Генеральный спонсор МО "ОСДЕА"- Совместно Югославско-Украинская компания "Юг-Укр-Контракт"

ЗАЯВЛЕНИЯ

ВСТУПИТЬ В ОСДЕА

ПУБЛИКАЦИЈЕ О СРПCКОJ ДИJАСПОРИ

НАША ДИАСПОРА В РОССИИ

МЕРОПРИЯТИЯ

ОСНОВНО НА СРПСКОМ

КОНТАКТЫ

Istrazivanja o Srpskoj dijaspori

C Users D49C1 AppData Local Temp Plugtmp-8 Plugin-Report Omnibus+Dijaspora TNSMediumGallup Januar 2012 (1)

Sramota koja je trajala četiri dana ostavlja tragove za buduće naraštaje “Skupština dijaspore kao španska serija”

Sramota koja je trajala četiri dana ostavlja tragove za buduće naraštaje

Skupština dijaspore kao španska serija

Gledao sam emisiju "Srbija na vezi" na RTS-u večeras (četvrtak 7 juli) i ono što su podpredsednici Skupštine dijaspore i Srba u regionu, gospođa Violeta Brakus i gospodin Milisav Aleksić, kao i pomoćnik ministra Srećkovića gospodin Miodrag Jakšić govorili, ne uklapa se u ono čemu sam ja prisustvovao, video i doživeo tokom tih dana rada Skupštine.

Nije mi ni jasno zašto je u emisiju, u kojoj se govori o radu i zasedanju Skupštine, telefonom uključena iz Amerike gospođa Mirjana Samardžija, iz Kongresa srpskog ujedinjenja, kada ona nije ni bila prisutna na zasedanjima sednica Skupštine u Beogradu. Ali, bez obzira na to, kao delegat ispred Srpskog saveza iz Švedske, dužan sam da upravi Saveza podnesem korektan izveštaj o dešavanjima tokom održavanja Skupštine dijaspore.

Pre početka rada Skupštine, kontaktirao me je Nikola Todorović, delegat iz Slovenije, sa molbom da se sretnemo veče pre zasedanja kako bismo razmotrili "šta i kako dalje…"

Utorak 5 jul

U Klubu književnika oko 19 časova, sastali smo se, pomenuti delegat iz Slovenije Nikola Todorović, Mirjana Lazić delegat iz V. Britanije, Ana Milošević delegat iz zemalja BeNeLuksa, Violeta Brakus delegat iz Švajcarske, Dragan Milovanović i Saša Stojanović delegati iz Australije, Jasmina Wellinghof iz Amerike i moja malenkost (Srđan Mladenović).

Razgovarali smo (i dogovoril se) o tome da pokušamo da izmenimo najavljeni sutrašnji dnevni red. Diskusija je pokazalo da su svi nezadovoljni. Mirjana Samardžija je poslala neke predloge preko Jasmine Wellinghoff, ali je odlučeno da se prihvate predlozi koje sam ja izneo.

Zaključili smo da ne može da se prihvati zapisnik od prošle sednice, s obzirom na to da je falsifikat.

Predlog je bio da se sastavi komisija koja će da sagleda dešavanja na prošloj sednici i da se prema stenogramu sastavi zapisnik koji je prihvaćen od svih prisutnih. Taj predlog nije došao na dnevni red tokom zasedanja, jer nismo imali mogućnosti da razgovaramo o zapisniku sa prethodne sednice.

Posle izveštaja predsednika (saznali da će se njegov izveštaj uglavnom odnositi na dešavanja u Rumuniji) predložićemo da se ne razgovora o izveštajima koje su delegati poslali, već samo o radu predsedništva Skupštine u protekloj godini i MZD.

KSU je forsirao da se na tom sastanku dogovorimo da Violeta Brakus i Nikola Todorović budu u novom predsedništvu, a Ana i ja smo bili protiv, jer smo smatrali da je važnije da se izmeni poslovnik o radu. Dogovorili smo se da predložimo sledeći dnevni red:

Dnevni red:

• Usvаjаnje dnevnog redа

• Usvаjаnje Zаpisnikа sа prethodne sednice Skupštine;

• Izveštаj Predsednikа (Predsedništvа) Skupštine dijаspore i Srbа u regionu;

• Diskusijа

• Izveštаj Ministаrstvа zа dijаsporu, odnosno Ministаrstvа verа i dijаspore, između dve sednice Skupštine – ministаr verа i dijаspore, mr Srđаn Srećković;

• Diksusijа

• Glаsаnje o poverenju Predsedništvu Skupštine

• Pаuzа

• Izmene i dopune Poslovnikа

• Izveštаji Sаvetа Skupštine dijаspore i Srbа u regionu (Izveštаj podnose izvestioci);

• Diskusijа

• Pаuzа

• Definisаnje Predlogа Akcionog plаnа zа period 2011/2012

• Ručаk

Sreda 6 juli

Glasanje na Skupštini dijaspore

Premijer Cvetković je otvorio zasedanje, potom je govorio ministar Ivica Dačić, da bi se posle toga su se povukli u drugu prostoriju i nisu čuli šta smo mi, delegati, imali da kažemo. Takođe su od osoblja MZD iz sale isterani novinari koji su bili prisutni. Time su, po mom i po shvatanju drugih delegata, uveli tajnu sednicu, bez da smo mi delegati dali pristanak za rad koji je daleko od usvojenih principa i zakonskih obaveza o transparentnom radu.

Konstatovano je da radu Skupštine prisustvuje 37 delegata. Ne znam da li je među prisutnima bilo onih kojima mandat počinje da važi tek od 2012 godine. Nažalost, ovo je propust na koji nismo ukazali. Sve se odigralo brzo, jer su premijer Cvetković i ministar Dačić odmah uzeli reč i otvorili Skupštinu.

Bila je burna diskusija oko dnevnog reda i trajala je više od sat vremena. Na kraju je usvajana tačka po tačka. Prihvaćene su sve predložene tačke, osim one koja je po mnogima najvažnija: glasanje o poverenju, ili nepoverenju, predsedništvu Skupštine.

Predsedavajući Gvozdenović je preskakao usvojeni dnevni red, tako da se o zapisniku sa prethodne sednice nije ni raspravljalo… Ovo je neshvatljivo i neprihvatljivo jer je zapisnik sa prošlogodišnjeg zasedanja Skupštine, dokazano, falsifikovan. Dovoljan je samo podatak da je na tom konstitutivnom zasedanju bilo verifikovano 49 delegata (mada po zakonu Skupština ima 45), a u zapisnik su, kasnije, ubacili i imena još dva delegata, što je ukupno 51 delegat.

U svom izveštaju predsednik Gvozdenović je uglavnom govorio o njegovim aktivnostima u Rumuniji, objasnivši da se dva puta sreo sa ministrom Srđanom Srećkovićem. Posle njegovog izlaganja ministar Srećković je odmah uzeo reč i time je nestalo mogućnosti da se raspravlja o izveštaju. Srećković je rekao da Skupština nije mesto gde će neko da leči svoju frustraciju, i bilo je očigledno da se ta neumesna i neosnovana opaska ministra odnosila na nas koji smo pokušali da sprečimo da se preskaču tačke i redosled usvojenog dnevnog reda, odnosno one tačke koje nisu odgovarale predsedništvu.

Posle Srećkovića sam se javio za reč i, pola u šali pola ozbiljno, pitao koja je tačka na dnevnom redu i da li će predsednik Skupštine Gvozdenović da podnese izveštaj o radu Skupštine. On se iznervirao i rekao da mogu sam da tumačim kako ja to želim, da li je njegov izveštaj bio kao predsednika Skupštine ili kao delegata iz Rumunije. Kritikovao sam njegov (ne)rad i on mi je, opet iznerviran, upadao više puta u reč dok sam govorio. Gvozdenovića sam kritikovao što se o Drugom zasedanju Skupštine nije prvo konsultovao sa delegatima. Pitao sam da li je tačno da se on sam, tokom godinu dana, sreo sa ministrom dva puta i da li je to sve što je uradio u ime Skupštine dijaspore. Naveo sam primere gde je loše radio, kao što sam i ukazivao u mejlovima koje sam mu slao između dve Skupštine. Ali uglavnom sam govorio o njegovom izveštaju i zašto ga nije ranije poslao delegatima, kako bi mogli da se upoznamo sa napisanim u njemu pre Skupštine, da ne gubimo vreme. Od predsednika Gvozdenovića nisam dobio ni jedan odgovor, već samo drske upade i prekidanja dok sam govorio.

Ministru Srećkoviću sam postavio više pitanja, a ni on, tokom cele sednice, nije odgovorio ni na jedno. Podsetio sam ga i da je pre par godina, kada je kao ministar posetio naš Savez u Štokholmu, obećao da će dati otkaz svakom zaposlenom u MZD koji ne odgovara na pitanja, a da on sada ne odgovora na pitanja koje sam mu postavio u ime organizacije čiji sam delegat. Poznato mi je da ni drugi delegati nisu dobili odgvore na, od njih, postavljena pitanja.

Ukazao sam na činjenicu da Strategija nije usvojena u skladu sa zakonom, jer Skupština dijaspore nije usvojila taj dokument na nekoj sednici, već su neki od delegata samo davali svoje predloge za izradu Strategije putem e-mejla. Podsetio sam ga i da je neosnovana njegova izjava o nekim udruženjima čija je imena čitao u parlamentu Srbije, kada je bila diskusija o Zakonu za dijasporu pre par godina, kao navodno organizacije koje su mu dale podršku. Pitao sam ministra da li je tačno da je MZD učestvovalo u akciji za skupljanje novca za Kraljevo od jedne organizacije iz Australije. Ovo je važno, jer je apel i poziv za uplate slat u ime Skupštine dijaspore, i sa logom MZD a od najavljenih milion dolara za Kraljevo, na račun te jedne organizacije je stiglo samo nekoliko hiljada!? Koliko je koštalo štampanje vizitkarti za delegate? Koliki je budžet Skupštine dijaspore i da li je MZD platilo nekim delegatima putovanja za dolazak na Skupštinu? Ministar je, bez da je odgovorio na jedno jedino pitanje, posle kratkog vremena napustio salu, i više se tog dana nije pojavljivao.

Na moje direktno pitanje Predsedništvu, kada će nam se ministar obratiti i da li će odgovoriti na postavljena pitanja, gospodin Miodrag Jakšić, koji je sedeo pored predsedavajućeg Gvozdenovića, rekao je da je ministar poručio da mu se sakupe sva pitanja i da će on odgovoriti na njih na kraju sednice. Gvozdenović je to smatrao dobrim predlogom i pitao Skupštinu da li se slaže sa time, zaključivši da se Skupština sa time slaže. Nažalost ministar Srđan Srećković, i pored toga, nikada nije odgovorio na pitanja, što lično smatram arogantnim i veoma ponižavajućim, i za vladu Srbije, i za dijasporu u celini.

Tokom prvog dana nismo usvojili ni jedan predlog koji je bio dat od strane delegata. Kada je počela diskusija o dopuni/izmeni Poslovnika o radu, odjednom je Prstojević upao u salu, govoreći da moramo da požurimo jer nas čeka autobus i policijska pratnja, koja treba da nas odvede do restorana. Ljudi su bili gladni, jer nisu dobili obrok tokom celog dana, a već je bilo 18h. Dogovor je bio da nastavimo sa ovim aktuelnim dnevnim redom sledeći dan, posle tematskih sednica.

To veče smo Ana Milošević, Miloš Stefanović i ja, sedeli u mom stanu od 22 do 03 h, i pisali predlog za amandmane, kako bi bili spremni za sutrašnji dan.

Četvrtak 8 juli

Na početku zasedanja nije bilo utvrđeno da li postoji kvorum za rad Skupštine i za, eventualno, donešene odluke, niti usvajanje dnevnog reda za taj dan. Govorio je Srećković, a posle njega ministar Dušan Petrović o ulaganju u Srbiju, i dao nam opis o tome kako je stanje u Srbiji odlično. Naravno, posle njihovog izlaganja, nijh dvojica su se povukli iz sale i nisu se više vraćali. Sa njima su salu napustili i novinari, svi osim jedne žene iz Frankfurtskih Vesti, koja je odbila da napusti salu.

Shvatio sam da nam je jedina šansa da pokažemo predsedništvu da nemaju našu podršku, tako što ćemo potpisati inicijativu za pokretanje glasanja o (ne)poverenju predsedništvu. Otišao sam kod gospodina Kreculja, delegata iz Nemačke koji je takođe bio razočaran stanjem, i pitao ga šta da radimo? Predložio sam sakupljanje potpisa, uzeo olovku i papir i pitao ga koji naslov da stavim za tu inicijativu. On je nešto oklevao, ali mi je ipak izdiktirao tekst i ja sam prvi potpisao i pružio njemu olovku. Malo se nećkao, ali je potpisao. Onda sam išao od delegata do delegata i tražio potpise. Nikola Todorović nije hteo da stavi potpis rekavši da je protiv toga. Ali kada je video da su "glavni" ljudi potpisali, stavio je svoj potpis na kraju liste. Sakupio sam 20 potpisa. Interesantno je da su delegati iz Švajcarske izjavili da oni podržavaju inicijativu, ali da ne žele da je podrže potpisom?!

Posle tematskih sednica, gde su bili prisutni ljudi iz raznih ministarstava, prešli smo na tačku o izmeni dopune Poslovnika o radu. Tad je bio prisutan 31 delegat, jer sam tražio da se utvrdi broj prisutnih. Predsedništvo je odugovlačilo i nije htelo da stavi na glasanje Anin predlog o izmeni/dopuni na Poslovnik o radu. Znali su, ako to urade, da će Skupština moći da izglasa nepoverenje predsedništvu. Kada sam video da su delegati počeli da napuštaju salu, zato što nas je non-stop neki zaposleni iz MZD požurivao, jer nas opet čeka autobus koji nas vodi na večeru (ista scena kao i prethodnog dana), predao sam kopije potpisa predsedništvu i zahtevao da razgovaramo o toj temi. Gvozdenović je digao veliku frku, upadao mi je u reč, i bio sam prisiljen da mu odgovorim na isti način. Rekao sam mu i da je očigledno, na osnovu potpisa većine delegata, da on više nema legitimitet Srpskog rasejanja da bude predsednik Skupštine dijaspore. Počeo je da galami, ljudi su odlazili, i novu sednicu je zakazao za subotu u 16 časova.

Na večeri je gospodin Đuro Plavšić, delegat iz Nemačke, pokrenuo inicijativu da se osnuje radna komisija koja bi razmatrala prispele predloge za Poslovnik o radu itd. Otišao je kod Jakšića i Srečkovića i oni su mu rekli da je to, kao, dobra ideja ali da je, ipak, bolje da se usvoje amandmani koje smo Ana, Miloš i ja pripremili, i da oni uđu u skupštinsku proceduru. Izgleda mi kao da je to tako bilo osmišljeno, s obzirom da Gvozdenović nije hteo da to prođe na zvaničnom zasedanju, jer bi tada možda izglasali njegovu smenu. Jakšić je meni i Ani, već na večeri, rekao da je MZD usvojilo naše amandmane i da će ih predati nekom sekretarijatu koji odlučuje da li je to pravno dobro formulisano. Jakšić je na sednici govorio kako naši predlozi nisu najbolji, da bi posle sat vremena, van sednice, rekao da su odlični.

Jakšić takođe kaže da je Gvozdenović hteo da podnese ostavku, ali da zbog načina na koji smo pokrenuli tu priču, on sada to iz inata neće. Kao, mora da se konsultuje sa bazom, i da ne bi bilo lepo da se sutra otvara Srpska kuću u Temišvaru, ako on nije predsednik… Jakšić nam je rekao da smo trebali prvo njemu da se obratimo i da bi onda sve bilo drugačije.

Sve u svem prihvaćeni su naši amandmani o izmeni Poslovnika o radu, i samim tim smo nešto uspeli što je, iskreno, i više nego što sam očekivao.

Petak 9 juli

Na putu do Temišvara u autobusu su počele priče oko Skupštine, i Violeta Brakus me je napala kako sam ja "njih" vodio pogrešnim putem prethodnog dana. Kao da oni nisu dovoljno zreli da bi sami razmišljali o tome šta je pogrešno a šta ispravno? Dan pre Skupštine ona je bila za to, da se izglasa nepoverenje predsedništvu, a par dana kasnije govori drugo.

Todorović iz Slovenije je uvek davao neke predloge, kada bi većina usaglasila nešto, a delovalo mi je kao da svesno sabotira konkretne i dobre predloge.

Na večeri u Temišvaru Gvozdenović se pokazao kao dobar domaćin. Atmosfera je bila opuštena, i u razgovoru o razlozima za pokretanje inicijative, naglasio sam da nemam ništa lično protiv njega. Na to je on rekao da nam je on najmanji problem, i da je glavni problem MZD. Jedan od delegata mi je rekao da je i on, jednom drugom prilkom, isto to čuo od Gvozdenovića.

Subota 10 juli

Gvozdenović i Milovanović se provode u Beogradu

Pre podne je bilo dodeljivanje nagrada, a posle toga smo nas petnaestak otišli na ručak u hotel Mažestik. Tada je opet izbila "svađa", jer je bilo očigledno da Nikola Todorović i Violeta Brakus nisu želeli da dođe do nekog dogovora.

Na zasedanju u 16 h bilo je prisutno 22 delegata, a bilo nam je potrebno bar 30. Niko od zaposlenih nije bio, osim Jakšića i sekretara Aleksandre Kojić. Sami smo nosili stolove i ređali u prostoriji za sastanak. Kuhinja je bila zatvorena, pa nismo ni čašu vode mogli da popijemo, a napolju je bilo skoro +40 C. Jakšić se izvinjavao rekavši da nas je upozorio da on nikog ne može da natera da radi subotom. Nije bilo tonskog zapisa, kao što je predviđeno u Poslovniku o radu, niti je neko vodio zapisnik. A znam da je moglo samo jedno dugme na mikseti da se pritisne, kako bi se pokrenulo snimanje. Taj sastanak je bio potpuno besmislen jer su ljudi, poput Milovanovića iz Australije, pričali o nečemu što nije imalo nikakve veze sa Skupštinom. I tada sam, ponovo, zatražio da nam ministar odgovori na postavljena pitanja tokom ovih dana. Nismo dobili odgovore, niti znamo da li će nam ikada biti odgovoreno na pitanja. Meni su dobacivali, svaki put kada sam tražio reč, "dosta si govorio", "i opet ti".

Gvozdenović je po običaju puštao delegate da govore kako žele, bez ikakvog reda, a ja sam se dva puta javio za reč. Prvi put sam tražio objašnjenje oko Poslovnika o radu, što se odnosilo na pitanja kvoruma. Drugi put sam, posle izjave Gvozdenovića, morao da reagujem jer je vređao delegate i govorio da su "neke osobe", po nalogu iz neke kancelarije, dobili uputstvo da opstruišu rad Skupštine. Dakle oni koji iznose i traže činjenice, koji traže da se radi po Pravilniku o radu i da se poštuje zakon, oni su ti koji opstruišu… Neverovatno i do sada, za mojih trideset i tri godine, neviđeno!

Odgovorio sam Gvozdenoviću na napade koje je uputio nama, koji smo tražili diskusiju o njegovom radu u protekloj godini, i objasnio ljubazno da mi nemamo ništa sa njime, ili protiv njega lično, već isključivo sa njegovim rezultatima kao predsednika naše Skupštine. Počela je svađa, u nekim momentima je i pet, šest delegata, govorilo/vikalo u isto vreme, bez da su dobili reč od predsedavajućeg. Nisam imao mogućnost da završim svoje izlaganje, u kome sam planirao da zatražim dobrovoljnu podršku i mišljenje od delegata Skupštine za asocijaciju istina o Srbima, IOS. Miodrag Jakšić je takođe počeo da upada ljudima u reč kao i Aleksandra Kojić, koja je počela i da plače, što se sve pretvorilo u opšti haos. Gvozdenović je, umesto da vodi radni sastanak kako dolikuje predsedniku "najvećeg predstavničkog tela dijaspore", dozvolio takav tok sastanka. Mislim da je to uradio svesno, i to iskoristio kao razlog da zatvori sednicu.

Gvozdenović je ignorisao potpis 20 delegata i rekao da "ne može neko njemu da kaže kad će on da napusti funkciju predsednika", već će on sam to odlučiti. A kaže da, ako skupimo 15 potpisa za vanredno zasedanje, da će samovoljno da podnese ostavku. Neka nova računica po kojoj je broj 15 veći od broja 20.

Uveče je bilo otvaranje kancelarije Skupštine dijaspore. Nisam hteo da prisustvujem tom dogadjaju. Jedna koleginica mi je prenela da se pojavilo mnogo više od 22 delegata, koliko ih je bilo prisutno na zvaničnom zasedanju u 16h. Ali ono što je najinteresantnije, to je da su došli skoro svi zaposleni u MZD, ma da je i dalje bila subota, dan kada oni ne rade, i kada ni zamenik ministra nije mogao da ih natera da dođu. Možda je razlog bio, što je to veče bilo dosta hrane i neograničeno piće, uz društvo dve pevaljke i jednog pevača. A nije mi jasno ko je platio to veselje, ni zašto se veselilo, kada ništa konstruktivno nije urađeno tokom ta četiri dana zasedanja Skupštine dijaspore i Srba u regionu.

Zaključak:

Tokom trodnevnog rada Skupštine nismo zvanično usvojili ni jednu odluku. Nismo dali doprinos akcionom planu. Nismo usvojili (čak ga nismo ni diskutovali) zapisnik sa prošle sednice. Nismo doneli ni zaključak sa ovogodišnjeg zasedanju Skupštine, jula 2011.

Atmosfera tokom cele Skupštine je bila očajna i konstantno napeta. Mene su u više navrata napadali, ljudi iz predsedništva i zaposleni iz MZD, da vršim opstrukciju Skupštine, i da sam zato i došao. Kritikovali su me da sam kucao SMS poruke, što je za njih bio dokaz da mi neko spolja šalje direktive kako da se ponašam i šta da govorim tokom Skupštine. Od tih koji su me kritikovali, niko nije rekao ni reč o mojim analizama, niti o mojim predlozima koje sam sastavio sa Anom i Milošem. Polovina delegata nije ni pročitala naše predloge. Domazet, koji predstavlja našu "mnogobrojnu" dijasporu u Kuvajtu, i još par delegata često su se smejali dok sam govorio i dobacivali sa strane.

Sa takvim delegatima, kao što su jedan deo među nama, od Skupštine nema ništa niti može da bude nešto korisno za našu dijasporu i naš narod u celini. Ljudi kao što su Miloš, Petrikić iz Beča, i još par njih koji su se borili za promene, su suprotna i prijatna priča. Ali, pitanje je da li će takvi delegati imati snage i volje da nastave sa time i da izdrže pritisak koji će biti vršen na njih? Anin mandat traje do Nove godine. Postavlja se pitanje da li je vredno ostati u takvom telu iz koga se namerno, i sračunato, teraju ljudi koji su sposobni, i koji hoće zaista da učine nešto za naš narod.

Predlažem upravi Srpskog saveza da razmotri da li je konstruktivno, da organizacija koja se decenijama borila i bori za prava naših ljudi, ima svog delegata u Skupštine dijaspore ili ne?

Srđan Mladenović

19.7.2011.

У Београду почело друго заседање Скупштине дијаспоре и Срба у региону

На заседању скупштине се налази и председник МО "УСДЕА" г.Драган Станојевић

`По информацији коју нам је саопштио,на скупштини су подигнута разна питања,везана за лоше функционисање скупштине и да је покренутa иницијатива за смену председништва скупштине.`

`Такође нас је обавестио да је на скупшштини присуствовао као известилац и нама познати по разбијању српског јединства на овом простору, Божидар Митровић из Москве.`

Оно што сам говорио о том човеку и пре,данас су се убедили сви учесници приликом његовог наступа,који је у најмаљу руку изазвао смех и ужас јер је његов наступ и предлози, био не само ван компетенције наше скупштине, већ је покушао да на себе преузме ингеренције председника државе! На жалост,иако сам га ја уз иницијативу из министарства предложио у савет,он је наступао у своје лично име,имао личну неуспешну презентацију и просто увредио својим деловањем све наше организације. У његовом обраћању је звучало, да треба да се реорганизују министартва,да се врате поједини људи на радна места,да му се обезбеде финансије за конференције и цео низ небулоза, које немају везе са разумом а камоли са нашим инструкцијама и питањима,па је у једном моменту чак и запретио,јер како је он рекао, "нисам вам ја као ови делегати,немојте се са мном играти"!. У целини могу да кажем да је на жалост и овогодишњи сабор доживео лош и почетак и завршетак и да на жалост нисам успео да убедим скупштину да је потребно да изгласамо резолуцију по КиМ,Сребреници и другим питањима од националног значаја. Рекао нам је у телефонском разговору, председник МО "УСДЕА" г.Драган Станојевић.

Ниже можете прочитати информацију из Вести. http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/149667/Otadzbina-bez-sluha-za-rasejanje

Otadžbina bez sluha za rasejanje

Svečanom dodelom nacionalnih priznanja danas je u Beogradu završeno ovogodišnje zasedanje Skupštine dijaspore i Srba u regionu. Radne sednice, na kojima je provejavalo nezadovoljstvo delegata odnosom matice prema rasejanju okončane su preksinoć bez konkretnih odluka, a nije izvesno da će biti kvoruma za očekivani produžetak rada danas po podne.

- Ničim je počelo i ničim se završilo. Iako predviđen, akcioni plan rada Skupštine dijaspore i Srba u regionu nije donet. Nije bilo rezultata ni po pitanju amandmana na Zakon o dijaspori i Srbima u regionu, niti je definitivno preciziran poslovnik o radu ove skupštine čije su izmene tražene. Zbog spora oko dnevnog reda i zahteva grupe delegata da se smeni predsedništvo Skupštine, predsednik Slavomir Gvozdenović i potpredsednici Violeta Brakus i Milisav Aleksić, rad je praktično bio blokiran. Problem je takođe bio što su pojedini izvestioci iz rasejanja, inače zvanično nekonstituisanih savetodavnih tela skupštine, istupali samoinicijativno bez konsultovanja sa svojom bazom iz koje dolaze – ispričao je za "Vesti" delegat Dragan Stanojević predstavnik Srba iz Rusije, Ukrajine i Belorusije.

Budući da su za izradu akcionog plana Skupštine dijaspore i Srba u regionu, kako su "Vestima" preneli pojedini delegati, stigla svega tri konkretna predloga, stručne službe Ministarstva za dijasporu produžile su rok za još dva meseca za dostavljanje predloga.

Ana Milošević Tasone, delegat iz zemalja Beneluksa dodaje da je skupštinsko vreme "potrošeno i na protokolarna obraćanja visokih državnih predstavnika Srbije, umesto na rešavanje konkretnih pitanja koja su od vitalnog interesa za dijasporu".

- Nastavak rada trebalo bi da usledi u subotu po podne, ako bude kvoruma. Peticija sa 20 potpisa delegata od 37 koliko ih je učestvovalo u radu Skupštine dijaspore i Srba u regionu, predata je na sednici u petak po podne. Tada je predsednik Gvozdenović rekao da će se konsultovati sa svojom bazom u Rumuniji i da će u subotu saopštiti odluku o svojim daljim potezima – kaže gospođa Milošević Tasone.

Izbacivali novinare

- Novinarima je bilo dopušteno da čuju i vide samo pozdrave državnika Srbije, ali ne i konkretne diskusije ljudi iz dijaspore. Mada je prilikom prošlogodišnjeg konstituisanja Skupštine dijaspore i Srba u regionu precizirano da će njen rad biti javan, sa radnog dela ovogodišnjeg skupštinskog zasedanja službenici Ministarstva vera i dijaspore izbacivali su novinare iako se delegati na sednici nisu izjašnjavali niti su doneli odluku da će raditi u tajnosti – priča Ana Milošević Tasone.

Nezainteresovani savetnici

Podsećanja radi, savetodavna tela Skupštine dijaspore trebalo je u aprilu da budu konstituisana, ali nije bilo kvoruma i pokušaj je propao. Zato nisu mogli da budu izabrani ni predsednici poslovnog saveta, saveta za statusna pitanja kao i saveta za obrazovanje, nauku i kulturu, već su neformalno određeni izvestioci za ovo dijasporsko parlamentarno zasedanje.

Ниже можете прочитати још везаних инфомација.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/149280/Profit-raste-u-agraru-

Ниже Вам дајемо информацију из Франкфуртских вести.

Nezadovoljni i sobom i maticom

Srbija sve daje kako bi dobila finansijsku pomoć Evrope umesto da se okrene dijaspori koja pomaže bez uslovljavanja, poručili delegati.

Premijer Srbije Mirko Cvetković i ministri Srđan Srećković i Ivica Dačić otvorili su juče u Beogradu drugu Skupštinu dijaspore i Srba u regionu i poručili da žele da grade najbližu moguću ekonomsku, kulturnu i političku saradnju sa blizu četiri miliona Srba koji žive u celom svetu.

Uprkos zaklinjanju državnog vrha da je dijaspora od strateškog interesa za Srbiju, radnu sednicu Skupštine, iako zatvorenu za javnost, prema saznanjima "Vesti" već prvog dana obeležile su primedbe delegata na dosadašnji rad Predsedništva ove Skupštine, Ministarstva vera i dijaspore i pojedinih državnih institucija Srbije, koje su izrečene i u pisanim izveštajima delegata.

Kada se priča o dijaspori, prema navodima Đure Plavšića iz Berlina, "govori se paušalno, bez konkretnog stava vlasti u Beogradu, da uvrsti dijasporu kao najznačajniji stub spoljne politike Srbije".

On kaže da Srbija "sve daje i sve prodaje" samo da bi dobila uslovljenu finansijsku pomoć od Evrope "a ne vidi da od dijaspore dobija pomoć već godinama i to bez uslovljavanja".

Delegati iz Švajcarske Violeta Brakus, Živko Marković i Zvonimir Jovanović istakli su zahteve da se u predlog zakona o narodnim poslanicima unese odredba da dijaspora po automatizmu dobije pet do osam poslaničkih mesta u parlamentu Srbije, da se rasejanje što pre izvesti o zakonu o popisu i nastupajućem popisu u otadžbini, te da se dijaspora upozna po kom kriterijumu se biraju počasni konzuli Srbije.

Grupa predstavnika dijaspore tražila je da se izglasa nepoverenje Predsedništvu Skupštine, koje čine predsednik Slavomir Gvozdenović iz Rumunije i potpredsednici Violeta Brakus iz Švajcarske i Milisav Aleksić iz Francuske.

- Pitanje poverenja potegli smo zbog izostanka rezultata od prošlogodišnjeg zasedanja do danas. Od 37 prisutnih, 16 delegata nas je podržalo. To ipak ne znači poraz, jer ćemo kroz amandmane na izmenu poslovnika o radu Skupštine zahtevati da se definišu uslovi za prestanak važenja mandata predsedniku i potpredsednicima – izjavila je za "Vesti" Ana Milošević, delegat iz zemalja Beneluksa.

Iskreni partneri

Srećković je podsetio da je dijaspora od 2000. godine investirala 550 miliona dolara u mala i srednja preduzeća, u kojima danas radi oko 25.000 ljudi, a po osnovu deviznih doznaka dijaspore u zemlju je ušlo oko pet milijardi dolara, što je možda i odlučujuće doprinelo makroekonomskoj stabilnosti zemlje i očuvanju životnog standarda.

- Verujem da je vreme nerazumevanja i poljuljanih odnosa matice i dijaspore daleko iza nas i da zajedničkim snagama postajemo iskreni partneri – rekao je Srećković.

Prijavite korupciju u policiji

Ministar Dačić je pozvao dijasporu da u Srbiji izvadi nove pasoše jer će stari važiti

do kraja ove godine. On je pozvao sve da mu prijave korupciju u policiji i dodao da očekuje da će policijski službenici biti spremni na saradnju. "Ako vam budu govorili kako nešto ne može da se reši obavestite me o tome, nema problema koji ne može da se reši", podvukao je Dačić.

Обраћање министра Срећковића

Otvoreno pismo civilnim i crkvenim vlastima u Beogradu

Otvoreno pismo civilnim i crkvenim vlastima u Beogradu

Postovani,
Vasi dirljivi govori na otvaranju ovogodisnje Evropske Smotre Folklora u Beogradu, toliko su me ganuli da sam morao da Vam se ovako javno zahvalim. Reci koje ste uputili svim prisutnim, toliko su emocija pobudile, da u meni izazivaju bojazan, da ce suze koje su potekle od prisutnih, napraviti pravu poplavu u Vasoj (do prekjuce i nasoj) perstonici…
A sad da uozbiljimo stvar! Cega i koga se Vi gospodine Tadicu stidite? Da li se stidite nas ili onog sto su nasa deca nosila predhodnih dana u Beogradu? Da li Vam je tolika zelja za ulazkom u EU pomracila um, pa se stidite bas onih koji su vec deo te Evrope i koji su noseci tu nosnju u vecini gradova te Evrope naucili sve da nas po toj lepoti prepoznaju? Gospodine Tadicu, u vasem prestonom gradu je doslo 4000 lepih i lepo vaspitanih momaka i devojaka, kojima je Srbija u srcu i ciju kulturu i tradiciju zele da sacuvaju i neguju i van nje. Vi ste tu mladost ignorisali. Treba da znate, kad vec toliko zelite u EU, da se tamo niko ne stidi svojih opanaka i svoje nosnje, da su ponosni na svoju nosnju (oblace je kad god im se ukaze prilika, na svim crkvenim i drzavnim praznicima). Smo se u Srbiji, svi oni koji su dosli na vlast stide opanaka sa kojima su oni ili njihovi preci dosli. Da li smo gospodine Tadicu trebali u Srbiju da dodjemo sa punim kesama Ekstazija ili drugih opojnih droga ( ko sto se dolazi na Exitu) da bi ste nas Vi i Vasi mediji primetili? Ili smo trebali da budemo obuceni u Duginim bojama (jer izgleda da je za Vas samo to evropsko) da bi nas neko primetio? Stidite li se bar malo ( Boze, sta ja to pitam) Vaseg glupog i bezobraznog odnosa prema nama? Zar je moguce da ni minut niste mogli da odvojite, a bili ste sa nama u istoj zgradi, da nas posetite i da nas pozdravite, naravno da pozdravimo i mi Vas? Zar se stvarno toliko bojite reakcije onih koji su tamo gde Vi tek zelite da vas prime? Zar stvarno mislite da ce Vas Vasi mentori vise ceniti ako ignorisete sve ono sto je srpsko?
A sta reci za prvog coveka grada u kome smo se okupili, coveku kome u goste dodje toliki broj mladih i koji za dva dana tom gradu ostave preko pola miliona evra? Da li smo trebali da mu ponudimo proviziju da bi se on smilovao, da kao dobar srpski domacin pozdravi goste koji su dosli u njegov dom?
O ministru Dijaspore ne treba ni trositi reci. Covek kojem je u opisu posla briga za Dijasporu i koji za to prima platu, je dan pre skupa pobegao, zamislite u Tursku. Naravno sad je trebao biti domacin, a kad si domacin to kosta, ovako je bolje,sklonis se sa strane a kad sve prodje eto njega ponovo kod nas, da ga gostimo a Srbija da mu placa dnevnice.
Zao mi je sto moram i Patrijaha da pomenem ali mi je neshvatljivo da se ni on nije pojavio na ovako prekrasnoj manifestaciji (a samo je na kilometer od Sava Centra), da pozdravi ucesnike, sve one koji po nekoliko stotina kilometra prodju, da njega docekaju kada dodje kod nas. Nije cak ni Vladiku nije poslao, vec obicnog svestenika. Nije morao ni njega.
Mediji su posebna prica, o njima je svaka rec suvisna. Oni o nama izvestavaju samo onda kad od nas treba napraviti divljake i huligane. To im je verovatno zadatak od ovako nakaradne vlasti. Nije vest za medije sto su se hiljade momaka i devojaka okupili u Sava Centru da igraju, pevaju i ponosno promovisu ono najlepse u Srba, vec su vesti da je nekom fudbaleru ( ma kako se on zvao i kakve zasluge imao) deda ubio oca, da jeMuftija Jusufspahic uhvatio Cecu za zadnjicu… Izgleda da nam oni salju signal kakvi trebamo biti, da bi nas oni registrovali. Kad pojedinac baci baklju na nekoj utakmici ili uleti u teren svi mediji brze bolje to objave i to se danima vrti po svim medijima, jer to je prava vest I to je slika koju oni o nama zele da stvore, das mo primitivci, divljaci i obicni huligani. Ovako lep I dostojanstven skup im bode u oci I kosi se sa onim kakvim zele da nas predstave..
Zato deco budite ponosni na sve sto ste ucinili u predhodna dva dana i za vas i za vasu Srbiju, jer svi oni ne mogu pomutiti opsti utisak da ste bili predivni i da ste vi i vasi vrsnjaci u matici ( kojima oni nisu zeleli da dozvole da vas vide, zeleci neke druge vrednosti da im nametnu) buducnost Srbije.
Na kraju zelim da se zahvalim i dobrim ljudima, kojih svakako ima i koji su svojom prisutnoscu uvelicali ovu manifestaciju, kao sto su Vukman Krivokuca i Predrag Tojic, drzavni sekretari u Ministarstvu Dijaspore i Vera.
Srdacan pozdrav od Predsednika Saveza Srba u Austriji
Vasiljevic Dragise

Da li nam je potreban popis u dijaspori

miodrag kreculj

Beč sa ukupno 116.516 građana srpskog porekla, odnosno 80.105 sa srpskim pasošem i zvanično je najveći srpski grad izvan Srbije

Oktobarski popis prilika je za sređivanje demografskog knjigovodstva, definicije socijalnih i ekonomskih trendova i odgovora na pitanje koje već dugo implicira različita tumačenja srpskog rasejanja pre svih lažne politizovane dileme Srbi ili državljani kao popisne ciljne grupe. Ministar Srećković na početku svog mandata u julu 2008. apostrofirao je izradu zakona o dijaspori i zakona o evidentiranju (popisu) kao apsolutne prioritete, ali samo par meseci kasnije Ministarstvo odustaje od najavljenog evidentiranja, a samim tim i od zakona kloneći se svesno rizika povrede suvereniteta domicilnih država etničkih Srba nacionalnih manjina obuhvaćenih trapavom, tada važećom definicijom srpske dijaspore. Uprkos zajedničkom etničkom imenitelju nacionalne manjine razlikuju se po mnogo čemu od dijaspore pre svega formalnim statusom i odnosom prema Srbiji što opravdava odustajanje od evidencije Srba u regionu, ali ne i dijaspori. Državne potrebe i međunarodne obaveze ne dopuštaju delimično popisivanje državljana i eufemistički rečeno čudna odluka Republičkog zavoda za statistiku Srbije ili koga već: "Da neće biti organizovanog popisa u inostranstvu osim za službena lica jer popis stanovništva nije popis dijaspore", u direktnoj je koliziji sa domicilnim i međunarodnim interesima. Sve ovo naročito u smislu upozorenja šefa misije EU u Srbiji Vensana Dezera: "Sa državama u kojima ne bude sproveden popis neće biti moguće otpočeti pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji." Uobičajeno licitiranje veličine rasejanja od tri do pet miliona ili zvanično po popisu iz 2002. 414.839 (Amerika 16.240, Nemačka 102.799 itd.!) državljana samo su potvrda aljkavosti kao loše navike i štete ugledu državnih institucija. Više od toga zabrinjava činjenica da je na svim dosadašnjim izborima izlaznost pogrešno vrednovana zamenom nominalnog (ukupan broj građana sa pravom glasa) faktičkim biračkim telom realno prisutnim u zemlji. Mogućnost od ponovljenih predsedničkih izbora 2004. da 1,4 miliona birača u rasejanju glasa u konzulatima nije mnogo uticala na ukupnu izlaznost zbog nedovoljnog interesa i simboličnog odziva. Hronično "niska izlaznost" i nepotrebno ponavljanje predsedničkih izbora 2003. (zvaničan odziv 38,79 daleko od potrebnih 50 odsto po tada važećem izbornom zakonu, u stvari faktička izlaznost biračkog tela u tom trenutku bila je oko 52 odsto, a time i osigurana pobeda Tomislava Nikolića u drugom neodržanom krugu protiv skromnog rezultata Dragoljuba Mićunovića i propuštena šansa Nikolića da postane predsednik Srbije) doveli su do ukidanja cenzusa na ponovljenim izborima 2004. iako je izlaznost na predsedničkim do tada u proseku iznosila 52, odnosno 66 odsto i na parlamentarnim izborima 62, odnosno 79 odsto. Isti problem prisutan je i kod izračunavanja nezaposlenosti u odnosu na ukupan broj radno sposobnih u Srbiji zvanično je 19,2 odsto što ne odgovara faktičkom stanju na tržištu rada realno manjem za broj radno sposobnih u rasejanju i veća je od 33 odsto. Takođe i zaposlenost iskazana sa 36,6 u stvari je preko 57 odsto u prihvatljivom zaostatku u odnosu na 64 odsto proseka EU. Pored pogrešnih izbornih, makroekonomskih, BDP/GDP i drugih pokazatelja veliku nepoznanicu čine birači u rasejanju u predizbornoj godini aktuelizacije centralnog biračkog spiska na osnovu čijih izvoda dijaspora realizuje svoje biračko pravo. Zašto je popis rasejanja bauk? Reč je samo o neodgovornoj, pasivnoj državi navikloj da dijaspora upumpava milijarde u finansijski sistem održavajući ga kako-tako u operativnom stanju bez obaveze da bilo šta čini koliko god to bilo apsurdno i neprihvatljivo. Boravak dijaspore u zemljama visokih statističkih standarda omogućava jednostavan pristup informacijama o sopstvenim građanima od uzrasta, pola, bračnog stanja, obrazovanja, radno sposobnih, broja zaposlenih i broja penzionera, promeni državljanstva itd. Dovoljno je da ambasade zatraže podatke od domicilnih statističkih zavoda i dobiće ih bez problema i novčane nadoknade. Kako to izgleda u praksi najbolje se vidi na primeru Austrije. Na kratko formulisana pitanja dobijeni su (Bundesanstalt Statistick Österreich – Savezna ustanova za statistiku) u najkraćem roku aktuelni i precizni odgovori. 1. Koliki je ukupan broj građana srpskog porekla, odnosno državljana? 215.026 (0-17 godina 28.663 i stariji od 18 godina 186.363) / 141.898 (0-17 godina 26.319 i stariji od 18 godina 115.579). 2. U Srbiji rođeni srpski državljani ukupno 115.895 (0-17 godina 8586 i stariji od 18 godina 107.309). 3. U Austriji rođeni srpski državljani ukupno 26.003 (0-17 godina 17.733 i stariji od 18 godina 8.270). 4. U Srbiji rođeni austrijski državljani (uzeli austrijsko državljanstvo) ukupno 73.128 (0-17 godina 2.344 i stariji od 18 godina 70.784). Beč sa ukupno 116.516 građana srpskog porekla, odnosno 80.105 sa srpskim pasošem i zvanično je najveći srpski grad izvan Srbije. Klasifikacijom dobijenih podataka nije teško ustanoviti koliko građana poseduje srpsko biračko pravo ili koliko je dece pred i školskog uzrasta itd. Istim postupkom moguće je sabiranjem podataka iz drugih zemalja odrediti veličinu srpske evropske kao i dijaspore prekomorskih zemalja Amerike, Kanade, Australije… U ponedeljak 9. maja krenulo je 80.000 popisivača u Nemačkoj metodom slučajnog uzorka (prethodno određenog) da intervjuišu deset odsto populacije. Ostatak će biti evidentiran na osnovu podataka iz Saveznog statističkog zavoda, pokrajinskih registara, Centralnog biroa za zapošljavanje i drugih službi koje se bave evidencijom građana. Za one koji ne žele susret sa anketarom ostaju dve mogućnosti – popunjavanje i slanje formulara internetom (gde god da se nalaze www. zensus. 2011. de ) i pismom (formulari se dobijaju i šalju popunjeni poštom). Popis je zakonska obaveza svih građana da tačno odgovore na sva pitanja osim o konfesionalnoj pripadnosti pod pretnjom novčane kazne od 300, a u slučaju upornog izbegavanja do 5000 evra. Evidentiranje građana internetom i pismom prepolovilo bi broj potrebnih popisivača i smanjilo troškove oktobarskog popisa u Srbiji, povećalo efikasnost i skratilo rok obrade popisnog materijala, dalo pouzdan demografski rezultat, korektne makroekonomske pokazatelje, tačniju izbornu statistiku i konačno odgovor na pitanje kolika je srpska dijaspora, ali i Srbija kod kuće.

Autor je delegat Skupštine dijaspore – Minhen

Dijaspora lobira za Srbiju

JRT05MVD

Министарство вера и дијаспоре Републике Србије

Када је у питању лобирање за политичке и економс-
ке циљеве Србије, активности Министарства вере
и дијаспоре су: афирмација свих вредности срп-
ске нације и друштва, промовисање културног идентитета
Србије у иностранству, заштита државних и политичких ин-
тереса Србије у свету, промоција економских могућности
српске привреде.
– У свету живи више од четири милиона људи српског по-
рекла, велики број успешних менаџера, научника, спортиста,
уметника признатих широм света – они су наши најбољи ам-
Дијаспора лобира за Србију
Једна од великих и по свему судећи недо-
вољно искоришћених могућности је успос-
тављање дијалога матичне државе и дијас-
поре у функцији лобирања у државама чла-
ницама Европске уније, али и у свету.

Министарство вера и дијаспоре Републике Србије Ministry of Religion and Diaspora
басадори, јер доприносе ширењу боље слике о Србији у све-
ту, навео је министар вера и дијаспоре Срђан Срећковић.
Лобирање је један од начина на који појединци и органи-
зације могу заговарати интересе Србије у свету, а министар
је оценио да би постављање законског оквира за ту област,
између осталог, позитивно деловало на борбу против ко-
рупције и скраћивање бирократских процедура. Срећко-
вић је нагласио да се 45 година на дијаспору гледало као
на политичког противника, а не као на партнера, иако у
расејању живи велики број стручних утицајних људи, који,
осим поправљања имиџа Србије, могу допринети и њеном
економском развоју.
– Сада смо у прилици да водимо активнију политику према
људима који живе ван Србије, додао је министар, подсетивши
да је доношењем Закона и Стратегије о дијаспори и Србима
у региону створена нормативна база за нову политику према
расејању која ће се заснивати на партнерском односу. Срећ-
ковић је нагласио да адекватном политиком људе у дијаспори
треба анимирати и подстаћи, како би инвестиције усмерили
у Србију, али и у свету говорили добро о својој земљи и тако
поправили њен имиџ. Вишедеценијско присуство и живот
припадника дијаспоре у свету, створио им је квалитет кроз
преузимање искустава и разноликости из средина у којима
живе и раде. Уз њихову доказану љубав према отаџбини и
спремност да помогну Србији, припадници дијаспоре треба
да буду важан фактор у лобирању за интересе државе Србије.
Према нашим запажањима и информацијима већи део ових
светски признатих грађана српског порекла, спремно је да
лобира за интересе државе Србије, истакао је министар.
Када је о организованом лобирању у економској сфери
реч, Министарство вера и дијаспоре, настоји да са При-
вредном комором Србије, Агенцијом за страна улагања и
промоцију извоза СИЕПА и другим заинтересованим инс-
титуцијама подстиче отварање и рад мешовитих друштава,
удружења и организација привредника српског порекла из
тих земаља.
– Недавно смо такву иницијативу реализовали у Јужној
Америци оснивањем аргентинско-српске привредне комо-
ре, наставићемо у Грчкој, оснивањем пословног клуба српс-
ко-грчких пословних људи. У сарадњи са Регионалним при-
вредним коморама, Министарство вере и дијаспоре фор-
мирало је Центре за дијаспору у свим регионима Србије са
намером обавештавања о могућностима улагања у Србију
али и као помоћ у решавању свакодневних проблема ин-
веститора нашег порекла. Министарство вере и дијаспоре
ће наставити да охрабрује наше сународнике у иностранс-
тву да својим активностима лобирају за Србију јер искуства
земаља са великом дијаспором само потврђују наш став о
важности дијаспоре у лобирању за интересе матице, закљу-
чио је министар Срђан Срећковић.

Uvek spremni da pomognu

Uvek spremni da pomognu

Uprava Fonda dijaspora za maticu održala sastanak u Beogradu

BEOGRAD Nedavno je u prostorijama Privredne banke Beograd u kojoj je deponovan novac Fonda, održana 13. sednica Uprave i Nadzornog odbora Fonda dijaspora za maticu. Skupu su prisustvovali članovi Uprave iz Austrije, Nemačke, Švajcarske, Švedske, Engleske i Australije kao i članovi iz Srbije. Gost je bio državni sekretar u Ministarstvu vera i dijaspore Miodrag Jakšić.

Predsednik Fonda dr-inž. Miloje Milićević iz Berlina je u svom izveštaju konstantovao da je Fond u okviru svojih finansijskih mogućnosti, pomogao više projekata. Najveća pomoć od 150.000 evra otišla je u Kraljevo za obnovu u zemljotresu oštećenih objekata.

Druga investicija po veličini od 100.000 € odborena je za proširenje bolnice u Aranđelovcu koju uz učešće Fonda sa još oko 400.000 € finansira Ministarstvo zdravlja Republike Srbije.

Fond je zajedno sa Ministarstvom za Kosovo i Metohiju uz sopstveno učešće od oko 70.000 evra, izgradio dečije obdanište za oko stotinu srpske predškolske dece u selu Brnjice kod Gračanice. Osim toga, naveo je dr Milićević, Fond je kupio nekoliko kuća sa okućnicama za proterane i raseljene porodice sa više dece, investirano je i u druge projekte od trajnog značaja.

29. septembra 2008.g. država je vratila svojevremeno zaplenjenu glavnicu u iznosu od oko 3 miliona evra kao dinarsku protivvrednost. Od kamate na tu glavnicu koja se čuva u banci po tzv. "deviznoj klauzuli", u međuvremenu je preko 400.000 € investirano u razne projekte. Tako će biti i ubuduće, rekao je Milićević napomenuvši da je cilj Fonda da glavnicu očuva za dolazeće generacije a kamatu usmerava u najpotrebnije projekte koji se finansiraju transparentno i isključivo u saradnji sa srpskim ministarstvima.

Prisutne je u svom kraćem izlaganju pozdravio državni sekretar Miodrag Jakšić rekavši da je Ministarstvo vera i dijaspore (MVD) zahvalno Fondu za dobar i pošten rad. On je posebno ukazao na dobru saradnju Uprave Fonda sa njegovim ministarstvom. Obećao je podršku da se vrate sredstva koja su još uvek "zarobljena" u nekim konzulatima Republike Srbije kao i sredstva iz Fonda za stipendiranje mladih talenata "Sanja Milenković". Možda je svojim navodima Jakšić stavio tačku na sve češće pokušaje nekih "poslanika" iz Skupštine dijaspore pri MVD da oni preuzmu novac Fonda jer su tobože, samo oni jedini "zvanični" predstavnici Srba u rasejanju, bez da su ikada uložili jedan cent u Fond! Drskost jednog novopečenog "funkcionera" iz Minhena ide tako daleko jer zahteva da se novac iz Fonda iskoristi za spasavanje njegovog finansijski posrnulog košarkaškog kluba u Nemačkoj a ne samo za pomaganje humanitarnih projekata u Srbiji.

Jakšić je naglasio da je zahtev Uprave Fonda, da država isplati kamatu na sredstva koja su bila zarobljena punih osam godina u iznosu od 1,5 do 2 milona evra iluzoran jer je Uprava Fonda potpisala ugovor sa Vladom prema kome se Fond odriče svih zahteva osim glavnice. Tako su sadašnji zahtevi suvišni. Dr Milićević je reagovao na ovu izjavu tvrdnjom da je država Predsedništvo "prisilila" na takav ugovor jer bez potpisa istog, Fondu nije želela da vrati glavnicu!

Prisutni članovi Uprave su jednoglasno prihvatili finansijski izveštaj ovlašćenih računopolagača o radu Fonda koji je dostavljen i državnim kontrolnim institucijama. Isto tako prihvaćena je i izmena Statuta Fonda. Dogovoreno je da, ukoliko se dobiju potrebne dozvole gradskih vlasti i sačine odgovarajući ugovori, Fond o svom trošku opravi ruinirani deo zgrade Vukove zadužbine kako bi se sprečilo dalje propadanje te građevine. Za uzvrat, Fond bi dobio opravljeni deo na duže, besplatno korišćenje gde bi najzad dobio svoju sopstvenu adresu. Predočena je činjenica, da svi članovi Uprave rade volenterski, ne naplaćuju nikakve troškove za dolaske i boravak u Beogradu, čak se svi ostali troškovi Fonda kao telefon, kancelarisjki materijal i sl. namiruju iz novih donacija članova Uprave.

P.Rakočević

21.3.2011.

Медиокритети као судбина

Да ли су зарадe и усавршавањa стварни мотиви ,,одлива мозгова” или су само покриће за изневерена очекивања

Миграције шездесетих година спасле су Југославију економског, социјалног и коначно политичког колапса. Данашњи интелектуални егзодус, колоквијално назван ,,одлив мозгова”, супротно оном из шездесетих, нанео је огромне штете, без компензација научним установама због смањених иновација и застоја у развоју нових технологија. Да ли су зарада и усавршавање стварни мотиви одласка или само покриће за изневерена очекивања, неизвесну будућност и дубоко незадовољство стањем у држави у којој се суочавамо с непотизмом и корупцијом, док медиокритети одређују професионалне и животне судбине бољима од себе? Таква друштвена клима мотивише на одлазак кадрова за чије је образовање Србија потрошила 12 милијарди евра. Перманентно стање кризе погодан је изговор за очување бенефитног статуса медиокритета, пошто никоме не пада на памет да их позове на одговорност када се светска финансијска криза (по потреби и Милошевић), апострофирају као универзални кривци за све наше недаће. Колико год се гласно и декларативно залажу за ЕУ интеграције и прихватање европског вредносног система, још више су интимно против у страху од разоткривања сопствених слабости и губитка повластица и привилегија. Опис такве друштвене ,,елите” дао је још 1928. године (,,Чујте Срби”) Рудолф Арчибалд Рајс, много цитиран али још чешће заборављан: ,,Отмено друштво не дозвољава неком свом члану да се издигне изнад просека. Свим средствима настоји да препречи пут ономе ко се осмели да иступи из његових редова… Стога прави интелектуалци не успевају у Србији, зато и најзначајнија места у администрацији заузимају медиокритети, људи без икакве вредности”! И не само Рајс, такве је Слободан Јовановић називао ,,полуинтелектуалцима”, а њима су се у својим освртима бавили И. Андрић и Ј. Цвијић. Светислав Басара је још прецизнији: ,,У таквом, наиме амбијенту, у коме је раслабљена држава једина профитабилна грана привреде, није потребно улагати ни паре, ни знање ни напоран рад. Ту је довољно бити државни човек”! У ствари, проблем је што се такви „државни људи” налазе у структури друштва у свим његовим порама – судству, управним одборима, директорским фотељама, скупштини, влади, свуда одакле, често без контроле и личног ризика, утичу на животе и судбину народа и државе. Реторичка релативизација неће стање учинити бољим, напротив поништиће и оно мало поверења и подршке грађана.

Реконструкција владе при крају мандата више указује на одсуство озбиљних идеја и немоћ него на пут превазилажења постојећег стања. Уместо козметичке реконструкције, потребна је свеобухватна реформа државног апарата у складу с реалним могућностима, а пре свега лустрација компромитованих и неспособних и уместо њих позиционирање најквалитетнијих кадрова, очување преостале супстанце техничке и сваке друге интелигенције, највећим делом већ расејане по свету у биолошки најбољим креативним годинама. Прокламације ,,чврстих” опредељења, лажна обећања и демагошки популизам више не помажу, потребни су најбољи и најодговорнији које Србија има и може да врати у земљу под условом пуне професионалне аутономије. У противном, остаћемо таоци политичких шићарџија, дилетантске економске политике, најнижих плата и највише инфлације у Европи.

Делегат Скупштине дијаспоре, Минхен

Миодраг Крецуљ

објављено: 17.03.2011.

Срђа Трифковић persona non grata у Канади

Борис Малагурски

петак, 25. фебруар 2011.

Српско-амерички писац, историчар и политички експерт др Срђа Трифковић задржан је на аеродрому у Ванкуверу где је долетео из САД. После готово шест сати што чекања што испитивања од стране канадских имиграционих власти донета је одлука да др Трифковићу не буде дозвољен улаз у Канаду. Стављен је на први авион за оближњи амерички град Сијетл, одакле се упутио за Чикаго, град у којем живи. Амерички држављанин др Трифковић добио је следећи разлог због чега му је ускрећено гостопримство у Канади:

„Непожељан на основу кршења људских права или међународних права због тога што је био високи функционер у власти која, по мишљењу министра, учествује или је учествовала у тероризму, системстском или грубом кршењу људских права, или геноциду, ратним злочинима или злочинима против човечности у смислу подсекција 6 (3) до (5) закона о Злочину против човечности и ратних злочина.“

24. фебруара 2011. је било заказано предавање др Срђе Трифковића на Универзитету Британске Колумбије у Ванкуверу под насловом Балкан: неизвесне перспективе нестабилне регије (Balkans: Uncertain Prospects for an Unstable Region) које је, иначе, већ раније одржано у Канади, у Ватерлуу 10. јуна 2010. Оно што је овог пута било другачије је да се за долазак др Трифковића заинтересовао тзв. Институт за проучавање геноцида у Канади, чији је председник Емир Рамић, иначе бошњачког порекла. Рамић је претходно тражио од председника Универзитета у Ванкуверу Стивена Тупа да забрани ово предавање, а кад се Универзитет оглушио на његове захтеве, потражен је нови начин да се забрани долазак др Трифковића.

Имајући у виду да др Трифковић никада није био функционер у влади Републике Српске, а камоли још „високи“, већ искључиво експерт за међународна питања са добрим везама у вођству РС (да је био високи функционер, никада га не би још раније пустили да уђе у Канаду – где је био преко 20 пута), исконструисана је лажна оптужба која је сама по себи, за канадске имиграционе власти, постала пресуда.

Имајући у виду да др Трифковић никада није био функционер у влади Републике Српске, а камоли још „високи“, већ искључиво експерт за међународна питања са добрим везама у вођству РС (да је био високи функционер, никада га не би још раније пустили да уђе у Канаду – где је био преко 20 пута), исконструисана је лажна оптужба која је сама по себи, за канадске имиграционе власти, постала пресуда.

По наводима бившег канадског Амбасадора у Београду (1990-1992) Џејмса Бисета, сама чињеница да је др Трифковић задржан на аеродрому по слетању у Ванкувер указује на то да су се умешали далеко утицајнији фактори од пар локалних организација. „Не би ме изненадило да су све ово подстакли они који су били на челу кампање за проглашење 11. јула у Канади за национални дан сећања на жртве геноцида у Сребреници.“ Ради се, наравно, о члановима канадског парламента који већ годинама лобирају за интересе бошњачких Канађана и користе сваку прилику да угуше гласове оних који се томе супротстављају.

Забрана уласка др Трифковића у Канаду је свакако победа за њих, а и додатан показатељ да они који се наводно боре за праведну Канаду не сматрају слободу говора врлином једног здравог демократског друштва. У Србији замишљамо запад као једно отворено и толерантно друштво, не размишљајући о томе колико је опасна за „естаблишмент“ на истом том западу слободна и независна мисао.

Занимљива је чињеница да се марта 2003. и септембра 2008. године др Трифковић појавио пред Судом у Хагу као стручни сведок. Никада није оптужен ни за какве илегалне радње, а камоли за ратне злочине. Већ преко једне деценије директор је Центра за међународне односе на Рокфорд институту. Својевремено је био шеф кабинета предстолонаследника Александра Карађорђевића. Од 1998. спољнополитички је уредник америчког конзервативног месечника Хронике. Као новинар је радио за британски BBC радио, Глас Америке, амерички U.S. News & World Report, Вашингтон Тајмс, итд. Одржао је уводно предавање на симпозијуму о холокаусту у Југославији на Јад Вашем центру у Јерусалиму 2006. године и одувек био велики борац за истину и правду. Које ли ироније: у фебруару 2000. године др Трифковић је позван пред спољнополитички одбор Доњег дома канадског парламента у Отави, где је сведочио о косовском проблему.

Изгледа да се Северна Америка није одмакла предалеко од менталитета лова на вештице, где је разум непожељан, а сама оптужба довољна за осуду. Канада је показала да је то држава у којој су пожељни само гости који се слажу са званичном државном политиком (запамтимо, Канада је изгласала резолуцију у Сребреници, којој се противио др Трифковић, као и већина српског народа).

Свако ко детаљно и објективно анализира рад др Срђе Трифковића може закључити да ту нема ни једног детаља који би могао бити разумно оправдање за забрану уласка тог човека у једну демократску државу. Због тога је разлог измишљен. Изгледа да се Северна Америка није одмакла предалеко од менталитета лова на вештице, где је разум непожељан, а сама оптужба довољна за осуду. Канада је показала да је то држава у којој су пожељни само гости који се слажу са званичном државном политиком (запамтимо, Канада је изгласала резолуцију у Сребреници, којој се противио др Трифковић, као и већина српског народа). Очигледно је др Трифковић, који је у двадесет наврата до сада посећивао Канаду без икаквих проблема, сада постао проблематичан за канадску власт. Да ли је ово систем који је прихваћен на западу? Др Трифковићу није помогао ни амерички пасош да уђе у Канаду, а није дат ни један истинит разлог за његову грубу депортацију. Да ли је прави разлог тај што се не слаже са резолуцијом која је донета у канадском парламенту? Зар он нема право на то?

И да ли је то „толерантно“ друштво у које желимо и ми у Србији да се укључимо

Vlada Srbije usvojila Nacionalnu strategiju za dijasporu

Vlada Srbije usvojila Nacionalnu strategiju za dijasporu

Koliko ima Srba?

Tokom aprila popis stanovništva u zemljama regiona i bivših jugoslovenskih republika, u Srbiji u oktobru.

Nedavno je vlada Srbije usvojila Nacionalnu strategiju očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore, čime bi, kako je saopšteno iz Nemanjine 11, trebalo da bude zaokružen institucionalni okvir državne politike prema rasejanju. Poruke sunarodnicima u rasejanju, koju Strategija šalje, trebalo bi da, ubuduće podrazumeva da sve mere, koje država Srbija bude preduzimala, se zasnivaju na principu partnerstva. Ovaj akt Vlade Srbije pozdravili su Srbi iz regiona, jer je po njima on značajan i u kontekstu predstojećeg popisa stanovništva u zemljama regiona i bivše Jugoslavije, čime bi trebalo da se dođe do podatka, koliko, zapravo, Srba živi izvan matice.

Далее…

Sud ili javno izvinjenje?(Ko o čemu baba o uštipcima drugi put)

Sud ili javno izvinjenje?

Ko o čemu baba o uštipcima drugi put

Poštovani čitaoci lista srpskog rasejanja Koreni. U prošlu sredu, tačnije 2. februara 2011, Koreni su objavili moj članak "Ko o čemu baba o uštipcima". Neočekivano i na moje ogromno iznenađenje uštipci su uzdrmali čitavu javnost Slovenije, toliko snažno da mi ovog trenutka preti opasnost da budem sa njima ugušen, ako se javno ne izvinem.

U protivnom uštipak, (Sud), će mi zastati u grlu i biću mrtav. Pre nego što vas potpuno i jasno upoznam o čemu se radi, apelujem na sve čitaoce, da još jednom pažljivo i polako pročitaju svaku rečenicu koju sam u članku napisao, i ne samo u članku, već i u dokumentima koja prilažem. Nisam imao nameru da ih obelodanjujem, ali sada sam i ja na to prisiljen.

Naročito bih vam skrenuo pažnju na deo iz članka "Ko o čemu baba o uštipcima" u kome se jasno govori o kojoj ličnosti neću pisati, a o kojoj hoću pisati. Razlika je ogromna. Verujem da vam je svima stalo do istine, potpuno jednako kao i meni. Zbog onih čitalaca koji nisu imali priliku da pročitaju članak "Ko o čemu baba o uštipcima", od 2. Februara 2011, navešću jedan njegov deo, a koji mnogo spornog objašnjava.

"Da na kugli zemaljskoj ne postoji samo jedan Nikola Janić, jedan Radovan Milić, jedan Peran Bošković, već da postoje ljudi sa istim imenima i prezimenima i to je valjda tako jasno. Ja poznajem jednog Nikolu Janića iz Švedske, a poznajem i drugog Nikolu iz Aranđelovca, a njih dvojica nisu u srodstvu niti se međusobno znaju. Valjda je takav slučaj i sa Radovanom, pa čak i sa Peranom.

Za razliku od mojih prethodnih pisanja o Peranu, Protojereju Stavroforu iz Ljubljane, o ekumenisti i predsedniku saveta hrišćanskih crkava, o popu koji se protivi da Srbi u Sloveniji dobiju status nacionalne manjine, i o onome koji je odlagao mirne demonstracije Kosovo je srce Srbije, o popu koji je obrijao bradu i kome je iz crkve netragom nestalo mnogo para, o popu koji nije hteo prisustvovati osnivanju srpskog saveza, a posle se tom istom savezu žalio da su pare ukrađene, o popu kod kojeg su sveće skupe kao vatra i popu graditelju kulturno pastoralnog centra u Ljubljani vrednog tri miliona evra, danas neću pisati.

Pisaću o onom drugom Peranu Boškoviću, Bosancu, brižnom roditelju, građevinskom preduzimaču u belom svetu i graditelju stanova namenjenih tržišnoj prodaji. Pisaću o Boškoviću deoničaru i uspešnom Srbinu. E, o njemu ću pisati. Znam ja da ste i vi naopaki i da ćete odmah pomisliti da ja to pišem o istom onom popu i optužićete me da sam samo dlaku promenio a da mi je ćud ista, al’ vam poručujem. Niste u pravu, a vi mislite šta god hoćete, jer ovog puta ja zaista pišem o onom drugom Peranu". (Kraj navoda).

Uprkos jasnoći napisanog, trećeg februara 2011 u 14:07h, dobio sam pismo upućeno sa elektronske pošte info@spco-lj.si, a od g. Protojereja Stavrofora Perana Boškovića iz Ljubljane. Na izričit i kategoričan zahtev Protojereja Stavrofora Boškovića, a pod pretnjom zemaljskim sudom, njegovo pismo upućeno meni, prosleđujem časopisu KORENI, a i vama poštovani čitaoci. Pismo koje vam predočavam je u integralnoj verziji – ćirilicom pisano i u njemu nije izmenjena ni jedna reč, ni jedna tačka ni zapeta. Ono glasi:

Poštovani gospodine Miliću!

Neznam sa čime sam Vam se smrtno zamerio da tako bezdušno jurišate na mene pa sada i moju porodicu. Ja sam Vas samo jednom video na jednom sastanku na kome priznajem da bi bolje bilo da nisam bio, tada podržao većinu vaših primedbi na predlog znate koga teksta. Posle mog poziva da se ne svađamo nego uhvatimo ozbiljnog posla na očuvanju jezika i pisma kod naše dece i završimo gradnju našeg doma u Ljubljani gde živi gotovo trećina svih Srba u Sloveniji, Vi ste jurnuli na mene kao niko do sada u ovih mojih trideset i pet godina svešteničkog rada. Ovo što Vi radite nisu radili ni komunisti u Hrvatskoj i Sloveniji, svi nacionalisti onih devedestih godina i niko do danas. Kritiku sam smatrao uvek dobrodošlom a ovo što Vi radite nije kritika nego blaćenje i uvrede pa sam odlučio da zaštitu od Vas potražim na sudu. Tužiću Vas za navod da ja gradim stanove za tržište i prodaju a to je samo porodična kuća od 180 m. kvadratnih za potrebe jedanaest članske porodice. Tamo je dvojni objekat a vlasnik Vam je znan. Tužiću vas posebno zbog navoda o vlasništvu u nekim švaajcarskim firmama i svim onim nebulozama koje ste naveli. Tačno je jedino da je moja ćerka u Brčko udata i da je imala firmu koja već godinama ne radi. Moraćete na sudu dokazati moje širokogrudost po kazinoima, lokalima i neznam gde sve. Od onog dana davne 1969 godine kada sam otišao u bogosloviju pa do prvih dana oblačenja svešteničke odežde stalno sam se morao kao i većina mojih kolega nešto pravdati a da ću ovako nešto doživeti od Srbina Šumadinca i to Sloveniji nebih mogao ni ni sanjati. U životi nikada i nikoga nisam tužio niti na sudu pravdu tražio a na ovo ste me prisilili gospodine Miliću. Ako mi se gospodine Miliću izvinete za sve ove uvrede i klevete, svima i svuda objavite gde ste me klevetali zajedno sa ovim mojim pismom odustaću od tužbe i sve Vam oprostiti. Oni koji su Vam suflirali u ovoj nečasnoj raboti misle da će svi problemi Srba u Sloveniji biti rešeni mojim odlaskom su najveća opasnost za Srbe i Srpsku crkvu u Sloveniji. Kad bi se time rešio makar mali deo naši problema još ove nedelje ja bi se spakovao iz Ljubljane.

Iako beskrajno uvređen i žalostan Vas iskreno pozdravljam i svako dobro Vam želim. (Kraj pisma)

Kao izuzetno odgovoran čovek, a koji ne želi da se povlači po sudovima Republike Slovenije, odlučio sam da se javno izvinem Protojereju Stavroforu Peranu Boškoviću iz Ljubljane, Grubarjevo nabrežje 20.Uradiću to tačno po njegovim navodima i želji. Izvinjenje ću poslati na sve adrese, i svima koji su na bilo koji način bili u dodiru sa člankom "Ko o čemu baba o uštipcima".

Moje javno izvinjenje

Na Vašu želju i zahtev iskreno Vam se izvinjavam. Izuzetno mi je žao da ste ubeđeni da sam u članku "Ko o čemu baba o uštipcima", pisao o Vama. U objavljenom tekstu sam jasno stavio do znanja da ne pišem o Peranu Boškoviću Protojereju Stavroforu iz Ljubljane, već da pišem o poslovnom čoveku Peranu Boškoviću, koji najverovatnije i slučajno nosi ime isto kao i Vi. Stvarno mi je žao da ste moje pisanje doživeli kao lični napad na Vas. Iznenađen sam i nikako ne mogu razumeti da ste se u članku prepoznali, jer kao što i sami tvrdite ništa od napisanog u članku nije tačno, a ipak me prekorevate da Vas ja klevetam. U prkos nerazumevanju Vašeg zahteva za izvinjenjem, ja Vam se još jednom iskreno izvinjavam.

Srpska deca u kandžama braće po kecelji!

Srpska deca u kandžama braće po kecelji!

Da mi je neko nekada rekao da se Srbi moraju čuvati od kecelje, ubio me bog, ako mu ne bih odgovorio da pod hitno ide u crkvu na pričest, jer sa njim nešto nije u redu. Međutim, danas su druga »savremenija vremena«, pa bi možda taj i bio u pravu. Za srpskog domaćina i srpsko domaćinstvo pripasana bela kecelja na struku domaćice, imala je značaj zadovoljstva, bezbrižnosti, berićeta, sitosti, dečje graje na okućnici i toplih ruku koje nude pogaču, a sa njom i sigurnost doma.

Danas nije tako. Ulogu i značaj kecelje treba posmatrati u širem smislu nego što je moj konvencionalno ograničen. Današnja bela kecelja ne nudi pogaču umornom domaćinu i musavoj dečici, već odbacuje predhodne karakteristikei shvatanja i predstavlja »novi početak«, novi život i šta ti ja znam šta sve. Današnje kecelje ne pripasuju domaćice, već grupe i organizacije za koje su pederluk, lezbijstvo i perverzija potpuno ispravna činjenja, bez ičeg spornog. Jedino šta pričinjava problem ovim grupama i organizacijama su »proste« srpske narodne mase koje ne razumeju takve relacije, pa ih oni – prosvećeni, moraju tome učiti, a to baš ne ide lako.

Da bi postigli naum, ove organizacije, preko svojih »aktivista« ne biraju ni sredstva ni načine da dođu do cilja. Zloupotrebivši Srbiju, zloupotrebljavaju učenike, a samim tim umanjuju mogućnost dece za bezbedan i zdrav razvoj, dovodeći ih u podređen položaj prema grupi, organizaciji, pa čak i prema pojedincu.

Zloupotreba srpske dece u Sloveniji, podrazumeva prekomerno podsticanje ili psihološki pritisak na učenike i grupu dece, od strane organizovanih grupa, radi promocije antihrišćanskih pogleda na svet. Ovakvo ponašanje od strane »srpske« organizacije iz Slovenije, može vrlo lako imati za posledicu potpuno negativno odrastanje i negativno uticati na psihofizički i socijalni razvoj dece. Dobrotvorna karakteristika bratstva »srpske« organizacije u Sloveniji, na vrlo perfidan i rafiniran način, a pod maskom brige i potrebe da srpska deca Slovenije nauče maternji jezik, nude sa svoje spletne strane organizovanu nastavu srpskog jezika, za koju uz put rečeno,nikood zainteresovanihnije čuo.

Kako je sve počelo?

Preko noći ustanovljen fantomski Srpski kulturni centar»Danilo Kiš« iz Ljubljane, najverovatnije služeći se bliskimrelacijamasa savetnicom u Ambasadi Republike Srbije u Ljubljani Aleksandrom Stanković,od nedavno dr.Stanković, dobili su od Ministarstva za Kulturu R. Srbije 1.000.000,00 (milion dinara), za internet prezentaciju srpskog kulturnog centra »Danilo Kiš« iz Ljubljane. http://www.kultura.gov.rs/?jez=sc&p=57 a u isto vreme, od Ministarstva za DijasporuR. Srbijejoš700.000,00 dinara za organizovanje školesrpskogjezika. http://www.mzd.gov.rs/download/Odluka_o_sufin2010_region_finale.pdf

Da sumnja u povezanost nije osnovana i da se ne radi o bliskim odnosimadr. Aleksandre Stanković sa srpskim kulturnim centrom, ona ne bi bilazajedno sa Popom,jedna od osnivačacentra, već bi se ravnopravno odnosila do svih srpskih društava i srpskih Saveza u Sloveniji, uostalom kao što bi to morala da čini i država Srbija, a i Srpska crkva.Da li je Savetnik u Ambasadi R. Srbije u Ljubljani,dr. Stanković, stekla doktorat na fakultetu na kojem predaje direktorka Srpskog Kulturnog Centra »Danilo Kiš«, za sada su samo pitanja i glasine.

Da bi ostvarili cilj, postati Bog, a ne služiti Bogu, potrebne su pare. Zbog toga pojedini istaknuti članovi srpskog kulturnog centra »Danilo Kiš«, a u isto vreme i istaknuti rukovodioci Rotary klubova (predvorje masonerije) na sebe kače u početku svog delovanja svakakve simbole, sve drugo osim krsta, a čežnjivo pogledajući ka šestaru, trouglu i piramidi.http://www.rotari.si/index.php?option=com_zoom&Itemid=45&page=view&catid=4&PageNo=9&key=120&hit=1

Kojoj organizaciji, kojoj političkoj partiji, verskoj zajednici ili sekti pripadaju pojedinci –članovi SKC »Danilo Kiš« to je lično njihova individualna i slobodna volja, u koju se apsolutno nema pravo niko mešati. Onog trenutka kada njihovo delovanje sa pozicija lične opredeljenosti, počne ugrožavati druge, a naročito srpsku maloletnu decu u Sloveniji, to postaje širi problem pred kojim se oči ne bi smele zatvarati.

Uređenje i postavka spletne internet strane, preko koje bi se prezentovalo jedno društvo, u ekonomski najrazvijenijoj zemlji poput Švedske, koštalo bi nepunih sto evra. Dopuštam mogućnost da u Sloveniji, postavka ovakve jedne strane bude i deset puta skuplja nego u Švedskoj. Naravno, sredstva je omogućila Republika Srbija, davanjem desetostruko većeg iznosa od dopuštene vrednosti ovog posla u Sloveniji. Na vrlo skromno izrađenoj spletnoj strani centra »Danilo Kiš«, vidimo da su njenu postavku, pored MK Srbije, omogućile i firme – donatori, čiji su vlasnici članovi i osnivači ovog centra. O čemu se u tom slučaju radi? http://www.dkis.si/index.php?option=com_content&view=article&id=139&Itemid=250&lang=sl

S'pravom se nameće pitanje: Da li to znači da MK Srbije nije dalo dovoljno novca ili se tu možda radi o nečem drugom? Da li postavka skromne spletne strane Srpskog kulturnog centra »Danilo Kiš« zaista košta deset hiljada evra, pa čak i više, jer se kao pomoć pojavljuju i drugi donatori?

Ali bez obzira i šta god da se sa ovim parama dogodilo, siguran sam da bi građanima Srbije, (njih 30.000), koji svakodnevno čekaju veknu hleba i pola litra kuvanog jela u narodnim kuhinjama,ovoliki novac mnogo više koristio, naročito kada znamo da je od tog broja čak 2.500 decemlađe od 10.godina, a dolaze po obrok.

Šta nam nudi SKC »Danilo Kiš«?

Koliko je razumeti, Srpski kulturni centar osnovan po inicijativi predsednika Tadića, najverovatnije da je »želeo« pripadnicima srpskog etničkog korpusa u Sloveniji – deci, ponuditi dopunsku školu na srpskom jeziku. Zašto i pored ogromne količine para koje su dobili to nije uspelo ovim visoko obrazovanim intelektualcima, skoro da nikom u Sloveniji nije jasno? Možda i jeste, pa cela Slovenija o tome nezadovoljno bruji. U svakom slučaju niko ne veruje da je to urađeno slučajno, već da je i te kako sve smišljeno. Dobrotvorna karakteristika »bratstvasa keceljama« koje se uhlebilo u Srpskom kulturnom centru »Danilo Kiš« je odgovornoza uspostavljanje masonskih simbolapod kojima pozivaju sa svoje spletne strane srpsku decu u školu srpskog jezika u Ljubljani, ili je možda ta škola namenjenadecimasonskih članova, a na uštrb svetosavske dece Srbije i njihovih vekni hlebova za kojom vape i čekaju u redu. U svakom slučaju deca su deca i prema njima se ne sme na takav način odnositi. http://www.dkis.si/index.php?option=com_content&view=article&id=85%3Asrpska-kola-dopunska-nastava-na-srpskom-jeziku&catid=38%3Akola&Itemid=195&lang=sl

Skandalozna odluka Srpskog Kulturnog Centra »Danilo Kiš« da njihovi članovi, u srpstvu uhlebljeni keceljaši, pozivaju decu u školu srpskog jezika, istorije i geografije pod šestarom trouglom uglomerom i piramidom, za svaku je osudu i za najoštrije reagovanje. Sa pravom se pitaju Srbi iz Slovenije;kakve veze ima srpski jezik i srpska azbuka od A-Š, sa abecedom od A-Ž, a naročito sa priborom za matematičku geometriju (šestar i trougao)? Činjenice koje su nam servirane sa spletne strane Srpskog kulturnog centra »Danilo Kiš« iz Ljubljane, jasno potvrđuju da se greška nije slučajno podkrala. Da li će se dozvoliti vršenje antihrišćanske propagande i regrutovanje pravoslavavne dece u kojekakve redove belosvetskih hohštaplera, kao i nametanje volje maloletnicima od strane SKC »Danilo Kiš«, a sve pod maskom besplatnog učenja srpskog jezika, ostaje da se vidi. U svakom slučaju to je stvar državnog tužilaštva Republike Slovenije, a ujedno i alarm Vladi Republike Srbije. I ne samo njima. Srpski Kulturni Centar »Danilo Kiš« je direktno udario na Zakon, suprotstavljajući se Konvenciji Ujednjinenih Nacija o pravima deteta.

Ipak želim da verujem, da je Ministarstvo kulture Srbije uzelo pare od poreskih obveznika Srbije i dalo »Danilu Kiš«, zaista samo zbog srpskog jezika i srpske dece u Sloveniji. Kada razmišljam, šta bih ja uradio da sam na mestu Ministra i da moram ja doneti odluku o dodeljivanju para tamo nekom ko kaže da će učiti decu srpskom jeziku, naravno da bih i ja to odobrio. Odvojio bih pare od vekni hleba, jer šta će mi vekna ako izgubim jezik. Narodu bez jezika ne treba ni vekna. Ali, ako bih saznao da sam ostao i bez vekne i bez jezika, e, onda bi drugačije razgovarali.

Da smo u ovom slučaju ostali i bez vekne i bez jezika, i da smo srpsku decu u Sloveniji, namerno mobilisanu, a nesvesno žrtvovanu poklonili na oltar visokim »oficirima antihrišćanstva« je skandal i bruka prve vrste. Umesto da bi na spletnoj strani Srpskog kulturnog centra »Danilo Kiš« pored slova A, bio nacrtan avion kao što je to u bukvaru, aktivni član imenovanog reda, član Upravnog Odbora Srpskog Kulturnog Centra »Danilo Kiš«, i ujedno njegov donator, nacrtali su šestar.

Upitno je i da li se zaista radi o iskrenoj želji članstva SKC »Danilo Kiš« da srpska deca u Sloveniji nauče svoj maternji jezik, srpsku kulturu, istoriju i geografiju. Iz onoga što se da pročitati na spletnoj strani i slovenačkom jeziku, škola je započela sa izvođenjem dopunske nastave srpskog jezika po planu koji je propisalo Ministarstvo prosvete R. Srbije. Jedini problem koji muči ove »prosvetitelje« je nedostatak udžbenika koji bi bili namenjeni za dopunsku obuku. Upravo zbog toga, u SKC »Danilo Kiš« su se odlučili da u saradnji sa merodavnim ustanovama obe države pokušaju sami pripremiti odgovarajuće udžbenike. Vođa ovog projekta i autorica budućeg udžbenika srpskog jezika i književnosti je direktorica srpskog kulturnog centra Danilo Kiš, dr. Svetlana Slapšak.

Šta se tu sada primećuje? Da će neko, u ovom slučaju autor novog udžbenika, opet potegnuti pare od onih vekni hleba gladne dece, pa i da se složimo. Knjige nema, a preko je potrebna. To da svaki rad mora biti plaćen nije ništa sporno i to se podrazumeva. U ovom slučaju se ne dovodi u pitanje ni stručnost Svetlane dr. Slapšak, ali ipak postoji jedna nepremostiva prepreka zbog kojeg doktorka nije merodavna za pisanje udžbenika namenjenog dopunskoj nastavi dece u Sloveniji. Sporni su namera, način i konačno cilj koji primenjuje SKC »Danilo Kiš«, upotrebljavajući kao sredstvo maloletnu srpsku decu.

Novim udžbenikom bi upravo bila osporena istorija srpskog naroda, a kao posledica i geografija, prouzrokujući apsolutnu zbunjenost dece, i njihovo udaljavanje od istine a posledično od države Srbije i pravoslavlja. Zbog toga postoji mogućnost da bi izazvala i prezir srpske dece u Sloveniji prema svojoj domovini Srbiji. Izjava Svetlane dr. Slapšak, Radio Slobodnoj Evropi data 24.09.2009 14:51na pretpostavku direktno navodi.

»Ja bih rekla da je srpsko ponašanje, što se tiče Kosova i kosovske države, u osnovi kolonijalno ponašanje. To je ponašanje nekoga ko se nikad nije upitao kakvi smo mi to bili rasisti prema Albancima, kako smo se prema njima ponašali, šta smo o njima govorili, kakav su tretman Albanci imali u našoj svakodnevici. To se, naravno, niko ne pita. Postoji samo Albanac sa nožem u ustima koji hara, ubija srpsku nejač, siluje srpske žene ili šta već ne. Nema unutarnjeg osvešćivanja o srpskom kolonijalizmu, o srpskom rasizmu, o srpskom ponašanju prema Albancima, o srpskome aparthejdu na Kosovu, o svim tim stvarima koje su, na kraju krajeva, morale dovesti do formiranja nove države. Nije moglo drugačije«.

Na osnovu citirane izjave, intersantno bi bilo videti po Svetlani Slapšak i pročitati u njenom udžbeniku sa kojim se to zemljama graniči država Srbija, jer to bi bio jedan od osnovnih pojmovnika geografije kao predmeta, a koji bi deca trebala znati. Pitanje je da li bi u udžbeniku bilo jasno napisano da se država Srbija graniči sa državom Albanijom, i da je dužina te granice 222 km? Odgovor je potpuno jasan i on bi glasio ne. Srbija se ne graniči sa Albanijom, već sa Kosovom.

Njeno osporavanje tvrdnje američkog lingviste filozofa i pisca Čomskog, ( četvrtak 31. 03. 2005) da je NATO bombardovanje izazvalo još veće nasilje na Kosovu, ona delimično prihvata ali i dodaje

:«…Ali mnogi analitičari, protivnici nacionalizma i mirovni aktivisti u Srbiji i danas misle da bi bez intervencije, NATO nasilje na Kosovu bilo nastavljeno i da je diplomatija za koju Čomski tvrdi da je imala šansu, bila samo Miloševićeva igra za beskonačno odugovlačenje iznalaženja bilo kakvog rešnja«.

Posle ovakvih izjava ne može a da se ne postavi pitanje autorici izjave i njenim prijateljima »mirovnim aktivistima«, o kom srpskom rasizmu, kojoj kolonijalnoj sili na Kosovu i Metohiji, o čijem aparthejdu govori Svetlana Slapšak? Šta je razlog i po čijem diktatu i u ime čega opravdava bombardovanje i brutalnu agresiju 25. zemalja na suverenu Srbiju? Zašto i dokle će da se negiraju srpske žrtve pa čak i deca (Milica Rakić), a sve zaboravljajući da noževi nikada nisu ni bili u albanskim ustima, već u njihovim rukama i u leđima Srba pa čak i Albanaca iz čije su utrobe vađeni bubrezi. Naravno, o tome se ćuti. Da li je Srbija kolonijalna sila do Kosova i Metohije, profesoru Antropologije dr. Slapšakovoj, najbolje i jedino ispravno može odgovoriti najpoznatiji svetski albanolog prof. dr. Kaplan Burović – akademik.

Da ovo nisu jedini »biseri« buduće autorice udžbenika i direktorice Srpskog kulturnog centra »Danilo Kiš« iz Ljubljane, a koji bi koristila srpska deca iz zemlje regiona, a možda i Dijaspore, govori i izjava od 18.03.2010 a povodom kosovskog mita kod Srba.

»U rukama režima, kosovski mit postaje sredstvo manipulacije narodnih masa i širenja mržnje prema drugima. Taj čuveni govor je koristio samo tome da se na licu mesta pokaže Albancima moć države koja ih može smrviti. Stvari su se onda razvile uglavnom tako da se Srbija okrenula protiv svih ostalih koji nisu mislili kao srpski političari i nacionalisti tog trenutka, pa smo imali rat u Jugoslaviji za vreme koga, podsećam, Albanci nijednom nisu napali sa leđa Srbiju. Oni su uglavnom trpeli srpski aparthejd, formirali neku vrstu mirovne kulture, koja je bila impresivna, a zatim su posegli za onim za čime poseže svaki kolonizovani narod, a to je otpor«.

Uprkos ovakvim izjavama protiv svog naroda i zemlje u kojoj je rođena, u kojoj je završila osnovnu školu, gimnaziju i studije na fakultetu Univeziteta u Beogradu, ali u kojoj je i saslušavana, pa čak i pretučena od strane Službe državne bezbednosti, a koja je bila i Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS, opet niko ne spori njenu stručnost i kvalifikacije. Zamerka leži u tome što je stečeno znanje na srpskim fakultetima okrenula protiv interesa srpske dece u Sloveniji i protiv srpstva uopšte. Potpuno je neshvatljivo da autor budućeg udžbenika, u kome će biti zastupljen maternji jezik, srpska kultura geografija i istorija, prenosi svoja izvitoperena gledišta srpskoj deci u Sloveniji i na taj način trajno truje sve srpske vrednosti u njima. Ostaje nejasno da li se na taj način sveti državi Srbiji zbog batina koje je dobila od SDB ili zbog sopstvenih stavova?

Nije na odmet spomenuti još nekoliko njenih izjava, kako bi se stekla kompletna slika mogućeg sadržaja udžbenika iz kojeg bi se učila istorija, geografija i srpski jezik od A-Ž umesto do Š, kao što je razvidno sa spletne strane SKC »Danilo KIŠ«.

21.06.2008»Ja se religijom uopšte ne bih bavila. Bavila bih se crkvama. U tom smislu nijedna se crkva na bivšem jugoslovenskom prostoru ne razlikuje mnogo od druge. Verovatno najstrašniji diskurs mržnje i netolerancije ima, ipak, Srpska pravoslavna crkva. Citati koje su, recimo, ženske aktivistkinje iz Beograda sakupile u jednoj knjižici su toliko zastrašujući da čovek zaista ne zna kud bi se okrenuo kada vidi tu količinu mržnje i zaostalost«.

24.09.2009. »Crkva se oseća dovoljno moćnom jer joj je to država omogućila. Ponaša se onako kao i država u toj stvari i bez ikakvih kazni i odgovora u javnosti koji bi bili relevantni, sprovodi svoju nasilnu politiku. To smo dosta jasno videli i prošle nedelje kada je zbog pretnji u koje je sasvim sigurno bila uključena i crkva i to u velikoj meri, nije bilo moguće održati ni Paradu ponosa. Dakle, Crkva manifestuje neprijateljstvo, mržnju, govor mržnje«.

20.08.2009 00:45»Element koji odredjuje, ako hocete, kontekst sudjenja u Hagu jeste da nema smrtne kazne i u tome smislu je argument protiv intervjuisanja zatvorenika skoro apsolutan. Oni nemaju sta da traze. Oni ne traze spasenje svog zivota pa da im se odobri mogucnost dopiranja do javnosti i u ovome smislu, koji je, inace, po mom uverenju duboko nekorektan. Tako da, sa tim da nema smrtne kazne, otpada svaki razlog da se tim ljudima daje bilo kakva paznja u javnosti i da im se da mogucnost da jos nesto kazu, sto vise nije spasavanje njihovog zivota, nego zapravo, da sasvim otvoreno kazemo, vodjenje politike«.

15.06.2009»Srbi kao narod, odnosno kao narod koji sluša svoje političare, ne mogu da se suoče, a to je da je Srbija prema Kosovu kolonijalna sila«.

Iz svega navedenog prozilazi, da Srpski Kulturni Centar »Danilo Kiš« iz Ljubljane, negovi istaknuti osnivači i donatori teže hitnom pripasivanju belih kecelja po uzoru na obred u masoneriji, jer im je dosadilo čekanje u redu slobodnih zidara. Na vrat i na nos im se žuri priključenju onima koji bi po svaku cenu da unište jedino što vredi kod Srba, a to je dušu srpskog naroda, svetosavlje i srpsko pismo. Da je to istina potvrđuje i njihova spletna strana koja je obilato ilustrovana masonskim simbolima, umesto bukvarom i ćirilicom od A -Š, kao što to iskreno radi srpsko društvo Sloga iz Nove Gorice, Štajerska zajednica iz Maribora i Desanka Maksimović iz Celja, a što je apsolutno za svaku pohvalu. Koliko dugo se ovakvi beskrupulozni naleti pojedinaca uhlebljeni oko Danila Kiša, mogu izdražati, za sada nikome u Sloveniji nije jasno.

Takođe nije jasna ni uloga Savetnice ambasade R. Srbije u Sloveniji dr. Aleksandre Stanković, kao osnivača srpskog centra a naročito nije jasna uloga Popa, jer je i sam Patrijarh Irinej jednom prilikom izjavio za Kurir.

»Masonska društva su na nižem stepenu možda religiozna, ali na višim ispoljavaju neprijateljstvo prema religiji. To je i dalje misteriozna i nepoznata organizacija i nespojiva je pripadnost i crkvi i masoneriji«.

Kako uspeva Popu da spoji nespojivo, da umesto krsta i vere mirno gleda masonske simbole kojima se šepuri SKC »Danilo Kiš«, vrag bi ga znao. Uglavnom kada se uzme u obzir da po srpskom narodu, srpskoj deci, onoj bez vekne u Srbiji i onoj bez srpske škole u Sloveniji, duvaju opasni vetrovi iz svih pravaca počev od vlasti, crkve i obrazovanja, jasno je da se boljim danima ne možemo nadati. Bar ne za sada, ako nešto uskoro ne promenimo.

U tom slučaju nije ni čudo, što je1999. godine, kod njihovih savetnika postojala dilema; baciti novu razornu bombu na Srbiju koja može da uništi prostor veličine četiri fudbalska igrališta, pa tek onda ponuditi objašnjenje za zvestvo, ili prvo ponuditi objašnjenje pa baciti bombu. Znao je Doktor za laž Alister Kembel- Blerov savetnik, da će se naći neko u Srbiji da posle njihovog zločina, za zločin okrivi žrtvu, a takvih evidentno ima.

Znaju oni koji diktiraju srpskim političarima, srpskoj crkvi i prosvetarima, da su ovi odavno izgubili autohtonost odlučivanja, da Srbijai pored svih zala koje su joj nametnute ima sve što je potrebno za zdravu poljoprivrednu proizvodnjui prehranu svog stanovništva bez genetski modifikovanih proizvoda. Znaju oni da Srbija ima njiva više od četiri miliona hektara i da je to površina jedneŠvajcarske, jednei po Belgije, dve Slovenijeili tri Crne Gorei da nama veštačka hrana nije potrebna niti nas bilo ko može duhovno slomiti. Takođe znaju da prekrajanjem istorije, smanjenjem državnih granica Srbije i crtanjem novih mapa, ne mogu uništiti ponos ovog malog ali hrabrog naroda. Zbog toga mu nude Genetski Modifikovanu hranu i semenje koji u narodu može proizvesti karcinom, sterilnost, impotenciju, pa čak i smanjenje mozga, jer im upravo on stoji na putu ostvarenja paklenih ciljeva.

Čudno je da se o pokušaju uništenja Srba trovanjem genetski modifikovanom hranom i semenom, nisu bar jednom rečju oglasili doktori i popovi, čuvari srpskog jezika, istorije i geografije, već to radi običan narod zabrinut za svoj biološki opstanak. O Srebrenici, ženama u crnom, Srbiji kao kolonijalnoj sili, Nataši Kandić i Peščaniku znamo već sve na pamet. Konstrukte koji svakodnevno stižu iz različiti penkala, a evo vidimo i iz Ljubljane, čitali smo mnogo puta. Ne bi bilo ništa neobično, jer smo već naviknuti, da GMO proizvode, opasne po život i zdravlje, a koji su obeleženi znakom piramide i imenom Codex Alimentarius, »prosvetljeni » proglase spasonosnim aspirinom i preporuče Srbima njegovu upotrebu u što većim količinama.

Na kraju bi srpskom narodu valjalo ostaviti poruku koja bi glasila.

Građani koji ste evidentirani kao siromašni, vas milion i ja sa vama! Deco! 300.000 vas koji živite ispod i na samoj granici siromaštva zajedno sa mojom decom! Vi siromašni koji živite na selu zajedno sa mojim rođacima i više vas je za 3% od onih mojih rođaka u gradu! Vi iz svakog trećegseoskogdomaćinstva koji se suočavatesa siromaštvom, i vi iz jugoistočneSrbije,jer je vaša situacija najnepovoljnijai vi moji Šumadinci, i vi preko Dunava, kao i vi Srbi gde ste da ste na kugli zemaljskoj: Izbegavajte i čuvajte se ne samo onih za koje znate da su bezbožnici, da su sektaški organizovani, već se čuvajte i prijatelja koji se kriju zaogrnuti raznim odorama. U beznađu pogledajte i obrnite se Ljuljačkoj pustinji i osetićete mir svetosti njegove. Ne kupujte hranu sa simbolom piramide niti je uzimajte i džabe da vam je daju. Ne plašite se ni gladi ni smrti, a naročito ne od pretnji, kao što se ni ja ne uplaših 23. Juna 2010, a koja mi stiže tačno u 12h i 10 minuta od uglednog osnivača SKC »Danilo Kiš«

Kako bih drugačije na pretnju mogao odgovoriti, ako se ne bih poslužio Dragčetovim rečima iz serije Moj rođak sa sela, samo malo, onako po srpski izvrnute.

Srpski narod, a ni ja sa njima, danas i nemamo baš nešto vremena, ali zato svi oni koji nas mrze mogu da dođu sutra tačno u 12h da nas poljube……,jer sam ja svoj doktorat na temu – kako se voli i brani svoja zemlja- sa podnaslovom – rodoljublje- polagao 24. marta 1999 pod bombama NATO zlikovaca, na fakultetu Kosovo i Metohija, odeljenje Metohija, u Kosovu koje je srce Srbije, i jedini sam Srbin iz Slovenije sa tim doktoratom, jer mi ni fakultet nije sporan nikada bio.

Na Bogojavljenje 2011

Radovan B. Milić

Slovenija.

Проблеми наших радника око наплате својих зарада.

Поштовани пријатељи, желимо да Вам обратимо пажњу на све учесталије проблеме који се појављују код наших људи који раде у Русији, Украјини и т.д.

Решили смо да оваква писма објављујемо на страницама нашег сајта, јер ће на такав начин људи моћи да се информишу о постојећим и могућим проблемима и информацију о привредницима и власницима фирми са којима постоје проблеми око наплате рада и других проблема. На овакав начин, желимо да превентивно делујемо, да не долази до оваквих проблема.

Наша организација, у сагласности са статутом, има и право и обавезу да помаже и штити наше људе и чланове, који долазе у разне ситуације, али се то до сада чини на личном ентузијазму, и зато су и наше могућности ограничене.

Наравно да се ми трудимо да помажемо и реагујемо на све случајеве, али је основни проблем, што се нама обраћају кад већ наступи проблем а не у самом почетку договора, где би ми могли да благовремено информишемо и реагујемо на овакве ствари. Следећи проблем је тај што ми не сакупљамо чланарину и немамо већих могућности да анимирамо потребне специјалисте, адвокате или да шаљемо наше представнике на пут, да на лицу места решавају настале проблеме, па је то отежавајућа околност за успешније решавање истих.

Руководство МО "УСДЕА"

Ово је допис, који смо добили од наших радника из Сочија.

Gospodine Dragane,

Javljamo se u ime mnogih prevarenih radnika dovedenih iz Srbije da rade za Nenada Lukia i njegovu firmu

"Novi Gorod SKD" u Sochiju ul. Timirjazeva 34b.

Poslednjih osam (8) meseci ne isplacije zarade vec samo sitne akontacije u ukupnom iznosu oko 80.000 rubalja.

U ugovoru koji smo potpisali sa firmom stoji da je isplata zarada dinamikom do 15-tog u mesecu akontacija a do 30-tog

isplata prethodnog meseca.

01.12.2010g je nas desetak radnika pismenim putem dalo otkaz oekujuci da posle otkaznog roka budemo isplaeni i poslati za Srbiju.Otkazni rok je istekao 15.12.2010.g. i on nas je zvao na razgovor i ponudio isplatu po 40.000 rubalja i karte za Srbiju, to iznosi tek petinu duga .

U protivnom ce nas isterati sa baze gde zivimo sve ovo vreme . Za ostatak para ne zna kada e isplatiti ne daje nikakve garancije.

Mi smo tu ponudu odbili i suoeni sa pretnjom izbacivanja na ulicu u stranoj zemlji obraali smo se za pomoc i savet sta da

radimo dalje mnogim institucijama ovde u Rusiji i u Srbiji . Do dananjeg dana 11.01.2011.g nikakav pomak nismo ostvarili u reavanju naeg problema. Postoji li neki zakon za ovakve savremene robovlasnike koji koriste krizu u Srbiji da se obogate na ledjima naih napaenih gradjana.

Napominjemo da smo kontaktirali ambasadu u Moskvi ali bez veeg uspeha. Podnosili smo i prijavu gradskoj inspekciji ovde u Sochiju ali oni su potkupljeni od strane direktora Lukia, pa su nam zagubili dokumenta.

U medjuvremenu u firmu dolaze radnici iz Srbije, njih 40-tak, samo sa turistikim vizama bez ikakvih dozvola za rad i drugih dokumenata.

Od marta meseca 2010.g nemamo zdravstveno osiguranje koje je po ugovoru obezbedjeno, tako da plaamo i leenje i lekove. Zadrani smo ovde u stranoj zemlji protiv svoje volje jer su nam oduzete vize(zeleni karton) odmah po dolasku u firmu.

Danas su nam ponudili isplatu sa odbijanjem od po 1000e po oveku i da sami kupimo karte za Srbiju, to smo takodje odbili.

NOVAKOVIC RADOSLAV

NIKOLIC MILE

RANCIC MILORAD

POTURAK HASIN

JANKOVIC LJUBISAV

MATIC SLAVKO

PAOCIN GORAN

PETROVIC RADMILO

BAJCETIC ZARKO

MILJKOVIC SINISA

Ocekujemo brz odgovor i savet ta da radimo jer nam vaee vize istiu 30.01.2011.g

unapred zahvalni gradjani Srbije.

KO JE OVDE LUD?

Oprostite mi draga moja pravoslavna braćo na ovakvom naslovu. Oprostite mi na ovom pitanju i ovakvoj promisli u danima između Božića i Bogojavljenja. Drugačije se ne može, jer dani su dani, a život je život, i gorčina je gorčina. Baš zbog ukusa te gorčine, ovo i pišem.

Ipak hvala je Bogu da u miru dočekasmo i u miru proslavismo još jedan najradosniji hrišćanski praznik. Kako ćemo i da li ćemo dočekati sledeći, velika je nepoznanica i znak pitanja. Uglavnom, dan Hristovog rođenja među Srbima se i ove godine praznovao onako kako je ko znao i mogao. Mogućnosti su zaista bile različite. Premijer je sa suprugom i svitom od deset telohranitelja boravio u Aranđelovačkom novoadaptiranom hotelu Izvor u kome je cena prenoćišta preko trideset hiljada dinara po osobi. Radnici fabrike Elektro porcelana iz Aranđelovca su podobijali otkaze, i posle tridesetak godina radnog staža jedva su skrpili malo svoje sirotinje, da sa porodicama provedu badnje veče uz i onako posnu sovru. Uglavnom prangije i puške, po izstavljanju pečenice sa ražnja, nisu odjekivale Šumadijom kao nekada u neka srećna vremena. Sve je utihnulo i narod se ućutao.

A kako i nebi kada nam je vlast obećala da će otvoriti 500.000 radnih mesta i zaposliti 500.000 ljudi, kada su obećali da neće prepustiti Kosovo i Metohiju teroristima i da je Kosovo Srbija, obećavši pri tom da će promovisati i natalitet. Pa šta je tu loše? Možda ćete se zapitati. Ništa osim toga, da je u državi Srbiji više od 500.000 radnika ostalo bez posla, da Srbi na Kosmetu nemaju ni osnovne ljudske slobode, a o pravima i da ne govorim. O promovisanju nataliteta ne bih ni pisao, jer vlast promoviše i finansira pedere hapseći zdravu srpsku omladinu i srpski OBRAZ.

Nego, braćo moja pravoslavna, nešto bih vas priupitao: Čuste li vi za Tomu Vučića Perišića, onog Gružanina, junaka iz prvog i drugog srpskog ustanka i ustavobranitelja. E taj junak je pored junaštva imao i glavu i mislio svojom glavom, za razliku od današnjih srpskih vladara koji svoje zabrabonjčene obraze namaču po šumadijskim banjama, a mozgove puštaju po Briselu i Vašingtonu na pašu. E taj Toma, a ne ovaj današnji Toma je rekao:

»Ja se ne bojim nikoga, ni knjaza ni Saveta, nipopečitelja ni mitropolita i niko ne treba da se boji nikoga, mi smo svi ravni, što je knjaz to je i svinjar, što svinjar to i savetnik, što savetnik toi terzija što terzija to i sudija, što sudija to i ja, svi smo mi jednaki: ne treba da se samo jedan greje na suncu, a svi mi stojimo u 'ladu… Ja se ne bojim nikoga, samo se bojimUstava pa to ću reći i knjazu Mihailu kao što sam govorio njegovom ocu… nek niko ne misli da knjaz može da čini u zemlji što hoće; on mora da sluša narod i čini ono što narod hoće i zapoveda«.

A da li je danas tako?

Zbog toga vas moram upitati. Da li je danas na političkoj sceni u Srbiji demokratija, pa narod može i sme govoriti kao Toma, ili ako nije i ukoliko ne sme, a šta je to onda uopšte demokratija? Da li demokratija predstavlja i nudi preveliku i preduboku hladovinu u koju nas uvedoše današnje žute demokrate? Da li je demokratija da premijer sa ženom i svitom, za noć potroši četrdeset mesečnih plata onih hrabrih mučenika iz fabrike Elektro porcelana, sve uz put hapseći srpski OBRAZ i srpskog Mladena, veličajući pedere, a uništavajući srpsku mladost koja bi mogla poboljšati i srpski natalitet. Da li je demokratija da šćućureni u hladovini čekamo da nam neko drugi spasi OBRAZ, da nam neko drugi oslobodi Mladena, da neko drugi stvori uslove srpskoj mladosti za povećanje nataliteta. Čekamo ćuteći da nam vlast promeni Ustav, da lakše prodaju Kosovo, jer oni nisu kao onaj Srbin Toma koji se jedino Ustava plašio.

Zbog toga se pitam: Ko je ovde lud? Da li je luda srpska vlast? Da li su ludi srpski crkveni velikodostojnici ili je možda lud i srpski narod? Ma šta ima da se pitam! Srpska vlast i crkveni velikodostojnici su sigurno ludi i bezobrazni, pa narod smatraju za nepismeno krdo kojim je lako gospodariti jer narod i tako ništa ne zna i sve brzo zaboravlja, misle oni. Možda je bogami i narod pomalo lud, jer ćuteći sedi u žutoj hladovini i drhti, zaboravljajući da sunce greje i postoji i za njih isto koliko i za srpsku vlast, pa smrznut i go ne sme ni reč zucnuti. A jednom će valjda morati.

Pročitah pre dva dana na stranicama internet časopisa Novinar.de tekst »Rado Srbin ide u Slovence«,preuzet od elektronskog časopisa VESTI onlinehttp://www.novinar.de/2011/01/08/rado-ide-srbin-u-slovence.html i neznadoh šta bih pre uradio. Da li da kukam, da li da se smejem ili da oboje radim istovremeno, jer se tu više zaista ne zna ko je od koga luđi, i ko koga s'oproštenjem zajebava.. Bitno je da vi koji po svetu čitate sprenevedanje Perana Boškovića znate pravu istinu.

Šta nam zapravo kroz ovakvu poruku saopštava Peran. »Srbi! Vi morate istoriju zaboraviti i od raspada Jugoslavije se što pre udaljiti. Kada budete objektivnije sagledali i raspad Srbije, shvatićete kakav vam je sada status u Sloveniji. E, pa neće da može, što bi rekao Šojić predsednik stranke zdravog razuma, iz serije »Bela lađa«. Nije zlonamerno, da sam spomenuo raspad Srbije i trenutni gubitak Kosova i Metohije u kontekstu saopštenja paroha Boškovića. Takođe to ne činim iz nepristojnosti do ovog sveštenika, već što znam njegovu ulogu u zakazivanju pa otkazivanju i ponovnom zakazivanju mitinga Kosovo je srce Srbije, o kojem sam već pisao, jer sam davno prozreo ovog modela kao i njegovu svaku buduću priču.

24. Februara 2008 godine u 20:38, na moje pitanje: Zašto je otkazan miting Kosovo je srce Srbije, od tadašnjeg predsednika Saveza srpskih društava Slovenije dobio sam odgovor:

»To je odlucio organizacioni odbor na predlog Perana iako sam ja bio protiv, moju izjavu mozešpročitati na teletekstu (119) pa će ti biti sve jasno. Ja sam bio u Novoj Gorici i putem telefona sam dobio garanciju da će se ispoštovati volja većine članova SSDS i to sam prenio i Peranu Boškoviću i smatro sam da smo sa tim završili ali pošto je Peran želeo da se taj skup odloži dobio je većinu glasova u crkvenom odboru gde članovi IO SSDS su bili preglasani, ja očekujem zapisnik i onda mogu nesto vise reći o tom zaključku«

Iz gornjeg odgovora se vidi, da u teškom vremenu po srpski narod i zemlju Srbiju, paroh Bošković, a ni srpska crkva nisu bili uz srpski narod, ako izuzmemo po milosti božijoj pravoslavnog episkopa eparhije raško-prizrenske i kosovsko metohijske u egzilu, svi drugi su nas izdali. Nisu bili, a nisu ni danas, ali neka zna Paroh.

Nije srpski narod opterećen predrasudama, već svakodnevnim lažima kojima ga obasipaju i srpska vlada i srpska crkva. Zna srpski narod u Sloveniji šta to znači kada je neko (Peran Bošković) predsednik Saveta hrišćanskih crkava u kojeg su uključene Rimokatolička, Evangelistička, Srpska pravoslavna crkva i neka nedaj bože Binkoštna crkva. Zna srpski narod u Sloveniji šta znači Ekumenizam i koliko je poguban po svetosavlje. Znaju Srbi Slovenije da se ne radi o nikakvim predrasudama već o podmetačini kada je u pitanju škola na srpskom jeziku, jer za nju niko nije u Sloveniji čuo. Zna srpski narod u Sloveniji da to nije pokušaj spasavanja Srba od asimilacije već upravo rafinirano nametanje asimilacije. Nije tačno da Srbi rado idu u Slovence, već ga svojim samočinovanjem tamo upravo guraju plaćenici. Ako nije tako, kako onda treba tumačiti izjavu ovog Paroha: »Srpskom narodu u Sloveniji nije potreban status nacionalne manjine, jer bi se u tom slučaju getoizirali«. Znaju Srbi Slovenije da je preko noći uspostavljeni fantomski Srpski kulturni centar »Danilo Kiš« u čijem odboru sedi i Peran, dobio iz Srbije sedam stotina hiljada dinara za postavljanje spletne strane tog centra, za promovisanje PEŠČANIKA, koji pre dve godine javno saopšti: Pišaćka je sveta srpska vodica. Zna to i pop i sa tim se slaže, jer nisam ni čuo ni pročitao drugačije. Neverujem da nije pročitao u junu mesecu 2009, gde drugo nego u PEŠČANIKU (net), tekst partijske drugarice u kome se kaže: »Sve crkve ovoga sveta manipulišu omladinom, zloupotrebljavaju decu i maloletnike, fizički kažnjavaju one pod svojom vlašću, fizički napadaju kada god vera “dozvoljava” – a nije, recimo, zabranila ubijanje tokom jugoslovenskih ratova, nego ga je podsticala. Pravoslavna crkva dakle nije ništa bolja od drugih, premda mnoge masne brade žive u uverenju da im je dat autoritet sa kojim mogu o tome lagati.Crkva ne samo da se nije pokajala za svoju ratno-huškačku politiku, nego je preuzela ponašanje nekadašnje nomenklature, sa kojom je, da podsetimo, odlično sarađivala. Mlatipop je ne samo podnošljiva, nego i nužna figura crkve koja laže, jer nije u stanju da se pogleda, vidi i pokaje. Svi koji joj veruju su sami krivi«.

E pa, ajd sad Srbi, ko je ovde lud? Znate li vi možda o kom mlatipopu je pisala Peranova saradnica i verna dopisnica PEŠČANIKA? Šta mislite ko joj je bio uzor za pisanje priče o Mlatipopu masne brade? Znate li da je za PEŠČANIK sveta bogojavljenska vodica isto što i pišaćka. Znate li još i to da srpska vlada finasira i drugaricu da piše o mlatipopu i peščaniku, http://www.dkis.si/index.php?option=com_content&view=article&id=119&Itemid=218&lang=sl, a finansira i mlatipopa da zavodi narod pričama o srpskim predrasudama u Sloveniji. Bilo kako bilo oni dobiše još milion dinara iz Srbije za nevidljivu školu srpskog jezika, a radnici Elektro porcelana ostadoše i bez posla i bez božićne pečenice.

Nije ni to važno niti je to najgore, jer u sveopštoj ludosti i napadu narodnog pesimizma premijer u kupaćim gaćama, sit i sa nabreklom žilom, obruši se na narod govoreći mu: »Krivi su pesimisti! Gospodo bez optimizma i bez vere u vlast nema ničeg«, a javni servis u službi naroda odmah istog dana objavi vest o novim i novim poskupljenjima. Hajde sad narode ti budi optimista po naredbi ako možeš, a ja ću se još malo pitati ko je ovde lud. Hajde ti narode idi u nevidljivu školu srpskog jezika u Sloveniji koja ne postoji, a u koju vas poziva crkva, ista ona koja manipiliše omladinom i zloupotrebljava i plaši decu i maloletnike. E, pa ja njoj verujem, ali gde se izgubiše onih milion i sedamsto hiljada radničkih muka to ne bih znao. Jer dok srpsku decu maltretira crkva, maltretira ih i Vašington u koji srpska Vlada odlazi po »svoju« pamet, i odakle se vraća naučena, a i nabreklih žila, pa posle k'o zec šilji kolac na goli narod.

Dokle će tako? Zašto je srpska vlast i srpska crkva propustila priliku da još u oktobru prošle godine, prilikom posete američke državne sekretarke Hilari Klinton Beogradu, interveniše u vezi sa slučajem srpske porodice Nastić koja živi u Kaliforniji, a kojoj je američka Agencija za zaštitu dece (CPA) bez ikakvog osnova oduzela sina i ćerku. Ministarstvo spoljnih poslova zajedno sa Ministarstvom za Dijasporu trebalo je Klintonovu da upozori na dramu kroz koju prolaze Nastići. Vuku i Verici Nastić, koji žive u Stoktonu, (CPA) je oduzela decu još 6. juna, jer su u njihovom kompjuteru prilikom popravke računara pronađene fotografije na kojima su njihova deca Nastasija (5) i Damjan (8) bez odeće. Pa šta? Ima li jedne srpske porodice da nema makar jednu sliku svoje gologuze slatke bebe. Nema, a takvih slika će biti još, jer srpski narod niti je bolestan niti je lud, već svetosavsko pošten, što upravo i smeta i ludacima i antihristima. Roditelji su optuženi da su bili nemarni prema deci i da su ih emotivno zloupotrebili, a naveden je i rizik od seksualnog zlostavljanja. Samo jedno su svetski moćnici, srpska Vlada i srpska crkva zaboravili što mene lično ne čudi. Zaboravili su da Srbi svoju decu ne zloupotrebljavaju emotivno, pa ni svoje kučiće, (afera bulmas tifi), kao što se to radi ponegde u Evropi.

Da je srpska vlada odavno luda to znamo, ali da je poludeo i zaštitnik građana i to saznadosmo. »Narode dozvolite Americi da radi svoj posao« uztvrdio je »prepametni i samomisleći zaštitnik građana« Saša Janković. »Znaju Amerikanci šta rade, a šta ako se ispostavi da je otac zaista Nastasiju i Damjana emotivno zloupotrebljavao!«. To reče ovaj »prepametni« i odlete na dodejivanje Nobelove nagrade tamo nekom, zaboravivši svoje građane u Americi, zaboravljajući da mu je ludnica u Vršcu bliža a put jeftiniji, jer narod nema para da plaća takve budale.

Šta mi drugo ostaje nego da obrnem reči srpskog junaka i gospodara Tome Vučića Perišića i napišem. Nek ne misli srpska Vladada može u zemlji činiti što hoće.Onamora da sluša narod i čini ono što narod hoće i zapoveda, a narod nije lud, već je stara čekalica i sanjar koji svoje snove kad tad ostvari!Ovaj put će to biti ubrzo.

Evo, polako sviće jedanaesto jutro između Božića i Bogojavljenja, narod prestaje da sanja pa 74% Srba već kaže da je Vlada loša, da je Srbija na pogrešnom putu, da je više od 70 % građana nezadovoljno radom Vlade. Pa ko je onda ovde lud? Pitam se ponovo.

Onaj koji po milosti božijoj pravoslavnog episkopa eparhije raško-prizrenske i kosovsko metohijske u egzilu, sabra narod u ljuljačkoj pustinji okomalenoga hrama, oko skromnih naloženih badnjaka, daleko od velegradske buke i meteža, daleko od velelepnih hramova i prekrasnih nemanjićskih zadužbina, da u miru i čistoti srca svogasa pravoslavnom decom svojomdočekai sretne Novorođenoga. Onaj koga je ljutanevolja nagnala,da se sa decom svojom pravoslavnom udalji od blještave fizičke svetlosti i reflektora pored kojih vlada tama i gde je umesto duhovne radosti zavladala apatija, a umesto evanđelske Istine – jeres ekumenizma, i umesto duhovne topline – sibirska hladnoća od koje se duša ljudska mrzne i ledi, sigurno da nije.

Ludi su mlatipopovi koji činjenjem svoju decu pokušaše povesti putevima Ekumenizma i stazama dalekim od svetosavskih. Ludi su oni koji veličaju peščanike i mokraću kao svetu bogojavljensku vodicu. Ludi su oni koji naređuju narodu da bude optimista i veruje u Vladu, dok im ona podiže cene hleba, mesa, mleka, benzina, i lud je onaj koji tvrdi da tek onda kada se zaboravi sopstvena istorija objektivnije se može sagledati kakav je status Srba u Sloveniji. Lud je onaj što se priseća i citira reči Franca Rodea, bivšeg ljubljanskog nadbiskupa koji je samo devet dana pre početka bombardovanja Srbije, 15. marta 1999. pozdravio patrijarha Pavla podsećanjem na to da slovenački i srpski narod povezuju vekovne veze i simpatije. Prisetio se Franc Rodeiteških trenutka iz Drugog svetskog rata kada su u Srbiji prihvatili slovenačke izbeglice, kao što su nakon rata udomili i slovenačke monahinje koje je tadašnja komunistička vlast doslovno bacila na ulicu. Jedino čega se mlatipopovi i kojekakve dame od peska nisu prisetili je to da Franc Rode nikada nije nagovarao svoj narod da se odrekne i udalji od svoje istorije, niti da je bivši ljubljanski nadbiskup, a ni bilo koji drugi, osudio pripremu i sam čin terorizma dvadeset pet zemalja protiv svetosavske Srbije.

Šta nam jedino preostaje draga moja braćo pravoslavna? Ništa drugo osim da spasimo srpski OBRAZ, da spašavamo srpskog Mladena i srpsku Mladost, da i mi zašiljimo olovke i oteramo mlatikolčeve srpske Vlade i ekumenističke mlatipopove, da se okupimo u ljuljačkoj pustinji oko malog hrama, a sebi vratimo dostojanstvo, jer narod nije ni lud ni glup, niti je to zaslužio, već je lud onaj na koga narod prstom pokaže. Sedamdeset četiri odsto je sedamdeset četiri i uskoro će to značiti celih sto odsto nezadovoljnih.

Radovan B. Milić, Slovenija

11. 01. 2011

Rado ide Srbin u Slovence

Predrasude čine svoje: Peran Bošković

Peran Bošković, paroh ljubljanski, muku muči kako da uveri Srbe i pravoslavce koji žive u Sloveniji da cene svoj izvorni nacionalni i

+++

duhovni identitet kojem Slovenci, ne samo da se ne opiru već u njegovim vrednostima uživaju – bilo da je reč o srpskim filmovima, muzici, pozorištu, izletima u Srbiju, itd.

Zašto onda Srbin tako rado ide u Slovence, pitanje je na koje otac Peran već godinama traži odgovor.

- Niko ti ovde neće zameriti ako se deklarišeš kao Srbin. Koliko je samo Srba došlo u Sloveniju od kada je ona samostalna država ovde da radi ili studira, većina i ostane kad završi fakultet. Koliko je samo lekara ovde došlo iz Srbije i Republike Srpske – podseća Bošković.

Ako Srbi u Sloveniji ne beže od svoje nacionalnosti i vere iz straha, u čemu je tu onda problem?

- U njihovim roditeljima, još uvek u velikoj meri, opterećenim predrasudama. Reč je o ljudima koji nikako da odvoje ovdašnji stav prema Srbima u odnosu na onaj u Hrvatskoj ili Bosni. Ako su poreklom iz Srbije teško odbacuju sećanje na slovenačko odvajanje od Beograda 1991. godine, zbog kojeg su i oni sami u jednom trenutku imali velike

Vekovne veze

Bivši ljubljanski nadbiskup France Rode pozdravio je u Ljubljani 15. marta 1999. patrijarha Pavla podsećanjem na to da slovenački i srpski narod povezuju vekovne veze i simpatije. Prisetio se teških trenutka iz Drugog svetskog rata kada su u Srbiji prihvatili slovenačke izbeglice, kao što su nakon rata udomili i slovenačke monahinje koje je tadašnja komunistička vlast doslovno bacila na ulicu – rekao je otac Peran.

probleme. Kad bi se lakše odmakli od istorije raspada Jugoslavije objektivnije bi shvatili i kakav im je sada status u Sloveniji.

Kakva su vaša iskustva sa ljudima koji naginju asimilaciji?

- Izdvojiću jedno ekstremno iskustvo koje najbolje oslikava stanje duha, recimo kod dela mladih ljudi srpskog porekla. Rekavši mi da je njegov pokojni otac bio Srbin i pravoslavac, jedan mladi čovek je taj podatak istakao kao istorijsku činjenicu u svojoj porodici sa kojom on u smislu nasleđa očeve nacionalnosti nema nikakve veze. Oca kao Srbina doživljava kao muzejsku vrednost.

Šta SPC i srpske institucije u Sloveniji preduzimaju kako bi se to stanje promenilo?

- Organizovali smo učenje srpskog jezika u školama. Ali ima ih samo nekoliko, sa po jednim takvim razredom. Zato smo se odlučili i za jedan mnogo originalniji potez – gradimo Pastoralno kulturni centar pri crkvi Svetog Ćirila i Metodija u Ljubljani. Biće dovršen u maju ove godine. Imaće 1.769 kvadrata, dva nivoa pod zemljom, prizemlje i jedan sprat, aulu, učionice, kancelarije, biblioteku, multimedijski centar, dvoranu za 200 ljudi, prostore za boravak i šest apartmana za goste. Želja nam je, dakle, da i na taj način negujemo identitet srpskog naroda u Sloveniji, potaknemo međukulturni dijalog i toleranciju, te zbližavanje kultura i vera.

08. 01. 2011. 13:16h | M. Jakšić – Vesti

Владислав ГУЉЕВИЧ: Удари на “Уједињену Српску Дијаспору у Евроазији”

`Драги пријатељи,имајући у виду нападе на нашу организацију који се дешавају последње време, мислим да ће Вам бити интересантно да прочитате овај чланак.`

`Мислимо да је овај чланак у ствари најбољи деманти оних лажи, које су написане у е-новинама о нама.`

`Упоредбом онога што су они написали и овог чланка се јасно види тенденциозан напад на нашу организацију и руководство, и лажност написаног у том чланаку.`

`И то је најбољи показатељ њиховог (не) професионализма, (не)озбиљности и тенденциозности њиховог писања.`

`Ниже можете прочитати чланак који је направио познати публициста и аналитичар Владислав Гуљевић.`

`Владислав ГУЛЈЕВИЧ: Удари на уједињену српску дијаспору у Евроазији`

О делатности српских друштвених организација у земљама бившег СССР дуго времена нико ништа није чуо. Без обзира на то што су се прва масовна пресељења Срба у Руску Империју догодила још у XVIII веку, захваљујући чему су се на мапи Русије појавиле две нове територијално-административне творевине – Славеносрбија и Нова Србија - наша јавност је за српске културне организација први пут чула тек 90-их година прошлог века. Тада су у републике Заједнице Независних Држава (ЗНД), спасавајући се од разарања и насиља, похрлили они који су напустили своу отаџбину не по сопственој вољи, већ захваљујући напорима „најдемократскије земље у свету“, која је ширила свој диктат на Балкану.

Најактивнија српска организација не само у културној равни, него и политичкој, била је организација „Свети Сава“; која је појавила на Украјини (Дњепропетровск) захваљујући напорима Драгана Станојевића. Српска заједница „Свети Сава“ бавила се не само културно-просветним пројектима и покушајима да се скупи у целину раштркана по Украјини српска дијаспора, него је и отворено исказивала свој грађански став о читавом низу питања – од косовског сепаратизма до пружања становништву Украјине алтернативне информације о деловању војно-окупационог блока НАТО у републикама бивше Југославије.

Временом су оквири заједнице „Свети Сава“ постали претесни за делатност њених учесника, међу којима су се налазили не само етнички Срби и потомци првих српских пресељеника, него и грађани Украјине других националности. Наредни корак био је оснивање Уједињене српске дијаспоре Евроазије (УСДЕА) међународног формата, која је регистрована не само на Украјини (Кијев), него и у Белорусији (Минск), Русији (Москва) и Србији (Београд) где, осим престоничких, функционише неколико регионалних оделења.

Руководилац УСДЕА Драган Станојевић је овлашћени амбасадор владе Републике Српска Крајина у изгнанству, иако се то не допада баш свима. Део либерално-западне публике у самој Србији доживљава активизацију делатности УСДЕА са нескривеном иритираношћу и злобним сарказмом. Најсвежији пример је обајвљивање информативног портала Е-Novine “Једна вера, један народ, један Путин“ са краћим поднасловом „Срби у козачком трансу“. Ауторима датог пасквила нису били по вољи пријатељски контакти руководиоца УСДЕА Драгана Станојевића са Козачким братством „А.Обухов“. Награда, коју су козаци уручили Драгану Станојевићу за њгов допринос ствари заштите православља, такође приморава српске либерал-милитаристе да манипулишу пропагандистичким етикетама (козачке организације су аутори материјала назвали „профашистичким“).

Зашто је и коме је то потребно, није тешко погодити. Зеједнички интереси оних који су рушили Србију извана и оних који је нагризају изнутра приморавају и једне, и друге, да певају једну те исту песму. Зато се не само господи из E.Novine не допада козаштво. Не допада се оно, на пример, ни господи из Џејмстаунског фонда (САД), где се на попришту сталног аутора истиче Маирбек Вачагајев, портпарол убијеног терористе Аслана Масхадова. Испоставља се да према козаштву имају једне циљеве не само Американци и терористи, него и српски западњаци, такође.

Одакле потиче кампања у циљу искривљивања историјске истине о краћем постојању Републике Српска Крајина, чији је извванредни и опуномоћени амбасадор у изгннству Драган Станојевић. Сама република, коју је разбила хрватска армија уз подршку војске Западне коалиције, имала је тројицу председника – Милана Бабића, Милана Мартића и Горана Хаџића: сву тројицу је осудио Хашки трибунал по неколико десетина тачака. Након хапшења Милан Бабић је признао све оптужбе против њега и он је осуђен на 13 година затвора, али је 2006. године извршио, како тврде, самоубиство (руски правник међународног права Александар Мезјејев сматра, да су Бабића убили). Милан Мартић је осуђен не 35 година затвора и сада затврску казну издржава у Естонији, која је да би се додворила Западу, гостопримљиво отворила врата једног од својих затвора за М.Мартића. За Гораном Хаџићем је расписана потерница 2004. године, а за његово хапшење одређена је новчана награда од 250 хиљада евра.

Према подацима Министарства за дијаспору Србије, бројност српске дијаспоре у свету износи 4 945 350 људи, или око 40 процената свих Срба. Према томе, српска дијаспора је потенцијално веома утицајна полуга утицаја на спољну политику земаља у којима бораве. Према српском „Закону о дијаспори и Србима у региону“ представници српске дијаспоре имају право да буду бирани у Парламент дијаспоре, који учествује у разради стратегије сарадње српске дијаспоре са Српском државом, да активно сарађује са органима државне власти – Министарством дијаспоре и администрацијом председника Србије. У раду Парламента дијаспоре такође учествују представници Српске православне цркве, Академије наука Србије, а делатност Парламента дијаспоре активно прате радио и телевизија Србије.

Међутим, за репрезентовање интерса српске дијаспоре три државе – Русије, Украјине и Белорусије - додељено је само једно место у Парламенту дијспоре, иако по приближним рачуницама број Срба у Русији достиже 50 хиљада (не рачунајући Србе који живе на Украјини и у Белорусији). И имајући у виду такав однос снага, српска дијаспора Русије, Украјине и Белорусије у лику једног представника неће имати подршку за своје иницијативе и пројекте и не може ефикасно утицати на доношење одлука и штитити интересе представника српске дијаспоре на просторима ЗНД. При укупном броју од 45 места у Парламенту дијаспоре највећи број мандата имају САД и Немачка – по четворицу делегата, Аустрија, Швајцарска и Аустралија (заједно са Новим Зелендом) – по три делегата, Канада, Француска и Велика Британија (заједно са Северном Ирском) и Шведска – по два делегата.

Покушаји МО УСДЕА да утичу на процес консолидације Срба у иностранству и подсете их на основну улогу источног вектора спољне политике Београда наилазе на снажан информативни отпор проатлантских политичких снага у Србији.. Тим пре што Драган Станојевић на званичном нивоу изјављује о пројектима Организације Споразума о колективној безбедности (ОСКБ) као приоритетним за српску политику и организује округле столове у Београду на ту тему, чиме разбија тезу такозваних „демократских“ српских политичара о безалтернативности НАТО. Политичке снаге из либералног лагера и њихови „информациони плаћеници“ са тим неће да се мире. У последње време званични сајт МО УСДЕА и страница УСДЕА у мрежи Facebook подвргавају се концентрисаним хакерским нападима са више од 20 хиљада адреса (углавном са територије Хрватске). Лист E-Novine , који се специјализовао за критике на адресу Срба у иностранству, такође се издаје не без учешћа Хрвата. Народна мудрост гласи, да празна посуда испушта снажне звуке. Сумњамо да ћемо чути још много празних звукова од Уједињене српске дијаспоре Евроазије од стране оних који су навикнути да пузе пред Западом. Вашингтон, уљуљкан осећањем сопствене супериорности, навикнут је да им се своји присни клањају.Либерална мисао, која долазио иза океана, не трпи противљење, она је навикнута на уображену екстазу.

Једном приликом је владар једног од швајцарских кантона Ури Хеслер, који је патио од болесног осећања сопствене важности, на улици извесио на дугачкој мотки своју капу. Пролазнике су обавезивали да се клањају Хеслеровој капи као симболу величине њеног власника. На жалост, у самом Београду има људи, који су управо тако спремни да се клањају „америчкој капи“.

http://srb.fondsk.ru/news/2010/12/23/udari-na-uedinenu-srpsku-diasporu-u-evrazii.html

У овом делу Вам предостављамо рекцију-писмо подржке,председника владе Републике Српске Крајине, Милорада Бухе.

Gospodine Stanojeviсu,

Vlada RS Krajine Vas podrava.

Vi ste njen izvanredni i opunomoceni ambasador za sve drzave, nastale na teritoriji Sovjetskog Saveza Socijalistickih Republika.

Nadam se, da cete i dalje, uspesno, predstavljati Vladu RS Krajine i da ce istina o prognanom srpskom narodu biti sve vise poznata.

S verom u Boga,

Milorad Buha, predsednik Vlade

СРЕЋКОВИЋ У ИНТЕРВЈУУ ЗА ФОНЕТ: ПОПРАВЉА СЕ ПОЛОЖАЈ СРБА У РЕГИОНУ,

Република Србија
МИНИСТАРСТВО ЗА ДИЈАСПОРУ
Republic of Serbia
MINISTRY FOR DIASPORA
Васе Чарапића 20, 11000 Београд
тел: +381 11 3202 900 факс: +381 11 2636 815
www.mzd.gov.rs
20 Vase Carapica St., 11000 Belgrade
phone: +381 11 3202 900 fax: +381 11 2636 815
info@mzd.gov.rs

СРЕЋКОВИЋ У ИНТЕРВЈУУ ЗА ФОНЕТ:
ПОПРАВЉА СЕ ПОЛОЖАЈ СРБА У РЕГИОНУ, СРБИЈА ЖЕЛИ ЛИДЕРСКУ ПОЗИЦИЈУ

Последњих месеци осећа се много позитивија атмосфера у региону чему је велики допринос дала
актуелна политика држава Србије а упоредо се поправља и положај Срба у окружењу што је
последица све активније регионалне политике Србије али и последица чињенице да су све земље
у региону на путу ка чланству у ЕУ или су већ чланице Уније а поштовање свих међународним
стандардима загарантованих права мањинских националних заједница је стандард од кога Европа
не одустаје.

Имајући у виду дешавања на просторима бивше Југославије у последњих двадесетак година свима
је јасно да је положај Срба у региону веома специфичан а са друге стране компликована је и
позиција државе Србије.

Својом политиком шаљемо поруку међународној заједници да смо се суштински променили и да
смо фактор стабилности а при томе имамо и жељу и уставну обавезу да подржимо наше
сународнике у остваривању њихових права и да при томе унапредимо добросуседске односе и
регионалну сарадњу. Циљ је јасан: Желимо да права припадника српског народа буду
заштићена на исти начин на који су заштићена права националних мањина у Србији а на
шта смо као земља поносни и желимо лидерску позицију у овом делу Европе – то је наш циљ
који немамо разлога да кријемо!.

САВЕТ ЗА СРБЕ У РЕГИОНУ је тело које конституисано првим Законом о дијаспори и
Србима у региону и оно координира рад и даје стратешке смернице свим државним органима
који на један или други начин, у мањој или већој мери учествују у спровођењу политике према
Србима у региону. Веома је важно то што је на челу савета Председник Републике који снагом
свог личног ауторитета и снагом функције првог човека наше државе заправо појачава политичку
тежину чиме шаљемо јасну порука колико су нам ова питања важна.
Предстоји нам упоран и дуготрајан рад да положај Срба доведемо на прихватљив ниво и да
обезбедимо да се потписани међудржавни споразуми са земљама у региону и закони суседних
земаља који се односе на Србе и у пракси поштују.

Сама чињеница да је конституисан САВЕТ ЗА СРБЕ У РЕГИОНУ је снажна и охрабрујућа
порука за наше сународнике у суседним земљама. Деведесетих, они су били жртве погрешне
политике одлазећег идеолошког поретка и по нас неповољних међународних околности а након
демократских промена осећали су се помало заборављеним јер је посрнула Србија по природи
ствари морала бити окренута готово искључиво сама себи. У последње време видна је промена
на боље и зато су очекивања наших сународника велика укључујући и продубљивање економске,
политичке и културне сарадње са Србијом.

И поред свега овога много је нерешених питања за Србе у региону.
У Албанији рецимо, српски народ је тек 2006. године добио статус националне мањине који је
нажалост само декларативан, односно у пракси неостварив. Срби нису заступљени у Парламенту
Албаније нити имају сопствени политичку партију а једино су преко Грчке партије за људска
права заступљени у малом броју органа локалне управе. Министарство за дијаспору већ три
године финансијски помаже школу српског језика и одржавање наставе на српском језику у
Скадру и Фиери.

У Словенији је ситуација такође неповољна где и поред тога што су Срби, после Словенаца,
најбројнија етничка заједница, немају признат статус националне мањине. Немамо своју
организовану, политичку партију, нисмо представљени у Парламенту Словеније као ни у
локалним властима, за разлику од малобројнијих Мађара и Италијана који имају загарантовано
посланичко место у Парламенту Словеније, а што им је омогућио статус националне мањине.
Министарство за дијаспору од ове године финансијски помаже школу српског језика и одржавање
наставе на српском језику у Љубљани, преко Српског културног центра „Данило Киш“.
У Мађарској је ситуација повољнија што се тиче статуса нашег народа јер је Мађарска 1993.
године Србима признала статус националне мањине, али Закон о правима мањина, усвојен исте
године, под сталном је тенденцијом мењања, што има за резултат континуирано ограничавање
мањинских права. Српска мањина нема своје представнике у Парламенту Мађарске, мада је према
одредбама мађарског устава и Закона о правима мањина, Парламент Мађарске био у обавези да
донесе посебан закон који би омогућио да мањине имају своје посланике у парламенту и то се
очекује до наредних парламентарних иѕбора.

У Хрватској је последњих месеци ситуација кренула на боље али су и даље присутна пристрасна,
дискриминаторска суђења за ратне злочине и постоје тајне оптужнице, као и чести појединачни
напади на Србе, што спречава повратак и уноси несигурност међу оне који живе у Хрватској. Ово
је један од разлога зашто се у Хрватску до сада вратило мање од 54 000 избеглих Срба од којих је
већ преминуло близу 15000. Не смемо заборавити ни неизвршавање реституције станарског права
које је хрватска власт Србима укинула и покушај трајног одузимања стеченог станарског права
држављанима Хрватске српске националности.

Ситуација у БиХ је стабилна а Србија као један од гаранта Дејтонског споразума развија
најближе односе сарадње са Републиком Српском. Ипак, у федерацији БиХ, у срединама са
већинским бошњачким становништвом, Срби повратници су претежно старија лица која имају
проблеме и са становништвом које су затекли и са локалним властима које врше неформалну
опструкцију повратка. На подручјима где су Срби повратници у већини, а то су општине Дрвар,
Гламоч, Грахово и Босански Петровац, локална српска власт неретко се сусреће са опструкцијом
од стране кантоналних власти и власти Федерације.

Очување, јачање и остваривање веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у
региону остварује се у великој мери учењем, чувањем и неговањем српског језика и ћириличког
писма, и сигуран сам да нам је ито један од приоритетних задатака. Пример добро организоване
наставе на српском језику јесте у Румунији у српској теоретској гиманзији „Доситеј
Обрадовић“, у Темишвару, као и у оквиру редовног мађарског школског система у српској
школи „Никола Тесла“ у Будимпешти и школи у Батањи. У Хрватској, у Источној лавонији
и Барањи организована је настава на српском језику. Проблем у овој области имају Срби у
Македонији, Федерацији БиХ, у Албанији и Словенији.

http://www.fonetweb.tv/sr/drustvo/2010/lider_u_regionu.html

http://www.fonetweb.tv/sr/drustvo/2011/bolja_atmosfera_u_regionu.html

Опет е-новине нападају на нашу организацију!

`Драги пријатељи, ево овде објављујемо још један чланак из е-новина, који је наравно, опет написан у њиховом стилу, са негативним контекстом и без жеље за разумавањем садржаја.`

`Ми нисмо ни знали да једна тако "важна" новина, тако помно прати наш ("маргинални, бесмислени, неписмени" рад) па нас изненађује, зашто уз толико негативних конотација, они и даље прате наше активности!.`

Izbori u Ukrajini pod lupom Srbije

Radikali znaju kad je pošteno

Nadzorni organi: Delić, Stanojević, Todorović

Na regionalnim izborima u Ukrajini, u svojstvu međunarodnih posmatrača, bila je i srpska parlamentarna delegacija u kojoj su bila dva člana: penzionisani general Božidar Delić (Srpska narodna stranka) i Dragan Todorović (Srpska radikalna stranka), a koordinator grupe je bio predsednik „međunarodne organizacije Ujedinjena Srpska Dijaspora Evroazije“ (MOUSDE), izvesni Dragan Stanojević, počasni ambasador tzv. Vlade RSK u Rusiji

Srpska dvočlana delegacija je obišla nekoliko izbornih jedinica u Harkovskom regionu, gde je bio održan sastanak sa gubernatorom tog regiona Mihailom Dobkinom: Delić i Todorović na konferenciji za štampu izjavili su da su izbori bili „demokratski“ i „pošteni“. Kako piše Stonojevićev web-portal „prisustvo srpske delegacije i poverenje u tako važnom procesu, govori o uspešnosti našeg delovanja i početku ozbiljne saradnje između naših država i političkih stranaka. Dato poverenje da lider MOUSDE Dragan Stanojević, bude koordinator naše grupe posmatrača, govori o visokom statusu naše organizacije i velikom poverenju“. (управо тако, шта ту није јасно?, наравно све је јасно, али се творцима овог "ремек дела" не свиђа наш високи статус и утицај).

Na press konferenciji pročitano je tradicionalno nepismeno,(хвала Вам за ово "традиционо и неписмено" нама и није циљ да предајемо неком писменост, већ да дамо информацију о нашим активностима и наравно, резултатима), Стварно је чудно, да аутори овог чланка нису нашли поенту у садржају информације а не у форми!, али је из њихових чланака јасно да је њима важна форма а не садржај) ali patriotski intonirano saopštenje u čast Dragana Stanojevića: (опет иста грешка,овде није поента у форми већ у садржају! Зар није патриотски утицати да би наши људи могли да путују без виза) „Poštovani prijatelji, imamo radost da Vas obavestimo, da je inicijativa koju je podneo g. Dragan Stanojević i uz mnogo napora i pregovora sa poslanicima Ukrainskog i Srpskog parlamenta a takođe sa odgovornim ljudima u ministarstvima spoljnih poslova Srbije i Ukrajine, došlo do usaglašavanja uslova za bezvizni režim između Ukrajine i Srbije! Ovo je još jedan od naših uspešnih projekata koji smo mi započeli i koji su oba ministarstva i predstavnici vlasti na našu inicijativu prihvatili. Sada je glavni zadatak koji ćemo inicirati i truditi da se najkasnije sledeće godine realizuje, je potpisivanje trgovinsko – ekonomskog dogovora između Ukrajine i Srbije, što će pomoći pojavljivanju naše robe i njenoj konkurentnosti“.

Blago Ukrajini kad nad njom bdiju – radikali!

И завршетак је исто "неписмен" ваљда "писачи"овог чланка знају да је овде само један припадник радикалне странке. Али наравно, ипак, ми држимо контролу над, многим процесима и полако ширимо наш утицај!

Ваши писмени "писачи" и властодржци, наравно ту ништа немогу да промене.

Наш сайт атаковали! Извршен је напад на наше интернет портале!

Уважаемые друзья, хотим Вас проинформировать что продолжаются атаки на нашу организацию!!

Сегодня это перешло в атаку на наш сайт, почту и профиль на фейсбуке, с нескольких сотен различные ip адресов разбросанных по всей Европе, наш сайт атаковали неизвестные нам люди, но в контексте происходящего, можно предположить кто за этим сто.ит.

По их действиям видно что они действовали профессионально, что говорит об уровне заинтересованности и желании противодействия нашей родолюбивой работе.

Наши администраторы уверены что работает группа хорошо подготовленных профессионалов.

Цель этой группы перегрузить сервер большим количеством запросов, что привело бы к тому что все наши сайты стали бы недоступны для пользователей.

Мы справились с этой атакой не на секунду не отключая сервер.

Я должен поблагодарит наших специалистов, которые одержали победу, не только в смысле обороны сайта, а это меседж с глубоким смыслом!!

С ув. Драган Станоевич

ИЗВРШЕН НАПАД НА НАШЕ ИНТЕРНЕТ ПОРТАЛЕ!

Поштовани прајатељи,желимо да Вас обавестимо, да се продужава напад на нашу организацију. После циничног и лажног чланка уе-новине, данас је цео дан радила група специјалиста, који су имали задатак да сруше наше сајтове, пошту, фејсбук итд.

Напад на наше сајтове је био са неколико стотина IP адреса по целој Европи. Ми смо успели да блокирамо већину одакле су напали.

Међутим како су напади вршени са мноштва компјутера и напади су трајали 4'5 сати, у пиковима је било до 50.000 хостова!, ми нисмо успели да их све заблокирамо, али им нисмо дали да ни на једну секунду заблокирају наше сајтове.

Наравно да ми неможемо тачно да утврдимо ко јеорганизовао такве нападе, али у контексту овога што се дешава последње време, нама није тешко да разумемо ко иза тога стоји. Ми нисмо комерцијални сајт да би неко имао потребу да нас руши и да у то улаже новац. Стога је јасно да је у питању сфера друштвеног и политичког деловања наше организације, а Ви сами можете проценити ко су потенцијални интересанти деловања против нас!

По њиховом деловању,општи закључак је да су деловали професионално и цела група, што говори о нивоу заинтересованости и жељи да се делује против наших активности,успешности и независној родољубивој позицији.

Циљ напада је био да се максимално пореоптерети наш сервер,великом количином упита, да би заблокирали рад свих наших сајтова и били би недоступни за све наше кориснике.

Међутим, као и у оном тексту,где су нас јако лоше проценили, тако и у овим нападима су имали лишу процену моћности наше организације и способности, да се супроставимо било каквим нападима, зато су и доживели фијаско.

Ја морам да изразим захвалност нашој групи експерата, који су професионално одрадили посао и победили, јер је ова победа је само порука онима који покушавају да на разне начине утичу на нас "Неће моћи"

Председник МО "УСДЕА"

Драган Станојевић

Овде можете погледати коментаре на нашој страници на фејсбуку!

и други део коментара!

Напад на председника МО “УСДЕА”

Поштовани пријатељи и сарадници, ево овде стављамо чланак, који је обjављен у интернет новинама e-novine, који је толико погрешан, тенденциозан и нетачан,да просто неможемо да верујемо, да чак и разне жуте и не професионалне новине, могу тако да пишу, посебно што се тиче статуса наше организације.

Ови несрећници који су ово писали су укаѕали, да је наша организација регистрована у граду Дњепропетровску, а при том Међународна.

Овим они показују да су крајње неписмени и незналице, јер основно је да се зна,кад се каже међународна, да то подразумева да је регистрована у више држава.

А наша организација је јединствена Српска организације у свету која има такав статус и која је регистрована у неколико држава и више десетина региона!, што се види у нашим документима.

Да не гворимо о самом тексту и поруци где се осуђује свака блискост са русијом и Руске организације се називају клерофашистичким,осуђује се сваки покушај бити "Србином", о Српској Крајини се говори са речима "такозвана" и т.д.

Да ли је могуће да они који су ово писали, нису били у стању да нађу, шта је све наша организација учинила за свој народ?!, зар нису могли да нађу како смо блокирали државу од 50 милиона становника да не гласају за одвајање Косова?! Зар нису могли да нађу цео низ наших успешних акција, хуманитарних акција,економског и политичког лобирања, количине инвестиција које смо довели у Србију, наших многобројних ТВ наступа, где смо мењали слику о нашем народу и утицали на друштвено мњење великих народа,визних режима и много другог. Не, то им није била намера,ѕадатак је био да се ољага све наведено и омаловажи и организација и сав наш рад,да се маргинализује руководство и т.д.

Шта ту рећи,чиста злонамера! Наравно да ћемо размислити о нашој реакцији и могућности да направимо тужбу за клевету, против ових новина,за изношење лажних података.(у међувремену су поставили некакав сумњиви исечак, са неког сајта у коме се наводно пише да смо регистровани у Дњепропетровску,али ћемо убрзо добити информацију аутора,који ће потврдити да је чланак преправљен и неистинит,а ми имамо документе, који су свима овде доступни, па ми кажемо "ако коза лаже рог нелаже"! и у то ћете имати прилике да се уверите..)

Kozački entertainment: Srbi u rusofilskom transu

Jedna vera, jedan narod, jedan Putin

Kozački duet: Dragan Stanojević i Ivan Ivanovič Ševčenko (Amurskij), presrećni (па зашто и неби били пресрећни,али су изгледа они несречћни због тога)

Photo: Stock

(Прочитајте овај коментар и увреду!)

Nakon mnogobrojnih klerofašističkih nagrada koje su različite ruske institucije i udruženja dodelile Ratku Mladiću, Radovanu Karadžiću, Dobrici Ćosiću, Ljiljani Habjanović Đurović, Ljiljani Bulatović, na red je došao – Dragan Stanojević…

Prijatelj familije: Dragan Stanojević i Borislav Milošević (Slobodanov brat)

Photo: Stock

Овде пишу за највећу Српску организацију на овом простору, као "некаква" изгледа да им смета баш супротно, што није некаква,већ најутицајнија)

Ovaj živopisni lik ne samo da je predsednik nekakve „Međunarodne Organizacije Ujedinjene Srpske Dijaspore Evroazije" (poznate pod skraćenicom USDEA, registrovane u Ukrajini, u Dnjepropetrovsku) (све лаж и нетачности,регистрована у неколико држава и неколико десетина региона!погледајте документе), već je i „opunomoćeni ambasador vlade Republike Srpska Krajina u izgnanstvu“! Pre nekoliko dana „za uspešnu i blagorodnu saradnju sa Kozaštvom i zaštitu pravoslavlja“, Stanojević je nagrađen medaljom "Jedna Vera, Jedan Narod" od Međunarodnog Fonda "KOMANDARM". Medalju je uručio Ataman Dnjepropetrovskog "Bratstva Kozaka im. A. Obuhova", Saveza Kozaka Rusije, Ivan Ivanovič Ševčenko (Amurskij).

Kako piše ruski brat Vladislav Guljevič na sajtu Vostok.rs, Stanojevićeva USDEA „održava kontakte sa Srbima u svim zemljama bivšeg SSSR.(грешка, контакте имамо на свим континентима) USDEA je struktura, koja etnički nije usko usmerena, već je celovita društvena organizacija, koja otvoreno izražava svoje političke poglede.(наравно и воде је срж проблема) Njen ideolog i inspirator je zasluženi predstavnik Srpske akademije nauka, akademik Veselin Đuretić.(није тачно, само је један од пријатеља организације) Članovi USDEA aktivno učestvuju na festivalima ’Rusko slovo’ na Krimu, na naučnim konferencijama Ruskog instituta slavistike i balkanistike, posvećenim srpskoj problematici, u političkim i društvenim akcijama na teritoriji Ukrajine“.(додајемо…конференције о Сребреници,НАТО агресији,Хашком трибуналу,Српским прогонима и много шире!!!)

Konačno, evo kako Guljević piše o Stanojeviću i tzv. (шта значи такозваној, за кога је она такозвана,за оне који стоје иза овог чланка је можда и Србија самозвана) Republici Srpskoj Krajini: „Rukovodilac USDEA Dragan Stanojević je opunomoćeni ambasador vlade Republike Srpska Krajina u izgnanstvu. Za vreme svoje kratke državnosti Srpska Krajina, koju je razbila hrvatska armija uz podršku armija Zapadne koalicije, imala je trojicu predsednika – Milana Babića, Milana Martića i Gorana Hadžića: svu trojicu je Haški tribunal optužio ukupno po nekoliko desetina tačaka. Nakon hapšenja Milan Babić je priznao sve optužbe, koje su mu stavljene na teret, i on je osuđen na 13 godina robije, ali je 2006. godine izvršio, bar tako tvrde, samoubistvo (ruski ekspert za međunarodno pravo Aleksandar Mezjajev) smatra da su Babića ubili. Milan Martić je osuđen na 35 godina zatvora i sada kaznu izdržava u Estoniji, koja je u pokušaju da se dodvori Zapadu, gostoprimljivo otvorila vrata M.Martiću u jednom od svojih kazamata. Za Goranom Hadžićem je raspisana poternica 2004. godine, i za njegovo hapšenje određena je nagrada u visini od 250 hiljada evra“.

Radikalno prijateljstvo:(не само радикално,већ свесрпско) Zoran Krasić (SRS) i Dragan Stanojević (USDEA)

Photo: Stock

Na web-sajtu srbska.org u vlasništvu Stanojevića, mogućno je videti ga u društvu Slobodana Miloševića, Vojislava Šešelja, Patrijarha Pavla, Mirka Cvetkovića, Tomislava Nikolića, Borislava Miloševića, Božidara Đelića… Očigledno, Dragan Stanojević je Srbenda po meri bilo koje vlasti: čak i kad u ruskoj uniformi prima nagradu od Kozaka! (наравно,списак је много већи,све заслужни људи,и добро сте рекли, баш "Србенда по мери" свих часних и поштених Срба па чак и Руса, Козака и много шире..)

Овде на фејсбуку можете погледати коментаре на ову тему!

ОТВОРЕНО ПИСМО

Амбасадорима САД, Русије, претставнику Европске Комисије у Македонији, свим земљама чланицама Европске Уније и свим дипломатским представништвима у Македонији

Ваше Екселенције,

Српска национална заједница у Македонији је од почетка седамдесетих година прошлог века изложена интензивним процесима однарођивања, грубе и вештачки подстицане асимилације, чиме се флагрантно угрожава њен опстанак на македонским просторима, на којима је аутохтона. На тај начин флагрантно се омета и спречава остваривање уставног права за очување, неговање и унапређивање српског етничког, језичког, културног, верског и обичајног идентитета. Верски идентитет готово и да не постоји. Језички идентитет је доведен у фазу замирања и исчезавања. Оспорава се српско културно наслеђе из Средњег века, и уопште целокупно српско наслеђе у Македонији, чиме нам се краде културни и духовни идентитет и оспорава аутохтоност на овим просторима. Ово резултира смањењем и номиналног и релативног учешћа Срба у структури становништва Републике Македоније. Ови процеси се поспешују и фалсификовањем резултата последњег пописа на штету Срба.

Најновији покушај угрожавања опстанка и безбедности Срба у Републици Македонији догодио се у Собрању Македоније у седмом наставку 124. седнице, 7. децембра 2010 године у оквиру 36. тачке дневнога реда: „Информација о пројекту Скопље 2014“. У расправи сам процедурално интервенисао и рекао да се Камени мост у центру Скопља, место на коме је крунисан Цар Душан Стефан Немањић, између осталог зове и Душанов мост. На ово је реаговала госпођа посланик Радмила Шећеринска. Прво ми је рекла „да идем из Македоније кући“, у Србију, а потом “да идем у Приштину, на Косово“. Није се зауставила на томе већ ме је после седнице у јавним гласилима назвала лажовом и поред присуства преко 80 посланика који су били сведоци њене бестидне увреде.

Овим чином госпођа Шећеринска наставља обрачун са представницима мањих националних заједница. Моје протеривање из Македонији, у којој сам рођен и провео сав свој животни и радни век, у српском националним корпусу у Македонији се схвата као порука свим Србима „да иду кући“, у матичну земљу Србију или да се распрскају по свету. Такво протеривање и Голготу, Срби су доживели у време Другог светског рата. За време комунистичке власти стално је подгрејавана стигматизација Срба и стваран нам је осећај колективне кривице за све што су урадили или не урадили Срби у току историје на бившим југословенским просторима. А српски егзодус из времена распада СФРЈ остаће забележен за сва времена, посебно протеривање Срба из Хрватске и невиђени егзодус наше браће са простора Косова и Метохије.

Срби у Македонији су у протеклих 50 година били и остају најлојалнији грађани македонске државе, лојалнији и од дела припадника домицилног македонског народа. За Србе у Македонији није везан ни један антимакедонски инцидент.

Зато се и питам чему стигматизација, зашто се у српске душе на силу усељава и насељава страх, зебња и неверица. Зашто су Срби добри само када ћуте и трпе и зашто тада када проговоре прођу као ја са госпођом Шећеринском. Српски није ћутати. Јер тиме нам се оспорава и краде идентитет.

Тражили смо од СДСМ, партије којој припада госпођа Шећеринска, а једно време је била и њен Председник, да се огради од њеног шовинистичко – фашистичког наступа у Собрању Македоније. Већ седам дана из ове Партије ћуте из нама непознатих разлога. А ћутање је често и одобравање. Ми не желимо да изречено у Собрању наруши српско-македонске односе у Републици Македонији и односе српске и македонске државе на чијем успостављању и нормализовању мукотрпно радимо.

Обраћам се Вама, Ваше Екселенције са свим изнешеним чињеницама у нади да ћете нас Вашим ауторитетом узети у заштиту и тиме предупредити евентуалну радикализацију због свега што се десило. Тражимо од Вас да делујете превентивно и зауставите говор мржње и распиривање међуетничких, а можда и међудржавних кавги. Јер порука госпође Шећеринске је јасна: – “Видећете Ви свога Бога када ми дођемо на власт“!!??.
Овим писмом уједно изражавам протест и мој и свих мојих сународника у Македонији.

У нади да ће те нас узети у заштиту захваљујем Вам се у име свих Срба у Македонији.

Скопље, 15. 12. 2010.

Демократска партија Срба у Македонији

Иван Стоилковић
Посланик у Собрању Републике Македоније

http://www.smedia.rs/vesti/detalji.php?id=51735&vest=Makedonska-opozicija-proteruje-Srbe-na-Kosovo

“Večernje novosti” istražuju: Od ministarstva nikakva vajda!

“Večernje novosti” istražuju:

Od ministarstva nikakva vajda!

Srbi iz Evrope su prema našim istraživanjima većinom saglasni da se ukine Ministarstvo za dijasporu.

NIRNBERG Srbi koji žive u Evropi preko Interneta ili novina, redovno prate politička zbivanja u matici. Veliku pažnju su posvetili izjavi predsednika Tadića da Srbija treba da ima samo 10-15 minisatsrava i oko 150 narodnih poslanika. Pitali smo tridesetak naših sugrađana iz Nemačke, Belgije, Švedske i Slovenije da li treba eventualno ugasiti Ministarstvo za dijasporu.

Većina naših sagovornika pozdravlja izjavu predsednika Tadića uz navod da je velika šteta, da reforma vlade nije provedena odmah posle poslednjih izbora. Kažu, država Srbija je mogla da uštedi velke pare koje joj danas nedostaju. Srbi iz Nemačke kao primer efikasnog rada ministarstava navode zemlju u kojoj danas žive. I pored 82 miliona stanovnika, Nemačka ima samo 14 saveznih ministarstava! Na pitanje, koje ministarstvo treba ugasiti ili pripojiti drugom resoru, uglavnom su svi bili složni. Kažu, bez Ministarstva za dijasporu se može, ono je neefikasno, nestručno, previše stranački orijentisano i kao takvo jednostavno –nepotrebno! Evo najinteresantnijih izjava:

Đorđe Tošić iz Štutgarta je privrednik i predsednik jednog od najvećih srpskih klubova. Kaže, dijaspora nije ništa dobrog dobila od MZD. Na protiv, ministarstvo je u rukama ljudi koji zarad dnevnica putuju po svetu da bi se od Aljaske do Australije sreli sa samo 5-10 ljudi! MZD kroz neke nebulozne projekte, gura devize koje su dobrim delom stigle iz dijaspore, u džepove organizacija i klubova iz okruženja pa čak i nekima iz Srbije dok dijaspora ove godine nije dobila skoro ništa. Sve što su do danas uradili je čista mućka –ovakav Zakon o dijapori nije bio ni potreban. MZD je lažiralo navodne izbore za poslanike u Skupštini dijaspore kršeći zakon koji su sami kreirali, na dopise i predložene projekte ne odgovaraju itd. Šta će nam uopšte jedno takvo ministarstvo” –pita se Tošić.

Mr Veroljub Đukić, informatičar iz Nirnberga iz Društva srpskih inženjera i Srpskog foruma je još žešći. Kaže, kada bi se on pitao, MZD bi odmah zatvorio jer su oni umesto da okupljaju dijasporu, zavadili Srbe u Nemačkoj kroz lažirane “izbore” poslanika u Skupštnu dijaspore. Na sve primedbe na Zakon o dijaspori niko nije odgovorio, takođe ni na prigovore protiv lažiranih “poslanika”. “Bolje bi bilo, kaže Đukić, da se dijaspora prepusti Ministarstvu spoljnih poslova koje preko svojih konzulata i ambasada širom sveta može da sarađuje, savetuje i organizuje dijasporu bez skupih putovanja koja često ne donose nikakve rezultate.

Dr Milošević Slavoljub, molekularni biolog i naučni saradnik jednog istraživačkog instituta iz Minhena smatra, da bi MZD možda moglo da opstane ali samo ako bolje koordinira svoje poslovanje, npr. sa Ministarstvom spoljnih poslova koje ima svoje činovnike na terenu. MZD bi trebalo da radi bolje u korist dijaspore a to do danas nismo primetili –tvrdi ovaj naučnik. Ako se nadležnost MZD prenese na MSP, onda mora da postoji koordincija tog ministarstva sa drugim resorima –kao ministarstvima kulture, obrazovanja, sporta itd.

Milan Aksentijević, general u penziji iz Slovenije je sličnog mišljenja kao i većina Srba –MZD bi trebalo što pre u cilju uštede troškova zatvoriti a njegov rad, ili kako general kaže dosadašnji “nerad” u cilju poboljšanja, prebaciti na Otsek za dijasporu Ministarstva spoljnih poslova koje preko konzulata i ambasada može da održava bolje i brojnije kontakte sa dijasporom.

Nikola Janić je jedan od najpoznatijih srpskih aktivista Evrope, živi u Švedskoj. I on je izneo po MZD poražavajuću kritiku rekavši da su oni samo ekspozitura jedne političke partije sa ciljem da se partija koliko-toliko javnosti prikaže kao neki važan političko-društveno-ekonomski činilac –a ni partija sa dva-tri mandata u Skupštini, ni njihovo “partijsko” MZD u stvari ne predstavljaju ništa! Pitamo se, šta su oni za svog mandata uopšte učinili za dijasporu? Čujemo sa svih strana da su, tako izgleda, njima interesantna samo putovanja a ne bit organizovanja naših ljudi u svetu. Zato na MZD treba pod hitno staviti katanac i sve vratiti, kao u vreme Koštuničine vlade, Ministarstvu spoljnih poslova –kategoričan je Janić.

Ana Milošević iz Brisela, Belgija, je delegat u Skupštini dijaspore u Beogradu. I ona smatra, da se rad MZD mora poboljšati jer se nije uvek pokazao efikasnim. Ipak, ona misli da bi za dijapsoru bilo dobro da ministarstvo opstane.

Srđan Mladenović je predsednik Srpke omladine u Švedskoj i delegat u Skupštini dijaspore u Beogradu. I on se pridružuje mišljenju većine –ako mora da se štedi, onda treba zatvoriti Ministranstvo za dijasporu jer je ono po njegovom mišljenju suvišno i neefikasno. Osim toga, bar u Švedskoj, niko ne zna na osnovu čijih i kojih preporuka “svetski putnici” iz MZD, kada dođu u neku zemlju, nalaze svoje sagovornike i pristalice koje često ne predstavljaju nikog do samo sebe pa tako ne mogu da zastupaju Srbe. Izgleda da je ljudima iz MZD važno putovanje a ne cilj i uspeh putovanja –kaže Mladenović.

P. Rakočević

2.12.2010.

Rekao student Milutin u Nirbergu

Sastanak o osnivanju NSSR u Nirbergu 27. nov 2010.

Rekao student Milutin

Ovo što ću danas da Vam kažem, govorim Vam kao mladi politički naučnik, teoretičar međunarodnih odnosa i kao student filosofije, koju trenutno izučavam.

Ali isto tako govorim Vam ovo koristeći se bogatim iskustvom u saradnji sa državnim organima naše zemlje, jer sam ja pre malo više od dve godine osnovao, i potom vodio Organizaciju Srpskih Studenata u Inostranstvu, u kojoj sam okupio preko 400 srpskih studenata u inostranstvu i organizovao mnoštvo projekata – jedan od najvećih ovog leta “prakse za 46 članova u 23 ministarstva Vlade Republike Srbije”.

Reći ću Vam pre svega šta je to meni kao mladom školovanom Srbinu u inostranstvu potrebno:

Nemojte da Vas zastraši ili dovede na pogrešne pomisli to što često govorim Srbin, reč za koju sam shvatio da kada se koristi u srpskom jeziku započinje da ima negativnu konotaciju. Zašto je to tako reći ću Vam malo kasnije. Sada sam samo na to hteo da Vam skrenem pažnju da bi Vas pripremio na moje korišćenje reči “srpski”, koja videćete već uveliko tu negativnu konotaciju vuče za sobom.

Da se vratimo dakle na te stvari koje su meni potrebne:

Treba mi srpsko mesto koje će da prati moj razvitak i školovanje
Treba mi srpsko mesto gde mogu da dobijem informacije koje me interesuju
Treba mi srpsko mesto na kome mogu da se javim za stipendiju ako mi zatreba
Treba mi srpsko mesto u kome će ljudi prepoznati moje kvalitete i umeti da ih upotrebe u patriotske svrhe, na mestima gde one mogu da budu od koristi.
Treba mi srpsko mesto kome ću biti lojalan i koje će mi dati podršku u životu.

Samo tako ja ću sam postati spreman da jednog dana nastavim tradiciju tog srpskog mesta i osetim se spremnim da mu vratim i mnogo više od onoga što sam dobio!

Drugim rečima treba meni treba država Srbija, koju ja imam i koju imaju svi moji sunarodnici i vršnjaci u Srbiji, ali koja ne funkcioniše onako perfektno kako bi svi mi voleli da ona funkcioniše. Zašto?

Zato što u našoj državi mladi i školovani ljudi ne mogu da dobiju ono što žele; Zato što u našoj državi naše kritike i glasovi ne dopiru gde trebaju; Zato što su u našoj državi kreatori odvojeni od nas, tj. oni koji mogu da kreiraju ono što nam treba su odvojeni od onih za koje je potrebno kreirati; I najviše zbog toga što su kreatori kod nas nesvesni da su oni kreatori samo zato što mi postojimo – drugim rečima da su oni kreatori samo zato što za nas treba da se kreira!!

Mene čini izuzetno ljutim to što mi u Srbiji nemamo formiranu elitu već samo imamo moćnike, u poziciji da kreiraju, koji to nažalost ne čine u dovoljnoj meri. Ti kreatori nisu samo političari, funkcioneri, državnici, profesori, akademici, specijaliste i umetnici itd.– ukratko ljudi na pozicijama moći – već su i svi oni koji se sa njima druže, koji za njih rade, i svi oni koji sa njima imaju kontakt. Svi oni zbog svog uticaja na kreatore učestvuju u kreiranju svega što je narodu potrebno. Takva grupa ljudi posle dugog procesa tokom koga se stabilizuje i sazreva, međusobno upoznaje, stvara čvrste kontakte, potom kreće da se bavi onime što je eliti najvažnije, kreće da se bavi interesima naroda, njegovom očuvanju i unapređenju. Svaki član elite dakle počinje da voli taj narod i postaje spreman da se žrtvuje za isti. Tada svi članovi elite shvate da je u njihovom najvećem interesu da najbolji, profesionalci i specijalisti rade ono što najbolje umeju kada je u pitanju država ili narod, tada prestaje negativna selekcija i lični interes! Tada kada shvate da su odgovorni za svoj narod, tada kreatori postaju elita!

Taj proces u normalnim okolnostima traje decenija. Kod nas u Srbiji taj proces je nažalost mnogo puta prekinut u poslednjih 100 godina. Prvi put prekinut je padom Kraljevine, drugi put padom komunizma i od tada je preuzeo jednu veoma čudnu, nerazumljivu i potpuno netransparentnu formu koja nikako ne izgleda da kreće da se bavi procesom stvaranja elite. 2000 godine neko je to video i krenuo da prekine, 2003 godine taj pokušaj se završio u neuspehu i ona čudna, nerazumljiva i netransparentna atmosfera u kojoj nema temelja na osnovu koga elita može da se gradi i u kojoj se oni koji se u njoj nalaze samo bore za moć i opstanak na moći se učvrstila u svom postojanju.

Posebno me ljuti to što svi oni ne shvataju da male države u svetu danas sebi više ne mogu da priušte luksuz sveopšte unutrašnje borbe za moć.

Male države u današnjem svetu samo i isključivo opstaju ako izdašno, konstantno i srdačano, kao jedna celina sarađuju sa narodom. Narodom koji tim kreatorima daje značenje, narodom zbog koga ti kreatori postoje, narodom koji te kreatore kao jedini može da pretvori u elitu.
Velike, stabilne i stare evropske države imaju u toj meri formirane elite da su se te elite međusobno transnacionalno povezale i počele da stvaraju i nadnacionalne zajednice – kao što je evropska unija. Ipak sve te elite su svesne svojih korena i svoje osnovne lojalnosti prema svom narodu, svesni su je jer se prema svom narodu osećaju odgovornim!

Ali kao što narod nije ništa bez elite, tako i elita nije ništa bez naroda. Ja sam u velikoj meri ljut i na naš narod, na njihov strah da se oglase, na njihovu spremnost da odustanu. Samo narod koji je izgubljen, podeljen i neutemeljen u svom identitetu može da trpi stanje u kojoj se elita prema njemu ne oseća odgovornim i to tako što se ni narod prema eliti ne oseća odgovornim. Sigurno se sećate one: “Kakav narod, takva država”.

Sve se dakle svodi na jednu prosto-proširenu rečenicu. Ako kreatori imaju moć nešto da promene, a narod zna šta treba da bude promenjeno, onda je ključ komunikacija. Ta komunikacija uspostaviće i elitu i narod, istovremeno kod svih izazivajući veliku lojalnost prema njegovim ciljevima.

Šta je dakle veliko rešenje?

Rešenje je da napravimo temelj naroda čijim se pripadnicima definišemo, koji ćemo svi da prihvatimo i na koji ćemo svi da stanemo. Taj temelj treba da bude čvrst i nepromenjljiv, crvena linija našeg identita. Kada to uradimo stvorili smo elitu, jer ćemo se u temelju već svi složiti da samo najbolji treba da rade najvažnije. Posle ćemo kroz političku diskusiju i izbore da zidamo kuću naše države, gde će u svakom slučaju najbolji električari raditi elektriku, najbolje arhitekte plan, najbolji zidari zidove a koju ćemo svi zajedno unutra da uređujemo. Ako neko od spolja krene da nam ruši kuću pa i sruši kuću, neće biti dalje strašno jer je naš temelj nesalomljiv, jer je temelj naše države u našem narodu koji će prvom prilikom opet krenuti sa zidanjem nove kuće!

A setite se sad još onoga što sam na početku rekao za moju upotrebu reči srpski. Jeste li primetili kako ona u našem jeziku vuče negativnu konotaciju za sobom – što je zaista veliki problem. Zašto je problem? Pa ajmo recimo umesto srpsko, Italijansko mesto, ili Englesko mesto. Okrenimo čak samo “srpski projekat” u “projekat iz Srbije” i videćemo već koliko je velika razlika. A jel znate zašto ja stalno govorim srpsko i srpski? Pa zato što moje kolege širom sveta u državama u kojima sam bio od Kine, preko Evrope do Amerike, konstantno to isto govore. Da bi me oni poštovali i udostojili ravnopravnosti u diskusiji, moje poštovanje prema mom narodu mora da bude isto toliko, ako ne i veće, nego njihovo prema njihovom.

Danas se u akademskom delu Srbije mnogo priča o teoriji Tri Srbije koja počiva na članku profesora Vladimira Konečnog i koja pravi razliku između prve tradicionalne koja je negativno nastrojena prema Zapadu, druge koje ne interesuje korenje koga gazi i koje će sve dati za Zapad i treće koju pretežno vidi u mladim školovanim ljudima, pre svega iz dijaspore, koji su svesni korena i ponosni na njega ali istovremeno i pozitivno nastrojeni prema svemu što na Zapadu, i bilo gde u svetu, dobro funkcioniše, koji su spremni da to nauče i u Srbiji za njeno dobro to primene. Ja razumem profesora Konečnog i njegovo viđenje, ali ja lično Tri Srbije vidim samo u istorijskom smislu. Prvi Srbiju su osnovali Stefan Nemanja i duhovni Otac Sveti Sava. Ta Srbija je trajala, ali su je prekinuli Turci. Posle mnogo vekova drugi put Srbiju su ponovo osnovali Karađorđe, Miloš Obrenović i duhovni Oci Vuk Karadžić i Dositej Obradović. Posle dugog niza godina tu Srbiju zamenila je jedna ideologija jugoslovenizma koja nije uspela da se održi i koja je nestala. Danas mi, svi zajedno sa puno snage i volje imamo šansu i istorijsku dužnost da po Treći put stvorimo Srbiju. Jer ako mi to nećemo, niko to neće uraditi umesto nas!!

Hvala – radujem se već sada diskusiji koja sledi, jer imam gotovo spreman plan kako mi, kao srpska dijaspora, u ovom procesu najoptimalnije možemo da učestvujemo.

Zaključci sa drugog savetodavnog sastanka za osnivanje Nacionalnog saveta srpskog rasejanja

Zaključci sa drugog savetodavnog sastanka za osnivanje

Nacionalnog saveta srpskog rasejanja

Drugi pripremni sastanak za osnivanje Nacionalnog saveta srpskog rasejanja održan je u Nirnbergu 27.11.2010. godine sa ciljem da pojedinci, rukovidioci organizacija i udruženja, politički aktivni predstavnici i stručnjaci različitih profila, daju što realniju procenu stanja odnosa matice i rasejanja, kao i organizovanosti i učešća u političkom i kulturnom životu zemalja domaćina. Skupu su prisustvovali istaknuti predstavnici iz Švedske, Belgije, Slovenije i Nemačke, kao i dva delegata prve “Skupštine dijaspore i Srba u rasejanju”.

Učesnici sastanka saglasni su sa sledećim procenama, planovima i zaključcima konferencije:

Učešće rasejanja u političkom životu Srbije je preduslov za bilo kakvu kvalitetnu i dugoročnu saradnju Srbije i rasejanja. Prvi i osnovni korak je obezbeđivanje uslova da naši građani ostvare svoje biračko pravo putem interneta i tu uslove treba stvoriti što pre;
Učešće u političkom životu zemalja domaćina je preduslov za dobru integraciju i ostvarivanje ličnih i kolektivnih prava našeg naroda. Nacionalni savet srpskog rasejanja (u daljem tekstu NSSR) bi trebalo da postane institucija, koordinator planske saradnje na obostranu korist našeg naroda i zemalja domaćina;
Za ostvarivanje prethodna dva cilja na duži rok potrebno je školovanje i stvaranje visoko-profesionalnog mlađeg kadra i saradnja sa klubovima, organizacijama, udruženjima i pojedincima kojima treba pomoć i koji mogu biti od pomoći;
Nastavljaju se pripreme za Kongres srpskog rasejanja, koji treba da se održi do sredine iduće godine u Beogradu. Kongres će izabrati vićstvo/upravu NSSR. Kongres će odlučiti da li, i kada, treba formirati stranku rasejanja;
Nastavlja se sa organizovanjem sličnih pripremnih sastanaka/konferencija u drugim regionima sveta gde živi naš narod, radi što bolje pripreme Kongresa;
Formira se koordinaciono telo za pripremu Kongresa koje će, kao glavni koordinator, predvoditi Srpski savez iz Švedske, a koje će biti sačinjeno od predstavnika iz raznih država, organizatora i učesnika pripremnih sastanaka;
U pripremu Kongresa i formiranja NSSR uključiti što veći broj institucija, organizacija i pojedinaca.

U Nirnbergu, Potpisnici:

27.11.2010. Učesnici sastanka

1.12.2010.

Ministarstvo Za Dijasporu u Becu

Ministarstvo Za Dijasporu

БЕЧ, 12. новембра (Танјуг) – Министар за дијаспору у Влади Србије Срђан Срећковић оценио је синоћ, на скупу Привредне коморе Беча на тему „Бечка трговина живи шароликост”, да је дијаспора значајан инвестициони потенцијал.

„Нова политика према нашем расејању подразумева и нови приступ када говоримо о економској сарадњи и привлачењу инвестиција наших људи из дијаспоре. Желимо да наши односи буду патнерски, да наши људи из дијаспоре инвестирају у конкретне профитабилне пројекте, да зарађују, а индиректно тиме раде на побољшању економске ситуације у земљи тако што ће запошљавати наше људе и утицати на раст друштвено бруто производа”, објаснио је Срећковић у изјави Танјуг-у.

„Србија, да би се развијала економски темпом који ми желимо, односно да би се у тренутку уласка у ЕУ, што можемо да очекујемо за пет до шест година, заправо економски достигла мање развијене земље Уније, морамо следеће године имати између четири и пет милијарди долара страних инвестиција, које се морају сваке године повећавати за најмање 10 процената”, рекао је он.

Имајући у виду да ће се ефекти економске кризе и даље неко време осећати, па ће бити у одређеној мери смањене инвестиције, Србија мора да нађе додатне унутрашње финансијске ресурсе, оценио је Срећковић и додао да у том смислу активна политика према нашим људима у расејању може да буде заиста веома значајна.

„Држава не позива наше људе из дијаспоре на класичан, патриотски начин да помогну земљи, већ да у Србији стварају бизнис и остварују профите. Ми као Мининистарство дијаспоре смо спремни да будемо сервис за сваког појединачног инвеститора из дијаспоре, да му објаснимо све појединости за конкретне инвестиционе пројекте које смо припремили са 68 општина и Привредном комором Србије”, нагласио је он.

Према његовим речима држава Србија мора пројектно да функционише и размишља, како се не би догодило да се појави страни инвеститор и пита где може да улаже, а да ми слежемо раменима, већ да можемо да понудимо конкретне пројекте и олакшице.
„Грађани Србије морају да знају да не можемо да се развијамо без инвестиција са стране. Зато држава мора да учони и максимално напора да мобилишемо све могуће потенцијале. За нас је дијаспора веома значајна”, додао је Срећковић.

Он је указао да дијаспора има велики потенцијал јер су од 2000. до данас насси људи из расејања у Србији улоззили око 550 милиона долара, пре свега у средња и мала предузећа, која запошљавају око 25.000 људи.

„Морамо конкретним и добрим информацијама да привучемо инвестиције у нашу земљу од припадника дијаспоре. И морамо да наставимо интензивно борбу против монопола, бироткратске процедере и организованог криминала који су били ограничавајући фактор у прошлости да би инвестиције биле веће”, закључио је Срећковић.

O Konferenciji NSSR u Ljubljani

Deo transkripta iz emisije “Matica i rasejanje” – 24. septembar 2010. godine.

O Konferenciji NSSR u Ljubljani

Radovan Milić – sekretar Saveza srpske dijaspore Slovenije: Svoje početne korake od ideje do realizacije, a posle prvih konsultacija u Beogradu, Nacionalni savet srpskog rasejanja počinje život upravo na prostoru Evrope, i to u Sloveniji, u Ljubljani.

Za ovu izuzetnu čast koja je ukazana Savezu srpske dijaspore Slovenije, zahvaljujemo se Srpskom savezu iz Švedske i predstavnicima danas prisutnih saveza iz nabrojanih evropskih zemalja. Savez srpske dijaposre Slovenije se pridružuje ideji gospodina Nikole Janića, predsednika Srpskog saveza a mi ćemo se odgovorno i aktivno zalagati za uspostavljanje vrednosti koju nudi i donosi Nacionalni savet srpskog rasejanja.

NSSR želi i da promeni namerno nametnutu sliku svetskoj javnosti o Republici Srbiji i Republici Srpskoj o dešavanjima, kroz selektivna, jednostrana i netačna izveštavanja tokom zadnje dve decenije na prostorima bivše SFRJ. Izveštaji su išli toliko daleko, a istim putem koračaju i dalje, da se i za istinita, i za neistinita dešavanja i za zločine osuđuje samo jedan narod, srpski, što je civilizacijski neprihvatljivo. Najnovija dešavanja u Srbiji su jasan pokazatelj da je krajnje vreme da se rasejanje bar po ovom pitanju ujedini i organizuje. A i da zahteva da najbrojniju srpsku manjinu u svetu, srpsku dijaporu, država Srbija tretira na isti način kao što se u Srbiji i Srpskoj poštuju i tretiraju manjine i uvažavaju njihova politička, demokratska i ljudska prava. Ni manje, ni više. NSSR bi osmišljeno delovao za dobrobit svih građana Srbije i sveobuhvatnog srpskog naroda, bez obzira da li živimo u rasejanju, ili u matici. Zbog svega iznetog, Savez srpske dijaspore Slovenije se priključuje stavovima i zaključcima prvog razgovora u Beogradu o osnivanju Nacionalnog saveta srpskog rasejanja. NSSR mora da bude nezavistan od Skupštine dijaspore i Srba u regionu, a u konstruktivnim kontaktima i dijalogu sa svim ministarstvima Vlade Republike Srbije, institucijama i predstavnicima vlasti.

Nikola Janić – predsednik Srpskog saveza Švedske: Hteo bih prvo da pozdravim Verislava i Dragana iz Nemačke, Dragana Vasiljevića iz Austrije kao i članove delegacije, Dragana iz Rusije, Srđana iz Švedske i sve vas koje interesuje ovo, o čemu danas govorimo.

Još pre dve godine, na Međunarodnoj konferenciji o dijaspori u Beogradu, izneo sam predlog za osnivanje Nacionalnog saveta srpskog rasejanja. Oko 250 hiljada Mađara u Srbiji, njih uzimam kao primer jer su najbrojnija manjina u matici, u srcu nose Mađarsku, a žive u Srbiji, imaju svoj nacionalni savet i od države traže sve i dobijaju sve, a malo daju… To se dešava sada i u Sandžaku sa Bošnjacima. Nema logike da oko 3 miliona građana Srbije, Srba koji žive u rasejanju i u srcu nose Srbiju ili Republiku Srpsku, da nemaju svoj nacionalni savet. Vremenom smo postali najbrojnija, zajednička nacionalna manjina u celoj Evropi, a možda i u svetu.

Mi u dijaspori, gospodo, nismo mnogo učinili. Nismo uradili ni deseti deo onoga šta smo mogli. A mogli smo i možemo puno. Mnogi od nas su državljani tih zapadnih zemalja u kojima živimo. Većina nisu njeni državljani, ali su njeni građani i u nekim državama imaju skoro sva prava kao i državljani. Do izbora u vladu, ili u parlament, zavisi od države do države. Ali, kada smo i da li smo mi delovali organizovano? Ili počeli tako da delujemo? Ovde su Radovan i prijatelji govorili o problemima Srba u Sloveniji, i tu Srbija danas ne može puno da učini. Ali, Evropska unija može. A mi možemo da o svemu razgovaramo sa našima političarima, u državama Evropske unije u kojima boravimo, i o tome ćemo i razgovarati. Nadam se da ćemo u vrhu NSSR videti mlade ljude, ovakve koji su sada ovde, na ovom prvom sastanku. Planiramo da do leta održimo oko pet ovakvih skupova a vremenom i sve većih, da bi smo dobili onaj legitimitet koji je potreban pred osnivačku skupštinu na leto, na kojoj bi moglo da bude i do 700 delegata. E, tada ne postoji ni jedna organizacija, ni jedna vlast u Srbiji koju mi poštujemo, a koja bi bila prihvatila sa nama dijalog. Vlast koja se odvojila od naroda i koja kaže: “mi smo vlast”, okončala je samu sebe, jer tako ne funkcionišu vlasti u demokratskim zemljama.

Dragan Jevtić – Srpski forum Nemačke: Uporedo sa raspadom bivše Jugoslavije usledilo je i opšte rasulo u društvenim organizacijama srpskog življa u Njemačkoj, što potvrđuje tezu da je dijaspora ogledalo matice. Rezultat svega toga se danas ogleda u činjenici, da mi kao narod u Njemačkoj, sa više od pola miliona ljudi nismo ni u jednoj oblasti našeg ovdašnjeg bitisanja adekvatno zastupljeni.

Sada činimo napore da našu zajednicu revitalizujemo i izvršimo korenite zaokrete i promene u našem radu. Snagu i impuls za takav poduhvat daje nam spoznaja da nam nakon rasparčavanja srpskih zemalja i nekadašnje nam zajedničke države, nema drugog izbora. I da je stepen društvenog organizovanja u Njemačkoj jako nizak, da ne zadovoljava osnovne pretpostavke realizacije elementarnih prava naših sunarodnika. I ako je prema zvaničnim podacima više od 360 hiljada Srba, ne računajući veliki broj naših građana koji su protekle dve decenije primili njemačko državljanstvo, iako je, znači, 360 hiljada Srba stalno nastanjeno u Njemačkoj, mi još uvijek nismo zastupljeni u političkom, privrednom životu ove zemlje, u kojoj već generacijama živimo.
Posebno se to moglo primetiti u teškim trenucima ratnih okršaja na prostoru bivše Jugoslavije, NATO napada 99. godine, te potom u vrieme svekolikih nasrtaja na sve što je srpsko i pravoslavno na Kosmetu, dok se istovremeno u zemlji našeg boravka nije nigde mogao čuti srpski glas. U sjećanu su još grotesne scene sa njemačkih ulica, kada je svako za sebe organizovao demonstracije šetajući se sa šakom prijatelja i proizvoljno išvrljanim listovima papira kroz grad. Uzgred rečeno, simptomatično za tadašnje vrijeme jeste i nesporna činjenica, da su najmasovnije i najuspješnije demonstracije bile organizovane od stranje njemačke levice i sindikata.

Današnje društveno organizovanje Srba u Njemačkoj, se uglavnom svodi na folklorna i sportska udruženja koja, zahvaljujući mukotrpnom radu njihovih članova opstaju i kao takvi, nude kakav-takav prostor za okupljanje. Saradnja tih klubova se uglavnom manifestuje kroz sporadična godišnja takmičenja i folklorijade. Shvatili smo da nam je pored takvih, nama izuzetno dragih udruženja potrebno i organizovanje u drugim segmentima našeg ovdašnjeg života, koje će se zalagati upravo za ostvarenje tih ciljeva i isključivo braniti interes ovdašnjih Srba.

Budite sigurni, da sve do onog trenutka dok mi u dijaspori ne budemo stvorili iz baze, demokratskim putem izrasle krovne organizacije na nivou država u kojima živimo i sve dok se kao zajednica ne dogovorimo o nama temeljnim ciljevima kojima ćemo se svi posvetiti, nećemo biti u stanju da ozbiljno štitimo naše interese tamo gde živimo i radimo, niti da pomognemo matici u onoj mjeri u kojoj bismo to želeli. U jednakoj mjeri nećemo bit’ u stanju ni da se maksimalno uključimo u kulturne, društvene ekonomske i političke tokove zemalja, na čijem tlu živimo.

Nikola Janić: Postoji zakupljeno ime “MiR”, stranke Matica i rasejanje. Ali, to je stranka koja će da zaživi tek za par godina, onog dana kada srpsko rasejanje bude moglo da glasa putem Interneta. Ili putem pošte, kao što se u mnogim zemljama glasa. Tada ćemo zvanično ozakoniti stranku, za koju imamo podršku iz matice i kontinuirano smo sa mnogima u kontaktima i razgovorima. Verujem da ćemo tada imati više glasova, nego što danas ima, recimo, stranka Čedomira Jovanovića, jer ćemo glasati Internetom.

NSSR je prvi, najvažniji stepenik za osnivanje te stranke. Ali, nemojte da zaboravite najvažniju stvar: u međuvremenu ćete, za tih par godina, stvarati u zemljama Evropske unije, u Rusiji, i u drugim zemljama gde je potrebno, kontakte… da počnu da vas gledaju drugačije… A mi gospodo možemo. Daću vam primer: Ako nas ima oko tri miliona u rasejanju, odbacimo od te brojke 90 posto, ostaje nas 300 hiljada. Ako od tih 300 hiljada odbijemo još 90 posto, ostaje nas 30 hiljada je l’ tako? Hajde, zbog nevernih Toma, da odbijemo i tu 90 posto. Ali, zamislite ako 3 hiljade ljudi, devojaka, mladića, staraca, krivih, pravih, kakvih god hoćete… i njihove organizacije jedanputa nedeljno, ili jedanput mesečno, pišu pisma svim poslanicima u svim parlamentima u zemaljama u kojima živimo?! Koji će da pišu medijima, studentskim organizacijama, univerzitetima i tako dalje… Šta mislite, da li se ne bi tada pojavio neki političar koji će reći: Hej, hajde da vidimo šta hoće ovi? Pa zovne Radovana, (pokazuje prstom na jednog učesnika konferencije) i kaže: “Hajde, pokaži mi, daj mi dokaze za to što pišete”. A dokaza ima!

Verislav Đukić – Srpski forum Nemačke, o izboru delegata za Skupštinu dijaspore: Došli su na sastanak čiji sam organizator i inicijator bio ja, izborna komisija Nemačke, delegati koji su legalno izabrani, i sastanku su prisustvovali i oni koji su mislili da bez izbora treba da budu delegati. Naravno, izbacili su nas napolje, celu izbornu komisiju, izbacili predstavnike štampe. I onda su stvari išle, otprilike, kao kad razgovarate sa otmičarima, ovaj, pa ne znate da li s njima razgovarate o svojoj glavi ili o izboru delegata za Skupštinu srpske dijaspore. Zašto je prekršen zakon i zašto sada Skupština dijaspore sada ima 49, a ne 45? Jeste. Da bi Vukman Krivokuća, sekretar u Ministarstvu za dijasporu, gospodin ministar Srećković i državni sekretar Miodrag Jakšić, svojim ljudima, bez ikakvih izbora u Nemačkoj, obezbedili da budu delegati u Skupštini dijaspore. Radi nekih interesa koji nemaju veze sa državnim interesima. Tako su našli rešenje, prekršićemo zakon. Imaćemo 49 delegata. A onda, kad je stvar došla do suda, odnosno do Agencije za borbu protiv korupcije, onda pošto je njihova pravna služba ministarstva bila uključena potpuno u postupak izbora i… ne samo oni, nego i konzul i ambasador Nemačke su znali detalje… Napravljena je neka kombinacija koja će verovatno privremeno da postoji.

Podržavam pripreme i donošenje odluke da se organizuje Kongres srpke dijaspore, ne tako kasno, ako je moguće već možda u vreme oko Uskrsa. Ali, o tome imamo vremena da pričamo. Drugo, ne vidim prema postojećem odnosu političkih snaga i političkoj zrelosti naše političke elite u Srbiji, da i jedna značajna politička snaga može da predstavlja interese srpske dijaspore. Pazite, ranije smo imali samo otvaranje naftnih bušotina i otvaranje puteva, auto-puteva, ka Preševu, ka… ne znam gde sve. Pre tri nedelje sam prošao auto-put pored Preševa koji više ne postoji, on je zatvoren i urastao je u korov. Izbušen, uništene cevi, taj put koga je Mrkonjić i valjda i ministri pre njega otvarali bar deset puta, ne postoji više, urastao je u korov. To je odraz srpske političke svesti visokih političara u Srbiji.

Sada imamo program za dijasporu. Jednom sam bio uključen direktno u program, ali su mi, naravno, promenili i sasekli rečenice, koje ni malo nisu bile kritičke prema vlastima, ali nisu bile pohvalne. Drugi put sam objavio rezultate zvaničnih izbora. Kad se to dogodilo, konzuli, zatim, novinari, i razni partijski rukovodioci, ili nihovi potparoli, maltretirali su me od ujutru do osam uveče. Da objasnim kako je to moguće da smo mi sproveli izbore. Znate šta? Znači neko sproveo legalne izbore i postavio je standard na osnovu dokumenata, koje i samo ministarstvo, pravna služba ministarstva gde smo potpisali ovu saglasnost, i onda vi odradite po tome. I oni kažu: pa to je nenormalno, kako ste vi to smeli da uradite? Naravno, obratili smo se i Tadiću, Mirku Cvetkoviću i pazite, pošto je to bilo negde u aprilu, evo kako naša država rešava problem da se nekoj organizaciji, ili pojedincu, ne odgovori na ozbiljno pitanje u dozvoljenom roku.

Dopis je bio u aprilu, a oni pre neki dan (druga polovina septembra) poslali, pre par dana: “Vaš dopis od 26. avgusta”, pazite… i onda su u roku. Ministarstvo za dijasporu je uporno odbijalo mesecima da upiše Srpsko društvo inženjera i tehničara iz Nemačke u registar organizacija. Onda se pređu, pošalju mi dopis da sam upisan, da dođem da preuzmem neke pakete. Pa su radi bržeg posla, poslali i paket zahvalnice sa CD-ovima, zastavama i tako dalje. a onda, posle dve nedelje ministar Srećković odbija da upiše naše društvo u registar. Da bi sa jednim svojim delegatom, nelegalno izabanim, falsifikovali ugovor… kaže ovako, potpisali su Ugovor o saradnji 2. Aprila. Samo se i tu prešli jer je tad bio Veliki petak, nije radilo ministarstvo… Tako, da ne gubimo vreme i živce, nemam iluzije da bi neki sledeći biti bolji, ako ih ne primoramo da budu bolji, ili ako mi ne učestvujemo u tome.

I treće, i najbitnije, i mi smo lutali poslednjih par godina, prelamali ideju kako, šta je najcelishodnije bez osnivanja partije srpske dijaspore i bez angažovanja profesionalaca, koji će biti u Srbiji verovatno. Ali ljudi sa iskustvom koji su bili po svetu, živeli, radili, bez angažovanja sposobnih menadžera i partijskih profesionalaca, mi interese nećemo moći da ostvarimo ni u zemljama gde živimo neke bitnije, a pogotovu ne u Srbiji. Znači, sve dok to ne uradimo i dok ne izvršimo politički pritisak, i na nezrelu opoziciju, i na prezrelu vlast, mi nećemo napraviti neki pomak. U tom smislu podržao bih da krenemo sa razradom ideje, ali ozbiljno, kakvu milionima naših ljudih, ali ne samo koji žive izvan, nego i našim roditeljima ili našim prijateljima, koji bi siti lopovluka, korupcije i laži u Srbiji, možda još jednom proverili da li smo mi koji ovde živimo gori od tih, ili smo nešto malo drugačiji. Mislim da bitno imamo načina da budemo drugačiji, jer sve što smo do sad radili, većina nas je iz svog džepa plaća.

Dragan Stanojević – predsednik međunarodne organizacije Ujedinjena srpska dijaspora Evroazije:

Šta to još znači? To znači da možemo da delujemo u svim međunarodnim okvirima, a to znači i u Ujedinjenim nacijama i u drugim evropskim organizacijama i tako dalje. Znači, mi nismo klasična organizacija dijaspore, mi smo više lobistička organizacija i kada nas uče da dijaspora ne treba da se bavi politikom, mi se upravo time bavimo i time ćemo se baviti.

Prema tome, mi apsolutno dajemo podršku ovoj inicijativi. Smatram da, recimo, i ovaj problem koji imaju naši savezi u Sloveniji, mi bi kao međunarodna organizacija, ali i kao savet da mogli da se pojavimo, kao nevladina organizacija koja ima pravo da deluje. Da li ćemo pisati pisma, da li ćemo se javno obraćati, ići u evopske institucije, ili ćemo u ove ovde, državne, ali im nećemo dati da spavaju. A to i jeste cilj formiranja našeg saveta. Znači, kako u onim državama gde postoje problemi, tako i u našoj državi. Politički sistem mora da računa na našu opoziciju i mora da računa da mi postojimo i da ćemo uvek da se borimo… A formiranje ovakvog saveta može da raširi delokrug i u drugim državama, i u Australiju i Ameriku, da i tamo treba da uključimo ljude.

Srđan Mladenović – predsednik Omladine Srpskog saveza Švedske: Mislim da da treba da se potrudimo da uložimo napore u ovaj Svaet nacionalnog rasejanja, kako bi zaista jednom zauvek počeli da se udružujemo, jer verovatno ste vi isto osetili u vašim matičnim državama uglavnom ljudi ili pogotovo političari na zapadu, žele uglavnom samo da razgovaraju sa legitimnim predstavnicima neke nacionalne manjine ili stranačkih organizacija ili stranaca uopšte, stranačke populacije. I mislim kad bi ovo zaista bilo ono što treba da bude, da predstavlja par desetina hiljada Srba, na primer, koji žive u Evropskoj uniji, a i šire, mislim da bi oni isto, počeli nas da slušaju, da uvažavaju naše zahteve i da vide kako mogu jednostavno da nam pomognu. To što je Nikola rekao ranije, a i ostali sagovornici ovde da ne treba puno očekivati od matice, nego mi treba da radimo to naše. Mi smo već potpuno upućeni i znamo koji su problemi s kojima se mi svakodnevno suočavamo. I mislim da to iskreno, može da bude jedna veoma lepa stvar.

Dragiša Vasiljević – Savez Srba Austrije: Što se mene lično tiče, gospodin Janić zna moje mišljenje i moj stav. Ja ovde zastupam instituciju, imam čime da se pohvalim. Čujem vi ste u različitim zemljama podeljeni. Mi imamo jednu homogenu organizaciju. Drago mi je zobg toga. Kad su se ljudi sa prostora bivše Jugoslavije, Srbi, selili, verovatno su oni najsiromašniji i najneobrazovaniji ostali gde je bilo najbliže, u Austriji. Oni malo imućniji i malo obrazovaniji su išli i u veće i u razvijenije zemlje. Pa ti, manje obrazovani ljudi i manje bogati su se i bolje udružili i to udruženje sačuvali do kraja. I nismo dozvolili da se podelimo. Na sreću, eto, posle dugog perioda, imamo tu sreću da druge, treće generacije završavaju fakultete u Austriji i počinju da žive tim životom i da ulaze u austrijske institucije.

Mi smo ove godine proslavili trideset godina postojanja Srpske zajednice u Austriji, 40 godina od prvog srpskog kluba osnovanog u Austriji i ove godine nam je 150 godina postojanja Srpske pravoslavne crkve u Austriji, s tim, da po nekim informacijama austrijskih tumača ustava, imamo pravo da tražimo status ancionalne manjine u Austriji. Možda to vama, draga braćo u Sloveniji, nije pošlo za rukom, možda niste imali dovoljnu podršku. Mi je očekujemo, jer tu inicijativu ne može da pokrene Savez Srba u Austriji, mora da je pokrene Crkva. Ali, tamo u materijalu koji sam ja video na profilu gospodina Janića piše da u Austriji ima 180 hiljada Srba. Samo ih u Beču ima 180, u celoj Austriji ih ima oko 300 hiljada. Na žalost, zbog neregulisanih zakonskih odredbi naše države, mi smo došli u situaciju da naša deca u što većem broju uzimaju austrijska državljanstva, da što više njih ide u austrijsku vojsku. Da su prekinuti čak i ti sporazumi između naše matice, odnosno, da Srbija nije nasledila iako je pravni naslednik Jugoslavije, nije nasledila te zakonske odredbe koje smo već imali sa Austrijom, sem jedne, zdravstvenog osiguranja. Vidite, 20 godina nije se promenilo to i svi naši ljudi radnici imaju to zdravstveno osiguranje i u tim turbulentnim vremenima, i u vremenima rata. A, što se tiče školstva, mi smo izgubili te naše dopunske škole i izgubili smo naše prosvetne radnike. I tu našu decu…

Radovan Milić, sekretar Saveza srpske dijaspore Slovenije pročitao je na kraju jednoglasno prihvaćene zaključke:

Da je osnivanje Nacionalnog saveta srpskog rasejanja, primarna potreba i srpske dijaspore i njenih matica. Izabrani koordinatori u određenim državama će raditi na organizovanju okruglih stolova i diskusija i pripreme sledećih konferencija.

NSSR bi po svemu što je danas izrečeno, imao važnu ulogu u povezivanju pripadnika srpskog rasejanja iz država Evropske unije i sveta, sa ciljem sagledavanja njihovih potreba i eventualnih teškoća organizovanog delovanja.

NSSR, savetodavno će uticati na obostrano korektne odnose između matice i rasejanja, uticati na transparentnost rada institucija u našim maticama, kao i Skupštine dijaspore i Srba u regionu.

NSSR će kontrolisati da se prava naših ljudi u svetu, kao i u maticama poštuju i ostvaruju na osnovu zakona respektivnih država, smernica Evropske unije, demokratskih principa i Povelje o ljudskim pravima.

Učesnci se nadaju da su predlozi zaključaka na konferenciju u Ljubljani 24. septembra 2010. godine, prvi od mnogih koje očekujemo i koji će biti osnov za izradu Predloga statuta, koji će se izneti pred završnu konferenciju osnivanja Nacionalnog saveta srpskog rasejanja.

Utisci učesnika konferencije

Milan Aksentijević – delegat za Skupštinu dijaspore iz Slovenije: Ja mislim da je to krajnje vreme da se formira ovakva asocijacija Srba u Evropskoj uniji, jer ovde možemo kao građani zemalja Evropske unije najviše da doprinesemo baš na tom… afirmaciji Srba i Srbije. Srbi nisu takvi kao što piše propaganda, nego su ovakvi, i dobri i radni. I, u tim sredinama se možemo izboriti za pravilniji stav njihovih vlada, jer smo članovi biračkih tela koji će kazati svojim izabranim predstavnicima da nije Srbija takva… Dobro je, da se koordinirano, preko ovog saveta, i u Švedskoj, i u Nemačkoj, i u Austriji i u Francuskoj, i u našoj Sloveniji piše i govori o istom problemu, na isti način, na celom evropskom prostoru. To će imati velikog odjeka u evropskim prostorima.

Saša Gajić – predsednik Saveza srpske dijaspore Slovenije: Pre svega, mi smo se organizovali 2007. i formalno smo registrovani početkom 2008. Registrovali smo se tako da, povezujemo za sada 11 društava srpskih i negde preko pet hiljada simpatizera. Članova je iz dana u dan sve više i više, jer ustvari, sve ovo što se radi, radi se za dobrobit srpske nacije. I naravno, naš cilj je da dostignemo puno više, nego recimo, samo igre folklora. Znači, borimo se za svoja prava koja su veoma ugrožena u Sloveniji. Mislim da smo i najkulturnija, i najveća, i najsiromašnija nacija u savremenoj Sloveniji.

Nikola Janić – predsednik Srpskog saveza Švedske: Najvažnije je da ljudi shvate, da moramo od početka da gradimo nešto veoma ozbiljno. Ne može niko da nam odlučuje šta je dijaspora, kakva je dijaspora i ko je dijaspora. Moramo da nametnemo Srbima i u rasejanju i u matici znanje i svest o tome da ono šta dijaspora može, da to matica ne može. I obratno. A zajedno možemo mnogo i na tome ćemo raditi. Naša obaveza će biti da se borimo za prava naših ljudi, i u matici, i u rasejanju i da u Evropskoj uniji stvaramo kontakte koji će biti zasnovani na činjeničnoj i konstruktivnoj kritici, ali i na pohvalama, na razumevanju i na dijalogu…

Kada savet bude finalno oformljen, imaćemo u njemu stručnjake koji dolaze iz svih segmenata drštva… Znači, neće biti samo predstavnici organizacija, nego pojedinci, intelektualci, lekari, političari… To će biti veoma raznovrstan savet, ali je najvažnije da će on biti sastavljen od sposobnih profesionalnih ljudi, koji nemaju drugi interes, nego da se desi nešto bolje za naš narod. I u rasejanju, i u matici.

Cija je sramota?

Namenska tragedija i farsa

Ovca “Doly” je najpoznatija ovca na svetu. Ne zbog toga što je Doly ovca, već što je prvi finalni rezultat uspešnog kloniranja jedne ovce. Nešto pametnije životinje, kao što su volovi ili mnogo inteligentniji kućni ljubimci, takozvani kerovi ili psi, nisu još klonirani. Ili jesu, ali mi je to nepoznato, a poznato mi je mnogo toga što je skriveno od javnosti. A normalno je da me, kao Srbina, primarno interesuje Srbija i njeni građani, ali interesuju me u njoj i ovce i volovi, na proplancima i pašnjacima, naravno.

U našoj zemlji nema zakon koji bi naučnicima dozvolio kloniranje čoveka. A to što u toj maloj Srbiji, sa “velikim zločincima” na prekrojenom Balkanu, nema takvog zakona, ne bi tim ljudima smetalo da u nju dođu. Vlast pušta ulazak u Srbiju i gorima od njih, a ovakvi sigurno ne bi došli sa zadatkom da kloniraju Srbe, jer je mnogima cilj da nas bude manje. U tome i mi sami pomažemo, jer među nama nestaju prvenstveno oni koji su ponosni što su Srbi. Dobrovoljno ili pod pritiskom, ko zna? Dakle ovakvima bi vlast, iz navike, dozvolila da u našoj zemlji rade ono što je Ustavom i zakonom Srbije zabranjeno. Niko ne bi primetio da i Srbe i Srbiju opet smanjuju. Mediji, kao i ranije i takođe po navici, (ne)savesno i (ne)istinito bi informisale javnost. Od ranije dežurni, poznati “stručnjaci” sedeli bi opet u TV studijima (ne svih televizija) i u istim emisijama u kojima su rado viđeni gosti, objasnjavali bi gladnom i zaluđenom srpskom narodu, da se i ovaj greh čini za dobro građana Srbije. Po njima bi i to bio veliki i neophodan korak za “evropske integracije” i brži ulazak naše zemlje u Evropsku uniju. Sveznajući i svemogući su u Srbiji da kloniraju njihove (ne naše) velike i moćne demokrate. One vođe, koje u njihovim državama poštuju zakon i ljudsko pravo njihovih građana, ali ne građana Srbije u okruženju i u Srbiji, u kojoj “eksperti i stručnjaci” za sve i svašta, vršljaju decenijama. Ovakva ostvarenja dolaze posle osmišljenih feljtonskih medijskih laži, koje su priprema i osnov za donošenje i prihvatanje inače neprihvatljivih političkih odluka. Demokratski zapad je u tome uvek imao uspeha, a od njih priučeni “seljaci” sa medijskog Balkana, danas su u mnogo čemu prevazišli svoje učitelje. Zapadni mediji i političari lažu uglavnom o drugim narodima, dok u Srbiji najčešće lažu o svom, srpskom narodu. Kad ne lažu, onda ćute o važnim istinama o kojima ne bi smelo da se ćuti. Zato su među Srbima sposobni nesposobni, izglasani od većine su neizglasani, a mnogobrojni su nepostojeći… Laže stoka, i kad se odmaraju od laži. Ne reaguju ni na ono na šta bi i ludi i nepokretni reagovali, što bi i gluvi čuli, a slepi videli. Ne gledajući oko sebe “odmaraju” se ti nečiji očevi i majke, možda nesvesni (daj Bože da je tako) da njihovo današnje odmaranje, njihovoj deci može sutra da bude velika sramota i teret oko vrata i na duši. Žao mi je dece, čiji roditelji zaboravljaju dve izreke “Ničija ne gori do zore” i “Kolo sreće, uvek se okreće”. A, mnogo toga se u Srbiji danas gasi, a ne bi trebalo…

Dobrim delom, zbog te (ne)karakterne crte političara u Srbiji, Šiptarima je uspelo da im Zapad tako brzo i lako isklonira naše Kosovo?! Danas postoje dva Kosova ili … dva i po?! Jedno je, šiptarska samostalno proglašena demokratska država “Kosova”, u kojoj nekim Srbima nije dozvoljeno ni da prisustvuju ustoličenju srpskog patrijarha, gospodina Irineja. Drugo je, ono koje su Srbi sami podelili na dve polovine. Prvo je, Kosovo koje ima svoje mesto u srcima, a drugo je “Kosovo je Srbija”, koje nekoliko desetina, retko stotina, a izuzetno retko hiljada Srba, nose, ispisano na transparentima koje pokazuju i tamo i ovamo. Plakati su veliki i velikim je slovima na njima napisano da je Kosovo naše, ali je značenje napisanog, kada se pokazivalo na nepromišljenim i “privatnim” demonstarcijama bilo bezvredno, a u pojedinim slučajevima i štetno. Ovo se ne odnosi na isticanje transparenta “Kosovo je Srbija” u neredima na fudbalskom stadionu u italijanskoj Đenovi, oktobra 2010, gde mu nikako nije bilo mesto. Kao ni paljenju sadašnje šiptarske zastave. Važno je da podsetimo na ranije datume, zemlje i gradove. Naprimer, kada je nemački Bundestag izglasao priznanje nove, samostalne države na Balkanu, da li bi, bar malo bilo drugačije, da je taj transparent nošen mesecima pre glasanja? Da je iza tog teksta “Kosovo je Srbija”, svake subote i nedelje ulicama Minhena, Berlina … išlo 30 ili 40 000 Srba, manje od 10% koliko ih živi u Nemačkoj? Da li bi se otimanje dela naše države, tako ekspresno priznalo kao legalno i prihvatljivo? A nije isključeno da bi prolongiranje odluke, eventualno i makar za nekoliko nedelja, za Srbiju bili dragoceno vreme. Umesto nepovratne amputacije 15% njene teritorije, Srbija bi možda, ponavljam možda, uspela da za Kosovo obezbedi bolji i konstruktivniji lek, od potpunog gubljenja pokrajine države Srbije? Šetati “Kosovo je Srbija” posle već izglasane odluke da je “Kosovo samostalna država”, uvreda je za Nemački parlament. A ne bi bila uvreda da se “šetalo” pre glasanja i ne bi imali slabljenje mogućnosti naših ljudi i organizacija u Nemačkoj, da političarima, i u medijima, iznesu neophodan deo istine o Kosovu.

Nepobitna je činjenica, da je destruktivno kada se samo stotinak ljudi okupi na demonstracijama u Švedskoj, da okupljanjem pokažu Šveđanima da je Kosovo Srbija. Drugo se nije moglo ni očekivati, ako su učesnici selektivno pozivani putem SMS-a, a da najbrojnija i čelna srpska organizacija u Švedskoj o tome nije imala nikakvih saznanja. Te demonstracije su ostale u sećanju ne samo po broju učesnika, što je sramota u poređenju sa 15 000 šiptarskih demonstranata, koji su na ulicama slavili “Kosova izvan Srbije”- bez Srba. Sećamo se tih demonstracija i zbog pisanja, na portalima jedne švedske političke partija, da je te demonstracije organizovao Srpski savez A srpski patriota, koji je u ime organizatora kod švedskih vlasti podneo zahtev za održavanje tog skupa, i potpisao se imenom i prezimenom, nije se oglasio ni jednom rečju. Ćutao je isti Srbin nedeljama, pa i kada se tvrdilo da ih je Srpski savez organizovao u zajednici sa švedskom nacističkom partijom!? Takva i slična ćutanja, kada pojedinac planira da bude heroj, a svojim ćutanjem postane suprotno, nanelo je štetu Srbima u Švedskoj, a nameće i pitanje: Da li su takvi heroji potrebni Ministarstvu za dijasporu i SPO-u, jer građanima Srbije i Srbiji nisu sigurno?

Šta je pozadina još nerasvetljene drskosti da je redakcija Satelitskog programa, javnog servisa RTS-a, za upola brojniju organizaciju u Švedskoj, u odnosu na Srpski savez, tvrdila u njihovoj emisiji da je to jedina, “najbrojnija i čelna”? Ili da urednik u toj redakciji, Jelena Đorđević, u njenoj emisiji predlaže da ta omladinska organizacija “treba da bude za primer mladima u Evropi”? A njeni čelni ljudi napismeno deklarišu drugim srpskim organizacijama u Švedskoj, da njih ne interesuje Kosovo i da ne žele da im se o Kosovu šalju informacije! Naravno da svi ne možemo da budemo istomišljenici o Kosovu, Republici Srpskoj, ili u tome da ne smemo da ćutim o srpskim žrtvama. Ni političari u Srbiji nisu isti. Srđan Srećković, ministar za dijasporu, bi verovatno bio protiv da se u Srbiji klonira čovek. Ne zbog čoveka ili čovenčnstva, već što zakon za njega nema značenja. Čovek je jednostavno dovoljan sam sebi, a građani Srbije, posebno u dijaspori, su stado koje čobanin beskonačno, i uz pomoć medija, tera žedne preko vode. On je sve, a ima i sposobanost da istovremeno bude na više mesta, i da vrši više funkcija. On je, i ministar, i ministarstvo, i medijska zvezda, i dijaspora, i sve što je od koristi narcisoidnoj i političkoj potrebi ovog čoveka. Kopirajući se umnožava i razmnožava, što tera na zaključak da mu je to životna potreba. Ali, problem nije u nekom Srećkoviću, nego u činjenici da je mnogo toga, što je životni eliksir Srđana Srećkovića, uništavajući otrov za korektan odnos matice i rasejanja, i boljeg sutra građana Srbije. Njegova medijalna rasprostranjenost je odavno prešla normalne granice i prešla u javno i arogantno nepoštovanje organizovane dijaspore. Dokaza za to je bezbroj i logično je, da čak ni njemu nisu potrebni zapadni naučnici i dobitnici Nobelovih nagrada. Šta će mu ta boranija, koja čak nije ni medijska, kada ministar ima dogovore i sporazume sa vodećim televizijama i novinama u matici?

Zato nije iznenađujuće da je više dnevnih novina u Srbiji objavilo veliku sliku Srđana Srećkovića, sa kratkim tekstom da je “Savez Srba u Austriji rekao… da će Srbi u Austriji dobiti status nacionalne manjine”. U normalnim državama tako nešto je nezamislivo (ako nije u pitanju slučalna zamena ličnost) jer ta organizacija ima za predsednika gospodina Dragišu Vasiljevića, ne Srećkovića. Treba možda i razumeti da četiri dnevnih novina nisu mogle da objave ispod slike Srđana Srećkovića ime Dragiše Vasiljevića. Dragiša je samo deo dijaspore, a ministar Srećković se od dolaska na funkciju ministra umislio (i ubedio medije) da je jedino on sveukupna dijaspora. To mu, po njemu i medijima, daje za pravo i da govori u ime Srpske organizacije iz Austrije, pa makar izgovoreno bilo i nestinito. Koga interesuje (ministra najmanje) i ko zna (a ministar zna) da su iz te organizacije odmah demantovali Srećkovićevu izjavu?! A, i zašto bi novine objavljivale sliku predsednika Dragiše – Gice Vasiljevića, kad njegovo ime nisu ni pomenuli u tekstu?

Ne treba da budemo sitničavi, jer se Srećković popravlja. Recimo u brošuri o Vidovdanskim danima dijaspore 2009 je navedeno da je on ministar. Ali to mu ne dozvoljava da štampa neistine. Dokaz za to je baš ta pomenuta brošura, koja je do skoro bila dostupna na portalu ministarstva za dijasporu. U tom posebnom dodatku, sa naslovom “Srbija je vaša kuća”, najavljenih “vlasnika” te kuće, nema nigde. Na svim objavljenim slikama sa Vidovdanskih dana dijaspore su službenici ministarstva i drugi srpski (domaći) političari. Naravno da je na skoro svakoj od fotografija uslikana nasmejana “dijaspora”, Srđan Srećković. Nažalost među njima ima objavljena jedna slika gde sam ja za govornicom, a nisam ni jedini govorio ni bio jedini predstavnik iz našeg rasejanja. A ta slika ima danas vrednosti kao nepobitan i validan dokaz da ovo ne pišem iz neke ljubomore ili zavisti, što “nisam uslikan”, jer jesam.

Pišem što Srbiju, u kojoj je blizu milon ljudi gladno, ova tragikomedija i farsa “Ministar i ministarstvo za dijasporu” koštaju, pogrešno namenski i nepotrebno, mnogo para.

Nikola Janić

20.10.2010.

Savez srpske dijaspore Slovenije. Šta ambasador Srbije ima protiv NSSR?

Savez srpske dijaspore Slovenije

Šta ambasador Srbije ima protiv NSSR?

Savez srpske dijaspore Slovenije proslavio je krajem septembra svoje “vesele dane”, tradicionalnu trodnevnu manifestaciju kulture i druženja srpske manjine u Sloveniji. Bila je to prilika i za druženje sa prijateljima iz velikih organizacija u Evropi, ali prvi dan je bio odvojen za dogovor o osnivanju Nacionalnog saveta srpskog rasejanja.

Svi učesnici konferencije, održane 24. septembra u Ljubljani, bili su saglasni sa neophodnošću osnivanja Nacionalnog saveta srpskog rasejanja, koji će zastupati i artikulisati interes i prava Srba u rasejanju. Konferenciji je prisustvovala i predstavnik srpske ambasade u Sloveniji, Dijana Peruničić, a da se ne zna zašto je zapravo bila na ovom skupu? Gospođa nije ni jednom rečju komentarisala da li je NSSR korist (ili šteta?!) koju bi srpsko rasejanje, ili Srbija, imali od ovakvog saveta. Ali je zato ambasador Srbije u Sloveniji, koji je organizatorima obećao njegovo lično prisustvo, umesto dolaska, prebacio nekim novinarima što su izveštavali sa ove konferencije. Ovo nediplomatsko ponašanje ambasadora demokratske Srbije, dokaz je da se vlast u Srbiji i dalje trudi da spreči sve konstruktivne pokušaje jačanja i uticaja naše dijaspore, kako u matici, tako i u svetu, a u korist matice i njenih građana.

Uz reči dobrodošlice gostima, Saša Gajić, predsednik Saveza srpske dijaspore Slovenije, ukazao je na težak položaj Srba u Sloveniji. Podsetio je da Srbi u Sloveniji, uprkos tome što su ubedljivo najbrojniji narod posle Slovenaca, nemaju status nacionalne manjine. Slovenačke vlasti ne poštuju ni povelju o ljudskim pravima koju su potpisale. Srbi u Sloveniji su, prema Gajićevim rečima, diskriminisani u mnogim oblastima života i rada. Posebno je za srpsku zajednicu bolna i opasna diskriminacija u sferi kuture i medija. Tako je naprimer, registrovani elektronski medij, od Ministarstva za kulturu Republike Slovenije, srpska dijaspora dobila 800 evra godišnje, a Bošnjacima je za isti period dato 12.000 evra za njihov časopis “Bošnjak”.

Ilustrujući položaj Srba u Sloveniji, Gajić je rekao da se srpski jezik u Sloveniji gasi, da mladi u crkvama govore slovenački jezik i da nije retkost da svojoj deci stariji Srbi prevode njihov maternji jezik. Ne treba ni zaboraviti ni ćutati o činjenici da su Slovenci dobili status nacionalne manjine u Srbiji i da imaju svoj nacionalni savet, koji se finansira iz državnog budžeta. Ministarstvu za dijasporu i srpskoj vladi je zamereno da nisu i da ne insistiraju na reciprocitetu, da za Srbe u rasejanju nisu izdejstvovali ista prava kakva su data manjinama u Srbiji.

U ime Saveza srpske dijaspore Slovenije, sekretar tog saveza, gospodin Radovan Milić, rakao je da je njihova organizacija u potpunosti podržala predlog gospodina Nikole Janića za osnivanje Nacionalnog saveta srpskog rasejanja. Ovaj savet bi trebalo da se zalaže da milioni Srba koji žive rasuti po svetu, a u srcu nose Srbiju, imaju ista prava u zemljama u kojima žive, kao što ih imaju pripadnici nacionalnih manjina u Srbiji. Teško je zamisliti da postoji čovek i političar Srbije, koji ne bi podržao ovakvu organizaciju. A takvih, nažalost, ima. Nacionalni savet, između ostalog, potencira i neophodnost profesionalnog rada na promeni stvorene slike o srpskom narodu i o Srbiji, kao jedinog krivca za počinjene zločine na prostoru bivše Jugoslvije. Zato je, po mišljenju Saveza srpske dijaspore Slovenije ovaj predlog Nikole Janića dugo očekivana neophodnost. Srbi u rasejanju mogu i treba da se organizuju da bi zaštitili svoje interese i izborili se za prava koja im po zakonu i ljudskim pravima i pripadaju, zaključio je gospodin Milić.

Prisutnima se potom obratio i Nikola Janić, predsednik Srpkskog saveza iz Švedske. On je pojasnio da bi ovo telo srpskog rasejanja bilo nezavisno od Skupštine dijaspore, ali da bi komuniciralo sa Skupštinom ali nevezano od toga, imalo konstruktivan i direktan dijalog sa svim ministarstvima i predstavnicima vlasti u Republici Srbiji. Janić je naglasio da mu je lično veoma drago da su među prisutnim predstavnicima iz sedam važnih i čelnih srpskih organizacija iz Evrope, uglavnom mladi ljudi, jer to znači da “možemo da pravimo put koji će izdržati mnogo godina” i nastavio:

“Predlog za osnivanje Nacionalnog saveta srpskog rasejanja izneo sam pre dve godine, kada je taj predlog i jednoglasno usvojen, na Međunarodnoj konferenciji o dijaspori u Beogradu. Ali političari u matici su to ignorisali, istovremeno dok su nacionalne manjine u Srbiji koje u srcu nose “njihove” zemlje, recimo Mađarsku ili Tursku, dobile svoje nacionalne savete,. Ispred tih saveta od države traže sve, i dobijaju sve, a daju mnogo manje nego srpska dijaspora. Nema ni logike ni pravde da se isto pravo uskrati za oko 3 miliona Srba u rasejanju, koji u svojim srcima nose Srbiju”, rekao je Janić.

Dragan Jeftić iz Srpskog foruma Nemačke, upoznao je prisutne sa opštim programskim načelima ove organozacije. On se osvrnuo i na trenutni položaj Srba u Nemačkoj. Jeftić je ukazao na paradoks da više od 360 000 Srba u Nemačkoj, koji su prema zvaničnim podacima stalno nastanjeni u Nemačkoj, nisu zastupljeni u političkom i privrednom životu te zemlje. Dosadašnji način organizovanja koji se svodi na folklorna i sportska udruženja iako nudi kakav takav prostor za okupljanje nije dovoljan. Zato je prema Jeftićevim rečima, neophodno organizovanje i u drugim segmentima života, od suštinskog značaja za položaj i prava Srba u Nemačkoj. Jeftić je ukazao na to da se odnos matice prema rasejanju ni nakon nekoliko godina rada Ministarstva za dijasporu nije izmenio. Ministarstvo za dijasporu trebalo bi, kako je naglasio Jeftić, da bira dijaspora, a ne da ministar sebi bira dijasporu, kao što se desilo prilikom izbora za delegate Skupštine dijaspore. Jeftić je takođe ukazao na činjenicu da oko 30 000 ljudi ima visoko obrazovanje, a 2 do 3 hiljade njih doktorate nauka, od kojih mnogi rade u vrhunskim istraživačkim centrima.

Skupu se potom obratio Dragan Stanojević predsednik međunarodne organizacije Ujedinjena srpska dijaspora Evroazije. Stanojević je objasnio da ova organizacija ima međunarodni status, da ima svoje centre u nekoliko država i nekoliko desetina regiona Rusije, Belorusije, Ukrajine i drugih zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza. To, kako je Stanojević objasnio, znači da organizacija može da deluje u svim međunarodnim okvirima uključujući i Ujedinjene nacije. Stanojević je, ispred organizacije čiji je predsednik, takođe podržao Inicijativu za osnivanje Nacionalnog saveta srpskog rasejanja i rekao da će njegova organizacije pomoći za uspostavljanje eventualno potrebne veze za delovanje NSSR u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza.

Ispred višečlane delgacije Srba iz Ausrtrije učesnicima konferencije se obratio predsednik čelne srpske organizacije u ovoj zemlji, Saveza Srba, Dragiša Vasiljević. On je prisutne obradovao direktnom informacijom da postoje realni izgledi da oko 300 000 Srba u Austriji dobije status manjine. Vasiljević je takođe pozdravio inicijativu za osnivanje Nacionalnog saveta srpskog rasejanja i rekao da će taj predlog podrške i njihovog učešća u Savetu staviti na glasanje uprave Saveza Srba Austrije.

Srđan Mladenović, predsednik omladine Srpskog saveza iz Švedske smatra da je potrebno postići masovnost i uključiti što više organizacija u formiranje ovog Saveta, jer će to u zemljama Evropske unije primarno uvažavati.

Verislav Đukić, drugi delegat Srpskog foruma Nemačke, podržao je pripreme za
osnivanje Nacionlanog Saveta srpskog rasejanja, i govorio o drugoj inicijativi Nikole Janića, o osnivanju političke stranke Matice i rasejanja (MIR). Đukić smatra da pri postojećem odnosu snaga u matici, nijedna respektivna politička snaga ne može da predstavlja interese Srba i dijaspore. Bez osnivanja partije Srpske dijaspore i bez uključivanja sposobnih menadžera i partijskih intelektualaca, rasejanje neće moći da ostvari deo svojih ciljeva, koji se odnose na Srbiju, a kasnije i u zemljama drugim u kojima žive Srbi.

Poslednji se za disksiju javio najstariji predstavnik Saveza srpske dijaspore Slovenije, general u penziji i od ove organizacije legalno izabrani delegat u Skupštinu dijaspore i Srba u okruženju, gospodin Milan Aksentijević. On je izneo svoje uverenje da su Srbi u rasejanju velika snaga, ali ako su “pod krovom” Nacionlanog saveta srpskog rasejanja. Tako će i Srbi iz Slovenije, uz pomoć NSSR, vremenom lakše uspeti da ostvare svoje pravo na status nacionalne manjine.

Na kraju rasprave učesnici konferencije su jednoglasno usvojili predložene zaključke i saglasili se da je osnivanje Nacionalnog saveta primarna potreba, i srpske dijaspore i njenih matica. Takođe je dogovoreno da izabani koordinatori u državama u kojima su njihove organizacije, rade na organizovanju okruglih stolova, pokretanja diskusija u cilju priprema sledećih konferencija. Time bi se stvorila realnost da na osnivačkoj Skupštini Nacionalnog saveta srpskog rasejanja 2011. bude veliki broj predstavnika delegiranih iz mnogih organizacija, što bi ojačalo legitimitet Saveta. Nesumljivo je da bi NSSR imao izuzetno značajnu ulogu u povezivanju našeg rasejanja u zemljama EU i sveta. Cilj i svrha toga je realno sagledavanja potrebe i teškoća u njihovom organizovanom i koordiniranom delovanju. Nacionalni savet će savetodavno uticati i na ostvarenju konstruktivnih i korektnih odnosa matice i rasejanja; na transparentnost rada institucija u maticama i Skupštine dijaspore. Pratio bi proces poštovanja prava naših ljudi u svetu, kao i u maticama, zasnovanih na zakonima i smernica u državama Evropske unije, demokratskih principa i povelje o ljudskim pravima.

Rasejanje, ali i matica, očekuju da konferencija u Ljubljani 24. septembra 2010. i na njoj donešeni zaključci i iznešeni stavovi i mišljenja, bude prvi nepovratni zakorak i osnov za izradu predloga statuta, koji će se izneti pred delegate na osnivačkoj Skupštini Nacionalnog saveta srpskog rasejanja.

Savez srpske dijaspore Slovenije organizuje konferenciju

Savez srpske dijaspore Slovenije organizuje konferenciju

Nacionalni savet za Srbe

Na skupu u Ljubljani 24. septembra razmatraće se položaj našeg naroda u rasejanju i formiranje prvog Nacionalnog saveta srpskog rasejanja (NSSR), sa ciljem da štiti prava i interese Srba, kako u svetu, tako i u matici.

Ljubljana će krajem meseca, puna tri dana, biti prestonica srpske dijaspore, jer će se u njoj okupiti delegacije iz mnogih država. Domaćini iz Saveza srpske dijaspore Slovenije organizuju konferenciju o srpskom rasejanju, na koju su dolazak najavili i najbliže komisije, Srbi iz Austrije i Hrvatske, zatim Srbi iz Nemačke, Skandinavije, Republike Srpske i Srbije, kao i najudaljeniji predstavnici srpskog naroda iz Rusije i Ukrajine. Trodnevna manifestacija tradicionalnih dana srpske dijaspore u Sloveniji počinje 24. septembra. Tog dana će se na dnevnom redu naći predlog o osnivanju prvog Nacinalnog saveta srpskog rasejanja. Inicijator je Nikola Janić, predsednik Srpskog saveza iz Švedske.

- Još pre dve godine, na Međunarodnoj konferenciji dijaspore, koja je tada pod pokroviteljstvom Ministarstva za dijasporu održana u Beogradu, izneo sam predlog o potrebi osnivanja ovog saveta i on je jednoglasno usvojen. Nažalost prošlo je dve godine, a u međuvremenu se i odugovlačilo i sprečavalo osnivanje ovog saveta. Više ne može da se čeka. Formiranje jednog takvog profesionalnog tela, koje će u simbiozi sa institucijama u matici raditi na ozbiljnoj strategiji budućeg delovanja Srba u Evropi, je životno važno za sve nas. Zalažemo se za poštovanje ljudskih prava i ravnopravan odnos i tretman prema našim ljudima u svetu, u odnosu na građane zemalja u kojima žive i rade. Naprimer u Sloveniji, Mađarskoj, Hrvatskoj, ali i u Švedskoj, Francuskoj, Nemačkoj i drugim zemljama. Pored toga što će da štiti i da se bori za ostvarenje prava srpskog rasejanja, Nacionalni savet treba i da pokrene akcije koje će Srbiju i Srbe da prikažu u pozitivnom svetlu. Srpski narod ne čine nakazne ličnosti, kako se naš narod oslikava u zapadnoj javnosti već decenijama. A iznošenje istine o Srbiji i dešavanjima na Kosmetu, u Hrvatskoj, u Bosni sa Republikom Srpskom i uopšte o srpskom narodu, jedini je čvrst temelj za zaustavljanje antisrpstva i bolje sutra svih nas – objasnio nam je Nikola Janić iz Stokholma.

U državama Zapadne Evrope danas živi više od milion Srba. Ponajviše ih je u Nemačkoj – 360 000, Austriji – 180 000, Francuskoj – 100 000, Švajcarskoj – 100 000, Velikoj Britaniji – 55 000, Skandinaviji – 170 000, zemljama Beneluksa – 29 000 i Italiji – 20 000, Ruska Federacija ima oko 35 000 Srba, Grčka 8 000 i Kipar oko 5 000. U Hrvatskoj je ostalo oko 200 000 Srba, Albaniji – 15 000, Makedoniji – 70 000, Rumuniji – 30 000 i Mađarskoj – 8 000. U Sloveniji živi oko 40 000 Srba. Procenjuje se da ih ima mnogo više, jer su Srbi posle Slovenaca najbrojnija etnička zajednica u ovoj državi. I pored te istine Srbi, za razliku od Mađara i Italijana, u Sloveniji nemaju status nacionalne manjine. Srbi nemaju status nacionalne manjine ni u Makedoniji, Bugarskoj, Grčkoj i Albaniji.

U Sloveniji postoje organizacije koje su se udružile u Savez srpske dijaspore Slovenije, ali nisu uspele da izbore bolji status Srba, iako se i zvanični Beograd zalaže da naš narod ima tretman nacionalne manjine. Nažalost, istovremeno isti taj Beograd selektuje srpske organizacije u Sloveniji. Doprinose podelama i u mnogim drugim državama zapadne Evrope, prvenstveno Ministarstvo za dijasporu, umesto da je obratno. Nacionalni savet srpskog rasejanja će pokušati da doprinese zajedničkom delovanju svih naših građana i logično bi bilo da je on prvi saradnik prve Skupštine dijaspore, a ne njen protivnik. Na ovom saboru u Ljubljani čućemo mišljenja i predloge uglednih pojedinaca i predstavnike nekih organizacija i utvrdićemo prioritete u odnosu na naše iseljeništvo i budući sistem koordinacije aktivnosti između organizacija.

- Savet, za koji su se u načelu izjasnili svi najavljeni učesnici ove konferencije će, zvanično biti nevladina organizacija, bez donacija i sponzorstva iz stranih izvora. Bar u početnom periodu našeg jačanja i sve dok ne budemo sigurni da eventualna, kasnija ekonomska podrška iz Evropske unije, neće značiti i njihovo uplitanje u naš rad. Srpski savez u Švedskoj skoro dve decenije prima dotacije od švedske države, uostalom kao i sve druge ostale etničke organizacije u ovoj zemlji, ali se vlast ne meša u naše aktivnosti. Nikada se nisu mešali ili pokušali da utiču na ono što radimo. Naravno, ako je naš rad u granicama principa demokratije. Nacionalni savet srpskog rasejanja (NSSR) će da zastupa iseljeni srpski narod i u institucijama Evropske unije, što Skupština dijaspore i Srba iz okruženja i iz Beograda, ne može. Bićemo savetodavni glas i kontrolor, i dijaspore, i matice, u oblastima kulture i obrazovanja, državljanstva i efikasnijeg ostvarenja našeg glasačkog prava. Naravno i srpskih i stranih medija, posebno o njihovom načinu izveštavanja sa Kosmeta i iz Raške oblasti – kaže Nikola Janić, za koga se tipuje da će biti predložen za prvog predsednika saveta.

Kongres srba na proleće

Konferencija Srba iz dijaspore u Ljubljani je prva od planiranih konferencija i susreta, jer će se konačna odluka o formiranju Nacionalnog saveta srpskog rasejanja doneti na Osnivačkom kongresu u proleće 2011. godine. U vreme održavanja ovog srpskog sabora u Ljubljani biće održane javne tribine, izložbe, koncerti, književne večeri i druge kulturne manifestacije, koje će Slovencima predstaviti bogatstvo života Srba iz mnogih krajeva sveta.

Televizija Kopernikus šalje svoj tim i novinare-urednike, koji će u Sloveniji pratiti trodnevna dešavanja i o tome upoznati gledaoce u sledećoj emisiji serijala „Matica i rasejanje”, koja se emituje svakog prvog četvrtka u mesecu.

-Ne treba zaboraviti da je serijal „Matica i rasejanje“, kablovske i satelitske Televizije Kopernikus, do sada preuzelo oko dvadesetak lokalnih televizija u Srbiji, koje će reprizno da emituju ovaj serijal. Biće još televizija koje će preuzeti njeno emitovanje, a to znači da će Srbija konačno moći da čuje istinu o njihovima u svetu, i od nas o našima u matici. Jednostrane modifikacije, smišljene izmišljotine, planski na RTS-u i u drugim medijima, plasirane neistine, koje su na prvenstvenom mestu od velike štete matici, biće sve više i više poznate javnosti. Naravno i oni koji u tome učestvuju – rekao je Nikola Janić.

Marko Lopušina

19.9.2010.

Large Visitor Map

Наша группа в Facebook

Интересно:

Хронология развала сербских земель 1990 - 2009 г.

Эксклюзивные материалы:

-
- TAJNI TRANSKRIPTI - KO JE UBIO DjINDjICA
- Film o K i M (Boris Malagurski)
- Ovde mozete pogledati film Ekumenizam,Srbija i mracne sile!!
- U Ceskom glavnom gradu, odrzana medjunarodna konferencija "Rusija, Evropska Unija i Nova Evropa, u svetlu izbora 2012"
- Vili Vimer: Pismo kancelaru Gerhardu Šrederu
- Записи С Милошевића из Хага
- Bajden guši Rusiju u Srbima
- Istina o Srebrenici (video)
- Bilderberg ubrzava Srbiji evro-atlantski put

Читать все эксклюзивные материалы

NATO AGRESIJA U OBJEKTIVU

НАТО Агрессия

Наши видео:

Выступление Драгана Станоевича в верховной раде Украины на круглом столе по ОДКБ (6 минут)

Драган Станоевич на ТВ канале Коперникус. В популярной передаче "Субъект" об известных людях

Лидер сербской диаспоры стран СНГ Драган Станоевич в прямом эфире 30 минут на канале Евразия

Наступ Драгана Станојевића на оснивачкој скупштини новог свесрпског политичког покрета "СЛОБОДНА СРБИЈА"

Лидер сербской диаспоры стран СНГ Драган Станоевич в на первом канале

Интервью на всеукраинском канале 1+1 Драгана Станоевича и членов МО "ОСДЕА" тема: Бомбежки Сербии

Пресс-конференция сербской общины с участием Драгана Станоевича отца Игоря Сабко руководителя православного центра и Владимиром Сидоренко бывшим командующим голубых касок в Сараево

Сюжет с митинга в поддержку сербскому народу на 9-ом канале

Видео интервью с большого митинга организованного Партией Регионов и сербской общины

Выставка Косово и Метохия в Днепропетровске организованная сербской диаспорой

Лидер сербской диаспоры Драган Станоевич в прямом эфире(45 минут) на самом известном политическом канале(5-ый канал)

Интервью Драгана Станоевича в прямом эфире(30 минут) в Донецке

Сюжет на Днепропетровском государственном телевизионном канале

Выступление лидера МО "ОСДЕА" Драгана Станоевича на Селигере fперед 15 000 молодежи движения "НАШИ"

Интервью Драгана Станоевича о независимости Косово

Наши друзья:

Наш спонсор:

Наш баннер:

Для размещения нашего банера на ваш сайт вставте следующий код: ссылка на код

От 11 марта этого года


Разработка сайтов	2008 © ОБЪЕДИНЕННАЯ СЕРБСКАЯ ДИАСПОРА ЕВРАЗИИ. Все права защищены	Контакт с нами