|
| |
Industrijalac Minh i supruga mu Greta
Prve dane ovogodišnjeg kalendarskog leta, ako se dosadna sipeća kiša praćena temperaturom koja je jedva prelazila deset stepeni po Celzijusu može nazvati letom, provela sam na Rtnju. U stvari, u podnožju planine u istočnoj Srbiji nadomak Boljevca, čiji se kupasti oblik po kome se inače prepoznaje, mogao samo da se nasluti jer ga je danima sakrivala magla.
|
Kladioničarska nada u bolji život
Još 2004. godine UEFA je zbog dokazanog nameštanja kvalifikacione utakmice za Ligu šampiona između Pobede iz Prilepa i Pjunika iz Jermenije makedonski klub izbačen iz svih evropskih takmičenja na osam godina. Iskusni kladioničari u regionu juga Srbije, pa i Kosova i Metohije i dalje najčešće „dojave o poznatim rezultatima“ dobijaju upravo od kolega iz Skoplja i Kumanova.
|
O kosidbi na Marovcu i još koječemu
Braćo moja, molimo se bogu da nam dade jedinstvo i sloguuu, prolama se glas guslara, ispred šatora na Perovića livadama, u planinskom selu Marovac, tik uz administrativnu granicu sa Kosovom. „Otkosima livadu šaraju, jedni druge stižu i ćeraaajuuuu“, nastavlja prigodno pojanje, u slavu kosača. Oko njega se tiska sve više ljudi, pristiglih sa svih strana sveta, na zavičajno-turističku manifestaciju „Kosidba na Marovcu“. Manifestacija se održava svake godine, početkom jula. Ovog jula slavi deseti rođendan.
|
Sarmatsko naselje panonskih Amazonki
Na trasi gotovo istorijskog Y kraka autoputa, odnosno zaobilaznice oko Subotice, užurbano se radi. Doduše, ne rade toliko građevinari, koliko arheolozi angažovani na iskopinama jednog sarmatskog naselja. Kako su Mrkonjić i drugovi obećali da će taj deo Koridora 10 zasigurno biti dovršen do kraja godine, istoričari se trude da ovo arheološko nalazište istraže u potpunosti, jer će ga u protivnom putari uništiti, budući da se upravo na tom mestu nalazi majdan iz kojeg kopaju zemlju za autoput. Stručnjaci subotičkog muzeja veruju da će ipak uspeti da spasu to arheološko blago, a da samom naselju, odnosno tragovima o životu sarmatskih plemena sa početka ovog milenijuma i nema pomoći, jer bi ionako nestali pod zubom vremena. Ono što je ostalo od te naseobine jesu u stvari samo zemljani tragovi i iskopine koje govore da je na tom mestu nekad postojao život.
|
Fatamorgana i nesputana sloboda
Posle dva sata leta Boingom 737 od Rabata na jug, duž atlanskih obala Afrike, slećemo u Dakhlu, nekadašnji glavni grad španske kolonije Zapadna Sahara ili na španskom „Saguia el Hamra i Rio de Oro“. Iako je po Ujedinjenim nacijama ova nekadašnja kolonija „teritorija bez sopstvene uprave“ kao da sam i dalje u Maroku, jer ni u Rabatu pri polasku, ni u Dakhli po dolasku niko nam nije gledao dokumenta, kao što je običaj pri prelasku granice. Svuda se viju samo marokanske zastave; marokanski policajci su na aerodromu i ulicama; vidno je prisutna i marokanska vojska. U restoranu i prodavnici suvenira plaćam u marokanskim dinarima…
|
Podčetrtek usred glasne tišine
Kad se u Srbiji kaže „to ti je seoce od petnaestak kuća“, možete biti potpuno sigurni da je reč o nekoj zabiti kaljavih sokaka i garavih taraba, sumornoj i utonuloj u zaborav. Ovakav opis uz nečije mesto življenja uvek sadrži notu omalovažavanja, neretko i uvredljivosti na račun, hajmo tako reći, kvaliteta života u ovakvom mestu.
|
Kad sreća povremeno zamiriše
Čudno je to naše ovozemaljsko trajanje. Baš kada pomisliš da je sve u redu, da nema razloga da budeš zabrinut, eto belaja. To što je drugi ostao bez posla, nije tvoja briga, to što se nekom desila nesreća, takođe drugi treba da je rešavaju. U komforu samoljublja šetam ulicama grada koji povremeno miriše na sreću.
|
Sa pečatom lepote i Gogena
Da bi se bliže upoznalo i opisalo ostrvo Tahiti i s njegove pošte u centru glavnog grada Papetea u zavičaj poslala dopisnica, treba prvo navesti dva-tri osnovna pojma o teritoriji na kojoj se nalazi. A ti pojmovi su dosta široki, jer reč je o najvećoj jedinstvenoj vodenoj površini na našoj planeti, o Pacifiku. Osim po svojim ogromnim razmerama (više od trećine površine zemaljske kugle), ovaj, kako se još zove, Tihi ili Veliki okean poznat je i po nebrojano mnogo ostrva podeljenih na tri regije: Melaneziju (ili crnoostrvsko područje), Mikroneziju (maloostrvsko područje) i Polineziju (područje velikog broja ostrva).
|
Poslednja beleška jedne Ane
Eto šta ti je život. Trebalo je u ponedeljak da gostujem sa Momom Kaporom na Studiju B. Onda mi je uveče autor emisije, Sarapa, rekao da se Momo izvinio i da neće doći jer mu se zdravlje pogoršalo. A danas stiže vest da je umro. Nije ovo bila dobra godina za srpske pisce.
|
Trčanje počasnog kruga
Rumljani ponekad vole da se hvale kako su baš oni centar sveta. U inat komšijama Mitrovčanima, koji se opet hvale slavnom carskom prošlošću. Rumljani vele da ima više razloga za ovakve tvrdnje. Pre svega, geografija im je nekako išla naruku, jer ovde prolazi 45. geografska paralela, što može ići u prilog tvrdnji da je centar sveta baš tu, na tom mestu.
|
Papa i papani
Ubiše nas prejake reči. Upropastiše nas maksimalistički ciljevi. Izgleda da je i Demokratska stranka prihvatila devizu svog koalicionog partnera: „Srbija se saginjati neće!“ Tačno je da sam ja paranoičan, ali i neki moji poznanici koji to uopšte nisu, primećuju da DS sve više podseća na SPS bez Rake, Bidže i Bulidže.
|
Parkovi, soliteri i seoski mir
Daleki istok oduvek je bio, i do danas ostao, ako ne najprivlačniji, ono sigurno jedan od najizazovnijih ciljeva putovanja ne samo naših turista nego Evropljana uopšte. A neodoljiva atrakcija za neumorne lutalice kojima je naš kontinent već pomalo dosadio, svakako je Hongkong, i to ne samo grad Hongkong kao odavno izvikani šoping centar i velika (mada se tvrdi, „umerena“) mamipara, nego cela ta poveća teritorija sastavljena, bar administrativno, od ostrva pomenutog imena, poluostrva Kaulun i prostorno najvećih Novih teritorija.
|
Navučeni na poplave
Sreća je velika što Srbija nije trusno područje, inače bi Cvetković i Dinkić bili na zemljotresima. Budući da su – ako je verovati kajronu na vestima B 92 – juče „bili na poplavama“. U svakom slučaju – bolje nego na LSD-ju, mada, nisam siguran; kako stvari ovde teku, s pravom se može posumjati da naši državnici rado posežu za halucinogenim preparatima. Već sam svojevremeno – kad je ono Koštunica navlačio Tadića na vašarske fazone – bio posumnjao da fiškal prezidentu krišom ubacuje „piramide“ u kafu. Da bi usaglasili poglede. Sa gudrom ili bez nje, Pravednik je dobro obavio posao, pa mu je Boris velikodušno poklonio još jedno premijerstvo.
|
Foto safari na sremskog Jetija Baću
Potraga za Jetijem, snežnim čovekom, možda nije atrakcija za one koji žive okruženi planinskim visovima, kao za nas koji živimo u ravnici. Tajanstveni čovek planine – bio on snežni ili ne – u Vojvodini može opstati samo na Fruškoj gori ili Vršačkoj planini. Na postojanje Velikog Sremca, koga zovu – Baća, podsetio je prošle godine, na osnovu svedočenja Irižana, autor emisije Petkazanja na RTV. Međutim, iako su tragaoci sa kamerom bili uporni, dugo čekali i osetili da je Sremac bio u blizini, ipak ga nisu pronašli u pećini gde navodno boravi.
|
Ilijada ili Ada
Nema u ovoj zemlji mira za mrtve. Budući da ne mogu da se brane, njima je najlakše manipulisati. A ništa ne koštaju. Kao da je na pomolu rađanje nove profesije – društveni pravobranilac nasilno umrlih. Što je mrtvih više, to je u očima pravobranilaca bolje.
|
Kolo igra, tamburica svira
Svakog februara u Subotici se održava tradicionalna manifestacija Veliko prelo, čiji su počeci vezani za negdašnja okupljanja na salašima tokom dugih zimskih večeri.
|
Velika brzina obnove nemačkog feniksa
„Ja, ja, Belgrade ist šene štat (shone stadt – lep grad), živahno je govorila i veselo se smeškala tipična Nemica, u centru Drezdena, dok nam je pripremala pravu domaću kobasicu. U malu zemičku stavila je kobasicu, koju je začinila senfom i pohvalila se da je odlična. Nije nas prevarila.
|
Titograd protiv Titograda
Srbija je, rekosmo, velika tajna. A srpska je spoljna politika još veća. Ima li više od mesec dana kako je iz Podgorice demonstrativno povučen naš ambasador, a evo ga opet dole. „Nije morao ni odlaziti.“ Posprdno je prokomentarisao crnogorski popečitelj inostranih djela.
|
A, sutra, sutra će biti mnogo bolje
Esencijalno vremenski proročka rečenica Vladimira Jokića, tvorca kultne emisije Radio Beograda „Vikend magazin“, koja je emitovana subotom od 10 do 12 sati, davnih sedamdesetih godina i kasnije.
|
Crkveni belaj
Šta će biti sa ovim crkvenim belajem? Neće biti ništa dobro. Ne mislim pri tom na tuču u manastirskoj porti. Poznavaoci istorije Pravoslavne crkve znaju da je u mnogo boljim vremenima bilo mnogo žežćih tuča i uopšte nisu sve bile – kako se površno tumači – motivisane teološkim sporovima. Jok, more. Letele su i onda kamilavke i perje oko sasvim svetovnih stvari. Pa i oko politike. Avtokratori su znali da – ne svidi li im se carigradski arhiepiskop – izaberu nekog po svojoj volji, a nepoćudnika da prognaju u daleku provinciju. Ako bi se, ne daj bože, legalno izabrani vladika uskopistio, onda bi i tamnice dopadao. A šuška se po vizantijskim povesnicama da je bilo i takvih koji su i konopac omastili.
|
Skijanje na krovu robne kuće
Kad čuju „Pariz“, mnogi pomisle na Luvr, muzej impresionista „Že d’Pom“ (Jeu de Paume), Pikasov muzej… drugi na kafanske začarane trouglove poput onog na Monparnasu (Selekt, Dom, Kupola) ili Sen-Žermenu (De Mago, Flor, Lip), treći na romantične šetnje kejovima Sene sa upravo upoznatom devojkom u kafiću… Neki prvo pomisle na kupovine, pre svega parfema, odeće, modnih detalja…
|
Kuda plovi brod
Burazerski pluralizam nije nova pojava; ovo su samo njegovi zvezdani trenuci. Hajde da to postavimo ovako: ubaciš, recimo, u našu mašinu za deformisanje svega i svačega Franju Asiškog, iz mašine, posle prerade, izlazi ćelavi siledžija sa kajlom. Ni sveti Sava nije izbegao prolazak kroz mehanizam prilagođavanja potrebama „nacionalnog“ i političkog trenutka. Često sam pisao o pogubnosti ovdašnje potrebe da se svete i uzvišene stvari trivijalizuju i da se nasilno prilagode teskobi preovladavajuće osrednjosti. Još bi se nekako podnelo da se sve završava na tome. Ali, jok. Ide se korak dalje.
|
Muzej slobodnog zidarstva
Valjda nigde u svetu masonstvo nije utkano toliko u opšte poslove i isprepleteno s državotvorstvom kao u Francuskoj. Povest tako poučava, a Muzej slobodnog zidarstva čuva sećanja na sprege. Muzej se nahodi u zdanju „Velikog orijenta“ Francuske, usred Pariza, u devetom arondismanu, u broju 16 ulice Kadet; skoro dve godine je obnavljan i preuređivan, i tek što je ponovo otvorio vrata.
|
Politički kosmodisk
Izgleda da je Udba ipak malo smanjila doživljaj. Ili se – pre će to biti – više oslanja na visoku tehnologiju nego na ljudske resurse. Koji su, istini za volju, u ovoj zemlji neiscrpni. Sve u svemu, kakva-takva demokratizacija drastično je umanjila značaj jednog društvenog sloja, koji u engleskom jeziku mnogo tačnije nego u srpskom definišu kao rats, doslovno – pacovi, preneseno – potkazivači. Ne znam kako s cinkarenjem stoji među drugim narodima, ali ovde je to bila gotovo pa privredna grana.
|
Pustare u selu
Nedelja je, tek nešto iza devet sati. Žurim u centar sela, na nekih 400-500 metara sretoh dvoje-troje ljudi. Na kiosku kupujem štampu, potom idem u nekadašnji Vatrogasni dom, u kafanu. Ona, nekadašnja sa 250-300 mesta, pregrađena. Šankista i jedan gost. U drugoj kafani već napredak, konobar i dva gosta. Kafa i doviđenja. Ponovo sam na kiosku. Na pitanje gde su ljudi, meštani, prodavac mi kaže da ljudi nemaju novca, da je selo osiromašeno.
|
Dvogodišnjica
Pre dve godine, nekako u ovo vreme, Kosovo je proglasilo nezavisnost, pa je ovo zgodna prilika da se podsetimo šta se sve zbivalo tada, šta u međuvremenu i da se zapitamo kakve su perspektive. Elem, istog dana se rulja huligana, koju je Udba spontano organizovala, trijumfalno osvetila Prištini demoliranjem Beograda. Patriotske snage su podržale i opravdale demoliranje, a Vukadinović i Antonić, udarne tekstualne pesnice Koštuničine hunte, dali su se, jedan na tipovanje „individua koje kod kuće drže američke zastave“, a drugi na usmeravanje pravednog rušilačkog besa na televiziju B92.
|
Kako je kafanski Bermudski trougao nestao
Skadarlija se zaobići ne može. Barem kada je reč o beogradskom licu za javnost. Ona je tu i ne da da slika o dražima Belog grada bude narušena. Nekada je posebno privlačna bila mala pivnica Aleksandar, koju je krasila pivara, koja se nalazi odmah iza zida tog restorana, koji ima i veliku letnju baštu. Privatizaciona lutanja valjda će stati, pa da pivnica ponovo koristi svoj idealan položaj. Slična je bila i pivnica „Marinković“ na samom uglu Cetinjske i Skadarske ulice, okrenuta prema Bajlonijevoj pijaci. „Tri šešira“, „Dva jelena“, „Šešir moj“ i čitav niz kafana duž Skadarske ulice ušli su već u legendu i literaturu.
|
Spisak u furuni
Vole Srbi svakog ko je „naj“ i vole da budu „Naj“. Spisak trista najmoćnijih ljudi (i žena) u Srbiji, koji već tradicionalno objavljuje dnevnik Blic, odlična je ilustracija narastajuće konfuzije u Srbiji. Hajde, da ne zakeramo previše, takve liste su manje-više zabavno štivo, ne treba tu namicati mak na konac. Ali – kad se već iza „naj“ dopiše komparativ – onda nije zgoreg odabrati ličnosti, da rečem, kompatibilne sa pozitivom. U ovom skučaju – moćan.
|
Udešen za zimske olimpijske igre
Najzad je u subotu Beograd poprimio izgled Vašingtona, Brisela, Pariza… Bio je poput njih okovan snegom. Na ulici se retki prolaznici kreću uglavnom kolovozima, jer je skoro nemoguće ići trotoarima zatrpanim snegom koji ne prestaje da pada.
|
Sretenjski govor ili raport Voždu
Danas (15. 02.) na Sretenje gospodnje, naši će se knezovi i bimbaše okupiti u Marićevića jaruzi da proslave dvadesetu godišnjucu upropašćivanja svega čemu je Karađorđe postavio temelje. Nešto mislim, da je taj vrli muž imao srce i pamet današjih glavešina, čamili bi naši preci još dobrih pedesetak godina pod Turcima. Ni tada se, 1804, nisu bili „stekli politički uslovi“; i tada su vršeni „pritisci sa zapada i istoka“: i tada je Srbija bila siromašna.
|
|
|
|
