1. Položaj, klima, saobraćajne veze
Klokot Banja se nalazi u kosmetskoj opštini Vitina, 15 km jugozapadno od Gnjilana i 53 km od Prištine, na magistralnom putu Gnjilane – Uroševac.
Sa Prištinom i Gnjilanom povezana je redovnim autobuskim linijama.
Preko Bujanovca, Klokot Banja je povezana i sa međunarodnim auto-putem Beograd – Niš – Solun – Atina.

2. Prirodni lekoviti faktori
Banja ima nekoliko izvora termomineralne vode temperature od 16 do 32 oC.

3. Medicinske indikacije
Reumatska oboljenja, bolesti nervnog sistema, kožna i stomačno crevna oboljenja, kardiovaskularne bolesti, posttraumatska stanja.

4. Načini lecenja
Mineralna voda se u balneološke svrhe koristi za piće i za kupanje u bazenima i kadama Zavoda za lečenje i rehabilitaciju. Voda se flašira i kao stona mineralna voda plasira na tržištu. Osim hidroterapije, u Zavodu se primenjuje i niz drugih terapijskih tehnika kojima se uz korišćenje prirodnih lekovitih činilaca poboljšava zdravstveno stanje pacijenata.

5. Smeštaj
Posetiocima su na raspolaganju:
- Zavod za lečenje i rehabilitaciju “Klokot Banja”, B kategorije sa 250 postelja;
- privatni smeštaj

6. Kulturno zabavni i sportsko-rekreativni sadržaji
Okolina Klokot Banje i Gnjilana poznata je po izuzetnim prirodnim lepotama. Obronci planina Zegrovac i Ajkobila šumoviti su i bogati niskom i srednjom divljači. Živopisno izvorište Južne Morave, bogato ribom i Gračanicko jezero (40 km) omogućuje prijatan odmor i ribolov. Izleti do poznatih srednjevekovnih spomenika kulture: manastir Gračanica, Pećka patrijaršija, Bogorodica Ljeviška ili do srednjevekovnog grada Novo Brdo, Mermerne pećine u Klokot Banji.

GORNJA TREPCA

1. Polozaj, klima, saobracajne veze
Banja Gornja Trepca poznata jos i kao “Atomska Banja” nalazi se 19 km od Cacka, ili jos tacnije 9 km od magistralnog puta Cacak – Kraljevo, gde se kod sela Stancici odvaja asfaltni put za Gornju Trepcu. Od Beograda je udaljena 54 km. Dobro je povezana autobuskim linijama preko Cacka sa svim vecim centrima.
Prirodno leciliste Gornja Trepca nalazi se na nadmorskoj visini od 460 m na sumovitim obroncima planine Vujan (875 m) i Bukovik (850 m), izmedju gradova Cacak, Gornji Milanovac i Kraljevo.
Klima je umereno-kontinentalna.

2. Prirodni lekoviti faktori
Blago radioaktivne termomineralne vode ove Banje imaju aktivna bioloska dejstva na coveciji organizam. Izuzetno retka svojstva ove vode i njeno blagotvorno dejstvo doprineli su da ova relativno mlada Banja u Srbiji postane ne samo poznata domacem vec i inostranom trzistu, posebno italijanskom.

3. Medicinske indikacije
- reumatske bolesti:
hronicni inflamatorni reumatizam, behterevljeva bolest (pocetni stadijum), reumatoidni artritis, degenerativni reumatizam, artroze zglobova, spondiloze i spondilatroze, diskopatije, ekstraartikularni reumatizam, miofibrozitis, panikulitis, tendinitis, psihogeni reumatizam.
- neuropsihijatrijske bolesti:
multipla skleroza, stanja posle prezivelog mijelitisa i encefalomijelitisa, adhezivni spinalni arahnitis, posttraumatske mijelopatije, cerebralna paraliza, mono i polineuritisi, neuroze, neurastenije, diskopatije i depresivna stanja.
- bolesti gastrointestinalnog trakta:
hronicni gastritisi duodenitisi, ulkusna bolest zeluca i duodenuma bez komplikacija, funkcionalna bolest zeluca i duodenuma.
- oboljenja perifernih krvnih sudova:
hronicna oboljenja arterijskog perifernog krvotoka, hronicni edemi venskog porekla.

4. Nacin lecenja
Lecenje se odvija u banjskom stacionaru pod stalnom kontrolom specijalisticke lekarske sluzbe. leciliste ima dobro opremljene laboratorije i osposobljeno je za pruzanje usluga fizikalne medicine i rehabilitacije.

5. Smestaj
Banjski gosti i pacijenti mogu se smestiti u:
- stacionaru “Gornja Trepca” koji raspolaze sa 108 postelja. U njemu ima 5 bazena i 10 kada sa mineralnom vodom;
- bubgalovima I i II kategorije sa 50 postelja u dvokrevetnim i trokrevetnim sobama;
- UPT “Morava” – bungalovi, 32 lezaja;
- u objektu “Kekec” sa 22 postelje;
- u privatnim vilama gostima stoje na raspolaganju oko 4.000 postelja.
Ishrana za banjske goste organizovana je preko restorana ciji je kapacitet prilagodjen smestajnim kapacitetima.

6. Kulturno zabavni i sportsko-rekreativni sadrzaji
U blizini Banje Gornja Trepca nalaze se manastiri Ovcarsko-kablarske klisure i Manastir Vujan u Prislonici. Mogu se organizovati posete seoskim domacinstvima koja se bave turizmom (ruckovi i ostali programi na selu).

7. Informacije
Adresa: Prirodno leciliљte “Gornja Trepca”
32215 Gornja Trepca
Telefoni:
(032) 822 063 (Centrala)
(032) 822 075 (Centrala)
(032) 822 383 (Recepcija)
(032) 822 436 (Recepcija)
Cenovnik uluga
Rezervacija usluga
Sajt: www.gornjatrepca.co.yu
E-mail: banja@gornjatrepca.co.yu

1. Položaj, klima, saobraćajne veze
Bukovicka Banja Bukovička Banja se nalazi u Aranđelovcu (86 km od Beograda), u podnožju Bukulje, na 256 m nadmorske visine. Klima Bukovičke Banje je umerenokontinentalna, sa izvesnim subplaninskim svojstvima. Srednja godišnja temperatura iznosi 11,2oC, srednja temperatura u januaru mesecu iznosi -0,5oC a u julu 22oC. Septembar je mesec sa najmanje kišnih dana.
Do Banje se može doci:
- asfaltnim putem od Beograda (83 km);
- avionom – domaći i međunarodni aerodrom u Beogradu (100 km)

2. Prirodni lekoviti faktori
Bukovička mineralna voda ima više izvora. Vode hladnih izvora spadaju u alkalne ugljeno-kisele mineralne vode hipoterme (12 do 28C). Hladne vode koriste se za piće, a tople za kupanje. Mineralne vode se flasiraju i na tržistu su poznate kao vode “Knjaz Miloš”.

3. Medicinske indikacije
* Bolesti gastrointestinalnog trakta:
- hronični gastriti i duodeniti;
- ulkusna bolest bez komplikacija;
- stanje bolesti posle resekcije želudca zbog ulkusne bolesti;
- funkcionalne bolesti želudca i creva;
* Oboljenja hepatobilijarnog trakta i pankreasa:
- hronični hepatiti;
- hronični nekalkulozni holeoistiti i holantiti;
- bilijarne diskinezije;
- stanje posle hirurškog odstranjenja kalkulusa;
- hronični pankreatiti u fazi remisije.
* Bolesti urinarnog trakta:
- pesak u mokraćnim putevima;
* Zapaljenski reumatizam:
- reumatoidni artitis (faza smirenog zglobnog zapaljenja);
- Behtereljefa bolest (početni stadijum);
* Degenerativni reumatizam:
- artroze;
- spondiloze;
* Ekstraartikularni reumatizam: – fibrozitil;
- mioziti;
- panikuliti;
- tendiniti;
* Indikacije za decu:
- sidokrinološka oboljenja (šećerna bolest i gojaznost);
- oboljenja hepatobilijarnog i gastrointestinalnog trakta;
- hronična nespecifična plućna bolest (cistična fibroza i bronhijeektazije);
- povrede i oboljenja lokomotornog aparata.
Kontraindikacije: Teže srčane mane. Visok neregulisan krvni pritisak. Akutna tuberkuloza. Tumori.

4. Način lečenja
Kupanje u mineralnoj vodi.
Pijenje mineralnih voda.
Glina – peloid se u vidu obloga i blatnih kupki koristi kod:
- hronične zglobne i vanzglobne reumatske bolesti;
- hronične degenerativne bolesti koštano-zglobnog sistema;
- rehabilitacija postreumatskih stanja.
Uspešno se sprovode sledeće terapije: balneoterapija, fizioterapija, elektroterapija, masaže, kineziterapija, radna terapija.
Nosilac posla na lečenju primenom prirodnih lekovitih faktora je: Zavod za specijalizovanu i opštu rehabilitaciju “Bukovička Banja” – Aranđelovac.
Zavod je opremljen najsavremenijom medicinskom opremom za brzu i tačnu dijagnostiku, lečenje i rehabilitaciju indikovanih bolesnika.

5. Smeštaj:
Banjskim gostima stoje na raspolaganju:
- Objekat “Zatvoreno kupatilo”
- Zavod za specijalizovanu i opštu rehabilitaciju “Bukovicka Banja” – Aranđelovac, Stacionar za decu i odrasle sa 60 ležaja,
- Hotel “Izvor” A kategorije sa 120 ležaja,
- Hotel “Staro zdanje” B kategorije sa 120 ležaja,
- Hotel “Šumadija” B kategorije sa 200 ležaja,
- Gostima je na raspolaganju i oko 500 postelja u kućnoj radinosti.
Sve objekte za smeštaj karakteriše visok nivo konfora i raznovrsnog sadržaja. Servisi hotela su prilagođeni visokom nivou turističke usluge.

6. Kulturno zabavni i sportsko-rekreativni sadržaj
Banja ima lepo urađen park na preko 40 ha, sa cvetnim alejama i retkim rastinjem, veoma pogodnim za šetnje i odmor. Park je istovremeno i otvorena izložba savremenih skulptura poznatih jugoslovenskih i stranih autora prikazanih za vreme smotre “Mermer i zvuci” koja se tradicionalno održava. U okviru manifestacije “Mermer i zvuci” na programu su tokom godine priredbe najrazličitijeg karaktera: operske i baletske večeri, likovne izložbe, koncerti.
U okviru Banje postoji više mesta koja je korisno posetiti: planina Bukulja, pećina Risovača (praistorijsko nalazište), Topola (Muzej Karađorđevića na Oplencu), zatim nekadašnji letnjikovac Karađorđevića, sada muzej I srpskog ustanka.

Sokobanja se nalazi u Istočnoj Srbiji, 234 km jugoistočno od Beograda, na padinama planine Ozren (1.074 m), na obalama reke Moravice, na nadmorskoj visini od 400 m.

U Sokobanju se može doći:
- asfaltnim putem (odvajanje kod Aleksinca, 30 km) do međunarodnog puta E-5 Beograd – Niš – Atina,
- železnicom – stanica Aleksinac na pruzi Beograd – Niš – Atina,
- avionom – domaći i međunarodni aerodrom u Nišu (55 km) i Beogradu (234 km)

---

Dodatne informacije:
Autobuska stanica u Sokobanji, tel.: 018/830-946

Neobična legenda pripoveda se u narodu o nastanku Sokobanje, jačini i snazi njene mineralne vode.
“Nekad, u vremena davna, silan velmoža, gospodar tvrdog Soko-grada, jahaše kotlinom. Odjednom, smrači se nebo nad Ozrenom, sevnu munja sa Ostre čuke, grunu grom i zadrhta zemlja sve do Šiljka na surom Rtnju. Skoči uplašeni hat. Jahac pade s njega i izgubi svest. Kada se gospodar Soko-grada osvesti, učini mu se da su mu sve kosti polomljene. Nije mogao na noge da se osloni. Ležao je tako i čekao smrt. Iznenada, začu klokot vodenog ključa. Polako i bolno se pridiže, da se bar žedan od sveta ne rastavi.

Kad velmoža prvi gutljaj vode s dotle vrela nepoznatog popi, u glavi mu se namah sve razbistri. Kad desnicu ruku u vodu stavi, snaga u njoj ožive. Kad gospodar Soko-grada vide, onako u odelu gospodskome, okupa se u kladencu, ozdravi odmah, pa se orno vrati u tvrdi grad. Odmah naredi da se kuća nad izvorom digne.

Zamalo proču se glas o vodi isceliteljici na sve četiri strane sveta. Sa svih strana navali kljasto i bogaljasto – oni što im dusa u nosu bejaše da na ključu vode vidarice melemom svojim boljkama potraze.
Ozdraviše mnogi od vode u kotlini među Ozrenom i Rtnjem. Oni što su najviše bolni bili, tu domove podigoše”.

---

PISANI SPOMENICI O SOKOBANJI

---

Sokobanja je menjala svoj naziv, te ima podataka da se zvala: BALNEA, VELIKA BANJA, BANJA, ALEKSINAČKA BANJA, SOKOL BANJA. Današnji naziv je u upotrebi od sredine XIX veka.

Godine 1413. biograf despota Stevana Lazarevića, Konstantin Filozof, u svom delu “Život despota Stevana Lazarevića” kaže:”Musija idući takvim mislima udari prvo na odmetnutog njegovog vojvodu u gradovima Sokolnici i Svrljigu…” Pominjući grad Sokolicu, biograf je sigurno mislio na Soko-grad, staro srednjevekovno utvrđenje.

Sokobanja u turskom periodu

Turci su zauzeli Sokobanju 1398, devet godina posle kosovske bitke. Konstantin Filozof u biografiji despota Stevana Lazarevića pominje da je 1413. godine u Banji zapovednik bio turski podanik Hamza koji se odmetnuo od Sultana Muse. Zbog toga je Sultan Musa zauzeo grad Sokolac, a Hamzu uputio u Jedrene, gde je pogubljen.

Turski geograf Hadži-kalfa (1658) pominje Banju kao sedište kadiluka.

Dva puta je Banja prelazila u vlast Austrijanaca za vreme ratova 1690 i 1737. godine, a kasnije, opet, pripada Otomanskoj imperiji, posto je prema Požarevackom miru (1718) granica prolazila severno od Banje. U to vreme Banja je veliko i živo mesto.

Sredinom prve polovine prošlog stoleća u Banji je bilo oko 50 srpskih i 700 turskih kuća. Srpske kuće nalazile su se oko današnjeg Vrela i taj kraj se zvao Varoš. U nižem delu naselja, bliže Moravici, nalazio se turski deo naselja, podeljen na mahale. Najglavnije mahale u to doba su bile – Amam potok, Palilule i Đamajiste. Tada je u Sokobanji bilo pet džamija.

Prema pisanju generala Smetausa, u vreme boravka Austrijanaca 1737. godine, mesto je u doba Turaka bilo varošica sa kupatilima za koja se navodi da su lepo građena, ozidana mermerom i drže se vrlo čisto. Turci su dolazili u Banju sa svih strana, pa i iz daleke Azije.

General Smetaus u svom zapisu navodi da su pre Turaka ovde na lečenje i oporavak dolazili još rimski legionari, ratnici Vizantije i srednjevekovne velmože. Danas nema tragova njihovih zgrada ni temelja srušenih gradova.

Sokobanja u XIX veku

Godina 1818. Hajduk Veljko Petrović oslobađa Sokobanju od Turaka.

Godina 1813. Turci ponovo osvajaju Banju i u njoj ostaju do 1832. godine.

Godina 1832. Knjaz Miloš oslobađa Banju od Turaka i pripaja je Srbiji. Banja tada, zajedno sa Srvljiškom kapetanijom, predstavlja nahiju.

Godina 1834. Osnovano je “Banjsko okružje” kome pripadaju srezovi: zaglavski, timočki, banjski, svrljiški, aleksinački i ražanjski. Po nalogu kneza Miloša te godine izvršena je opravka amama u Sokobanji. Iz tog vremena sačuvan je i plan kupatila, za koje se smatra da je prvi plan jednog kupatila u srpskim banjama. U to vreme završen je Milošev konak (Gospodarska kuća), za potrebe kneza, njegove porodice i svite, a zatim još neke zgrade. Te godine počela je sa radom Prva normalna (osnovna) škola u Sokobanji, a prvi učitelj bio je Anatacko Radosavljević.

Godina 1836. U Sokobanji je bilo: 10 terzija, 17 ćurčija, 11 mehandžija, 1 tufekdžija (puškar), i 1 mumdžija (sapundžija).

Godina 1837. Sagrađena je velika državna zgrada za smeštaj banjskih posetilaca. Prema do sada pronađenim dokumentima prvi čovek koji je ovamo upućen na lečenje bio je zastavnik Lazarević iz Kragujevca. Prvi doktor u Banji je bio Đoka Jovanović, a posle njega kao stalni lekar pominje se dr. Šulek. Za unapređenje i dalju afirmaciju Sokobanje kao lečilišta i turističkog mesta poseban doprinos dao je dr. Emerik Lindermajer, koji je 1835. godine prešao iz Austrije u Srbiju da bi radio kao lekar. Inače, Sokobanjci su 1837. godinu uzeli kao početak organizovanog razvoja zadravstvenog turizma.

Godina 1846. Banja se počela naseobinski “postrojavati”, po propisima oizgradnji naselja i kuća u kneževini Srbiji. “Zdanja i sokaci su u red dovedeni i dobar izgled i uređenost dobili”

Godina 1848. Kneževina Srbija odobrila 5.000 talira za uređenje Sokobanje.

Godina 1849. Postavljen je nadzornik Banje. Bio je to prvi banjski nadzornik u Kneževini Srbiji.

Godina 1850. Izvršena je temeljna oprava kupatila, uključujući i ženski amam koji je do tada bio zasut i zazidan.

Godina 1851. Sokobanja je dobila stalnog sezonskog lekara čija je dužnost bila “da tokom tri letnja meseca vrši sve svoje zvanične dužnosti”. Sa uvođenjem kontrolisanog zdravstvenog turizma počeo je u Sokobanji prvi period njenog balneološkog razvitka.

Godina 1850. Sredinom XIX veka bogati seljaci iz Rujišta, Sesalca i Milušinca napuštaju svoja sela, dolaze u Sokobanju i počinju da se bave trgovinom. Najpre su u prometu bili: stoka, co, gas, duvan i drugi industrijski proizvodi.

Godina 1860. Banja ima 53 varoška dućana i 17 varoških mehana.

Godina 1861. U Banji je doneta uredba “da se meane ne mogu podizati blizu crkvi i škola, a prva učiteljica bila je Jelena Tomić”.

Godina 1874. Posle kratkotrajnog prekida obnovljena je čitaonica u Sokobanji. Na njenom čelu nalazila se uprava čiji je predsednik bio Ljuba Didić, trgovac iz Sokobanje. Čitaonica je imala 39 redovnih članova koji su plaćali godišnju članarinu po 48 groša. Te godine radila je i “Pevačka družina banjska”, koj je bila u “sojedinjenju” sa čitaonicom i pružila joj znatnu novčanu pomoć od 1.200 groša.

Godina 1880. Policijska vlast u Sokobanji izdala detaljno uputstvo o banjskom lečenju.

Godina 1889. Inženjer r. Rabecki uradio je “Plan situacioni za regulaciju varošice Sokobanje. Ovo je najstariji urbanistički dokument Sokobanje.

Godina 1894. U Sokobanji je formirano “Društvo za unapređenje Sokobanje i ulepšavanje njene okoline. Ono je, između ostalog, uredilo pristup Soko-gradu, prostor oko kupatila, banjski park, strelište i kuglanu.

Termomineralni izvori:

Sokobanjski termo-mineralni izvori spadaju u radioaktivne akvatoterme sa osobinama termo-alkalnih voda. Temperatura vode je od 28 ^o do 45,5^o C sa visokim stepenom radioaktivnosti do 13 MJ. Radioaktivni gas radon, sa radioaktivnošću od 33,7 do 50 MJ, takodje se koristi u lečenju. Klima ima blagotvorno dejstvo na organizam.

Medicinske indikacije

Bronhijalna astma, hronični hepatitis, psihoneuroze, neurastenije, lakši oblici povišenog krvnog pritiska. Hronični reumatizam, išijas. Stanje nakon povreda. Kontraindikacije: Tuberkuloza, teža srčana oboljenja, tumori, krvarenja, infektivne bolesti.

Način lečenja

Kupanje, inhalacije, balneoterapija, fizioterapija, masaža, kineziterapija, edukacija bolesnika. Lečenje se obavlja u Specijalnoj bolnici za prevenziju i lečenje nespecifičnih plućnih obolenja “Sokobanja”.

| Plan Banje | Klima | Indikacije - Smeštaj | – Spec. bolnica | – Zdravljak | – Sunce | – Turist | – Moravica | – Banjica | Kultura | Trgovina | Javne službe | Ostale usluge | Gde izaći | Izlet | Poznati gosti | Zanimljivosti | Lekovito bilje | Deklaracija | Privreda | Prva strana

U komfornom smeštaju, hotelima sa tri zvezdice, Sokobanja ima 2.500 postelja dok u “Domaćoj radinosti” – apartmanima, sobama I, II i III kategorije, još oko 12.000 postelja, u vilama i kućama za odmor okruženim zelenilom i raznoraznim cvećem karakterističnim za ovo podneblje. Sadržaj Specijalna bolnica Moravica Sunce Zdravljak Banjica Turist Jednokrevetna soba 22 10 5 38 6 Dvokrevetna soba 36 67 85 166 42 25 Trokrevetna soba 17 18 10 17 60 13 Višekrevetna soba 71 15 3 Apartman 3 6 3 6 2 Restoran - - - - Kafe bar - - - - Parking - - - - Garaža - Sala za konferencije - - - Otvoreni bazen - - Sauna - - Ambulanta - - - Butik - Frizer - - Sportsko igralište - Menjačnica - - Telefon u sobi - - - - Televizor u sobi - - - Disko Soba za nepušače - Sef - - Mini bar - PRIVATI SMEŠTAJ U SOKOBANJI * Apartman za 4 zvezdice (četvorokrevetni) Vlasnik: M. Mihailović – Pudar Telefon: 018/831-268 PANSION “PALMA” Ul. 27 Marta 30 Tel./fax +381 18/833-696; 832-096, 063/476-368 Tokom cele godine gostima stoji na raspolaganju 11 komfornih dvokrevetnih i trokrevetnih soba, klimatizovan restoran i letnjom bastom sa 70 mesta. Restoran služi sve vrste hrane kao i specijalitete sokobanjskog kraja. Cena punog pansiona 300,00 dinara.

KULTURNE MANIFESTACIJE U SOKOBANJI

---

Banjsko kulturno leto

Turističko-privredna manifestacija “Sveti Jovan Biljober”

Teniski kamp

estival “Prva harmonika” Jugoslavije

KULTURNO ISTORIJSKI SPOMENICI

Od svih kulturno istorijskih spomenika na području opštine Sokobanja daleko najveći značaj ima Soko-grad. Nastao je u periodu Justinijana (I do VI vek) za odbranu od Avara i Slovena. Pominje se u vreme Stevana Nemanje oko proterivanja bogumila – tada je razaran. Obnovljen, ostaje u sastavu srednjevekovne Srbije do 1413. godine kada ga Bajazitov sin Musa Kesedžija konačno razara. Sam grad sastoji se, u stvari, od dva grada: donjeg, koji je izgradžen samo na mestima lakog prilaza, i gornjeg, koji je na višem vrhu grebena.

U samom centru Sokobanje nalazi se nekoliko kulturno-istorijskih spomenika. Kupatilo “Park”, u kome je i kada kneza Miloša Obrenovića, je muzejske vrednosti i pod zaštitom države. Podigli su ga Turci, na rimskim temeljima, ali je dva puta obnovljeno.
Prvi put ga je obnovio knez Miloš Obrenović, a drugo obnavljanje je bilo posle drugog svetskog rata.

Nasuprot kupatila “Park” je “Milošev konak”, izgrađen za potrebe administracije kneževine Srbije (danas restoran).

Od posebne arhitektonske i kulturne vrednosti je crkva Svetog Preobraženja Gospodnjeg u Sokobanji. Pre oslobođenja od turaka, kako piše u “Spomenici Timočke Eparhije 1834-1934″ Sokobanja je imala bogomolju, sudeći po tome što je imala sveštenika. Godine 1835. podignuta je crkva u Sokobanji od tvrdog materijala uzetog iz Svrljiga od ruševina “srljiškog grada”.

Dvadeset godina kasnije crkva j enapukla, zatim popravljena i najzad “usled trošnosti” srušena. Današnji hram podignut je i osvećen 1892. godine od Mitropolita Srbije Mihaila. Arhitekta je bivsi bečki student g. Ivačković. Stil crkve je srpsko-vizantijski i jedna je od prvih radova pomenutom arhitekte. Nije poznato ko je radio ikonostas, iako je nastao krajem XIX i početkom XX veka. Ako se ima u vidu sredina školovanja arhitekte i stil slikara koji je radio ikonostas, onda se može pretpostaviti da je ikonostas predložio Ivačković.

Zvonara, koja je odvojena od crkve, sagrađena je 1936. godine. Građena je sredstvima i pomoći vernika Sokobanje i okoline.

U crkvenoj porti nalazi se bista Mitropolita Mihajla. On je rođen u Sokobanji 1826. godine. Osnovnu školu je završio u mestu svoga rođenja, a nižu gimnaziju u Zaječaru i Negotinu, posle čega je primljen za redovnog učenika beogradske bogoslovije.

U centru Sokobanje su još dva značajna objekta, nedaleko jedan od drugoga – muzej i biblioteka. Adaptirana zgrada muzeja je skromnih dimenzija, ali dovoljna da svojim sadržajima upotpuni kulturne potrebe meštana i turista. U muzeju se redovno organizuju prigodne izložbe slika, skulptura knjiga ili predmeta i eksponata koji mogu da zadovolje najrazličitija interesovanja. Ispred muzeja je uređen “mini-amfiteatar”, koji se u letnjoj sezoni koristi za pozorišne predstave, književn evečeri ili neke druge manifestacije.

Gradska biblioteka raspolaže sa 30.000 knjiga, ima svoju čitaonicu i video klub, a u ovoj zgradi je i Međunarodni centar za turističku i ekološku dokumentaciju.

U Sokobanji su često boravili poznati književnici i umetnici, a među njima: Branislav Nušić, Stevan Sremac i Ivo Andrić, kojima su Sokobanjčani podigli spomen biste.

Tri spomen-česme su kulturno-istorijski spomenici vredni pažnje: Hajduk-Veljkova česma, česma knjaza Miloša i česma Ljube Didića.

U selu Vrdžma, desetak kilometara od Sokobanje prema Rtnju, nalazi se još jedan spomenik istorijske prošlosti ovoga kraja – Vrmdžanski (Vrmaški) grad. Nema mnogo pisanih podataka o njemu, ali se veruje da je nastao kada i Soko-grad.

Manastir “Jermenčić” na Ozrenu je, takođe, iz starijih vremena. Za njegovo postojanje vezano je predanje da su ga osnovali kaluđeri, Jermeni, koji su pobegli od turske sile.

Dok su Turci opet udarili na manastir i spalili ga, a kaluđeri pobegli u Frušku Goru. Prošlo je mnogo vremena, pa su tek 1870-80. godine neki fruškogorski kaluđeri pitali da li postoji manastir na Ozrenu, svakako misleći na ostatke “Jermenčića”.

ŠETNJA KROZ SOKOBANJU

---

Parkovi Sokobanje su lepo uređeni vrtovi za odmor i oporavak bolesnika i banjskih gostiju. Naše upoznavanje sa zanimljivostima i okolinom Sokobanje počinjemo iz centralnog parka.

Nalazimo se u centru Sokobanje.

Pred nama je staro kupatilo Sokobanje – Park, koje su na rimskim temeljima podigli Turci, a dva puta je obnavljano: prvo u vreme kneza Miloša, a zatim posle drugog svetskog rata. Pod kupolama su dva bazena, ženski i muški i desetak kada. Uz kupatilo je – inhalatorijum Banje, gde se posetioci, po uputstvu lekara, inhaliraju.

Iza kupatila Park pruža se prostran i lepo uređen centralni park Sokobanje, ukrašen cvećem, zelenilom i šibljem, stoletnim platanima i fontanama. U jednom delu je igralište za decu. Kroz park teku dva potoka sa bistrom – hladnom i toplom mineralnom vodom. U potoku sa hladnom vodom mogu se videti i rečni rakovi.

---

POSEBNO PREPORUČUJEMO

---

Zavičajni muzej

Amfiteatar

Restoran “Pećina”

Naš poznati geograd Jovan Cvijić nazvao je Sokobanju i njenu okolinu “srpskom Svajcarskom”.

Sokobanja je prosto prirasla za šumoviti Ozren, pa je mali broj turista koji se neće upitati: kako stići do vrha ove divne planine i čega ima tamo? Izletište Ozren udaljeno je od Sokobanje oko 4 km, a može se stići autobusom, kolima ili pešice. Putniku namerniku nikako se ne može izbrisati iz sećanja vijugavi put koji vodi planinama Ozrena. Na vrhu Ozrena nalazi se Specijalna bolnica za plućne i očne bolesti i tuberkulozu. Lečilište zahvata površinu od 36 hektara, u čijem krugu su igrališta, otvoren bazen i restoran pored malog veštačkog jezera, na samom izvoru reke Gradašnice.

Nedaleko od Specijalne bolnice nalazi se Ozrenska pećina, koja je duga oko 580 metara. Pećina ima 1 dvoranu i 5 galerija, ali još nije uređena za turističko razlgedanje. U pećini su pronađeni ostaci raznih posuda i grnčarija, verovatno iz doba neolita, što ukazuje da su ovde živeli ljudi u najstarija vremena.

Vodopad Ripaljka koga gradi reka Gradašnica, takođe se nalazi nedaleko od ulaza u park Specijalne bolnice. Ovo je jedan od najvećih i najlepših vodopada u Srbiji, jer se voda obrušava sa visine od 11 metara. Vodopad je dobio ime po tome što se u ovom kraju često umesto skočiti kaže – ripnuti.

Samo 2 km prema istoku od Bolnice na Ozrenu nalazi se izletište Kalinovica. To je divno mesto sa bukovom šumom, izvorom hladne vode i restoranom koji radi u toku letnje sezone. Nadomak Kalinovice je Očno odeljenje pred kojim je zaravan koja prosto mami ljubitelje sporta ili one koji vole ručak i odmor u prirodi.

Izletište Lepterija je najbliže Sokobanji, udaljeno je od centra oko 1.500 m, ima izletište, ime čitavog kraja nastalo je od grčke reči “elefterija” što znači – slobodište. Od izletišta Lepterija do starog utvrđenja Soko-grada ili do pećine (sada restoran) stiže se laganim pešačenjem za samo petnaestak minuta.

Oko 2 km južnije od Rtnja nalazi se Vrmdžansko jezero. Često posećuju ribolovci. U centru Vmdže nalazi se Vrmdžanski grad. Sa visoravni na kome je bilo staro utvrđenje pruža se divan pogled na čitavu skobanjsku kotlinu.

Banja Jošanica nalazi se u severozapadnom delu sokobanjske kotline. Udaljena je od Sokobanje 16 km. Ima podataka da su za lekovite izvore znali još Rimljani, a prvi pisani dokument potiče iz turskog perioda. Termomineralni izvori u sektoru ove banje izbijaju na više mesta, ali su glavni locirani na podnožju Belog brega, na oko 50 m od leve obale Jošaničke reke. Ima ukupno 8 izvora od kojih 6 imaju posebne nazive: sumporna, kisela, stomačna, (bela – dva izvora), gvozdena i reumatska voda. Sedmi izvor je označen kao “bazen”, a osmi kao “betonski bazen”. Svi su kaptirani i hidrosistemom razvedeni u dve česme, dva kupališta i dva rezervoara. Banja Jošanica leči: upale bubrega, pesak i kamen u bubregu, čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, oboljenje mokraćnih organa, anemiju, neuroze, kožne bolesti, ekceme itd. Jošanica nema hotel, ali ima restoran za prihvat gostiju i turista. Smeštaj se može obezbediti u lepim i konfornim privatnim domovima. Nedaleko od lekovitih izvora je crkva čije freske, svakako, treba videti.

Bovansko jezero, u klisuri reke Moravice, desetak kilometara od Sokobanje, je veštačka akumulacija u sistemu Morava. Veoma je bogato ribom, pa je, kažu, pravi raj za ribolovce. U letnjoj sezoni na obalama jezera sve je više kupača. Izlet na Bovansko jezero, pecanje, kupanje ili vožnja čamcem, događaji su koji se dugo pamte i prepričavaju.

Izvor reke Moravice, koji je od Sokobanje udaljen 15 km, putem prema Knjaževcu, je izuzetan prirodni fenomen, jer reka nastaje od više izvora koji se ne mogu lako uočiti.

Izleti na Rtanj, na njegov najveći vrh Šiljak (1560) jedna je od najtraženijih uspomena za svakoga koji posećuje ove krajeve. Na južnim padinama Šiljka, u jednoj većoj vrtači, nalazi se Ledenica. Duboka je oko 60 metara i ispunjena ledom koji se u toku leta koristi za pojenje stoke.

Interesantno je videti i Sesalačku pećinu, bogatu stalaktitima i stalagmitima. Nalazi se nedaleko od sela Sesalca.

Dolina Moravice

Jezero na Ozrenu

Vodopad “Ripaljka”

PRVA HARMONIKA JUGOSLAVIJE:

Sokobanja je poznata po festivalu “Prva harmonika Jugoslavije”. To je tradicionalno takmičenje harmonikaša u više kategorija: pionira, juniora, seniora i dueta. Menjali su se organizatori festivala i propozicije, ali je takmičenje uvek privlacilo brojne ljubitelje ovog instrumenta. Skoro svi pobednici i nosioci laskave titule “Prva harmonika Jugoslavije” kasnije su dobro napredovali i postali vrhunski majstori, kao na pr. Branimir Đokić, šef Narodnog orkestra Radio televizije Srbije Miša Mijatović, Bora Dinić, Dragan Stojanović, i dr.

SAKUPLJAČ NARODNIH UMOTVORINA

U Muževcu selu petnaestak kilometara udaljenom od Sokobanje prema Rtnju živeo je Nikola Pavlovic. Ovaj seljak i narodni pevać bio je odan tradicionalnoj pesmi. Znao je oko 500 izvornih pesama, bajalica, anegdota i priča iz sokobanjskog kraja. Divno je pevao pa je oko 40 pesama snimio sa orkestrom Radio Beograda.

MINI MUZEJ U DUGOM POLJU

Sveta Stanojlović u Dugom Polju ima veoma zanimljivu i vrednu zbirku starih predmeta iz ovog kraja. Vlasnik je ponosan na sve eksponate u svom mini muzeju, a zanimljive su i priče kako ix je nabavljao.

SVIRAČI NA LEJKAMA

U selu Nikolincu formiran je orkestar svirača na čudnom i sasvim neobičnom instrumentu – LEJKI (u ovom kraju naziva se i – čaša). Orkestar sastavljen od 5-6 seljaka veoma uspešno interpretira srpsku izvornu muziku. Nastupao je na nekoliko domaćih festivala narodnog stvaralaštva i izazvao veliko interesovanje.

RTANJSKI CAJ:

Kuriozitet ovog kraja je i “rtanjski čaj”. To je retka biljka koja raste na padinama Rtnja. Njeno igličasto lišće, pa i čitavo stablo, koristi se za kuvanje čaja. Meštani ga u zimskim mesecima rado piju – da li zbog lekovitosti, arome, ili zbog priča da povećava potenciju kod muškaraca?

PIJAVICE ZA LEČENJE I IZVOZ:

U Niškom istorijskom arhivu se nalazi pisani dokument da je sokobanjski srez sredinom XIX veka ubirao prihode od prodaje gmizavaca, odnosno davanja u zakup bara u kojima se legu pijavice. Pijavice su u to vreme čak bile i roba za izvoz, a svaka je stajala jedan talir. Pijavice su u Sokobanji bile na visokoj ceni i zbog toga sto su korišćene za lečenje.
LEKOVITO BILJE U OKOLINI SOKOBANJE

---

Na prostorima Rtnja, Ozrena i Device raste “muški” rtanjski samonikli čaj i još dvesta vrsta već nadaleko poznatog lekovitog bilja sa ovog područja. Oko tri stotine beraca “rascvetalih livada” zna kad se šta bere i kako suši i kolika je dobit kad prodaju “darove prirode” u otkup privatnom preduzecu “Adonis”. Komponente za čajeve iz “Adonisa” odlaze u Nemačku, Francusku, Makedoniju i Kanadu.

---

Golub Radovanovic: Venac od bilja u narodnom verovanju

---

Apotropajska moć venaca od bilja prisutna je od iskona do današnjih dana u narodnom verovanju. Dok veliki broj biljaka narod upotrebljava, pored ishrane i za lečenje raznih bolesti spravljanjem napitaka, melema i obloga, venci od bilja štite od demona, vampira i drugih zlih sila ili doprinose zdravlju u kući, berićetu u polju, stoci u toru, štite od uroka, daruju plodnost, vraćaju ljubav.

Pripremanje i pravljenje – “vijanje” venaca, često je praćeno uzgrednim radnjama, pesmom, bajanjem i slično, na mestima specijalno određenim za tu priliku: na bunaru, na izvoru, na raskršću, uz ognjište, na drvljaniku, na njivi koja se posledja žanje.

U selima sokobanjskog kraja, u mnogim običajima, venac se zadržao kao svojevrstan simbol, ali je objasnjenje na pitanje “zašto je to tako” veoma šturo – “tako se valja”. Šire objašnjenje i pravi značaj kod mnogih običaja je potpuno izostao.

Vrnjačka Banja se nalazi u centralnoj Srbiji, 200 km južno od Beograda, na 43^o 37′ severne geografske širine i na 20^o 54′ istočne geografske dužine.
Banjsko naselje se nalazi na blagim obroncima planine Goč na nadmorskoj visini od 220 do 300 metara.

U Vrnjačku Banju može se stići: Asfaltnim putem preko Kraljeva (25 km) gde se put spaja sa Ibarskom magistralom; Preko Pojata (75 km), gde se put spaja sa autoputem E-5 Beograd – Niš – Istambul, odnosno Atina; Železnicom (lokalna stanica Vrnjaci) na pruzi Beograd – Ćuprija – Kruševac – Kraljevo; Avionom, domaći i međunarodni aerodrom u Beogradu (200 km) i Nišu (120 km).

AUTOPREVOZ VRNJAČKA BANJA

Iz:	Polazak	Iz:	Polazak
Sombora	08oo	Kragujevca	1230, 1345, 1450, 1930
Subotice	0645	Vranja	0930
Novog Sada	0845, 1015, 16,30	Nisa	1120
Kikinde	1215	Đakovice	0615
Zrenjanina	0700	Prizrena	1000
Beograda	0815, 0900, 1030, 1200, 1400, 1700, 1800	Prištine	0830, 1200
Smedereva	1215	K. Mitrovice	0900, 1245
Požarevca	1300	Ljubljane	1800
Svilajnca	1400	Maribora	2000

INFORMACIJE I REZERVACIJE

Novi Sad	021/57-751	Vrnjačka Banja	036/661-373, 661-035, fax: 661-036
Beograd	011/659173	Kraljevo	036/334-754

	Klima Vrnjačke Banje je umereno kontinentalna, izmenjena lokalnim uslovima.
	Srednja godišnja temperatura je 10,6oC, a prosečna relativna vlažnost vazduha 73,7%.
	Srednji vazdušni pritisak u letnjim mesecima je blizak godišnjem proseku – 990 milibara.
	Prosečna godišnja oblačnost iznosi 55%. Najveći broj dana u godini ima umerenu oblačnost.
	Srednja visina padavina u dužem nizu godina iznosi 1038 milimetara.
	Zahvaljujući okolnim uzvišenjima, Banja je zaklonjena od jakih vetrova. Oko 170 dana u godini je bez vetra.

Vlasinska površ obuhvata prostor oko Vlasinskog jezera i planine Čemernik i Besnu Kobilu. Planine su zaobljenih temena i sa blago nagnutim stranama, što je pogodno za brojne smučarske staze za rekreativno ili takmičarsko skijanje.
Snežni pokrivač se zadržava na Vlasini od početka decembra do kraja marta.
Za smučare je obezbeđen smeštaj u hotelu “Vlasina” i motelu “Jezero”.

Пензенский областной театр “Кукольный дом” принял участие в XVI Международном фестивале театров кукол, прошедшем в Сербии в городе Суботица. Театр выступил со спектаклем “Зимняя сказка” в постановке заслуженного деятеля искусств России Владимира Бирюкова.

На фестивале, проводившемся в форме конкурса, были представлены 20 театров из 18 стран мира. Международное профессиональное жюри вынесло свое решение о присуждении призов актерам Пензенского кукольного театра “Кукольный дом” в номинациях “Лучший режиссер” и “Лучший актерский ансамбль”.

www.tatar-inform.ru

Goč je planina sa pogodnim terenima za skijanje. Donjega s emože doći sa raznih strana, ali su dva puta za preporuku:
- od Kraljeva preko Kamenice do vrha Dobre Vode,
- od Vrnjačke Banje preko Stanišanca do Brusa.
Na padinama Goča nalaze se uređeen dve staze i uspinjača.
Gostima su na raspolaganju hotel “Dobre vode”, “Beli izvor” i “Cvetna dolina”.

Crni vrh (1,043) nalazi na deset kolimetara od Bora. Tokom zime je bogat snežnim pokrivačem. Uređeni su tereni za smučanje i ski-liftovi. Smeštaj je obezbeđen u motelu “Crni vrh” i planinarkom domu.

1. Položaj, klima, saobraćajne veze
Planina Zlatibor blago zaobljenih visova, sa najvišim vrhom Tornikom (1.496 metara) nalazi se u jugozapadnom delu Srbije, na 200 km od Beograda. Na visini od 1.000 m na najlepšem šumovitom delu visoravni zvanom Palisad, nalazi se turistički planinski centar Zlatibor i specijalni zavod za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju oboljenja tireoidne žlezde “Zlatibor”, poznat i kao “Čigota”.
Klima Zlatibora ima odlike umereno-kontinentalne i subplaninske klime. Leta su umereno topla, a zime umereno hladne. Jesen je toplija od proleća, oblačnost umerena. Ima prosečno 95 snežnih dana u godini. Snežni pokrivač dostiže debljinu od 60 cm, pa su pogodni uslovi za zimske sportove.
Do Zlatibora se može doći:
- asfaltnim putem – nalazi se na magistralnom putu koji vodi od Beograda – preko Podgorice ka Jadranskom moru;
- železnicom – železnicka stanica Užice (24 km) od Zlatibora na pruzi Beograd – Bar;
- avionom – aerodrom Beograd (230 km) i Ponikve (42 km).

2. Prirodni lekoviti faktori
Zbog umerene klime Zlatibor je od davnina poznat kao planina pogodna za odmor, oporavak i lečenje. U prirodne lekovite činioce ubrajaju se veoma čist i suv vazduh, nizak vazdušni pritisak i bogato ultraljubičasto zračenje.

3. Medicinske indikacije:
Oboljenja tireoidne žlezde. Oboljenja koja su vezana za ili su nastala kao posledica oboljenja tireoidne zlezde (kardio vaskularni poremećaj, metabolički poremećaj, poremećaj digestivnog trakta, pseudoneurastenični sindrom).
Kontraidikacija: Akutna infektivna oboljenja.

4. Način lečenja
Medicinski stručnjaci preporučuju Zlatibor, pre svega onima koji imaju oboljenja tireoidne zlezde, a takođe i iscrpljenim i nervno prenapregnutim osobama, malokrvnima, asmatičarima i onima koji imaju blaža srčana oboljenja.
Najbitnije je da boravak u specificnim klimatskim uslovima Zlatibora bude što duže, što veoma efektno deluje na obolele osobe (prema napred navedenim indikacijama), kao i u cilju prevencije i rehabilitacije.
Specijalni Zavod raspolaže timom lekara specijalista i terapeuta, kao i najsavremenijom opremom za dijagnostiku, lečenje i rehabilitaciju.
Dijagnostika uz primenu radioizotopa i najsavremenije tehnologije, kinezi-terapija, hidroterapija, elektroterapija, sportsko-medicinska terapija, ultrazvuk, elektrostimulacija, radna terapija, edukacija pacijenata.

5. Smeštaj
- Hotel Mona
- SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ŠTITASTE ŽLEZDE I BOLESTI METABOLIZMA
- Hotel Vis
- Hotel President
- Hotel Olimp
- Centar za rekreaciju radnika LOVAC
- Hotel Palisad
- CMC CLUB SATELIT
- Odmaraliste TAXI PETROL
- Vila Simic

- Kuća Vesne Belcevic

* Vila Zora
* Apartmani Stamatovic
* Apartmani Knezevic
* Apartmani Acimovic
* Vila Pina
* Zlatiborska Jezera
* Vila Stakic
* Vila Darik

* Vila Mina
* Vila Romantika
* Casaresidenziale
* Vila Dubravka
* Vila Pedja
* Vila Una
* Vila Zlata
* Vila Zlatiborski biser
* Vila Rajevac
* Apartmani Lekic
* Dabic
* Smestaj Zunic
* Vila Sport Trim

6. Informacije
webmaster@turizam.co.yu

Varoš 1910.godine
Malo je sacuvanih narativnih izvora stare Bajine Bašte.

U prijatnom susretu sa varošicom na Drini, austrijski putopisac Feliks Kanic iznosi svoje impresivno videnje, krajem 19. veka: “Ime je dobila (Bajina Bašta) prema spahiji Bajinu, a leži, okružena kultirama kukuruza, duvana i voca, u suncanom Bušinskom polju na visini 250 metara i naoko deluje vrlo prijatno. Tu uspeva najbolji duvan u Srbiji. Sa crkvom Sv. Ilije, osvecenom 1893. godine dobila je lep centar sa svojih 118 kuca, kod kojih crvena opeka potiskuje drvo. One se grupišu oko velikog trga, zasadenog hrastovima i jabukama, na koji izlaze cetri glavne ulice. Na tom trgu je mala mesna škola; simpaticna zgrada sreske uprave i karantinska stanica nalazi se u ulici koja vodi prema Drini…”

Bajina Bašta kroz istoriju
Na mestu današnjeg grada u tursko vreme postojalo je selo Pljeskovo. U oslobodenoj Srbiji kneza Miloša Obrenovica, a prema hatišerifu od 1833. godine, iseljava se muslimansko stanovništvo iz krajeva oko Drine i odlazi u Bosnu. Predlogom ministarstva unutrašnjih dela, Državni savet 1858. godine donosi odluku da administrativni centar sreza racanskog bude u Bajinoj Bašti, umesto u Rogacici. Prolazeci kroz ovo mesto 1862. godine Milan Đ. Milicevic je zapisao: ‘Mesto je ovo osobito lepo. Ovde je odobreno da se zida varoš. Tu je sreska kancelarija i nekoliko meana i ducana. No, dok se ne bi prolaz otvorio na racanskoj karauli, gde je nekad i bio izmedu Srbije i Bosne i kuda je najkraci put izmedju Užica i Sarajeva, teško da ce se ovo mesto podici’

Privredni i društveni razvoj varošice usporen je 60-ih godina XIX veka, posebno posle ukaza kneza Mihajla od 16. juna 1866, po kojem se Bajinoj Bašti oduzima status varošice, cemu se protivi mesno stanovništvo.

Knez Milan Obrenovic je 15. septembra 1872, ukazom, ponovo uvrstio Bajinu Baštu u red varošice kneževine Srbije. Otvara se prva pošta i telegraf (1881.) pocinje sa radom carinarnica, grad se podiže i razvija po urbanistickom planu, što skupa dovodi do veceg priliva stanovništva. Broj stanovnika od 1864. do 1910. povecao se sa 374 na 1306. Racani daju znacajan doprinos u oslobodilackoj borbi 1876. – 1878. Kada je Srbija stekla nezavisnost na Berlinskom kongresu. I naredni ratovi, Balkanski i I svetski (1912-1918) uzeli su sa ovog prostora 302 života, pala za nezavisnost i slobodu Srbije.

Formiranje kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca – Jugoslavije, Bajina Bašta nastavlja sa razvojem. Elektrifikacija 1928, bolnica 1930, eksploatacija šuma, duvana, izgradnja osnovnih škola na teritoriji opštine, podiže se životni standard i obrazovni nivo stanovništva. Pred II svetski rat grad dobija vodovod i pokaldrmisane ulice.

Dogadaji koji su obeležili svetsku istoriju u periodu 1939. Do 1945, odrazili su se i na ovaj prostor dobijajui formu gradanskog rata i oslobodilacke borbe protiv okupacionih vlasti. Pocetkom oružanog otpora protiv okupatora, na ovom prostoru od formira se Racanska ceta koja je od 3. do 23. Avgusta 1941. Godine narasla na vojnu formaciju od 62 borca. Prva slobodna teritorija u porobljenoj Evropi – “Uzicka republika” donela je, prvo, oslobodenje Bajine Bašte, mada privremeno. Na ovom prostoru formiraju se prvi NOO. Tokom rata okupatorski teror, posebno 1943. od strane Bugara odneo je stotine žrtava medu civilnim stanovništvom. U sklopu završnih operacija oslobodenje zemlje septembra 1944. godine, NOVJ oslobada ovaj prostor.

Nova etapa u istoriji Bajine Bašte zapocinje posle oslobodenja 1945. Godine kada grad privredno jaca dobijajuci moderan izgled. Brojni spomenici materijalne I duhovne kulture svedoce o istoriji ovog kraja, dugo je 5000 godina. Do danas su sacuvano tragovi iz praistorijskog perioda, ostaci anticke kulture, kao I znacajan srednjevekovni kulturno-istorijski spomenik – Manastir Raca.

Autor:
Andjelic Lazar,prof.

---

Dogadaji iz istorije Bajina Bašte
Evo nekih zanimljivih prica iz prošlih vremena:

• o mostu na Drini,
• o kafanama,
• o duvanu,
• o prvom autu,
• o videlu iz Perućca i
• o humanoj zeni iz Škotske.

Slike iz pošlosti Bajina Bašte
Ovde mozete naci neke slike stare Bajine Bašte:

Rudnik se nalazi na 100 km južno od Beograda u srcu Šumadije. Na planini se nalazi 8 vrhova preko 1.000 m od kojih najviši ima 1.132 m. Planina je obrasla pretežno listopadnim drvećem čije se bogate šume spuštaju do samog naselja u čijoj urbaniozvanoj sredini živi oko 2.000 stanovnika.

Zbog svojih izuzetnih klimatskih uslova (velika osunčanost tokom godine, sveža vazdušna strujanja, visoka jonizacija vazduha, nezagađena prirodna sredina) još 1922. godine Rudnik je bio proglašen za vazdušnu banjuformiranjem akcionarskog društva.
Zahvaljujući izuzetoj šumovitosti, prirodnim stazama zdravlja, planinskim transverzalama i blizini velikim gradovima. Rudnik je pogodan za razvoj letnjeg i zimskog zdravstvenog, školskog, sportskog ili lovnog turizma.

Rudnik je bogat istorijskim i arheološkim spomenicima i nalazištima, manastirima iz srednjeg veka u srcu planine, mineralanim vodama specifičnog sastava, očuvanim i bogatim biljnim i životinjskim svetom i atraktivnim prirodnim celinama i raritetima.

Geografski položaj

---

Jednu od najatraktivnijih planina u kompleksu Valjevskih predstavlja Rajac. Ova planina, koju su stari putopisci zbog lepote njene prirode protkane šumarcima i cvetnim livadama nazvali RAJEM NA ZEMLJI nalazi se u severozapadnom delu Srbije, u blizini živopisnog gradića Ljig. Iako manje visine, ova planina svojim, prirodnim i antropogenim turističkim vrednostima, a pre svega ambijentalnim kvalitetima i položajem ima sve uslove da se razvije kao drugi po rangu centar Valjevskih planina. Najbliže veće gradsko naselje i veza Suvoborskog Rajca sa svetom, Ljig, nalazi se na prometnoj Ibarskoj magistrali. Preko Ljiga Suvoborski Rajac povezan je sa Beogradom (90 km), Valjevom (50 km), Gornjim Milanovcem (45 km) i ostalim većim gradovima naše Republike, kao potencijalnim turističkim disperzivima.

Suvoborski Rajac zahvata delove triju opština – Ljiga, Mionice i Gornjeg Milanovca.

Tako sa severne strane Rajca nalazi se veće selo Slavkovica, koje pripada opštini Ljig i od koga je udaljeno 12 km. Ono svojim položajem i razvijenošću ima sve uslove da postane glavni pristupni centar iz pravca Beograda, posebno stoga što se iz Slavkovice veoma brzo stiže do samog vrha Rajca asfaltnim putem u dužini oko 6 km.

Sa zapadne strane, na putu koji preko Suvobora vodi prema Čačku je selo Planinica, koje pripada opštini Mionica.

Sa južne strane selo Gornji Banjani predstavlja pristupni punkt Rajcu iz pravca Gornjeg Milanovca.

Na raskrsnici ovih puteva i sa obećavajućom razvojnom perspektivom na ovim prostorima moguće je razvijati različite vidove turizma. Pre svega sportsko-rekreativni, boravišni, manifestacioni i seoski turizam. Bogatstvo prirodnih i antropogenih turističkih motiva upravo čini osnovu ovakvih planova budućeg razvoja.

Kako stići do Rajca

---

Do planine Rajac se stiže iz više smerova, ali se za motorizovane putnike preporučuju dva:

• preko Ljiga, za putnike od Beograda, Valjeva…
• preko Gornjeg Milanovca i Gornjih Banjana za one koji dolaze od Čačka, Kraljeva…

Putnici koji koriste sredstva javnog saobracaja obično idu preko Ljiga. Ibarskom magistralom idu veoma često autobusi velikog broja prevoznika (2-5 na sat). Iz Ljiga saobraćaju lokalni autobusi do Slavkovice sa sledećim voznim redom:
- Polasci: 10:00, 13:50, 15:20, 18:30 (Prevoznik: “Lazarevac-prevoz”)
- Polasci: 7:10, 14:20 (Prevoznik “Strela-Ljig”)
Do zapadnog dela Rajca saobraća lokalni autobus do sela Ba, sa sledećim redom voznje:
polasci: 6:00, 10:00, 13:30, 15:20, 18:30 (Prevoznik “Lazarevac-prevoz”)

Istorijski razvitak

---

U periodu pre Prvog svetskog rata u predelu rajačke zaravni postojala je jedino zadužbina – Rajačka česma. Sada je ona u sredistu turističkog naselja, a i onda je bila čvoriste oveće teritorije iz koje se i oko koje se okupljalo domicilno stanovništvo. Predeoni živalj je tu rado dolazio kako u vreme ondašnjih kosidbenih moba, tako i o verskim praznicima i pazarima.

Brojni tadašnji posedi, na kojima se nije kosilo, ponajviše su služili za ispašu stoke koja je iz podrajačkih sela isterivana na ovu površ. Zato su s kraja XIX i početkom XX veka ovde građena improvizovana skloništa. Ali, bilo je i onih kojima su bila nepodesna ovakva seozonska prebivališta, pa su pristupili gradnji objekata od čvrstih materijala. Prve takve kuće u blizini Rajačke česme 1910. godine sagradili su Ikonići iz istoimenog zaseoka ovećeg sela Slavkovice, koje se nalazi podno Rajca udaljeno 12 km.

Upravo na ovim prostorima vođena je jedna od najčuvenijih bitaka u vreme Prvog svetskog rata – Kolubarska. Istorijski značaj i vojno-strategijsko rešenje ove bitke predmet su izučavanja u stranim vojnim školama. Adekvatno osmišljena prezentacija uz ostatke nekadašnjih rovova i upotpunjavanje kompletnog istorijskog sadržaja ove bitke predstavljala bi sigurno zanimljiv turistički motiv, a svakako bi obogatila sadržaj boravka turističkih posetilaca.

Suvoborski Rajac je svojom lepotom oduvek privlačio brojne zaljubljenike prirode. Upravo su entuzijasti planinarskog društva “Pobeda” bili glavni inicijatori ubrzanijeg razvoja ovog prostora. Izgradnja planinarskog doma “Čika Duško Jovanović” bilo je jezgro oko koga se formirao sadašnji turistički centar. Ova prvobitna osnova gradnjom dodatnih turističkih objekata najčešće odmarališnog tipa, širila se prostorno. Danas ovde postoji savremeni turistički centar sa brojnim smeštajnim objektima i pratećim sadržajima neophodnim za zadovoljenje potreba turističkih posetilaca, koje Rajac privlači lepotom svoje prirode.

Reljef

---

Na ovom prostoru zastupljeni su i brojni površinski oblici kraškog reljefa, koji se jasno uočavaju u odnosu na okolni teren. Najzastupljenije su vrtače koje su ili razbacane bez reda, ili grupisane u nizove. Pored njih nailazimo i na niz manjih skrašćenih dolina. A kao najveći i najizrazitiji kraški oblik javljaju se uvale kojih ovde ima 3 – Polog, Gukovice i Dobra voda, u kojoj se nalazi i istoimeni izvor. Bogatstvo geomorfoloških oblika, raznolikost formi predela izuzetno povoljno deluju na čoveka i u njemu izazivaju raznovrsna osećanja. široko otvoreni predeli, daleke vizure izazivaju osećaj smirenosti i opuštenosti, a posebno osećaj slobode. Upravo je to i bio razlog da se o Suvoborskom Rajcu i govori kao o “omiljenom planinskom svratištu” ili “dražesnom izletištu”.

Podzemni kraški oblici zastupljeni su jamama i pećinama, kojih na ovim prostorima ima ukupno 12. Za njih je karakteristično da se javljaju samo u istočnom i zapadnom delu, dok ih u središnjem nema. U proseku na 1 kvadratni kilometar postoji po jedan speleološki objekat. U istočnom delu se nalazi 6 objekata i to tri pećine – Mala Bezdan (najveći speleološki objekat na Rajcu), Iljkača, Đurina crkva i 3 jame – Velika Bezdan kod spomenika, jama na livadi i jama sa pločom. Svi ovi objekti nalaze se u neposrednoj blizini planinarskog doma. U zapadnom delu je takođe pronađeno 6 objekata. Od toga su 4 pećine – Velika i Mala pećina u Brezacima, Stepanovića pećina i pećina na vrelu Ljiga. Druga dva objekta su jame na Gučevu i na Umci.

Geološku građu Rajca čine mahom flisne stene i ostali gornjekredni sedimenti. Severna strana Rajca ograničena je strmim krečnjačkim odsecima. Uočljive su eruptivne stene, a iznad njih su škriljci i peščari. Južnu stranu Rajca čine serpentini jurske starosti. Sam vrh Rajca je kupasto krečnjačko uzvišenje. Karstifikacija je ovde čest proces. Litološki sastav, čistina i kristaličnost krasa variraju, a njegovi slojevi znatno su poremećeni, izrasedani i disecirani brojnim pukotinama.

---

Republički zavod za zaštitu prirode Srbije zaštitom je obuhvatio širi prostor Rajca, odnosno grupu uzvišenja, zaravni i kraških depresija između Lipova na istoku i Gučeva na zapadu, kao i padine strmog odseka kojim se ovaj uzdignuti teren spušta prema selima Lalinci, Slavkovica i Ba. Južna granica zastićenog prostora ide razvođem slivova Kolubare (Ljiga) i Zapadne Morave, tako da se celokupna zaštićena površina, koja iznosi oko 1200 hektara nalazi na teritoriji opštine Ljig. Na ovom prostoru zabranjene su građevinske, zemljane i druge aktivnosti, seča šume, eksploatacioni radovi širih razmera, menjanje kultura livada i pašnjaka u druge kulture, unošenje stranih vrsta drveća i slično. Ovim merama pokušava se maksimalno očuvanje izuzetnog ambijenta i sprečavanje njegove eventualne degradacije.

Klima

---

Podneblje Suvoborskog Rajca ima odlike “blaže subalpske” klime. Sa stanovišta turističke vrednosti klime u prvom redu dolazi do izražaja njena zdravstveno-rekreativna komponenta. Stimulativno dejstvo klime omogućava oporavak i revitalizaciju i pogoduje lečenju bolesti pluća, disajnih puteva, neurovegetativnih poremećaja, stanja rekonvalescencije uopšte i jačanju čitavog organizma.

---

Temperatura vazduha
Za prikaz toplotnog stanja nekog prostora kao najreprezentativniji pokazatelj uzima se srednja mesečna i godišnja temperatura. Ona je pre svega rezultat opštih radijacionih i cirkulacionih procesa i neznatno se menja od godine do godine.

Srednje mesečne i godišnja temperatura vazduha u °C

Mesec	I	II	III	IV	V	VI	VII	VIII	IX	X	XI	XII	Godišnja
Temperatura	-1,4	-0.4	3,2	9,3	13,4	17,1	19,0	20,0	15,8	10,9	5,9	1,0	9,5

Temperatura vazduha u toku letnjih meseci kreće se od 14 do 17 C a u zimskim od O do 3 C. Srednja maksimalna temperatura dostiže 20 C na Rajcu i to u avgustu. Prosečne letnje temperature (za mesece VI,VII i VIII) su 18,7 C, a prosečne jesenje (za mesece IX,X i XI) 8,4 C. Prolećne temperature iznose 8,8 C. Ovakva temperatura u prolećnom periodu uslovljena je većim uticajem zapadnih i severnih vetrova, kao i otapanjem snežnog pokrivača na okolnim planinama. Jesen je toplija od proleća za 2-3 C. Septembar je topliji od maja za 5 C, a oktobar od aprila za 1 C. Poslednji jesenji mesec novembar topliji je od prvog meseca proleća, marta za 3 C. Ovi podaci ukazuju da je moguće produženje letnje turističke sezone posebno u septembru i oktobru. Sa temperaturama iznad 10,0 C ima oko 6 meseci godišnje na Rajcu.
Srednja minimalna temperatura vazduha iznosi -8,8 C na Rajcu. Najniža temperatura je zabeležena Rajcu 24.I 1963. godine (-20,4 C). U toku godine prosečno na Rajcu javi se oko 38 dana sa temperaturom nižom od 0 C. Ovih dana najviše je u januaru (Rajac ima 14,3 dana sa temperaturom nižom od 0 C). U zimskim mesecima ovih dana ima na Rajcu 32,3 (29,1%). Počev od marta do oktobra nema ledenih danana Rajcu te ovaj period traje 7 meseci. Najveći broj mraznih dana na Rajcu iza januara (19,9) ima decembar (14,5 C). Na Rajcu ima ukupno 46,2 mraznih dana, što čini 76,6% ukupnog njihovog broja.
Na Rajcu je dana sa temperaturom od 20,1 do 25,0 C bilo prosečno 33,6 godišnje. Letnji dani imaju prosečnu čestinu od 86,5 dana godišnje i javljaju se od marta do novembra.

---

Oblačnost

Maksimalna oblačnost je u decembru (7,7), a najmanja u avgustu (3,8), dok godišnja ne prelazi šest desetina pokrivenosti neba. Oblačnost u letnjim mesecima pokazuje minimalne vrednosti (avgust 3,8). Srednja godišnja oblačnost iznosi 5,7. U odnosu na jesenje, prolećni meseci se odlikuju nešto većom oblačnošću. Amplituda maksimalne i minimalne oblačnosti iznosi 3,9 za Rajac. Najkišovitiji meseci nemaju visoke srednje mesečne vrednosti oblačnosti, što ukazuje da se padavine u njima izlučuju u vidu kratkotrajnih pljuskova. Godišnji tok srednje mesečne oblačnosti poklapa se sa srednjim mesečnim temperaturama, te najhladniji meseci u godini imaju i najveću vrednost oblačnosti. Srednja mesečna oblačnost u proleće iznosi 5,9, najmanju vrednost ima jesen (5,3) a potom leto (4,4).

Podaci ukazuju da na Rajcu letnji meseci imaju i najveći broj vedrih dana – 29 dan, ali isto tako i jesenji meseci, što omogućava produženje turističke sezone. Najmanji broj vedrih dana na Rajcu imaju decembar, februar, novembar. Najveći broj tmurnih dana imaju na Rajcu zimski meseci, dok jesenji imaju manje tmurnih dana od prolećnih meseci.

---

Padavine

Ukupna godišnja količina padavina iznosi za Rajac 884 mm. Maj je najvlažniji mesec u toku godine, Rajcu padne 137 mm padavina. Prosečna količina padavina u periodu maj-juli prelazi 100 mm i sa gledišta turističkog boravka ovo nije najpovoljniji momenat, tim pre što i avgust ima znatnu količinu padavina. Od maja do avgusta, izluči se skoro polovina ukupne godišnje količine taloga. Proleće se odlikuje većom količinom padavina od jeseni, jer je u periodu maj-jun dejstvo barometarskih depresija najizraženije. Najsuvlji mesec je februar, kada se padavine izlučuju uglavnom u vidu snega i kada padne četiri puta manje padavina u odnosu na najvlažniji mesec. Obrazovanje jesenjih kiša je prouzrokovano vetrovima sa jugozapada koji donose vlagu sa Sredozemlja.(146)

Posmatrajući količinu padavina moglo bi se zaključiti da leto predstavlja vlažniji period godine. Međutim, iako se tada izluči veća količina padavina, leto je ipak godišnje doba sa najvećim brojem sunčanih dana. Veća količina padavina uslovljena je povremenim prodorima vlažnih vazdušnih masa i to su mahom kratkotrajni pljuskovi. Ovakav način izlučivanja padavina ne predstavlja smetnju turističkom boravku, već letnjim danima donosi osveženje i rashla|uje vazduh.

Visina padavina na Rajcu

Meseci	I	II	III	IV	V	VI	VII	VIII	IX	X	XI	XI	Godišnje
Visina padavina (mm)	59	44	64	81	137	109	108	72	66	48	71	71	884

Februar ima manje dana sa snežnim pokrivačem (6,6) u odnosu na mart (8,5). Prve obilnije snežne padavine su u decembru. Najveći broj dana sa snežnim pokrivačem ima januar 22,2, mesec sa najvećim brojem dana sa snežnim padavinama. Snežni pokrivač traje od druge polovine decembra do prve polovine marta 62,9 dana na Rajcu. Stanje je me|utim, nepovoljnije na Rajcu, s obzirom da je dužina trajanja snežnog pokrivača manja. Debljina snežnog pokrivača 46 cm na Rajcu. Maksimalna visina snežnog pokrivača na Rajcu 1969. godine (88 cm).Prosečna visina snežnog pokrivača na Rajcu iznosi svega 20 cm, pa možemo konstatovati da postoje minimalni uslovi za razvoj skijaških sportova.

---

Vetar

Na Rajcu je dominantniji južni, a najre|e duva severoistočni vetar (17 dana, 1,3 bofora). Na Rajcu su tišine skoro tri puta re|e nego na Divčibarama, na primer, što ukazuje da su na ovim prostorima prisutna stalna vazdušna strujanja.

Hidrografija

---

Hidrografske odlike Rajca su posledica geološkog sastava i tektonskog sklopa, a izražene su rekama, izvorima i potocima. Kroz Rajac protiču dve veće reke – Dičina (Velika i Mala) i Slavkovačka reka, koja se sa svojim mnogobrojnim pritokama uliva u Bašku reku i zajedno obrazuju reku Ljig. Ove reke imaju najveći potencijal u proleće i jesen, a tokom leta se dešava da neki potoci čak i presuše.

Još od starih vremena na glasu je dobra pitka voda koja izbija sa izvora zvanog Istočnik na 659 m nadmorske visine u dnu manjeg prirodnog useka. Ovaj Istočnik je bio kaptiran stublinom sve do 1892. godine kada je podignuta individualna zadužbina poznata kao rajačka česma. Istočnik je oslonjen na 12 m dug potporni zid. Isti je kao i njegov fundament, od klesanih kvadara kamena peščara. Na čeonom delu Rajačke česme iznad samoizlivajuće kamene lule urezan je natpis.

Prostor Rajca snabdeva se vodom uglavnom sa Milanovog izvora, koji je udaljen 1 km od Planinarskog doma, te je blizina doma uticala da se najpre od njega izvede voda. Njom je kasnije počelo napajanje okolnih novosagrađenih kuća za odmor i rekreaciju.

Od svih izvora Rajca središtu turističkog naselja najbliži su Veliki i Mali Jovanovac. Kako pripadaju povećem izvorištu oni se nalaze na maloj udaljenosti. To su stalni i ujedno najizdašniji izvori na ovoj zaravni, jer su u vezi sa obilnom izdani. Locirani su na 300 m od Rajačke česme u pravcu jugozapada.

A na petnaestak minuta hoda šumskom stazom nalazi se na dodiru krečnjaka i peščara izuzetno atraktivan slap.

Treba još pomenuti Kojića česmu koja se nalazi na dodiru krečnjaka i konglomerata i koja se snabdeva vodom koja neprestano ističe. Za nju se tvrdi da ima najlepšu i najhladniju vodu na ovom prostoru.

Biljni i životinjski svet

---

Rajac poseduje karakterističnu biogeografsku raznovrsnost. Očuvani pejsazi, širina horizonta sa mnoštvom livada i proplanaka su samo jedan od elemenata te raznovrsnosti. Visoke šume, uglavnom četinari, čine posebnu vrednost. Neki vegetacioni tipovi se vezuju za doline i padine, a drugi za površi i padinske strane, dok se u najvišim predelima javlja visoka planinska vegetacija. Preovlađuju šume bukve, hrasta, breze, jasena, cera, a u najvišoj zoni se nalaze četinari sa jelom i borom kao glavnim predstavnicima. Bogate i raznovrsne šume i proplanci ispresecani su čistim potocima i rečicama. Ističu se površine sa sočnom planinskom travom. Upravo bogatstvo livadskih površina i čini osnovu održavanja već tradicionalne turističke manifestacije pod nazivom “Kosidba na Rajcu”.

Na rajačkim livadama raste i veliki broj lekovitih biljaka.

Raznovrsna divljač (fazan, srndać, lisica, divlja svinja, zec, grlica i dr.) predstavlja posebnu prirodnu vrednost, a istovremeno i veoma atraktivan turistički motiv.

Kosidba na Rajcu

---

Ova manifestacija, proistekla iz narodne mobe, organizuje se svake godine u prvoj nedelji po Petrovdanu. Glavna atrakcija je međunarodno takmičenje kosaca. U programu su i izložba savremene poljoprivredne mehanizacije (sa demonstracijom rada) i kulturno-zabavni program. Ova manifestacija traje tri dana. Detaljnije informacije mozete dobiti elektronskom poštom na adresu: kosidba@ljig.org.yu.

Planinarse staze

---

Preko suvoborskog Rajca prolaze dve planinarske transverzale i to:

Ustanička transferzala R Srbije, koja planinskim vencem vodi od Avale do Gučeva iznad Banje Koviljače. Ima 21 kontrolnu tačku, a obilazak se dokazuje fotografijama. Na području Rajca se nalaze tri kontrolne tačke ove transverzale: Čika Duškov dom (spomenik Suvoborskoj bici), planinarska kuća “Dobra voda” i Mokra pećina na Ravnog gori. Bliža obaveštenja se mogu dobiti u Planinarskom savezu Srbije, Dobrinjska 11, Beograd, (pp 4), tel.: 011/642-065.

Čika Duškove Rajačke staze – kružni planinski put sa 14 kontrolnih tačaka, posebno označenih na karti. Obilazak se dokazuje otiskivanjem metalnih žigova, koji se nalaze zabetonirani na kontrolnim tačkama, u transverzalni dnevnik. Dnevnik i sve bliže informacije se mogu dobiti u P.D. “Pobeda”, Mačvanska 8, Beograd, tel.: 011/455-781.

Smeštajni objekti

---

Rezervišite on-line smeštaj na Rajcu

---

Planinarski dom “Čika Duško Jovanović”

Na planini Rajac nalazi se Planinarski dom “Čika Duško Jovanović”, sagrađen 1952/53. godine od strane planinarskog drustva “Pobeda”. Kapacitet doma je 70 ležaja. Dom raspolaže sa 20 dvokrevetnih soba (jednom velikom sobom od 20 krevata) i sopstvenim restoranom. Kupatila su zajednička.

Rezervacija smeštaja na adresu: Planinarsko društvo “Pobeda”, Mačvanska 8, Beograd 11000, tel.: 011/455-781. Ishrana se može dobiti u domu. Rezervacija ishrane na telefon: 014/80-006.

---

Odmaralište Poštanske štedionice

Objekat Poštanske štedionice, izgrađen i skladno ukomponovan u jedinstvenu celinu sa domom ima kapacitet od 35 ležaja. Sobe su dvokrevetne sa kupatilima. Rezervacije soba na adresu: Poštanska štedionica, 27. marta 71, 11000 Beograd, tel.: 011/322-1986. Ishrana je organizovana u istom objektu.

---

Odmaralište REIK-a Kolubara

Odmaralište REIK-a Kolubara se nalazi u živopisnoj šumi pored planinarskog doma. Ceo kompleks se sastoji od 15 bungalova sa po tri kreveta, kuhinjom, kupatilom, upravnom zgradom i terenima za sport (košarka, rukomet i mali fudbal ). Rezervacije smeštaja na telefon: 014/85-200. Ishrana se može naručiti u planinarskom domu i u poštanskom odmaralištu.

---

Dom izviđača

---

Dom Izviđačkog saveza Srbije. Nalazi se u neposrednoj blizini Planinarskog doma.
Može da primi oko 50 posetilaca.
Bliže informacije na telefon: 014/80-174

---

Privatni smeštaj

Domaćinstvo Gorana Daničića

Uslužni objekti

---

|Benzinske pumpe | Prodavnice | Novine | Pošta | Radnje za popravku vozila

---

Kafana

Jedina kafana (“Kod Gorana”) na Rajcu nalazi se 200 m od Planinarskog doma. Uz osvežavajuća pića ovde se može i ručati. Muzika je obezbeđena za vreme kosidbe na Rajcu.

Telefon 014/80-080.

---

Benzinske pumpe

Najbliže benzinske pumpe se nalaze u Ljigu (12 km). Putnici koji dolaze iz pravca Beograda i Valjeva mogu koristiti pumpe u Ljigu. Benzinska pumpa kod hotela “Ljig” je snabdevena svim vrstama benzina, nafte i rezervnim delovima za automobile. Tel.: 014/85-381.

Na benzinskoj pumpi kod autobuske stanice u Ljigu mogu se dobiti sve vrste benzina i nafte, naduvati gume i kupiti rezervni delovi za automobile. Tel.: 014/85-052.

Putnici koji dolaze od Gornjeg Milanovca mogu natočiti gorivo na Beopetrol-ovoj pumpu u Štavici. Tel.: 014/89-598.

---

Prodavnice prehrambene robe

U neposrednoj blizini planinarskog doma nalazi se mali kiosk u kome se mogu kupiti najneophodniji prehrambeni artikli.

U Slavkovici se nalaze prodavnice mešovite robe.

---

Gde kupiti novine

Dnevne novine se mogu nabaviti u Slavkovici. Veći izbor dnevnih novina i periodičnih listova može se kupiti u Ljigu.

---

Pošta

Na Rajcu ne postoji mogućnost direktnog telefoniranja preko govornice. Postoje telefoni u smeštajnim objektima. Najbliža pošta je u Slavkovici.

VODIČ ZA ŠKOLSKE EKSKURZIJE Zahvaljujući izuzetnim prirodnim odlikama Rajac je veoma pogodan nastavni poligon za izvođenje nastavne prakse iz velikog broja predmeta. Tu pre svega treba ubrojati sledeće: Geologija Geomorfologija Hidrologija karsta Klimatologija Pedologija Kartografija Turizmologija Biologija biljnih zajednica Farmakognozija Istorija Rajac se nalazi na 90 km od Beograda i 160 km od Novog Sada, što ga čini veoma privlačnim za organizovanje nastavne prakse za studente sa naša dva najveća univerzitetska centra. Geografsko istraživačko društvo je izabralo Rajac za jedan od svojih nastavnih poligona za osposobljavanje svojih članova za istraživački rad. Naselja u neposrednoj okolini Rajca Belanovica Gornji Milanovac Ljig Moravci Savinac Slavkovica Struganik BA U mestu BA nalazi se crkva Sv. Ilije i spomen ploča iz I svetskog rata. BANJA VRUJCI Banja Vrujci nalazi se na putu Mionica-Ljig u dolini rečice Toplice među obroncima Maljena i Suvobora. Lekovita topla mineralna i radioaktivna voda (27° C), veći broj otvorenih i zatvorenih bazena čine turističku ponudu ove Banje. Voda se koristi za kupanje i piće, a moguće je lečenje i radioaktivnim blatom. U praksi je provereno da se u Vrujcima uspešno leče sve vrste reumatičnih oboljenja, hronična oboljenja ženskih polnih organa, rekonvalescencija, malokvrnost i slično. BELANOVICA Belanovica se nalazi na ušću istoimene reke u Kacer, 18 km od Ljiga. Naselje se razvilo na mestu nekadašnjeg turskog hana. Crkvu i školu ovo mesto dobilo je 1864. godine, a status varošice 1904. godine. Izgradnjom hotela “Kačer” “B” kategorije sa 36 ležaja mesto je dobilo novu šansu u razvoju turizma. Turističku ponudu upotpunjuju prodavnice, dobro snabdevena pijaca, zdravstvena stanica, pošta. Reka Kačer bogata je ribom, a okolina Belanovice lovnom divljači. GORNJI MILANOVAC Nekad Despotovica, po rečici kraj koje je građen. Ovaj naziv grad je zadržao do 1859. godine. Tada je ukazom kneza Miloša dobio svoj današnji naziv u spomen na kneževog brata Milana. Gornji Milanovac se nalazi u južnoj podgorini planine Rudnik. U novije vreme ovde se naročito razvija industrija i poljoprivreda. Tokom Drugog svetskog rata ovde su vođene izuzetno teške borbe, te je grad skoro u potpunosti bio razrušen. Na uzvišenju kraj grada pod nazivom Brdo mira, nalazi se spomenik vojnicima Crvene armije, učesnicima u oslobođenju grada od okupatora u Drugom svetskom ratu, kao i spomenik jugoslovensko-norveškog prijateljstva. LJIG Nalazi se u živopisnoj dolini, na istoimenoj reci, na nadmorskoj visini od 152 m. Sa Beogradom (90 km) povezan je Ibarskom magistralom. Privredni je, kulturni i administrativni centar istoimene opštine. Na površini od 279 kvadratnih kilometara locirano je 26 naseljenih mesta. Razvio se u ataru sela Gukoši kao drumsko naselje oko istoimene reke, po kojoj je i dobio ime u drugoj polovini XIX veka. Za varošicu je proglašen tek 1922. godine. Naselje se brže razvijalo od kada je kroz njega prošla železnička pruga od Lajkovca za Gornji Milanovac. Stanovništvo se pretežno bavi poljoprivredom, trgovinom, ugostiteljstvom i turizmom. Ljig sa okolinom spada u izuzetno atraktivne predele u Srbiji sa mnogobrojnim uslovima za razvoj turizma. Pronalaskom termomineralnih voda (32,7° C) i dogradnjom pratećih objekata Ljig se pretvara u savremeno opremljen banjski centar. Primenjuje se hidroterapija, elektroterapija, kineziterapija i slično. Indikacije zapaljenski reumatizam, reumatoidni artritis, degenerativni reumatizam, artroze, spondiloze, diskopatije, psihogeni reumatizam, oboljenja perifernih krvnih sudova, posttraumatska stanja i dr. Smeštaj i ishrana – u hotelu “Ljig” B kategorije sa 104 ležaja i 500 sedišta u sali i letnjoj bašti. Autokamp kraj Ibarske magistrale. Motel u Ljigu sa 30 ležaja i 300 sedišta u restoranu, poznat po nacionalnim specijalitetima. Mogućnost privatnog smeštaja. U sklopu turističkog naselja bazen olimpijskih dimenzija. Brojni restorani, prodavnice, servisi. MORAVCI U Moravcima je crkva, na mestu gde su se nalazili konaci Hadži-Ruvima i Hadži-Đere, poznatih ličnosti sa kraja XVIII i početka XIX veka. SAVINAC Grob Mine Karadzić, najmlađe i najslavnije kćerke Vuka Karadžića nalazi se u mestu. SLAVKOVICA Slavkovica je naselje poluzbijenog planinskog tipa u kome se nalaze javne, administrativne zgrade – škola, pošta, prodavnice i brojne kafane i kafići. U Slavkovici se nalazi crkva sv. Preobraženja sagrađena 1875. godine, u kojoj su ikone na drvetu rad dokmirske škole iz 1820. godine. U zaseoku Ikonić, na oko 2 km od centra sela nalazi se manastir posvećen Vavedenju Presvete Bogorodice, zadužbina kralja Milutina. U njemu su pronađeni sarkofazi despota Đurđa Brankovića i njegove žene Jerine. Ostavši u narodnom poimanju u ruševinama, ista se još uvek naziva Crkvina. Do zanimljivih ostataka ove crkve iz turističkog naselja na Rajcu se dolazi jednočasovnim pešačenjem. SRUGANIK U Struganiku se nalazi rodna kuća vojvode Živojina Mišića koja predstavlja memorijalni kompleks istorijsko-etnografskog karaktera. Postava se sastoji iz dva dela, istorijskog i etnoloskog. U sobnim prostorijama je tematska postavka koja prikazuje ličnost Živojina Mišića u kontekstu istorijskog zbivanja krajem prošlog i početkom ovog veka, s akcentom na one događaje u kojima je vojvoda odigrao značajnu ulogu. Tako su hronološki prezentovani njegovo rođenje i školovanje, uz istorijat porodice Mišić, njegova vojna karijera u balkanskim ratovima za nezavisnost, Prvi svetski rat sa posebnim osvrtom na Kolubarsku bitku, zatim njegova bolest, poslednji dani i najzad priznanje i doprinos vojnoj nauci.

---

Radnje za popravku vozila

U Ljigu postoji veliki broj radnji za sve vrste popravki vozila.

---

Мокра Гора – небольшой поселок рядом с границей Сербии и Боснии. Он расположен приблизительно в 250 км от Белграда, на вершине горы по имени Мечавник, что означает “метельник”, в переводе с сербского. В начале 1900-х, там была построена железнодорожная линия, которая соединила Белград с Мокра Гора, и почти все жители деревни, благодаря тому, нашли тогда там работу

Об этой узкоколейке, которая называется “Шарганская восьмерка”, отдельный разговор. Дело в том, что она имеет форму восьмёрки. Трасса парового поезда была пущена по ней в эксплуатацию ещё в 1925 году, и связала два города: Ужице в Сербии и Вишеград в Боснии. Ее закрыли в 1974 году, восстановили в 1999 году, и теперь трасса имеет длину 13,5 км. Разность высот, преодолеваемых поездом, составляет 300 м.

Чуть подальше от железнодорожной станции, на Мокра – Горе, известный кинорежиссер Эмир Кустурица построил свой поселок “Дрвеноград”. На вершине горы, уже издалека видна похожая на пожарную вышку башня с крестом на крыше. Рядом небольшая церковь и около дюжины деревянных домов. Дорогу к вершине горы можно найти, спросив у местных, где живет Эмир Кустурица. Его здесь знает каждый, даже те, кто не видел ни одного его фильма. Режиссер, чьи фильмы “Андерграунд”, “Аризонские мечты”, “Черный кот, белый кот” стали религией, и который сам все еще утверждает, что родился нигде, то бишь, в бывшей Югославии, снял здесь свой новый фильм “Жизнь как чудо”.

Златибор – климатический курорт – оазис спокойствия и здоровья. Гора Златибор, высотой 1496 метров, расположена 230 км к югу от г. Белграда, 309 км от Адриатического побережья. Своему названию гора обязана специфическому и единственному виду хвойных деревьев –«золотому бору». Идея строительства здравницы на Златиборе появилась в конце 19 века, когда специалистами белградского Бальнеологического института и зарубежными медицинскими исследователями было установлено, что особая “роза ветров” распускается именно здесь, над Златибором, атмосферное давление является исключительно благоприятным; весь центральный плато своим географическим расположением закрыт от ударов холодных ветров, что в сочетани смешения горной и медитеранской воздушных струй создают этот специфический микроклимат, обладающий лечебными свойствами.

Данная идея была реализована во второй половине двадцатого века совместными усилиями врачей, климатологов и архитекторов, которые на основании результатов всех исследований сделали выбор в пользу данного месторасположения.

Благодаря уникальному климату Златибор провозглашен терапевтическим местом для лечения острых и хронических заболеваний дыхательных путей, щитовидной железы и анемии всех видов. Пребывание на Златиборе рекомендуется и в период выздоровления после инфекционных болезней и хирургических вмешательств.

В середине 18 века было замечено благотворное действие климата Златибора на уменьшение главных симптомов гиперфункции щитовидной железы. Благодаря этому факту на горе Златибор воздвинута уникальная здравница, приоритетной деятельностью которой является лечение морфо-функциональных изменений щитовидной железы, а также реабилитация пациентов с заболеваниями щитовидной железы.

Результаты лечения были несравнимо лучшими по отношению к ранее проводимой только медикаментозной терапии, благодаря чему Институт «Златибор» стал уникальным центром для лечения заболеваний щитовидной железы на Балканах.

Кроме того, Златибор является популярным местом для рекреации и отдыха, где каждый найдет занятие по душе – будь-то рыбалка, верховая езда, купание на реке Камишини, “живая” этно деревня, посещение православных манастырей Милешево и Рача, собирание целебного растения нетронутой природы или просто наслаждение плавной беззаботностью златиборского дня, дегустируя местное домашнее вино.

Горнолыжный центр “Яхорина” – один из популярных курортов международного уровня, расположен неподалеку от Сараево, был местом проведения Олимпийских игр в 1984 году. Климатические условия и состояние снежного покрова предоставляют возможность кататься на лыжных трассах высокого качества в период с середины декабря по апрель. Снежный покров достигает 1 м.
Трассы различной протяженности и сложности. Есть как для начинающих, так и для профессиональных горнолыжников. Для акклиматизации не требуется времени и кататься можно с первого же дня.
Курорт обладает разнообразными возможностями для отдыха и занятий спортом (плавательные бассейны, тренажерные залы, бильярдные залы, рестораны с европейской и национальной кухней, дискотеки).

Копаоник с 25 подъемниками – один из самых крупных в числе 20 горнолыжных курортов Сербии, существовавших до гражданской войны в Югославии. Это современный и прекрасно спроектированный центр с хорошим снегом. Его популярность среди лыжников Западной Европы связана с редким сочетанием высококачественной инфраструктуры, красот природы и низких цен Восточной Европы.
Трассы включают сертифицированные FIS трассы супер-гиганта, слалома-гиганта (“Duboka”), слалома (“Gobelja”). Большой выбор возможностей размещения на горе, бесплатный ski bus связывает основные станции. Есть освещенные трассы для ночного катания
Cамый большой горный массив в Сербии, национальный заповедник, один из самых популярных зимних курортов Югославии.
Здесь проводятся международные соревнования по горным лыжам, что говорит о высоком уровне технической оснащенности и качестве трасс

Курорт представляет условия для лыжников разной степени подготовленности, от новичков до корифеев. Но если даже вас не привлекают крутые склоны, скучать вам не придётся. Отели Копаоника – современные туристские центры, приспособленные для самого комфортабельного отдыха. Бассейны и спортивные залы, рестораны национальной и европейской кухни, дискотеки и ночные клубы позволяют каждому найти занятие по душе. Любители истории смогут посетить знаменитые древние монастыри Жича и Студеница, а для поклонников музыки и шумных празднеств проводится фестиваль “Коп-Фест”.
Для детей работают аттракционы и детские дискотеки, опытные тренеры научат вашего ребёнка кататься на лыжах, а аниматоры присмотрят за ним и не дадут скучать.
Копаоник в цифрах
• Копаоник расположен на 290 км южнее Белграда.
• Количество солнечных дней в году примерно 200.
• Туристский сезон продолжается 150 дней.
• Высота курорта 1770 м над уровнем моря.
• Самая высокая вершина 2017 м над уровнем моря.
• Толщина снежного покрова с декабря по март составляет в

Природные условия и оснащенность курорта отвечают самым высоким требованиям, поэтому Брезовица имеет ранг международного уровня. На курорте все предусмотрено для удобства отдыхающих.
Горнолыжный центр Брезовица находиться на северо-западной стороне Шар горы – одного из национальный парков Сербии, на высоте 900-2500 м над уровнем моря. Всего в 60 км от аэропорта в Скопле и на том же расстоянии от аэропорта в Приштине вы попадете в величественный край покрытых вечным льдом вершин, горных озер и альпийских лугов.
Уникальный горный климат с его кристальным воздухом, солнечными днями и свежими ночами делает курорт прекрасным местом для отдыха и занятий спортом. На высоте 2500 м практически не бывает пасмурных дней, солнце светит 2176 часов в году, и, что смогут оценить любители горных лыж, снег лежит 280 дней в году, с декабря по март его высота составляет в среднем 120 дм.

Сербия является одной из редких стран Европы и мира, в которой имеют место все лечебные факторы: вода, грязи, газ и воздух. Такое богатство и более 1.000 лечебных минеральных источников сделали из Сербии оазис здоровья в Европе. Многие горы в Сербии славятся как климатические центры, а самые важные: Златибор, Златар, Дивчибар.

Поездка на бальнеологические и климатические курорты Сербии поможет вам укрепить свое здоровье, снять стресс, повысить иммунитет. Первые курорты строили здесь еще римляне 2000 лет назад, о чем свидетельствуют остатки римских бань. Сегодня в Сербии насчитывается 22 курорта. Наличие богатых источников термоминеральных и минеральных вод, благоприятный климат, превратили Сербию в оазис здоровья. В вашем распоряжении медицинские центры, оснащенные специальным оборудованием для профилактики и лечения заболеваний и специалисты разных медицинских профилей высшего уровня квалификации.

Чертов город
Туристическая организация общины Куршумлия сообщила, что природный памятник Чертов город (Ђавоља варош ) в данный момент занимает первое место в конкурсе на семь природных чудес света. По словам директора Туристической организации Радована Танасковича они надеялись выйти в финал конкурса, но уже через несколько дней вышли на первое место. “Мы обрадованы таким быстрым успехом и считаем, что это лучший способ продемонстрировать все возможности туризма в Сербии”,- заявил Танаскович.
Чертов город находится в 30 км к юго-востоку от Куршумлии между селами Зебице и Джаке на высоте 660-700 метров над уровнем моря и представляет собой 202 земляные фигуры, высотой от 2 до 15 метров и шириной до 3 метров, образовавшиеся при эрозии земли.

ВОЛШЕБНАЯ ГОРА
Гора Златибор находится в 230 км к югу от Белграда и в 309 км от Адриатического побережья, на высоте 1000 м . над уровнем моря. Преимущество Златибора в том, что он расположен вблизи транспортных путей, и поэтому добираться до него легко и просто. Климат умеренно континентальный с элементами субгорного. Особенность климата в сочетании горного и морского воздуха. Количество солнечных дней в году – 200.
Природные лечебные факторы: чистый воздух обогащен озоном, благоприятное атмосферное давление, обогащенное ультрафиолетовое облучение.
Программа красоты и избавления от лишнего веса
«ЧИГОТА»: антропометрическое измерение, биохимическую диагностику, низкокалорийное питание, физические упражнения, плавание, быстрая ходьба, ознакомление со значением здорового питания и рекреации.
Программа лечения и активного отдыха.

НИШКА БАНЯ
Находится в 250 км от Белграда и 10 км от города Ниш, у подножья горы Коритник, на высоте 250 м над уровнем моря. Курорт, известный со времен правления римского императора Константина (306 – 307 гг.), первого правителя в Европе, который принял христианство. Он родился в летней резиденции Медияна, которая находилась вблизи лечебных источников. С тех пор немало людей побывало на этом курорте, многое изменилось, но лечебные свойства воды остались неизменны. Это место привлекательной гармонии. Здесь Вы найдете тишину и спокойствие, а в ближайшем городе Ниш – развлечения и разнообразную культурную программу.
Институт “Нишка Баня” является современным оздоровительным и научно-исследовательским учреждением в области ревматологии и кардиологии; специализированного восстановления; физической медицины и ортопедии. Это преподавательская база Медицинского факультета Университета г. Ниш.
Профиль лечения: основное направление – предотвращение, лечение и восстановление ревматических и сердечно-сосудистых заболеваний. В институте имеется современное оборудование для неагрессивной диагностики, лечения и восстановления ревматических и сердечно-сосудистых заболеваний, современное оборудование для хирургического лечения в области ортопедии:
магнитно-резонансный сканер для исследования периферийных участков;
ультразвуковой аппарат для общего исследования сердца;
аппарат Доплера для измерения периферийного кровообращения;
эргометр;
24-часовой электрокардиомониторинг;
круглосуточное измерение кровяного давления;
система гемодинамического исследования сердечно-сосудистой системы AVL ;
лаборатории;
аппарат ядля прямой диагностики сердца – коронарография;
рентген и т.д.
Климат: умеренно континентальный с малым количеством осадков, малой облачностью, отсутствием сильных ветров, изобилием солнечных дней (2000 часов в году).
Природные лечебные факторы: два источника термоминеральных вод, один с температурой 36°-39°С, второй источник холодной воды с температурой 17°С; лечебная грязь; газ радон.

СОКО БАНЯ
Находится в восточной Сербии, 234 км от Белграда и 60 км от города Ниш, на склонах гор Озрен и Ртань и берегах реки Моравицы, на высоте 400 м над уровнем моря. Оздоровительный центр по профилактике, лечению и реабилитации неспецифических заболеваний легких. Является научно-преподавательской базой Медицинского факультета в г. Ниш. Центр оснащен современным оборудованием, рентген-кабинет, лаборатория, отдел для респираторной и общей локомоторной реабилитации, организован полуинтенсивный уход, что дает возможность быстрого установления диагноза и обеспечивает успешное лечение.
Современная диагностика включает ЭКГ, спирометрию с бронходилетаторным испытанием, Body – test , KPV , анализ газов в крови, биохимическое и микробиологическое исследование, аллергическое исследование, рентгеновский диагноз. Терапевтическое отделение: ручной массаж, подводный массаж, парафинотерапия, ингаляция радоновой водой с лекарствами или без лекарств, респираторная терапия, гидротерапия, кислородная терапия, локомоторная физиотерапия.
Заболевания дыхательных органов детей и взрослых (бронхиальная астма, обостренный и хронический бронхит, бронхоэкстазы, эмфизема, синусит)
Ревматические заболевания
Посттравматические состояния
Хронические гинекологические заболевания
Невралгии, радикулиты, неврозы
Стресс синдром и менеджерская болезнь
Психическое и физическое истощение
Легкие формы гипертензии

Копаоник
Копаоник – самый большой горный массив в Сербии, национальный заповедник, один из самых популярных курортов экс-Югославии.
Здесь проводятся международные соревнования по горным лыжам, что говорит о высоком уровне технической оснащенности и качестве трасс. Курорт предоставляет условия для лыжников разной степени подготовленности, от новичков до корифеев.
Но даже если вас не привлекают крутые склоны, скучать вам не придется. Отели Копаоника – современные туристские центры. приспособленные для самого комфортабельного отдыха. Бассейны и спортивные залы. рестораны национальной и европейской кухни, дискотеки и ночные клубы позволяют каждому найти занятие по душе. любители истории смогут посетить знаменитые древние монастыри Жича и Студеница, а для поклонников музыки и шумных празднеств проводится фестиваль “Коп-Фест”. Для детей работают аттракционы и детские дискотеки, опытные тренеры научат вашего ребенка кататься на лыжах, а аниматоры присмотрят за ним и не дадут скучать.

Черногория
Прекрасная страна, которая по праву считается экологическим заповедником Европы. Великолепные пляжи, национальные парки, удивительная природа, чистейшее море, интереснейшие экскурсионные программы, вкуснейшая недорогая еда, замечательные вина, удивительно гостеприимные люди, которые вдобавок ко многим своим достоинствам обладают еще и совершенно потрясающим чувством юмора. Но черногорцы еще и наиболее близки к нам по мироощущению, характеру и менталитету. Это объясняется тем, что подавляющая часть населения исповедуют православие. Кстати, одна из самых популярных поговорок у черногорцев: “Нас и русских – 300 миллионов…” .
Одним из важных вопросов, который возникает в момент решения о варианте типа размещения на курортах, является выбор между отелем и виллой.
Отели:
год от года в Черногории развивается туристическая индустрия после долгих лет застоя. Развитие идет довольно быстрыми темпами, особенно заметно по отелям, которые перешли в частную собственность.
Виллы:
данный вид размещения очень популярен в Черногории и является хорошей альтернативой отелям. Как правило, это 3-5ти этажные здания, не имеющие прилагающей территории, со стандартными номерами и аппартаментами, оборудованными кондиционерами и всем необходимым для комфортного отдыха. Некоторые виллы предлагают питание на базе завтрака. Просьба обратить особое внимание, что многие виллы расположены в удалении от моря на расстоянии от 300 м и дальше.

Будва
Будва – самый популярный город черногорского туризма. Здесь есть практически все: дискотеки, множество ресторанов и баров, казино, спортивные площадки, теннисные корты, это место идеально подойдет для любителей активного и веселого отдыха.
Жизнь не умолкает здесь ни на минуту, улицы города никогда не безлюдны. Самое привлекательное – многочисленные пляжи протяженностью в несколько километров, лучшие из которых: Славянский пляж и Могрен – настоящий подарок природы.
Старый город Будва, окруженный крепостной стеной XV века, является историческим центром курорта. Здесь множество музеев с уникальными экспозициями, где выставлены работы художников со всего мира, церковь Девы Марии, построенная в IX веке, и древние монастыри.
В многочисленных ресторанах предлагаются блюда национальной и европейской кухни. Среди наиболее популярных мест следует отметить следующие рестораны: “STARI GRAD”, “GALEB”, “CHINESE RESTAURANT”, “PORTO”; кафе-бары: “PICASO”, “PUSHKIN”, “INGLISH PUB”; дискотеки: “TROCADERO”, “RAJ”, “RAFAELO”. Будва еще и культурный центр, летом сюда съезжаются известные местные и европейские исполнители классической музыки, и жизнь города превращается в пышный, красочный фестиваль музыки и танцев.