити, него како ће се то десити и какве ће бити последице.

У споразумима ЕУ није прецизно предвиђена ситуација када нека земља напушта зону евра. Са техничке тачке гледишта, Европска централна банка (ЕЦБ) би могла да одлучи да не прихвата грчке обвезнице као банкарску гаранцију или да одбаци молбу за хитно уливање ликвидности. Тада Грчка не би имала други избор, до да "добровољно" напусти еврозону.

Европу у случају изласка Грчке из еврозоне такође тешко да чека завидна будућност, уверени су аналитичари.

По изласку Грчке из еврорегије почела би да се снижава вредност европских актива и дужници би били приморани да их распродају како би намирили дугове.

Излазак Грчке из еврозоне би утицао на светску економију на исти начин као и банкрот америчке инвестиционе банке "Лиман брадерс" 2008. године и могао би чак да означи почетак нове Велике депресије.

Официр за безбедност некадашње Војске Републике Српске Крајине Чеда Јовић, пред Жупанијским судом у Осијеку, већ четврти пут доказује невиност у случају убиства цивила Антуна Кундића у Даљу.

Суд га је три пута осуђивао на казну затвора, а Врховни суд сваки пут је обарао пресуду. Пред Жупанијским судом у Осијеку почео је четврти процес против Јовића, који се у притвору налази већ четири године.

На почетку новог процеса, пред Судским већем судије Дарка Крушлина, Јовић је, реагујући на исказ једног од сведока, покушао да објасни да није био надлежан за војне полицајце који су директно оптужени за убиство.

Његов адвокат Томислав Филаковић каже да Тужилаштво нема нових доказа и да ће по завршетку процеса написати књигу о томе како је бранио Јовића.

"Кључно је рашчистити те односе: ко је коме био надређен, ко је коме заповедао, ко је имао каква овлашћења, ко је могао кога да казни и шта је требао да предузме. Дакле, у том смеру одбрана иде и доказаћемо да мој брањеник Чедо Јовић ни на који начин није прекршио ни закон, ни правила службе, а поготово не дај Боже, Женевске конвенције о заштити цивила", изјавио је Филаковић.

Сви сведоци остали су при старим исказима, а због необичности ситуације да упркос томе што Врховни суд Хрватске обара пресуде, а Жупанијски покреће нови процес суђењу је присуствовао и конзул Србије у Вуковару.

Први сведоци на суђењу петорици бивших хрватских војника сведочили су данас на суду у Загребу о злостављањима ратних заробљеника и цивила 1991. и 1992. у Загребу и у логору Керестинец код Загреба.

Бивши заповедника Коначишта ратних заробљеника у Керестинецу Стјепан Кларић (54) и четворица њему подређених војника - Дражен Павловић (46), Виктор Иванчин (59), Жељко Живец (43) и Горан Штрукељ (44), терете се за тешка психичка и физичка злостављања припадника бивше ЈНА и цивила српске националности, међу којима и жена, углавном ухапшених у околини Загреба и Сиска.

Они су оптужени да су од децембра 1991. до маја 1992. у Загребу и у логору Керестинец починили ратни ратни злочин над 34 ратна заробљеника којима су нанете велике патње и повреде телесног интегритета и здравља.

Жртве Ђорђе Јовичић и Даница Познановић изнели су потресна сведочења о злостављањима у тадашњем војном затвору у Гајевој улици у центру Загреба, а затим и у бившој ракетној бази ЈНА у Керестинецу, где је било смештено Коначиште ратних заробљеника.

Јовичић је, како је пренела агенција Хина, сведочио да су га после хапшења у Петрињи довели у Загреб где су га четворица мушкараца, после разговора с Кларићем, у суседној соби изударали рукама и ногама, али и дрвеном палицом.

Због тога је, како је рекао, неколико дана мокрио крв. Тукли су га свакодневно, а мучење је престало када је одведен у Керестинец, али је тамо сваког дана сведочио мучењу заробљеника у соби поред његове, испричао је сведок.

Жртва Даница Познановић испричала је да је ухапшена у Сиску, а да су је стражари у Керестинецу тукли, мучили струјом заједно с другим заробљенима, те терали да с другим заробљеницима плеше гола до паса.

Петорица бивших хрватских војника одбацила су на почетку суђења крајем марта оптужбе. Према оптужници, жртве су у тадашњем војном затвору у Загребу, а потом у логору у Керестинецу премлаћиване, мучене електрошоковима, али и сексуално злостављане.

Међу њима је, према наводима тужилаштва, било и десетак жена од којих је једна у логор доведена трудна, али је од последица злостављања побацила.

Током суђења ће бити испитано око 80 сведока, углавном жртава, од којих ће неки бити испитани видео везом из Србије, где живе од рата. Међу испитанима би требало да буду испитани и неки бивши војни функционери.

Овај случај је отворен након што је један бивши припадник ЈНА непознате починитеље оптужио за убијање и мучење ратних заробљеника у Керестинецу. Петорица оптужених су ухапшена крајем новембра 2010. године, а оптужница је подигнута после једногодишње истраге.

Словеначка полиција извела је, четири дана након што је ухапшено 60 особа, још једну велику акцију против организованог криминала у којој је, како јављају локални медији, ухапшен вођа групе која се бавила трговином оружјем у региону и ЕУ.

Дневни лист Словенске новице пише да је полиција у граду Кокрици, 30 километара северно од Љубљане, ухапсила Велибора Поповића, који је био главни организатор трговине оружјем, преноси новинска агенција СТА.

Министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић изјавио је да Велибор Поповић није држављанин Србије.

"Поповић је држављанин Црне Горе са пребивалиштем у Београду", рекао је Танјугу Дачић и прецизирао да ухапшени нема ни личну карту Србије, нити јединствен матични број у нашој земљи.

Поповић је, наводно, наручио оружје и експлозиве из Босне и Херцеговине, које је требало да прода у Француској за дрогу, а овај товар, који је чинило 17 пушака, 19 пиштоља, 700 комада муниције и 4,3 килограма пластичког експлозива, на путу ка одредишту запленила је италијанска полиција, пишу и Новице и Дело.

Полиција је саопштила да је реч о изузетно великој количини оружја која далеко превазилази потребе криминалне групе, па се сумња да је било намењено терористима. Раније је речено да су француске власти већ покренуле истрагу како би се утврдило да ли је ово оружје било намењено за терористичке акције.

Припадници групе, која је трговала оружјем за дрогу, могу да буду осуђени на највише 15 година затвора.

У до сада највећој акцији хапшења у Словенији, у којој је у петак учествовало 350 полицајаца, приведено је 60 особа због трговине оружјем и дрогом, а кривичне пријаве поднете су против њих 47.

За 20 особа одређен је притвор, док су три особе у кућном притвору, а у овој акцији заплењено је око 35 килограма дроге и већа количина оружја.

Осумњичени су формирали криминалну групу која је деловала у Словенији, ЕУ и на западном Балкану, а истрага је покренута још 2010. у сарадњи са другим земљама.

Седница Скупштине Црне Горе, посвећена посланичким питањима, прекинута је након вербалног сукоба између опозиционих посланика, који је, у једном тренутку, претио да се претвори у физички обрачун.

У пленарној сали најпре је дошло до жучне расправе између лидера Нове српске демократије (НОВЕ) Андрије Мандића и потпредседника Социјалистичке народне партије (СНП) Василија Лалошевића, након чега је уследио позив на тучу.

Физички контакт спречио је посланик СНП-а Велизар Калуђеровић, који је Лалошевића задржао да не одговори на позив Мандића да се обрачунају испред скупштинске сале.

Свађи Мандића и Лалошевића претходило је одбијање потпредседника парламента Рифата Растодера да посланику НОВЕ Радојици Живковићу да реч, како би одговорио на ранији коментар посланика СНП Невена Гошовића.

Прекинута седница Скупштине Црне Горе биће настављена сутра.

Велико складиште оружја пронађено у Братунцу, у источној Босни. У складишту су се налазиле аутоматске пушке, ручне гранате, лансирни уређаји, експлозив и муниција, саопштило је министарство унутрашњих послова те земље.

Полиција је у поткровљу једне зграде пронашла 13 аутоматских пушака, митраљез, 80 ручних граната, пет лансирних уређаја, 3,8 килограма пластичног експлозива, пет пушака, осам граната и више од 5.000 комада различитих врста муниције и војне опреме, наведено је у саопштењу министарства.

Оружје је сакрио Србин из Босне у чијој кући је полиција пронашла још оружја и муниције, објавило је министарство, али није открило његов идентитет.

Осумњичени је пуштен на слободу пошто га је испитао тужилац, саопштила је портпаролка полиције Мирна Шоја.

"Информација коју полиција поседује не значи да је осумњичени имао намеру да употреби ово оружје за терористичку активност", рекла је Шоја.

Верује се да је оружје било намењено за илегалну трговину, пренела је агенција Фена, позивајући се на изворе из полиције.

У близини Плоча јутрос око 9 сати срушио се мали авион, а две особе које су биле у њему су погинуле. Према подацима хрватске Агенције за истраживање несрећа, погинули су мушкарац и жена.

Авион који се срушио био је нерегистрован, а лет није био најављен Хрватској контроли ваздушне пловидбе.

Авион се срушио у поље мандарина 500 метара од моста у Роготину, на левој страни реке Неретве.

Државна управа за заштиту и спасавање потврдила је како је Жупанијски центар Дубровник у 8.40 сати примио дојаву о паду авиона. Потврдили су и смрт двоје путника у авиону.

Динко Водановић, главни инспектор за авионске несреће, рекао је како полиција чува место несреће, као и да ће тела погинулих бити превезена на обдукцију.

Водановић је навео да је познат идентитет мушке особе, а да се идентитет женске још утврђује.

У Подгорици је одржан нови протестни скуп због тешког социјалног и економског стања у земљи са кога је од премијера Игора Лукшића поново затражено да поднесе оставку јер, како је оцењено, Влада Црне Горе не ради у интересу грађана, већ тајкуна и организованог криминала.

Протестној шетњи и скупу, који су организовали Унија слободних синдиката (УСС), Мрежа за афирмацију невладиног сектора (МАНС) и Студентска унија (СУ) присуствовало је неколико хиљада грађана. Полиција је саопштила да је на протесту било 2.500 грађана.

Организатори скупа позвали су окупљене на грађанску непослушност јер, како су навели, извршна власт не ради у њиховом интересу. Поручено је да ће 24. маја бити организован нови протест са којег ће поново од владе Црне Готе бити затражено да оде са власти.

Протестна поворка, под мотом "Вријеме је", кренула је од Универзитета Црне Горе, а учесници протеста прошли су, уз узвике негодовања, поред зграда државне телевизије, "Побједе", Агенције за националну безбедност, председника државе, парламента, Централне банке и тужилаштва.

Шетња је завршена испред зграде владе Црне Горе, где су организатори протеста још једном од Лукшића затражити да поднесе оставку, јер је, како је речено, показао да није способан и да неће да се бори против корупције и организованог криминала.

Извршна директорка МАНС-а Вања Ћаловић поручила је да се неће одустати од протеста, све док Црна Гора не буде слободна.

"Актуелна извршна власт треба да оде због будућности Црне Горе. Зато нас нико не може спречити да тражило да Лукшићева влада поднесе оставку, јер су они обични послушници организованог криминала", рекла је Ћаловићева. Она је истакла да су организатори протеста свесни да ће њихова борба бити дуготрајна, али да немају право да одустану од ње.

"Знамо да ниједна промена не може доћи преко ноћи, али ми нећемо одустати од нашег циља смене актуелне црногорске власти. Борићемо се све док Црна Гора не буде слободна", поручила је Ћаловићева.

Председник СУ Демир Хоџић позвао је грађане Црне Горе да их страх не спречава да долазе на протесте против лоше владине политике. "Наша борба ће трајати, али нећемо одустати од ње. Доћи ће дан када ће читава Црна Гора бити на протесту и тада ће влада морати да оде", рекао је Хоџић.

Представник УСС-а Јанко Вучинић рекао је да актуелна црногорска влада мора да падне, јер не води рачуна о интересима грађана. "Лукшићу, одлази јер немаш петљу да будеш са народом. Иди пиши песмице и слушај музику", рекао је Вучинић.

Окупљени су носили транспаренте "Побуни се, вријеме је", "Вратите узете паре", "Стегните и ви мало кајиш", а скандирали су "Оставке", "Доста је", "Вријеме је" и "Мило лопове".

Из више градова у Црној Гори за све грађане, који су желели да учествују у протестној шетњи, био је организован превоз до Подгорице. Шетња и скуп су протекли без инцидената, а на прилазима граду биле су појачане полицијске патроле, као и око државних институција.

УСС, МАНС и СУ организовали су од почетка године три велика социјална протеста у Подгорици, на којима се окупило више хиљада грађана, незадовољних тешким социјално-економским стањем у Црној Гори.

Лукшић је раније одбацио захтев организатора протеста да поднесе оставку, поручујући им да је његова влада у потпуности посвећена наставку европских интеграција и економском опоравку. Премијер је казао да они који траже његову оставку не нуде јасну алтернативе шта после тога.

Лукшић је поручио да ће грађани Црне Горе на наредним парламентарним изборима имати прилику да оцене рад актуелне извршне власти.

У Црној Гори је након нове године дошло до поскупљења струје и акцизне робе, док се бензин продаје по рекордним ценама, што представљати нови удар на стандард грађана. Црногорски грађани страхују да, након поскупљења горива и струје, постоји опасност од повећања цена осталих производа и услуга, као што се то већ десило са акцизно робом.

Влада је недавно усвојила ребаланс државног буџета и предложила парламенту његово усвајање, као и сет мера штедње у циљу превазилажења економске кризе у земљи.

Председник Грчке Каролос Папуљас потврдио је да ће поново бити расписани парламентарни избори, пошто и на данашњем покушају формирања коалиционе владе није постигнут компромис и договор.

Из Папуљасовог кабинета се наводи да је за сутра заказан нови састанак представника парламентарних странака, како би се изабрала привремена влада док се не одрже избори следећег месеца.

Лидери највећих странака нису ни данас успели да се договоре о формирању владе, а лидер ПАСОК-а Евангелос Венизелос је позвао Папуљаса да распише нове изборе.

Састанак је, без резултата, окончан после четири сата разговора, јавила је агенција АНА.

"Нажалост, земља опет иде ка изборима. Враћамо се изборима само после неколико дана, и то под веома лошим околностима, јер су неки људи хладнокрвно поставили своје краткорочне партијске интересе изнад националних", рекао је Венизелос.

Лидер радикалне левичарске коалиције Сириза Алексис Ципрас каже да не жели да испуњава услове из договора са ЕУ и ММФ-ом.

"Самарас и Венизелос, верни Меркеловој и Лагардовој, одбили су све наше предлоге. Једино што су радили осам дана, јесте да нас условљавају: или план штедње или нови избори", истакао је Ципрас.

Чињеница да је чак и Венизелос, највећи оптимиста по питању стварања нове владе, оценио да нема шансе у постизању консензуса говори колико су ставови свих странака удаљени.

На парламентарним изборима 6. маја ниједна странка није освојила апсолутну већину, а сви покушаји који су од тада предузети да се формира влада нису успели.

Синоћни разговори Папуљаса са лидерима три водеће грчке странке завршени су без договора, али је лидер ПАСОК-а истакао синоћ после састанка да потпуно подржава формирање "експертске владе као хитног решења".

Да ствари буду горе грчка економија, која се већ пету годину налази у рецесији, ослабила је у првом овогодишњем тромесечју за 6,2 одсто у поређењу са истим периодом лане.

Централна банка Грчке је упозорила у марту да ће са наставком рецесије домаћа економија успорити за 4,5 одсто у 2012, после слабљења од 6,9 одсто из 2011. године.

Председник најутицајније владајуће Демократске партије социјалиста (ДПС) Мило Ђукановић најавио је да ће наредни парламентарни избори у Црној Гори бити одржани на јесен.

На синоћњој седници Главног одбора није било речи о уставним променама, а Ђукановић је говорио о томе како активисти треба да се понашају према члановима до следећих избора, пишу подгоричке Вијести.

"Ђукановић је рекао да Црну Гору очекује врућа јесен и сугерисао да се ниједан чан партије који тражи разговор или помоћ не сме одбити. Рекао је да новоизабрано руководство у месним организацијама треба да води рачуна о чланству и да се што пре требају решити проблеми у пљеваљском делу партије, али и још у неким општинским одборима", пише лист позивајући се на неименованог саговорника из ДПС-а.

Уколико парламентарни избори у Црној Гори буду одржани на јесен они би практично били одржани пола године пре истека четворогодишњег мандата садашњег парламента.

Последњи парламентарни избори су у Црној гори одржани 29. марта 2009. године, а на њима је коалиција ДПС и Социјалдемократске партије Ранка Кривокапића освојила 48 мандата, што је апсолутна већина.

Скупштина Црне Горе има 81 мандат. У Црној Гори је од обнове вишестраначког система одржано седам парламентарних избора, а од обнове независности у мају 2006. године, два.

Иначе, мандат председнику Црне Горе Филипу Вујановићу истиче у априлу наредне године. У Подгорици очекују да би Вујановић слично српском председнику Борису Тадићу могао одлучити о скраћењу мандата како би председнички избори били одржани када и парламентарни.

Лидери Савеза независних социјалдемократа (СНСД) и Српске демократске странке (СДС) Милорад Додик и Младен Босић изјавили су да РС неће пристати на улазак БиХ у НАТО, све док је Србија војно неутрална земља.

"РС одавно има свој став - одлуку о уласку у НАТО донећемо на референдуму и пратићемо како ће се у вези са тим питањем понашати Србија", рекао је Додик у Бањалуци, на састанку са представницима српских парламентарних странака.

Према његовим речима, РС поштује одлуку Србије да буде војно неутрална и не жели да направи "безбедносну баријеру на Дрини".

"Сасвим је логично да ми будемо окренути према одлукама које ће у вези са НАТО доносити Србија", истакао је Додик.

Председник СДС-а Младен Босић рекао је да међу политичким партијама у РС постоји консензус да БиХ не треба да иде у НАТО без Србије, јер би то довело до поремећаја војних ефектива и безбедносних снага које су саставни део Дејтонског споразума.

"Уколико би Србија остала изван НАТО, то би довело до поремећаја и зато ми сматрамо да не треба ићи у НАТО уколико то не учини и Србија", навео је Босић.

Прошло је тачно 20 година од напада на колону ЈНА која се 15. маја 1992. године повлачила из Тузле, у којем је из заседе убијено најмање 50, а рањено 44 војника ЈНА.

Од пре две године почаст жртвама "тузланске колоне" одаје се и на самој Брчанској малти. За данас су уз безбедносне мере, најављени полусатна комеморација и верски обред на Брчанској малти, а потом парастос на гробљу.

Премијер Републике Српске Александар Џомбић подржао је одлуку Одбора за неговање традиције ослободилачких ратова Владе РС да се и ове године обележи годишњица страдања војника бивше ЈНА у Тузли у мају 1992. године.

"То је прилика да одамо помен и да се сетимо жртава злочина који се догодио 15. маја 1992. године у Тузли, када су у мучком нападу убијени припадници ЈНА", истакао је Џомбић.

Злочин "тузланска колона" извршен је 12 дана после сличног напада у Добровољачкој улици у Сарајеву, у којем су "зелене беретке", "Патриотска лига" и Територијална одбрана БиХ убиле 42 припадника ЈНА.

Напад на 92. Моторизовану бригаду, која се повлачила из касарне "Хусинска буна" са око 200 моторних возила и око 600 старешина и војника, извели су 15. маја 1992. године припадници локалне Територијалне одбране и полиције, уз помоћ паравојне формације "зелене беретке".

Према споразуму о мирном повлачењу ЈНА са територије БиХ, а на основу договора команданта касарне пуковника Милета Дубајића и локалних власти, евакуација је требало да почне у 15 часова, али су локалне власти исценирале спор око предаје дела наоружања ТО Тузла.

Касније ће се испоставити да је то био део плана за размештање снајпериста на правцу повлачења ЈНА и месту заседе.

Да је напад на колону ЈНА унапред добро планиран и припреман показале су и запреке на путевима, копање ровова, израда заклона, истурање јежева и крстила на пут и извлачење нагазних мина на канапу.

Добро испланирани масакр

После преговора у којима је постигнут компромис, евакуација касарне почела је у 19 часова. У тренутку, када је последња трећина колоне, долазећи из Скојевске улице, пролазила раскрсницу Брчанска малта, по њој је из околних зграда и заклона осута паљба ватреним оружјем, "зољама" и другим запаљивим средствима.

У експлозијама и пламену на лицу места живот су изгубила 32 војника, а повреде су биле тако тешке да је сутрадан у болници само седам жртава могло бити идентификовано.

Распоређени снајперисти прво су пуцали и убијали возаче војних возила да би их зауставили и блокирали даљи пролаз, а онда су пуцали у војнике и санитетско особље, који су тако опкољени били лака мета.

Припадници ТО Тузла затим су ишли дуж заустављене колоне и рањене војнике брутално ликвидирали у возилима. На путу за болницу у санитетском возилу побијено је 17 рањеника ударцима чекића у чело, тела осталих су ноћу одвезена на градску депонију и затрпана булдожером.

На аудио-записима забележено је како дежурни у Оперативном штабу јавне безбедности Тузла Илија Јуришић наређује напад на колону наводећи притом и команде као што су "пуцај" и "не доводи", из чега се може закључити да није желео заробљенике.

Без правде за жртве

Хашки трибунал је у случају "Тузланска колона", за четири особе дао ознаку "А", што значи да је на основу достављених доказа утврђено да постоји кривично дело ратног злочина и довољно доказа да се те особе процесуирају.

Међутим, Тужилаштво БиХ је, децембра 2009. године, прекинуло истрагу против ратног градоначелника Тузле Селима Бешлагића и других у случају "Тузланска колона".

Старешина МУП-а БиХ Илија Јуришић је за ратни злочин у Тузли првостепеном одлуком Окружног суда у Београду, септембра 2009. године, осуђен на 12 година затвора, а 2010. године је ту одлуку поништио Апелациони суд, па је у току ново суђење у Специјалном суду у Београду.

Јуришић је првостепеном пресудом у Окружном суду био проглашен кривим због употребе недозвољених средстава борбе.

Терети се да је као старешина МУП-а и дежурни Оперативног штаба Јавне безбедности Тузла, по наредби надређеног официра, бошњачко-хрватским јединицама наредио напад на колону ЈНА која се мирно повлачила из тог града.

Поновљено суђење Јуришићу почело је у Специјалном суду у Београду, јула 2011. године.

Највећи број припадника ЈНА убијених у Тузли, на пределу који носи име Брчанска малта, сахрањен је на гробљу Пучиле у том граду.

Тада је, према првостепеној одлуци Већа за ратне злочине Окружног суда у Београду, у процесу против Јуришића, убијено најмање 50 припадника ЈНА, уништена су видно обележена санитетска возила, а најмање 44 особе су рањене.

Медији у Републици Српској наводили су да је, према подацима које су прикупиле власти РС утврђено да је у нападу на колону ЈНА на Брчанској малти убијено 59 војника, а око 150 је рањено или заробљено.

Према подацима појединих медија и других извора из Федерације БиХ, "биланс битке је 160 погинулих и 200 рањених војника ЈНА".

Пензионисани хрватски генерал Анте Готовина рекао је пред Хашким трибуналом да је "поносан на резултате" операције "Олуја" којом је командовао у лето 1995. године, изражавајући, истовремено, жаљење због жртава које су пале после те акције, а за које, како тврди, није одговоран.

Трибунал је Готовину у априлу прошле године осудио на 24 године затвора због прогона српског становништва из Книнске крајине и других злочина током и после операције "Олуја" у августу 1995.

Готовина је навео да "као људско биће" наравно жали "цивиле који су изгубили животе или домове после те операције.

Хрватски генерал је указао да је "учествовао у борби на живот и смрт са другом војном силом" и да је његов циљ био "да поврати своју земљу". "Трудио сам се да заштитим животе мојих војника и невиних цивила", додао је Готовина.

Напомињући да не тврди да није било грешака, али да као командант у то време није могао да ужива "луксуз накнадне памети", Готовина је рекао да је и данас уверен да је све своје тешке и одговорне дужности обављао најбоље што је могао.

Као једну од грешака, због којих жали, навео је што се до хапшења 2005. није предао Трибуналу.

"Ако можете утврдити да сам грешио у својим проценама, нећете утврдити да сам желео или прихватао да човек, цивил или војник, треба да буде повређен, злостављан или лишен својих права зато што је Србин или припадник друге групе, различите од моје. Знам и живим задовољан да су моји поступци током "Олује" били исправни, а моја наређења сведочанства су за то", закључио је Готовина.

Тужиоци тражи потврђивање пресуде

Тужилаштво Хашког трибунала затражило је од судија да као неосновану одбаце жалбу хрватског генерала Анте Готовине и потврде првостепену пресуду, којом је Готовина осуђен на 24 године затвора због прогона српског становништва из Книнске крајине у лето 1995. године.

Одбацујући тврдње одбране, тужиоци су тврдили да је првостепено веће, изричући пресуду, исправно утврдило да су генерали Готовина и Маркач били учесници у удруженом злочиначком подухвату чији је циљ било трајно и насилно уклањање Срба из Книнске крајине, и да је на челу подухвата био тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман.

За разлику од Готовиних бранилаца, који су раније тврдили да је гранатирање Книна, Бенковца, Обровца и Грачаца, 4. и 5. августа 1995. године, било законита операција, усмерена на војне циљеве, тужиоци су нагласили да су ти артиљеријски напад, по наређењу Готовине, "циљали целе градове" и били неселективни и, стога, противправни.

Незаконито гранатирање градова, нагласио је тужилац Даглас Стрингер, било је средство за остваривање циља удружненог злочиначког подухвата, а доказ за то су транскрипти разговора председника Туђмана са Готовином и другим генералима, на Брионима два дана пре почетка операције "Олуја".

"Брионски транскрипти откривају да је избацивање српског становништва било циљ. Туђман је Србе видео као 'стратешку опасност' за Хрватску. Рекао је да им треба оставити излаз и да је важно да се цивили покрену, јер ће војска кренути за њима. Готовина је казао да ће, ако их Хрватска војска изложи притиску, остати само цивили који морају да остану, што значи они који не буду могли да оду", навео је тужилац Стрингер.

Одбрана тражи слободу за Готовину

Адвокати одбране хрватског генерала Анта Готовине затражили су од Жалбеног већа Међународног трибунала у Хагу да поништи првостепену пресуду и Готовину ослободи кривице за прогон српског становништва из Книнске крајине током и после операције "Олуја" у августу 1995. године.

Браниоци Готовине, Грегори Кихо и Лука Мишетић тврдили су, образлажући жалбу, да је у првостепеној пресуди погрешно утврђено да је гранатирање Книна, Обровца, Бенковца и Грачаца, 4. и 5. августа 1995, било незаконито и смишљено за прогон Срба, у оквиру удруженог злочиначког подухвата хрватских власти и војске, на чијем је челу био тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман.

Браниоци су тврдили да је то био законити напад на војне циљеве и да је 95 одсто од 1.200 артиљеријских пројектила које је Хрватска војска испалила на та четири града, а најмање 900 на Книн, било усмерено на војне циљеве током "високо професионалних напада".

Према одбрани, српски становници нису напустили Книнску крајину због тог напада, већ јер им је то наредило њихово руководство.

Одбрана је тезу да су ти напади погрешно означени као незаконити, засновала и на тврдњи да "ниједан Србин није био убијен" током артиљеријског напада. Према одбрани, такође, током првостепеног суђења "није био идентификован ниједан Србин који би тврдио да је отишао због страха од гранатирања".

Навод пресуде да је доказ за постојање удруженог злочиначког подухвата и транскрипт са сусрета председника Туђмана са Готовином и другим војним командантима на Брионима, два дана уочи "Олује", одбрана је негирала, сугеришући да су тужиоци наводну криминалност накнадно "учитали" у те разговоре на основу тврдњи да су артиљеријски напади били незаконити.

Расправа се наставља излагањем аргумената о жалби генерала Маркача, док ће правоснажну пресуду Готовини и Маркачу, Трибунал ће изрећи накнадно.

Готовина је првостепеном пресудом проглашен кривим за прогон, депортацију, пљачку, убиства, безобзирно уништавање, нехумана дела и окрутно поступање са српски становништвом у Крајини, од почетка августа до краја септембра 1995.

Тужилаштво Трибунала се није жалило на пресуду Готовини, Маркачу и Чермаку.

У судском притвору у Схевенингену, Готовина је од 2005, када је ухапшен у Шпанији, а Маркач од 2004, када се добровољно предао. Маркач је неколико пута био привремено пуштан на слободу.

Председник пољског Сената Богдан Борусевич изјавио је у Сплиту да ће после уласка Хрватске у Европску унију, врата ЕУ ће бити затворена дуже време.

Према његовим речима Хрватска улази у ЕУ "у последњем моменту" и чини се да, ће после тога, наступити дужа пауза у проширењу.

Пољска се, притом, заузима за проширење ЕУ и на остале земље југоисточне Европе, рекао је председник пољског Сената, горњег дома парламента.

Борусевич је један од учесника конференције "Регионални развој и фондови ЕУ - пренос знања и искустава Пољске" на којој су високи пољски званичници изразили спремност да својим искуством помогну Хрватској при уласку у Унију.

Како извештавају хрватски медији, хрватски вицепремијер и министар регионалног развоја и фондова ЕУ Бранко Грчић нагласио је да су искуства Пољске добродошла јер Хрватска уласком у Европску унију 1. јула 2013. године очекује знатно већа средства структурних фондова ЕУ-а.

Хрватска већ у другој половини следеће године очекује 450 милиона евра из ЕУ фондова, а током 2014. године и више од милијарду евра, рекао је Грчић и додао да су то огромна средства и да земља треба да се припреми за њих.

Грчић је незадовољан садашњим стањем у Хрватској јер је потписано тек 37 одсто уговора за претприступне фондове Европске уније, што је по њему кривица претходне владе Јадранке Косор.

Министарка регионалног развоја Пољске Елжбјета Бјенковска препоручила је Хрватској да програмира рационалну потрошњу средстава из фондова ЕУ, јер пример Грчке која је нерационално трошила средства фондова ЕУ, показују до чега таква нерационалност може довести.

У Пољској се рационално користе средства из европских фондова па није било рецесије, постоји регионална политика, а то значи да за развој њихових региона користе до 50 одсто средстава из фондова ЕУ-а а остала средства обезбеђује Пољска.

"И за Хрватску би било важно да има сличну сопствену регионалну политику, а не да се ослања само на фондове ЕУ", рекла је Бјенковска.

Помоћник министарке спољних и европских послова Хрвоје Марушић нагласио је да се уласком у ЕУ Хрватској пружају нове прилике, пре свега у вези с кохезионом политиком ЕУ, којом се распоређују средства за уравнотежен развој региона широм Европе.

"Хрватска ће уласком у ЕУ наставити помагати земљама региона на путу у ЕУ и тиме дати допринос јачању стабилности у југоисточној Европи", рекао је Марушић.

Председник Демократске партије социјалиста Мило Ђукановић је, према тврдњама Небојше Медојевића, после посете опозиционих челника Немачкој, покренуо иницијативу да од неких међународних центара политичке моћи добије гаранције да би се потпуно повукао из политике.

Лидер покрета за промене рекао је да ће почетак преговора Црне Горе и Европске уније у јуну бити врло непријатан за Ђукановића, јер ће захтеви Брисела бити врло конкретни, у смислу подизања оптужница и промена у правосуђу, полицији и тужилаштву, које ће бити скоро неиздрживе за лидера ДПС-а.

"Оно што имам као информацију јесте да је Ђукановић, после опозиционе посете Берлину врло свестан тога и да већ ових дана покреће одређену иницијативу да тражи гаранције, не од Немаца и Европе, већ од неких других центара, како да се потпуно повуче из политике", рекао је Медојевић листу Дан.

Према Медојевићевим речима, Ђукановићу је јасно да не може да спроведе реформе које захтева ЕУ и да на тај начин штети интересима, како личним, тако и његове криминалне организације.

Медојевић је, заједно са лидером Нове српске демократије Андријом Мандићем и високим функционером Социјалистичке народне партије Предрагом Булатовићем, недавно у Берлину разговарао с представницима немачке владе и парламента о реформама у Црној Гори и придружењу ЕУ.

После мајског лета, цео балкански регион је током викенда ушао у мајску јесен. У неколико градова на северу Црне Горе данас пада снег, а температура у целој земљи је у просеку нижа скоро 20 степени у односу на претходне дане.

Снег се забелео на Жабљаку, док у Пљевљима и Бијелом Пољу пада снег праћен кишом. Јака суснежица је и у осталим местима на северу Црне Горе где температуре једва прелазе нула степени Целзијусових.

И у више градова Босне и Херцеговине синоћ и јутрос пада снег. Сарајево је освануло под снегом, а температура до 25 степени забележена је једино у Требињу. Висина снега у Сарајеву јутрос је износила девет центиметара, а саобраћај је отежан.

Магистрални путеви су проходни, али је отежано кретање преко Романије. Пут до Јахорине је непроходан, а висина снега је око 30 центиметара.

У Републици Српској снег је изазвао кварове на далеководима, а на подручју општине Соколац и Хан Пијесак више села је остало без струје. На подручју општине Соколац у квару су четири далековода, док струје нема на више од 50 трафо-станица.

Снег је падао на планини Влашић, а температура се спустила на два степена, док је на Бјелашници, а према подацима Федералног хидрометеоролошког завода, измерено минус два степена.

Снег је падао и у Теслићу, Мркоњић Граду, Рибнику, Босанском Петровцу и Скендер Вакуфу, пренели су сарајевски смедији.

Готово у свим градовима у БиХ пада киша, а тако ће бити и наредних дана, с тим што се очекује постепено слабљење падавина и дневна температура од 4 до 10.

Снег који је током викенда у Хрватској падао на подручју Лике и Горког Котара изненадио је домаће становништво, али још више туристе који су кренули на јадранску обалу.

Снег је забелео у тим планинским подручјима и на врховима вишим од 700 метара, а на највишем врху Завижан на Велебиту измерено је минус четири степена, уз три центиметра снега.

Лоше време и орканска бура узрокује проблеме, а према подацима Државног хидрометеоролошког завода (ДХМЗ), на већем делу Јадрана, а нарочито на северном и средњем делу, укључујући и унутрашњост Далмације и местимице Горски Котар и Лику, дува јака бура, с олујним, местимично и орканским ударима до 120 километара на сат.

Из ДЗМХ-а су дали податак да је снег у Горском Котару једне године пао и 30. маја.

Снажно невреме ноћас је захватило Пулу, али надлежне службе немају информације о значајнијој штети.

Облачно и хладно и у Словенији. Само ће на западу земље бити сунчано, док се јутарња киша очекује у источним и југоисточним деловима земље. Јутарње температуре између четири и десет степени, а дневне до 15 степени.

У Србији од јутрос у већини места пада киша, а температуре су се кретале од један степен до 10 степени. Хладно време задржаће се и наредних дана.

Председник Грчке Каролос Папуљас наставиће разговоре са лидерима првопласираних партија на прошлонедељним парламентарним изборима, али је лидер другопласиране радикалне леве коалиције Сириза најавио да неће учествовати у преговорима о формирању нове владе, пренела је државна телевизија.

Телевизија је пренела да ће у разговорима заказаним за вечерас учествовати и председник мале левичарске странке Демократска левица Фотис Кувелис, који је навео да му је Папуљас казао да за сада нема могућности за формирање коалиционе владе.

Грчкој прете нови избори у јуну, уколико страначки лидери не постигну договор. Тиме ће бити продужен период политичке неизвесности и чланство земље у еврозони доведено у питање. На парламентарним изборима 6. маја ниједна партија није освојила довољно гласова да би самостално оформила владу.

Лидер радикалне левичарске коалиције Сириза Алексис Ципрас изјавио је, међутим, данас да су конзервативна Нова демократија, социјалистички ПАСОК и Демократска левица постигли договор о формирању привремене владе на две године, али то нису потврдили лидери Нове демократије и ПАСОК-а, Андонис Самарас и Евангелос Венизелос.

Венизелос је рекао да је после преговора који су запали у ћорсокак умерено оптимистичан, а Самарас је навео да је Сириза одбила сваку врсту компромиса. Венизелос је последњи од страначких лидера три првопласиране странке који су покушали а нису успели да формирају коалициону владу.

Ципрас је у петак одбио да уђе у коалициону владу са партијама које подржавају строге мере штедње, Новом демократијом и ПАСОК-ом. Он је истакао да неће ући ни у једну владу која намерава да настави спровођење мера штедње усвојених према споразуму о међународној помоћи, јер их сматра сувише строгим.

Иако су били у прошлој влади, ПАСОК и Нова демократија су на изборима добили знатно мање гласова, пре свега због гнева бирача због строгих мера штедње усвојених да би се добила неопходна међународна помоћ и избегао банкрот. Бирачи су више гласова дали странкама које се противе условима међународних кредитора.

Папуљас је јуче имао појединачне консултације и са лидерима четири мање странке које су, такође, прешле цензус и ушле у парламент.

Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо отворено је упозорио Грчку да прекршена обећања чине договор неважећим и да то повећава шансе да та земља напусти еврозону. Очекује се да ће министри финансија 17 држава еврозоне са поподневног састанка у Бриселу послати одлучну поруку политичким странкама у Грчкој да поштују услове пакета међународне финансијске помоћи.

Парламентарни избори у Црној Гори требало би да буду одржани почетком 2013. године, али ће највероватније, као и у многим европским земљама, и за грађане те земље ово бити изборна година.

После три велика грађанска протеста у Подгорици, због тешке економске и социјалне ситуације, за уторак је заказан нови. Неки од организатора кажу да би протест могао да се пресели и у Владине канцеларије.

Сада већ извесно добијање датума преговора с Бриселом у јуну и добра туристичка сезона, могу да буду ветар у леђа владајућој коалицији у Црној Гори уочи избора којих ће, како се процењује, бити на јесен.

ДПС и СДП могли би овога пута себи да буду највећи противници.

"Независни медији, цивилни сектор намећу потпуно друге приче – о енормним поскупљењима горива, паду животног стандарда, губитку радних места, све већој незапослености", каже Неђељко Рудовић, новинар дневног листа Вијести.

Лоша економско-социјална ситуација, оштре критике са Запада због корупције у врху власти и пад популарности партијског лидера могле би да буду много јачи противник од разједињене опозиције.

Поставља се питање да ли ће идентитетска питања поново бити главни адут ДПС-а у кампањи.

"У Црној Гори, хтели то неки признати или не, и даље постоји дуалитет и у националном осећају, постоје две цркве и то је реалност и нема везе како Београд размишља", каже Драшко Ђурановић, главни и одговорни уредник портала Аналитика.

Додатни проблем за владајуће странке може бити ако грађански бунт буде политички артикулисан и опозиција се уједини.

Извршна директорка Центра за грађанско образовање Далиборка Уљаревић каже да није сигурна да Црна Гора може имати уједињену опозицију.

"Мислим да је реално да имамо опозицију која ће имати минимални систем координације, неки договор о ненападању и фокусирање на животне теме", каже Уљаревићева.

То што је организатор грађанских протеста невладин сектор показује колико је опозиција и даље слаба. С друге стране, грађана Црне Горе који би показали незадовољство све је мањи.

Професор Факултета политичких наука у Подгорици Милош Бешић сматра да је добро да дође до мешања карата унутар политичких структура.

"Нисам сигуран да је због политичке стабилности добро да се сруши ДПС, али добро је са становишта смене политичких елита и увођења алтернативног система одговорности, и да би то делотоворно деловало на политички систем", каже Бешић.

Социјално незадовољство бирача опозиција није успела да претвори у политички капитал. Али, сама чињеница да се незадовољство грађана први пут, и то од Нове године, све чешће испољава, делегитимише ДПС који је на власти више од две деценије.

После три неуспешна покушаја конзервативаца, социјалиста и радикалних левичара да саставе владу, судбину земље преузео је у своје руке председник Каролос Папуљас. У Атини је без успеха завршен састанак Папуљаса са лидерима три водеће странке.  Током вечери, председник ће разговарати са лидерима мањих партија које су освојиле довољно гласова да са две од три најјаче странке формирају парламентарну већину.

Упркос великом притиску европских финансијских кругова, лидери три најјаче странке на изборима нису се договорили о заједничком сучељавању са кризом у земљи. За неуспех криве странку радикалне левице СИРИЗУ, другопласирану странку на изборима.

Лидер Нове демократије Антонис Самарас каже да је дао све од себе да се постигне компромис. "Дао сам све од себе да се сложимо. СИРИЗА не слуша народ, не прихвата формирање владе, нити ће толерисати владу која би преузела одговорност. Искрено, ја не знам шта Сириза уопште хоће", истакао је Самарас.

Председник радикалне левице СИРИЗА Алексис Ципрас каже да му је постало јасно да од његове траже да постане саучесник у злочину.

"У име демократије, суверенитета и народа нећемо да пристанемо на то. Позивамо све Грке и све странке да осуде некадашње моћнике. Једина нада против уцена и будућих злочина је у јединству народа", рекао је Ципрас после састанка.

Лидер Свегрчког социјалистичког покрета ПАСОК Евангелос Венизелос изјавио је на партијском скупу, одржаном после састанка са Папуљасом, да "гаји ограничен" оптимизам по питању формирања коалиционе владе.

Венизелос, бивши министар финансија, рекао је да је, и поред наде коју има, спреман да иде на нове изборе ако буде потребно.

Он је оценио да су разговори са Новом демократијом и СИРИЗА "упали у ћорсокак", указујући да се сада нада сарадњи са Демократском левицом Фотиса Кувелиса.

Демантоване гласине о наводном договору

Раније је мала грчка партија Демократска левица демантовала наводе лидера Ципраса да је постигнут договор о привременој коалиционој влади.

"То је клевета и лаж", навела је Демократска левица, која са 19 посланика може да има одлучујућу улогу у преговорима о формирању грчке владе.

Ципрас је претходно изнео тврдње да су три странке, међу којима није СИРИЗА, постигле договор о привременој влади која би имала мандат од две године.

Лидер СИРИЗЕ је рекао да су три странке, међу којима није и његова, постигле договор о формирању привремене владе на две године.

Према његовим речима, постигнут је договор између конзервативне Нове демократрије, социјалистичког ПАСОК-а и једне мале левичарске партије.

"Три партије су постигле договор о формирању владе на две године како би се спровео договор о међународној помоћи. Они имају 168 посланика у новом парламенту, дакле имају већину", рекао је Ципрас после разговора са грчким председником Каролосом Папуљасом.

Претходно су пропали покушаји лидера Нове демократије, Свегрчког социјалистичког покрета - ПАСОК и радикалне левице СИРИЗА да формирају владу.

Неизвесност је, међутим, велика, а нови избори све изгледнији. На њима би, сматрају аналитичари, Грци поново бирали између две струје - Нове демократије и ПАСОК-а који су за поштовање споразума са Бриселом и ММФ-ом, и радикалне левичарске СИРИЗЕ, која га одбацује и тренутно је најпопуларнија у земљи.

Нови избори уништавају земљу?

Председник Привредне коморе Атине Константин Микалос оцењује да грчки председник треба да помогне да се формира коалициона влада.

"У супротном, за месец дана имаћемо нове изборе и тада можда добијемо владу, али ће земља бити потпуно уништена", тврди Микалос.

Поновни избори и драхма уместо евра, уз лик нове политичке звезде, лидера крајње левице Алексиса Ципраса - тако медији виде политички хаос у земљи.

Већина Грка не жели излазак из еврозоне, али ни наставак строге штедње.

У покушају да смири ситуацију у Грчкој, немачки министар финансија обећава додатне мере за подстицање грчког привредног раста. Ипак челници еврозоне траже од Атине да спроведе договорене реформе.

Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо истиче да Грчка мора да поштује правила ЕУ.

"Ако сте члан неког клуба онда морате поштовати његова правила. Ако то није случај онда треба да напустите тај клуб, организацију или институцију и то важи за све", поручио је Барозо.

У делу Горског котара од јутрос непрекидно пада снег, саопштила је Поморска метеоролошка канцеларија Ријека.

На Завижану је, у 8 сати, измерен снежни покривач од три сантиметара и температура од три степена испод нуле, а и даље пада умерен снег, наводи се у саопштењу.

Према подацима Хрватског државног хидрометеоролошког завода, у Ријеци је јутрос измерено осам степени, уз слабу кишу, док је у Огулину четири степена уз кишу.

Патријарх Српске православне цркве Иринеј освештао је новосаграђени храм Светог Саве на подручју Голије у општини Никшић, а њеног ктитора, Миодрага Давидовића одликовао орденом Светог Саве.

Патријарх Иринеј је рекао да се нада да ће пример Давидовића послужити и другима да обнављају старе или подижу нове манастире.

"Обнављење и градња цркава и манастира најбољи је знак да ћемо опстати и савладати све ветрове и олује, којима смо изложени. Везани за име Божје, остаћемо ту где јесмо", рекао је патријарх.

Давидовић је, како преносе подгорички медији, истакао да је орден Светог Саве за њега веће признање него било шта друго на свету. Он је додао ће храм на Голији служити свима онима који у негде у души граде свој храм.

На пригодној свечаности говорио је академик Матија Бећковић, а одржан је и концерт Сање Илића и Балканике.

Касно поподне, у Мостару, патријарх Иринеј обишао је Саборни храм Свете тројице у обнови, Стару цркву на Бјелушинама и владичански двор.

Патријарх је у Гацку и Невесињу благословио окупљени народ и поручио да је охрабрен оним што је доживео у Херцеговини у последња три дана.