TAJNI TRANSKRIPTI – KO JE UBIO DjINDjICA

Ovde mozete pogledati film o K i M,naseg mladog rezisera Borisa Malagurskog

http://www.youtube.com/watch?v=9nHWsWOgtiw&feature=player_embedded#!

Ovde mozete pogledati film Ekumenizam,Srbija i mracne sile!!

http://www.youtube.com/watch?v=E0Sq_-HeLaM&feature=player_embedded#!

29. avgusta,u jednom od najlepših gradova u Evropi – u Ceskoj prestonici Prag odrzana je – Međunarodna konferencija o problemima odnosa između Evropske unije, Rusije i Nove Evrope. Pod "novom Evropom organizatori su imali u vidu nove istočne članice Evropske unije, Balkana i Ukrajine. Događaj je neobičan za Ceski parlament u istorijskoj zgradi, gde je konferencija odrzana – zidovi nisu čuli takvesrbofilske diskusije. Učesnici, među kojima su bili predstavnici parlamenata i eksperata iz Češke, Italije, SAD i, naravno, Srbije diskutovano je o mestu Evrope i Balkana, Nemačke i Rusije u kontekstu izbora u 2012 u Rusiji, Francuskoj i SAD. Na konferenciji je prisustvovao i lider Srpske dijaspore Evroazije, Dragan Stanojevic. On je u svom nastupu govorio o uspesnosti vladavine Vladimira Putina i napravio analizu njegovih rezultata. Njegov nastup je izazvao veliku paznju. Svoj nastup je zapoceo sa recima "Zašto danas mnogi govore o Rusiji I Putinu. Ja cu navesti nekoliko bitnih faktora zasto. On je bio u stanju da spreči kolaps Rusije kao države, obezbedio je veliki rast ekonomike, vlada je povećala društvene obaveze,on je za mnoge narode postao asocijacija za spravedljivost … Ne smemo da zaboravimo psihološki aspekt – On je vratio Rusiji medjunarodni autoritet. Mom narodu dao ogromnu podrzku. U svetu je danas mnogo revolucija, I svugde se primenjuju dupli standardi I narusavanje prava,kao sto je to bilo u Srbiji,kada ja NATO izvrsilo agresiju navodno sprecavajuci humanitarnu katastrofu a u stvari svojim delovanjem je stvorio katastrofu a cilj te agresije je apsolutno jasna,jer je agresija bila povod da se otme K i M od Srbije.. Uveren sam da će novi termin predsednistva Vladimira Putina biti faktor stabilnosti u Evropi i širom sveta "… Ton razgovora Dao je i profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Pragu Oskar Krejci, koji je napomenuo o čuvenom govern Vladimira Putina u Minhenu na Konferenciji 2007: "Njega tad niko nije razumeo Kao da je o tome govoriti u Evropi neprilicno… Ali šta mi onda vidimo NATO potpisuje sporazum o saradnji Sa Rusijom i istovremeno na tajnoj sednici razmatra koje ce divisije prve preci granice bloka u baltičkim drzavama. I ko Nije bio u pravu? radni stil Vladimira Putina odlikuje otvorenosti I direktnoscu I to bi trebalo da bude model za političke lidere u centralnoj Evropi i ako ONI postanu kao on, onda Ceska nece biti izmedju Rusije i Nemackeli vec sa njima na istom nivou.. " Logično je pretpostaviti da umesto Češke Republika moze biti I Srbija. Našu zemlju zajedno sa zamenikom predsednika Narodne skupštine, generalom Božidarom Delićem,predstavljao je I poslanik skupstine,predstavnik DSS- Jovan Palalic ,koji se zahvalio Rusiji na podršci jer je ona obezbedila podrzku Srbiji,po pitanju nemogućnosti priznavanja nezavisnosti Kosova, "Rusija, zahvaljujuci Vladimiru Putinu,ostaje pravi bedem evropske bezbednosti". O fenomenu "povratka Rusije u Evropu", koje se dogodilo tokom predsedavanja Putina, izjavio je predstavnik Italije, poslanik u Veneciji, Alesandro Musolino.Što se tiče naše zemlje, "Južni tok", kao sredstvo energetske bezbednost, po misljenju italijanskog senatora, Lore Bjankoni, je rezultat "diverzifikacije energetskih potencijala Rusije pri Putinu, što povećava politički značaj ove zemlje." O temi energetske bezbednosti obratio se poslanik `Ukrajinskog parlamenta- zemlje, čiji su interesi u direktnoj suprotnosti sa "Južnim tokom" – Valerij Konovaliuk, rekao je da se energetska saradnje između Rusije i Evrope, realizuje, uključujući I Ukrajinu i garantom stabilnosti ovih odnosa je Vladimir Putin: "Mi, u Ukrajini, imamo katastrofalno iskustvo nestabilnosti kada je, posle izbora 2004, država vracena na nekoliko godina unazad Stabilna Rusija – je garant ekonomskog razvoja celog prostranstva bivšeg Sovjetskog Saveza.". Slovački premijer Jan Charnogurski je napravio interesantno poređenje:… "Rusija nastoji da se integriše sa EU, ali da nikada neće biti primer države sa slabim vladama, koje su sada u EU. Evropa se boji jakog lidera u Rusiji. Simbolom jake Rusije je postao V.Putin. Oni koji se plaše Ruske snage, pokušavaju da utiču na rezultate predstojećih predsedničkih izbora, suprotstavljajući se njegovom povratku.. Ali mi , u centralnoj Evropi ne treba zaboraviti o mogućoj evropskoj ekonomskoj krizi. Ako se to dogodi, onda ce zemlje centralne Evrope birati između Nemačke i Rusije. Ali Nemačka. nije globalna sila, kao što je Rusija. Dakle, šanse jake Rusije za uticaj u centralnoj Evropi, su velike. " Po misljenju poslanika Izraelskog `kneseta,17. Litinetskog Leonida, Rusija ne bi trebalo da se fokusira na Evropu, da "mora da ide svojim putem – da se kombinuju demokratiju sa jakom vertikalom vlasti, kako bi mogli da u ovom tranzicionom periodu da izleči probleme u privredi, korupciji i drugim oblastima." Sa istim stepenom istine, može se rećI i o Srbiji. Treba napomenuti da su srpski političari i stručnjaci, govornici na konferenciji u Pragu, aktivno se zalagajuci za povratak Vladimira Putina na predsednicku funkciju, koji je, prema recima Božidara Delića, veliki interes Srbije I njenog naroda. Poznati srpski analitičar u SAD Srdzha Trifkovich rekao je da, ako Putin želi da bude predsednik opet, on ce bez sumnje to I biti, a onda "će morati da se resava šta ciniti NATO- zločinima." Ostaje da sacekamo zvaničnu izjavu o imenovanju aktuelnog premijera Rusije za novog predsednika i za `Evropu je to mogucnost a ne opasnost

29 августа в одном из красивейших городов Европы – чешской столице Праге – прошла международная конференция, посвященная проблемам взаимоотношений Европейского Союза, России и новой Европы. Под 'новой Европой' организаторы мероприятия имели в виду новых восточных членов Европейского Союза, Балканы и Украину. Событие оказалось нетипичным для чешского парламента, в старинном здании которого оно проходило – эти стены давно не слышали такой сербофильской дискуссии. Участники, среди которых были представители Парламентов и эксперты из Чехии, Италии, США и, конечно, Сербии, обсуждали вопросы места Восточной Европы и Балкан между Германией и Россией в контексте выборов 2012 года в России, Франции и США. Тон дискуссии задал профессор из пражского Университета международных отношений Оскар Крейчи, который вспомнил знаменитую речь Владимира Путина на мюнхенской конференции в 2007 году: "Его тогда никто не понял. Как будто говорить об этом было в Европе неприлично. Но что мы видим потом? НАТО подписывает договор о сотрудничестве с России и одновременно на секретном заседании обсуждает то, какие дивизии первыми перейдут границу блока в Прибалтике. И кто был не прав? Рабочий стиль Владимира Путина, характеризующийся откровенностью и прямотой, должен стать образцом для политических лидеров стран Центральной Европы. И если они станут такими, как он, то Чехия будет не между Россией и Германией, а вместе с ними на одном уровне'. Логично допустить, что вместо Чехии вполне можно сказать тоже самое и о Сербии. Представлявший нашу страну вместе с вице-спикером Народной Скупщины от СРС генералом Божидаром Деличем депутат ДСС Йован Палалич поблагодарил Россию за поддержку, которую та оказывала Сербии по вопросу невозможности признания независимости Косово: "Россия благодаря Владимиру Путину остается настоящим оплотом европейской безопасности". О феномене 'возвращения России в Европу', которое состоялось во время путинского президентства говорил представитель Италии, депутат парламента Венеции Алессандро Мусолино. Волнующий нашу страну "Южный поток" как инструмент энергетической безопасности, по мнению итальянского сенатора Лауры Бьянкони, является следствием "диверсификации энергетического потенциала России при Путине, которое усиливает политическое значение этой страны". Тему энергетической безопасности также затронул депутат Верховной Рады Украины – страны, интересы которой входят в прямое противоречие с "Южным потоком" – Валерий Коновалюк отметил, что энергетическое сотрудничество между Европой и Россией, на сегодняшний день, осуществляется, в том числе, через Украину и гарантом стабильности этих отношений является Владимир Путин: "Мы, в Украине, имеем губительный опыт нестабильности, когда после выборов 2004 года государство было обрушено на годы назад. Стабильная Россия – гарант экономического развития всего постсоветского пространства". Премьер-министр Словакии Ян Чарногурский запомнился любопытным сравнением: "Россия стремится к интеграции с ЕС. Но для нее никогда не будут примером государства со слабыми правительствами, какие есть в ЕС. Европа, в свою очередь, боится Россию с сильным лидером. Символом сильной России стал Путин. Те, кто бояться силы России стремятся влиять на результаты будущих президентских выборов, противодействуя его возвращению. Но мы, в Центральной Европе, не должны забывать о возможном европейском экономическом кризисе. Если он произойдет, то странам Центральной Европы останется выбирать между Германией и Россией. Но Германия не является глобальной державой, а Россия является. Поэтому шансы сильной России на влияние в Центральной Европе неплохие". По мнению депутата 17-го Кнессета Израиля Леонида Литинецкого, Россия не должна ориентироваться на Европу, она "должна идти своим путем – сочетать демократию с твердой вертикалью власти, дабы суметь в этот переходный период вылечить проблемы в экономике, коррупции и прочих сферах". С той же степенью правды это можно сказать и о Сербии. Необходимо отметить, что сербские политики и эксперты, выступающие на пражской конференции, активно выступали за возвращение Владимира Путина на пост Президента России, что, по словам Божидара Делича, соответствует интересам Сербии. Глава сербской диаспоры Евразии Драган Станоевич сделал анализ правления Владимира Путина: "Почему говоря о России с надеждой мы часто используем имя Путина? Ему удалось предотвратить распад России как государства. При нем наступил рост экономики, государство усилило социальные обязательства… Нельзя забывать и о психологическом аспекте – он вернул страну к лидерству в мире. Мир переполнен революциями, которые сопровождаются двойными стандартами. Уверен, что новый срок президентсва Владимира Путина будет фактором стабильности для Европы и всего мира'. А известный сербский аналитик из США Срджа Трифкович прямо сказал, что, если Путин захочет стать снова Президентом, он им без сомнений станет, и тогда "нужно будет решать, что нам делать с НАТО за их преступления". Остается ждать заявления об официальном выдвижении нынешнего премьер-министра России на новый 6-летний президентский срок, а Восточной Европе пожелать скорейшего понимания, что 'Россия для Европы – возможность, а не угроза', как резюмировали участники собрания. pres sluzba MO "USDEA"

 

Berlin, 02. 05. 2000. Veoma cenjeni gospodine kancelaru,  krajem protekle nedelje bio sam u prilici da u slovačkom glavnom gradu Bratislavi prisustvujem konferenciji, koju su zajednički organizovali američko ministarstvo inostranih dela i American Enterprise Institut (Spoljnopolitički institut Republikanske stranke).

 +++

Glavne teme skupa bile su Balkan i proširenje NATO-a.

Konferenciji su prisustvovali veoma visoki politički predstavnici, na što ukazuje prisustvo velikog broja predsednika vlada, kao i ministara inostranih poslova i ministara odbrane iz tog regiona. Među brojnim važnim tačkama, o kojima se raspravljalo, neke od tema zaslužuju da ih se naročito istakne:

1. Organizatori konferencije su zahtevali da se u krugu savezničkih država što je moguće brže izvrši međunarodno priznanje nezavisne države Kosovo.

2. Organizatori su izjavili da se Savezna Republika Jugoslavija nalazi van svakog pravnog poretka, a pre svega izvan Završnog dokumenta iz Helsinkija.

3. Evropski pravni poredak predstavlja smetnju za sprovođenje planova NATO-a. U tom smislu znatno je pogodniji američki pravni poredak za primenu i u Evropi.

4. Rat protiv Savezne Republike Jugoslavije vođen je da bi se ispravila pogrešna odluka generala Ajzenhauera iz doba Drugog svetskog rata. Zbog toga se iz strateških razloga tamo moraju stacionirati američki vojnici, te da se tako nadoknadi ono što je propušteno godine 1945.

5. Evropski saveznici su učestvovali u ratu protiv Jugoslavije da bi, de facto, prevazišli prepreku i dilemu koja je nastala posle usvajanja “Koncepta nove strategije” Alijanse u aprilu 1999. godine, odnosno nastojanje Evropljana da se prethodno dobije mandat UN ili KEBS-a.

6. Ne umanjujući važnost naknadne legalističke interpretacije Evropljana da je, naime, kod širenja zadataka NATO-a preko granica zakonski dogovorenog područja u ratu protiv Jugoslavije, bila reč samo o izuzetku, ipak je jasno da je u pitanju presedan, na koji se u svako doba svako može pozvati, i tako će mnogi ubuduće i da postupaju.

7. Valjalo bi da se prilikom sadašnjeg širenja NATO-a ponovo uspostavi teritorijalna situacija na prostoru između Baltičkog mora i Anadolije, kakva je postojala u vreme Rimskog carstva i to u doba kada je ono bilo na vrhuncu moći i zauzimalo najveće teritorijalno prostranstvo.

8. Zbog toga Poljska mora da bude okružena sa severa i juga demokratskim državama kao susedima, a Rumunija i Bugarska da obezbede kopnenu vezu sa Turskom. Srbija (verovatno zbog obezbeđivanja nesmetanog vojnog prisustva SAD) trajno mora da bude isključena iz evropskog razvoja.

9. Severno od Poljske treba da se ostvari potpuna kontrola nad prilazima Sankt Peterburga Baltičkom moru.

10. U svakom procesu pravu naroda na samoopredeljenje treba dati prednost nad svim drugim odredbama ili pravilima međunarodnog prava.

11. Tvrdnja da je NATO prilikom napada na Saveznu Republiku Jugoslaviju prekršio sva međunarodna pravila, a naročito sve odgovarajuće odredbe međunarodnog prava – nije osporavana.

Posle ove konferencije, na kojoj se raspravljalo veoma slobodno i otvoreno, ne može da se izbegne važnost i dalekosežnost njenih ocena, naročito kada se ima na umu visok i kompetentan sastav učesnika i organizatora.

Američka strana, izgleda, svesna je i spremna da u globalnom okviru, zbog ostvarivanja svojih ciljeva, potkopa u ukine međunarodni pravni poredak, koji je nastao kao rezultat Drugog svetskog rata u prošlom veku. Sila ima da stoji iznad prava. Tamo gde međunarodno pravo stoji na putu, treba ga ukloniti.

Kada je sličnu sudbinu doživelo Društvo naroda, Drugi svetski rat nije više bio daleko. Način razmišljanja, koji vodi računa samo o sopstvenim interesima, može da se nazove samo totalitarnim.

S prijateljskim pozdravima,

Potpis Vilija Vimera; Berlin, 02. 05. 2000.

 

izvor prevoda:  NIN 08.02.2007, preveo N.Živković

Bajden guši
Rusiju u Srbima

 ŠTA je to teorija zavere? Tvrdnja da tajne organizacije, na čelu sa najuticajnijim političarima, biznismenima i bankarima iz potaje vladaju svetom, sa namerom da obrazuju svetsku vladu i da konačno u potpunosti zavladaju planetom. Zašto je to teorija? Zato što je niko nije dokazao u praksi. Zašto da je dokazuje, ako je toliko očigledna?
Dodatni "detalji" objavljeni već u bezbroj knjiga i novinskih napisa podrazumevaju da je konačni cilj "zavere" kontrolisanje svih svetskih resursa, nepostojanje nacija, već samo regiona, jedna religija, jedan ustav, jedna crkva i jedna moneta… Pa zar na novčanici od jednog dolara već decenijama ne stoji "novus ordo seklorum" ili "novi svetski poredak"?
Odgovor na ova pitanja ovih dana je "dopričan" u predgrađu Atine – Vuljagmeniju, u luksuznom hotelu "Astir", gde je okončan 57. sastanak grupe "Bilderberg", po svemu sudeći najuticajnije grupe moćnika na svetu, koji se okupljaju jednom godišnje. "Bilderberg" je organizovao nezvaničnu godišnju konferenciju na kojoj se prisustvuje po pozivu, a neko bi mogao da ih nazove i najvećom nevladinom organizacijom na planeti.
Prema informacijama iz grčkih medija, učesnici su bili bivši američki predsednici, otac i sin Džordž Buš, američki sekretar za finansije Timoti Gajtner, predsednik Svetske banke Robert Zelik, ali i njegov prethodnik Pol Volfovic, "večiti" američki specijalni izaslanik Ričard Holbruk, te kraljice Španije i Holandije Sofija i Beatrisa. Koliko je sastanak bitan za finansijske krugove dodatno potvrđuju imena predsednika Evropske centralne banke Žan-Kloda Trišea, kao i predsednika Evropske komisije Žoze Manuela Baroza. Već godinama je neizostavni član ove ekipe i šef švedske diplomatije Karl Bilt.
Na skupove se dolazi po pozivu onih koji sačinjavaju "tvrdo jezgro", poput Henrija Kisindžera ili Dejvida Rokfelera. Ostale zvanice su izabrane po trenutnom rejtingu u svetu politike i uticaja.
Kao i svake godine, o učesnicima brinu spektakularne snage bezbednosti, a prilaz hotelu je zabranjen apsolutno svima. Ove godine grčki novinari su "locirali" obalsku stražu, ronioce, vojne avione i helikoptere.
Kao i u svakom teatru, i ovde postoje neka pravila. Dakle, zvaničnici "Bilderberga", sa neverovatnom moći koju poseduju, mogli bi da održavaju sastanke iza "zatvorenih vrata" tako što bi ta vrata zaista bila zatvorena, a javnost ne bi znala za njih. Međutim, ova, "demonstrativna tajnovitost" ima, očigledno, i drugu ulogu – da jasno da do znanja kako "Bilderberg" radi, ali ne i šta to radi. A nagađanja nikada nisu dovoljno precizna. "Bilderbergovci" se trude da određena specifična tema ili gostovanje neke posebno važne ličnosti na kraju budu predstavljeni javnosti, doduše, sa zadrškom koju oni odrede. Sa druge strane, već je odavno poznato da američki mediji po pravilu ne izveštavaju sa ovog skupa, jer su njihovi vlasnici integralni deo "Bilderberga".
To je još jedan, posredan dokaz o stvarnoj "slobodi medija", jer bi bilo sasvim logično da na udarnim vestima svih koji se bave informativnim zanatom, bude izveštaj o tome da je otpočelo, ili je u toku većanje najmoćnijih ljudi na svetu.
Da bi tek naznačili sfere uticaja ove grupacije, a retke čitaoce koji nisu čuli za njih, uputili u istinsku moć "Bilderberga", pomenućemo da je njihova ideja stvaranje Evropske unije, utemeljene još Rimskim ugovorom iz 1957. godine.
Najpoznatiji svetski kritičar ove grupe je kanadski publicista Danijel Estulin, autor knjige "Klub Bilderberg" koji se i ove godine obratio novinarima u Grčkoj, najavljujući da će tema skupa biti ekonomska kriza. On je u dosadašnjim delima pisao i o Trilateralnoj komisiji koja je direktno povezana sa "Bilderbergom", a jedan od ciljeva ovih institucija je stvaranje četiri velike svetske unije: američke, evropske, azijske i afričke. Tako je Evropska unija, kako se odavno zna, uveliko organizovana, a za američku se, po već najavljenim izvorima, sprema i "amero", valuta koja bi objedinila monetu sve tri države severnoameričkog kontinenta.
Estulin je najavio dva scenarija razvoja ekonomske krize, od kojih bi prvi predstavljao "depresiju koja svet uvodi u decenije mučne stagnacije, propadanja i siromaštva", a druga bi, prema preporukama "Bilderberga" trebalo da bude kraća depresija koja bi utrla put u novi, održivi ekonomski poredak, sa manje samostalnosti, ali većom efikasnošću". Analitičari se najviše pribojavaju značenja pojma – "manje samostalnosti" i njegovog potencijalno brutalnog značenja.
Istovremeno, mnogi se pribojavaju tačnosti podataka do kojih je Estulin dolazio od svojih "insajdera" unutar "Bilderberga", jer je ovaj tvrdio da je svetska ekonomska kriza prethodno bila isplanirana upravo na ovim sastancima 2006. godine u Kanadi i 2007. godine u Turskoj.
Kako nam je rekao Dejan Lučić, publicista koji se bavi ovom problematikom, svaki veliki sastanak "Bilderberga" ima više nivoa dogovaranja. Jedan je na zadatu temu, a ovog puta je to ekonomska kriza i kako je prevazići.
- U njoj učestvuju "spoljni igrači", često samo jedanput pozivani i od njih se očekuju dobre ideje – objašnjava Lučić. – To je neka vrsta prijema za "nove mozgove". U drugom, višem nivou se rešavaju stvarni problemi. Tu su okupljeni članovi koji su prošli početni nivo i na neki način se dokazali. Ovog puta, primorani su da rešavaju probleme izazvane štampanjem dolara bez pokrića i svetskom finansijskom piramidom koja se bazirala na veštačkoj ogromnoj potrošnji SAD i zaradom svih onih koji su "hranili" tu "ekonomsku aždaju".
U najužim krugovima "Bilderberga", prema Lučićevim rečima, razmišlja se o tome kako da se ekonomska kriza prevaziđe i tu su trenutno aktuelna dva scenarija.
- Prema prvom, dolar treba zameniti za "amero", valutu koja će da "pokriva" SAD, Kanadu i Meksiko – dodaje Lučić. – Ogromna količina dolara treba da bude uništena i zamenjena za novu valutu, u kojoj bi "štampari" (bankari) zaradili enormne količine novca. Taj trik se pokazao vrlo uspešnim i pljačkom Evrope i zamenom lokalnih valuta za evro.
Druga opcija, kako objašnjava naš sagovornik, jeste ona kojoj se često pribegavalo u doba krize – rat.
- "Na stolu" su Iran, Pakistan i kaspijski region – najavljuje Lučić. – Po svemu sudeći, najbliža opcija je Pakistan, a problem je pojačan time što je britanska obaveštajna služba MI 6 preko Holandije omogućila Pakistanu da poseduje "islamsku atomsku bombu". To je problem koji Amerika mora da reši iako ga je sama napravila. Atomska bomba je data Pakistanu da bi mogao da zarati protiv Indije i da na taj način dođe do trvenja te dve nacije. Pod ovim okolnostima, verovatno će doći do građanskog rata među muslimanima u Pakistanu. Taj rat bi trebalo i druge muslimanske zemlje da uvuče u građanski sukob.
Za naše, balkansko područje, prema najavama izvora bliskih "Bilderbergu", planirano je stvaranje Balkanske federacije pravoslavnih zemalja, gde bi bila inkorporisana Albanija, iako je islamska, kao i BiH. Taj proces je počeo po nalogu SAD, a po odobrenju Vatikana, koji se složio, jer je jedan od uslova da oko 70 odsto Albanaca bude prevedeno u katoličanstvo.
Da bi Balkanska federacija bila "podnošljiva" za ostale, i da bi bio eliminisan "strah" od Srba i njihove "hegemonije", dat je nalog da se Srbija federalizuje u pet autonomnih pokrajina, koje bi prerasle u pet malih samostalnih država. Trenutno EU radi na tome da se najveći deo romske populacije sa teritorija bivše SFRJ naseli u Moravskoj oblasti, čiji glavni grad bi trebalo da bude Niš.
Pored ove, Moravske oblasti, Srbija bi trebalo, prema planovima "vladara iz senke" iz "Bilderberga", da bude podeljena na Vojvodinu, Šumadiju, Užičku i Rašku oblast.     

”RESETOVANjE” ODNOSA
POTPREDSEDNIK SAD Džozef Bajden turneju po Balkanu počinje u utorak posetom BiH, nastavlja je u sredu u Beogradu razgovorima sa najvišim zvaničnicima Srbije, a završava je u četvrtak posetom Kosovu. Kako je rekao visoki zvaničnik američke administracije novinarima u Beloj kući, Bajden će u sredu u Beogradu razgovarati sa najvišim zvaničnicima Srbije, kojima će istaći da postoji prilika za "obnavljanje i resetovanje" odnosa SAD i Srbije.
Iako se detalji posete ne saopštavaju iz bezbednosnih razloga, Bela kuća je objavila da će potpredsednik SAD najpre razgovarati sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, a potom i sa ministrom odbrane i načelnikom Generalštaba Vojske Srbije. Takođe, imaće sastanak sa osobljem Ambasade SAD, a dan će završiti večerom sa Tadićem, predstavnicima Vlade, poslovnog sektora i civilnog društva.
Prema rečima zvaničnika Bele kuće, cilj Bajdenove posete Srbiji je "odlična prilika da se srpskoj vladi i narodu Srbije jasno kaže da se nadamo da ćemo 'resetovati' naše odnose sa Srbijom, i da pokažemo da vidimo i želimo pozitivnu budućnost Srbije u evroatlantskoj zajednici, kao lidera u regionu".

NAŠE NIKAD NE ZOVU
POSETA potpredsednika SAD Džozefa Bajdena Balkanu više je nego očigledno sinhronizovana sa okončanjem sastanka u Atini. Mnogi koji su pažljivo pratili delovanje SAD i njihovih saveznika tokom protekle dve decenije, tvrde da je osnovna misija američkog visokog zvaničnika, u stvari, pokušaj da bude ometen ozbiljniji angažman Rusije na Balkanu, prvenstveno u Srbiji.
Razlog je gasni sporazum, koji Rusiji pruža nešto širu sferu uticaja na ovom podneblju, s obzirom na to da je u Rumuniji i Bugarskoj, kao i ostalim zemljama okruženja, taj uticaj sveden na minimum. Samo kod nas je u pripremi otvaranje i "Gaspromove" banke, što čini da će Rusi imati već dve banke u Srbiji.
Najzad, mada se o tome vrlo malo govori, što samo znači da se sve svodi na veoma važne razgovore u sferi visoke i tajne diplomatije, sporazum Srbije i Rusije umnogome kvari planove o otcepljenju Vojvodine, za koje se "Bilderberg" zalaže.
Loša vest za Srbiju je da je na jednom od prethodnih sastanaka "Bilderberga" bio pozvan i predstavnik kosovskih Albanaca Veton Suroi. Srpski predstavnici nikad nisu bili pozvani.
Prema izvorima "Novosti", još jedan deo Bajdenove misije je vrlo značajan, a to je sprečavanje eventualne prodaje Rafinerije "Pančevo" Irancima, pošto postoje naznake da bi i oni bili potencijalni kupci ovog postrojenja za preradu nafte. A u okviru globalne strategije SAD Iran ne bi smeo "ni da kroči u Evropu, a kamoli da prerađuje naftu i prodaje je u EU".

PRESECANJE GASOVODA
JEDAN od planova "Bilderberga" za balkansko podneblje je i ideja da se projekat sa "Gaspromom" ne realizuje, jer ruši koncepciju postupne zavisnosti Balkana od Zapada.
Prema izvorima "Novosti", to sobom povlači i otcepljenje Vojvodine od Srbije, kao i konačno priznanje nezavisnosti Kosova, jer u perspektivi jedan krak gasovoda bi trebalo da ide preko severnog dela KiM u Albaniju i Italiju.
To je "Bilderbergu" bilo posebno važno jer je projekat "Nabuko" (koji je trebalo da zaobiđe Rusiju preko Azerbejdžana, Gruzije i Turske) potpuno propao, pošto nije bilo nikoga ko bi ga finansirao. Upravo zato je, tvrdi naš izvor, i premijer Italije Silvio Berluskoni otišao u Soči, kako bi potpisao sporazum sa Rusijom i obezbedio svojoj zemlji snabdevanje gasom.
Kakva će biti dalja sudbina čitavog projekta u mnogome će zavisiti i od reakcije i stava same Rusije, ali i od sposobnosti manjih država da se odupru američkom pritisku.

TAMNOPUTI LIDER
KADA je na prethodni sastanak grupe "Bilderberg", održan od 5. do 8. juna prošle godine u Čentiliju, u SAD, pozvan predsednički kandidat Barak Obama, svi su pretpostavili da je to jasan znak da će ovaj postati prvi tamnoputi lider u istoriji Amerike. Tako je i bilo. Njegovog protivkandidata nisu zvali.

UZ BLAGOSLOV PAPE
ZVANIČNO, prvi sastanak ove nadnacionalne grupe održan je od 29. do 31. maja 1954. godine u holandskom gradiću Osterbeku, u hotelu "Bilderberg" po kojem je i cela grupa dobila ime koje nosi i danas. Na sastancima se okuplja od 120 do 150 ljudi.
Prvi domaćin bio je holandski princ Bernard, a jedna od osnovnih ideja zbog koje je "Bilderberg" osnovan zvanično je bilo sprečavanje talasa antiamerikanizma u zapadnoj Evropi. Među prvima koji su podržali osnivanje "Bilderberga" bio je i tadašnji nemački teolog Jozef Racinger, današnji papa Benedikt Šesnaesti!
Pored pomenutih učesnika ovogodišnjeg skupa nije zgoreg pomenuti ni one koji su bili prisutni na skupovima "Bilderberga" prethodnih godina, poput tadašnje američke državne sekretarke Kondolize Rajs, Joške Fišera, Japa de Hop Shefera… Interesantno je da u radu skupa često učestvuju i predstavnici planetarnih megakompanija, poput IBM, "Kseroksa", "Nokije", "Dajmlera" ili "Rojal Dač Šela".

KISINDŽER DUHOVNI OTAC
VEČNA inspiracija delovanja "Bilderberga" je višedecenijski "duhovni otac" ove grupacije Henri Kisindžer. Navodno je njegovo maslo bio nagli skok cena nafte proteklih godina sa 40 na čak 150 dolara po barelu. Ovo je Kisindžer najavio na sastanku "Bilderberga" u Minhenu 2005. godine, a, pored ostalog, takve ekonomske turbulencije trebalo je da dovedu do žestokog opterećenja i zaduživanja srednje klase, kao i definitivnog i konačnog obogaćenja ultrabogatih.

Ovde mozete pogledati film,istina o Srebrenici!

http://vimeo.com/17966898

ПОЗИЦИЈА МЕЂУНАРОДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ “УЈЕДИЊЕНА СРПСКА ДИЈАСПОРА ЕВРОАЗИЈЕ” ПОВОДОМ ДЕКЛАРАЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ, УСВОЈЕНОЈ У СКУПШТИНИ СРБИЈЕ 31.3.2010.

ПОЗИЦИЈА МЕЂУНАРОДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ  “УЈЕДИЊЕНА СРПСКА ДИЈАСПОРА ЕВРОАЗИЈЕ” ПОВОДОМ ДЕКЛАРАЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ, УСВОЈЕНОЈ У СКУПШТИНИ СРБИЈЕ 31.3.2010.

СРПСКА ДИЈАСПОРА ЕВРОАЗИЈЕ  ОЦЕЊУЈЕ ДЕКЛАРАЦИЈУ О СРЕБРЕНИЦИ, УСВОЈЕНУ У СКУПШТИНИ СРБИЈЕ, АКТОМ БЕЗ ПРЕСЕДАНА У НАШОЈ ИСТОРИЈИ, САУЧЕСНИШТВОМ У МОРАЛНОМ И ПОЛИТИЧКОМ ЗЛОЧИНУ ПРЕМА НАШЕМ НАРОДУ.ПРЕДСЕДНИК ТАДИЋ И ВЛАДАЈУЋА КОАЛИЦИЈА У СКУПШИНИ СРБИЈЕ ИЗЈЕДНАЧИЛИ СУ НАШ МНОГОСТРАДАЛНИ НАРОД, У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ, СРБИЈИ И РАСЕЈАЊУ СА НАЦИСТИЧКИМ ЗЛОЧИНЦИМА . ДЕКЛАРАЦИЈА ДОВОДИ У ПИТАЊЕ ОПСТАНАК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, КАО „ГЕНОЦИДНЕ ТВОРЕВИНЕ“ И ОПРАВДАВА ЗЛОЧИН ПРОТИВ МИРА, КОЈИ СУ ПОЧИНИЛЕ ЕУ, САД, И НАТО АЛИЈАНСА, РАСПИРИВАЊЕМ ГРАЂАНСКОГ РАТА У БИВШОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ.СРПСКА ДИЈАСПОРА ЕВРОАЗИЈЕ ДЕЛИ СТАВ АПСОЛУТНЕ ВЕЋИНЕ УГЛЕДНИХ  ЈАВНИХ ЛИЧНОСТИ И ИНСТИТУЦИЈА, ИСТОРИЧАРА, НАУЧНИКА, УМЕТНИКА, ПРЕДСТАВНИКА ЦРКВЕ, САНУ, МЕДИЈА, ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА, У СРБИЈИ, РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ, КОЈИ СУ ДЕКЛАРАЦИЈУ ОЦЕНИЛИ КАО ПРОПАГАНДИСТИЧКУ ЛОГИСТИКУ ЗА БУДУЋУ ВОЈНУ ОПЕРАЦИЈУ ПРОТИВ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И ГУШЕЊА СРПСКОГ ОТПОРА ГЛОБАЛНОЈ БРУТАЛНОСТИ НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА.

УВАЖАВАМО КАО ИЗУЗЕТАН ДОПРИНОС ИСТИНИ О ГРАЂАНСКОМ РАТУ, АПЕЛ СВЕТСКИ ПОЗНАТИХ НАУЧНИКА, ЈАВНИХ ЛИЧНОСТИ КОЈИ СЕ БАВЕ БАЛКАНСКОМ КРИЗОМ, (АУТОР АПЕЛА ЈЕ ИСТОРИЈСКИ ФОНД СРЕБРЕНИЦА, ИЗ ХОЛАНДИЈЕ), ГДЕ СЕ КАЖЕ ДА ЗАПАД УСВАЈАЊЕ ДЕКЛАРАЦИЈЕ ТУМАЧИ КАО ПРИЗНАЊЕ СРБИЈЕ ДА ЈЕ ОДГОВОРНА ЗА ГЕНОЦИД.ТАКОЂЕ, ЗАПАД ИНСИСТИРА НА 8000 ЖРТАВА, А НЕЗАВИСНИ ИЗВОРИ ГОВОРЕ О НЕКОЛИКО СТОТИНА.У ПРИЛОГ НАШОЈ ТЕЗИ О ПОГУБНОСТИ ОВОГ ДОКУМЕНТА, И ИСПЛАНИРАНОГ „МЕДИЈСКОГ МАСАКРА“НАВОДИМО ЧИЊЕНИЦЕ ИЗ КЊИГЕ ЏОНА ШИНДЛЕРА, КОЈИ ЈЕ 5 ГОДИНА БИО У САРАЈЕВУ, И 2007. ГОДИНЕ ОБЈАВИО КЊИГУ „НЕСВЕТИ ТЕРОР“, СА ПОДНАСЛОВОМ „БОСНА, АЛ КАИДА И УСПОН ГЛОБАЛНОГ ЏИХАДА“: А.ИЗЕТБЕГОВИЋ СВЕДОЧИ О ИЗЈАВИ БИЛА КЛИНГТОНА:-СРБИ МОРАЈУ ДА УЂУ У СРЕБРЕНИЦУ, ИЗВРШЕ МАСАКР НАД 5000 БОШЊАКА, И ОНДА ЋЕМО ДА КРЕНЕМО У АКЦИЈУ…О ТОМЕ ПИШУ И БОСАНСКИ ГЕНЕРАЛИ.

АКО ЈЕ УСВОЈЕНА ДЕКЛАРАЦИЈА ПОСТАВЉЕНА КАО УСЛОВ ЗА НАШЕ ДАЉЕ „ГОРДО ПОСРТАЊЕ“ КА ЕВРО-НАТО ИНТЕГРАЦИЈАМА, СКУПШТИНА ЈЕ БИЛА ДУЖНА ДА КАЖЕ НЕ. НИСМО УВЕРЕНИ ДА БИ НАША НОВА ИНИЦИЈАТИВА ЗА ЗАЈЕДНИЧКУ ОСУДУ СВИХ ЗЛОЧИНА ПОЧИЊЕНИХ У РАТУ ДЕВЕДЕСЕТИХ, ДАЛА ПОЗИТИВАН РЕЗУУЛТАТ, ЈЕР ЈЕ ЧИН ПРИЗНАВАЊА НЕЗАВИСНОСТИ КОСОВА ОД СТРАНЕ БИВШИХ РЕПУБЛИКА, НЕПРИЈАТЕЉСКИ АКТ, КОЈИ ЈАВНО СВЕДОЧИ О НЕМОГУЋНОСТИ ЛЕПИХ ЖЕЉА ИЗ ДЕКЛАРАЦИЈЕ.

У ДЕКЛАРАЦИЈИ СЕ ОСУЂУЈЕ ЗЛОЧИН НАД МУСЛИМАНСКИМ СТАНОВНИШТВОМ СРЕБРЕНИЦЕ У ЈУЛУ 1995.ГОДИНЕ, НА НАЧИН УТВРЂЕН ПРЕСУДОМ МЕЂУНАРОДНОГ СУДА ПРАВДЕ, ИЗРАЖАВА САУЧЕШЋЕ И ИЗВИЊЕЊЕ ПОРОДИЦАМА ЖРТАВА ЗБОГ ТОГА ШТО НИЈЕ УЧИЊЕНО СВЕ ДА СЕ СПРЕЧИ ТА ТРАГЕДИЈА;ПРУЖА ПОДРШКА РАДУ ДРЖАВНИХ ОРГАНА ЗАДУЖЕНИХ ЗА ПРОЦЕСУИРАЊЕ РАТНИХ ЗЛОЧИНА И УСПЕШНО ОКОНЧАЊЕ САРАДЊЕ СА МЕЂУНАРОДНИМ КРИВИЧНИМ ТРИБУНАЛОМ ЗА БИВШУ ЈУГОСЛАВИЈУ, У ЧЕМУ НАРОЧИТУ ВАЖНОСТ ИМА ОТКРИВАЊЕ И ХАПШЕЊЕ РАТКА МЛАДИЋА, РАДИ СУЂЕЊА ПРЕД ТИМ СУДОМ.ДАЉЕ, ПОЗИВАЈУ СЕ СВЕ НЕКАДА СУКОБЉЕНЕ СТРАНЕ У БИХ, И ДРУГИМ РЕПУБЛИКАМА  БИВШЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ, ДА НАСТАВЕ ПРОЦЕС ПОМИРЕЊА И ЈАЧАЊА УСЛОВА ЗА ЗАЈЕДНИЧКИ ЖИВОТ ЗАСНОВАН НА РАВНОПРАВНОСТИ НАЦИЈА И ПУНОМ ПОШТОВАЊУ ЉУДСКИХ И МАЊИНСКИХ ПРАВА И СЛОБОДА КАКО УЧИЊЕНИ ЗЛОЧИНИ ВИШЕ НИКАДА НЕ БИ БИЛИ ПОНОВЉЕНИ.СРПСКА СКУПШТИНА ИЗРАЖАВА ОЧЕКИВАЊЕ ДА ЋЕ НАЈВИШИ ОРГАНИ ДРУГИХ ДРЖАВА СА ТЕРИТОРИЈЕ БИВШЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ НА ОВАЈ НАЧИН ОСУДИТИ ЗЛОЧИНЕ ИЗВРШЕНЕ ПРОТИВ СРПСКОГ НАРОДА, И УПУТИТИ ИЗВИЊЕЊЕ И ИЗРАЗИТИ САУЧЕШЋЕ ПОРОДИЦАМА СРПСКИХ ЖРТАВА.

СИМБОЛИЧНО, ОВАЈ СРАМНИ ДОКУМЕНТ, УШАО ЈЕ У СКУПШТИНСКУ ПРОЦЕДУРУ 24.3. НА ДАН ПОЧЕТКА БОМБАРДОВАЊА СРБИЈЕ, ДОК СЕ ПРЕДСЕДНИК БОРИС ТАДИЋ НАЛАЗИО У ПРИЈАТЕЉСКОЈ ПОСЕТИ ХРВАТСКОЈ!ДА, СРБИ, ТО ЈЕСТ, ВЛАДАЈУЋА КОАЛИЦИЈА „ЗА ЕВРОПСКУ СРБИЈУ“, ЈОШ ЈЕДНОМ СУ СЕ ПОКАЗАЛИ КАО ВЕЋИ КАТОЛИЦИ ОД ПАПЕ!

ПРИДРУЖУЈЕМО СЕ ПАТРИОТСКИМ СНАГАМА КОЈЕ СУ ИСПРЕД СКУПШТИНЕ ПОСТАВИЛИ НАДГРОБНИ СПОМЕНИК ИСТИНИ! ЈАСНО ЈЕ ЗБОГ ЧЕГА ЈЕ ХРВАТСКОЈ, БИХ, ЕУ, САД, НАТО АЛИЈАНСИ И ХАШКОМ ТРИБУНАЛУ  ПОТРЕБНА ОВАКВА ПОЛИТИКАНТСКА ИНСТРУМЕНТАЛИЗАЦИЈА РАТНИХ ЗЛОЧИНА. ДВА „ДЕМОКРАТСКА“ПОКУШАЈА СУ ПРОПАЛА,  ДА СЕ ПОВОДОМ ДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ СРЕБРЕНИЦЕ, 2005, БИХ ПОКЛОНИ СЛИЧНА ДЕКАЛРАЦИЈА“, И ДРУГИ, ДА СЕ ОДА ПРИЗНАЊЕ МЕЂУНАРОДНОМ СУДУ ПРАВДЕ У ХАГУ, КОЈИ ЈЕ ДЕЛИМИЧНО УДОВОЉИО БОСАНСКОЈ ТУЖБИ ПРОТИВ СРБИЈЕ, (ПРОГЛАСИО ГЕНОЦИДОМ ВОЈНУ ОПЕРАЦИЈУ ОСЛОБАЂАЊА СРЕБРЕНИЦЕ), АЛИ СРБИЈУ ОСЛОБОДИО ОДГОВОРНОСТИ ЗА ГЕНОЦИД.

СРПСКА ДИЈАСПОРА ЕВРОАЗИЈЕ  ОЦЕЊУЈЕ ШТЕТНОМ ИЗЈАВУ ШЕФА ВЛАДАЈУЋЕ КОАЛИЦИЈЕ У СКУПШТИНИ СРБИЈЕ „ДА ОВА ДЕКАЛАРАЦИЈА СРБИЈИ ВРАЋА УГЛЕД И КРЕДИБИЛИТЕТ“. СЛАЖЕМО СЕ, ОВОГА ПУТА СА ГЛАВНИМ МУФТИЈОМ СРБИЈЕ М.ЗУКОРЛИЋЕМ, КОЈИ ОДБАЦУЈЕ ДЕКЛАРАЦИЈУ, ЈЕР ЈЕ „НЕАДЕКВАТНА, НЕСВРСИСХОДНА И НИПОДАШТАВАЈУЋА“. МЕЂУТИМ, ДОК ОН СМАТРА ДА ЈЕ ОВАКВА ДЕКЛАРАЦИЈА НЕДОВОЉНА, ЈЕР „ПОКАЗУЈЕ ДА СУ СРПСКЕ ВЛАСТИ ТАОЦИ ПОЛИТИКЕ КОЈА ЈЕ ДОВЕЛА ДО ОВОГ, НАЈВЕЋЕГ ГЕНОЦИДА, ПОСЛЕ ХОЛОКАУСТА“, МИ ЈЕ ОДБАЦУЈЕМО КАО МЕДИЈСКУ, ПРОПАГАНДНУ ЛАЖ И ЛУКАВСТВО, И ВЕРУЈЕМО УТВРЂЕНИМ ЧИЊЕНИЦАМА.

ДОГАЂАЈИ У СРЕБРЕНИЦИ ЛЕТА 1995. СУ САМО ФИНАЛЕ, ПОЧЕТАК ЈЕ ПРОТЕРИВАЊЕ, И МАСОВНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРПСКИМ НАРОДОМ, ЗЛОГЛАСНОГ НАСЕРА ОРИЋА, ОД 1992. ГОДИНЕ, КОЈИ ИМАЈУ СВЕ ОДЛИКЕ ГЕНОЦИДА.СРПСКА ДИЈАСПОРА ПОДСЕЋА ДА ЈЕ ХАШКИ ТРИБУНАЛ 2008.ГОДИНЕ ОСЛОБОДИО ОРИЋА, А СРПСКА СКУПШТИНА ИДЕ КОРАК ДАЉЕ, И СРПСКЕ ЖРТВЕ ПРОГЛАШАВА ЗА ИЗВРШИОЦЕ ГЕНОЦИДА!У МЕМОРАНДУМУ НАШЕ ВЛАДЕ, ГЕНЕРАЛНОЈ СКУПШТИНИ УН, 2.ЈУНА.1993. ИЗНОСЕ СЕ ПОДАЦИ О ПРЕКО 1000 УБИЈЕНИХ И 3200 РАЊЕНИХ СРБА, ОКО СРЕБРЕНИЦЕ И БРАТУНЦА, ДОДАТНО СУ ОТКРИВЕНЕ МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ, НА ГЛОЂАНСКОМ БРДУ(250 УБИЈЕНИХ), ЖЕНА, ДЕЦЕ, СТАРАЦА, ХЛАДНИМ ОРУЖЈЕМ, И ЗА ТЕ ПРВЕ МАСАКРЕ АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ НАГРАДИО ЈЕ НАСЕРА ОРИЋА ЗЛАТНИМ ЉИЉАНОМ!КОНАЧАН СПИСАК СРПСКИХ ЖРТАВА СРЕБРЕНИЧКОГ КРАЈА (КЊИГА МРТВИХ СРБА-ЦЕНТАР ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ ЗЛОЧИНА НАД СРПСКИМ НАРОДОМ)ПОВОДОМ ДЕСЕТ ГОДИНА ОД ОСЛОБОЂЕЊА СРЕБРЕНИЦЕ, ИЗНОСИ 3262 ЖРТВЕ, ОД ТОГА 27% ВОЈНИЦИ, 880, И 2382 ЦИВИЛА! ВАЖНО ЈЕ РЕЋИ, НИЈЕДНА ЖРТВА НИЈЕ ОСПОРЕНА.

СА ДРУГЕ СТРАНЕ, МИРСАД ТИКАЧА, ДИРЕКТОР ИСТРАЖИВАЧКО-ДОКУМЕНТАЦИОНОГ ЦЕНТРА ИЗ САРАЈЕВА, НЕДАВНО ЈЕ ИЗДАО „БОСАНСКИ АТЛАС РАТНИХ ЗЛОЧИНА“, ГДЕ НАВОДИ 500 ЉУДИХ, ДО ДАНАС ЖИВИХ И ЗДРАВИХ, КОЈИ СЕ НАЛАЗЕ НА СПИСКУ ЖРТАВА СРЕБРЕНИЦЕ 1995, ШТО САМО ГОВОРИ О ПРОИЗВОЉНОСТИ МИТА О СРЕБРЕНИЦИ.МНОГЕ“МРТВЕ СРЕБРЕНИЧКЕ ДУШЕ“, О КОЈИМА ПИШЕ  И ТИКАЧА, ВИЂАНЕ СУ ПО ЕУ, САД И АУСТРАЛИЈИ, СВИХ ОВИХ ГОДИНА. ДР ЉУБИША СИМИЋ ЈЕ СУДСКО’-МЕДИЦИНСКЕ ИЗВЕШТАЈЕ(ПРЕКО 30000 СТРАНИЦА)КРИТИЧКИ ПРОВЕРИО, ДЕФИНИТИВНО ЈЕ ДОКАЗАНО ДА СЕ У ГРОБНИЦАМА НАЛАЗИ МАЊЕ ОД 2000 ЉУДИ,  НА ОСНОВУ ОБРАСЦА РАЊАВАЊА, ЗА 1100 МОЖЕ ДА СЕ РЕЋИ ДА СУ СТРЕЉАНИ.

СРПСКА ДИЈАСПОРА ЕВРОАЗИЈЕ НЕ ПРИХВАТА РЕЗОЛУЦИЈУ ЕВРОПСКОГ ПАРЛАМЕНТА ОД 19.ЈАНУАРА.2009. ЈЕР ЈЕ ЗАСНОВАНА НА ПРЕСУДИ МЕЂУНАРОДНОГ СУДА ПРАВДЕ ОД 28.2. 2007. КОЈОМ СРБИЈА НИЈЕ ОСУЂЕНА ЗА ГЕНОЦИД, АЛИ ЈОЈ СЕ СТАВЉ А НА ТЕРЕТ ШТО НИЈЕ СПРЕЧИЛА ГЕНОЦИД! СУД ЈЕ КОРИСТИО ЛАЖНЕ СВЕДОКЕ, ТАЈНЕ, ИСФАБРИКОВАНЕ АРХИВЕ,  ПРОПАГАНДНО-МЕДИЈСКУ КАМПАЊУ, ВОЂЕНУ ПРОТИВ НАШЕГ НАРОДА ДО, ТОКОМ И ПОСЛЕ РАТА ДЕВЕДЕСЕТИХ.ТАДА ЈЕ ДР РАДОСЛАВ СТОЈАНОВИЋ, ВОЂА НАШЕ ДЕЛЕГАЦИЈЕ ИЗЈАВИО ДА ЈЕ СРБИЈА ОСЛОБОЂЕЊА НАЈТЕЖЕ ОПТУЖБЕ И ДА ВИШЕ НЕМА ОСНОВЕ ЗА ТРАЖЕЊЕ ОШТЕТЕ! АЛИ, СКУПШТИНА СРБИЈЕ ЈЕ УСВОЈЕНОМ ДЕКЛАРАЦИЈОМ ПОКАЗАЛА И ТОТАЛНИ ПРАВНИ ДИЛЕТАНТИЗАМ:  ПРИЗНАЊЕМ ДА СЕ СРБИЈА НИЈЕ ПОНЕЛА КОРЕКТНО У СЛУЧАЈУ СРЕБРЕНИЦЕ И ЧАК СЕ ИЗВИЊАВА, ПА ХЕРТ ВАН КНОПС, СТРУЧЊАК ЗА МЕЂУНАРОДНО ПРАВО, КАЖЕ ДА САДА ПОРОДИЦЕ ЖРТАВА ИМАЈУ ОСНОВА ДА ТРАЖЕ ОТШТЕТУ ОД РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ. ТАКО ЈЕ НАША ВЛАДА ДАЛА СЕБИ ЈОШ ЈЕДАН АУТОГОЛ!

МНОГИ СУ ЗАБОРАВИЛИ ПРВУ РЕЗОЛУЦИЈУ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ СРЕБРЕНИЦА, КОЈУ СУ УСВОЈИЛИ  17 МУСЛИМАНСКИХ И 10 СРПСКИХ ОДБОРНИКА 29.6.2005.ОНА ГЛАСИ:

1.СКУПШТИНА ОПШТИНЕ СРЕБРЕНИЦА ОСУЂУЈЕ СВЕ ЗЛОЧИНЕ, КОЈИ СУ СЕ ДЕСИЛИ НАД СВИМ ГРАЂАНИМА ОПШТИНЕ СРЕБРЕНИЦА, А ПОСЕБНО ЗЛОЧИНЕ КОЈИ СУ СЕ ДЕСИЛИ ОД 10. ДО 19.7.1995.

2.СКУПШТИНА ОПШТИНЕ СРЕБРЕНИЦА ТРАЖИ ОД НАДЛЕЖНИХ ОРГАНА РС И БИХ И МЕЂУНАРОДНИХ ИНСТИТУЦИЈА ДА СЕ ЗЛОЧИНИ ШТО ПРЕ ПРИВЕДУ СУДУ, КАКО БИ ОСУДА БИЛА ПРАВДА, КАКО БИ СЕ СКИНУЛА КОЛЕКТИВНА ОДГОВОРНОСТ НАРОДА, А РАДИ БОЉЕ БУДУЋНОСТИ И СУЖИВОТА НА ОВИМ ПРОСТОРИМА.

3.СКУПШТИНА ОПШТИНЕ СРЕБРЕНИЦА АПЕЛУЈЕ НА СВЕ СВОЈЕ ГРАЂАНЕ ДА ОСУДЕ СВЕ ЗЛОЧИНЕ ИЗ ПЕРИОДА 1992-1995. ГОДИНЕ ИДА ИСТРАЈУ У СВОМ ЗАХТЕВУ ДА СВИ ЗЛОЧИНИ БУДУ САНКЦИОНИСАНИ, ДА БИ САДАШЊЕ И БУДУЋЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ  СРЕБРЕНИЧКОГ КРАЈА ЗАЈЕДНИЧКИ ИЗГРАЂИВАЛЕ УСЛОВЕ ЗА СВОЈУ БОЉУ БУДУЋНОСТ СА ЈАСНОМ ПОРУКОМ: ДА СЕ СРЕБРЕНИЧКА ТРАГЕДИЈА ВИШЕ НЕ ПОНОВИ.

СРПСКА ДИЈАСПОРА ЕВРОАЗИЈЕ СМАТРА ДА У СТРАШНОМ ГРАЂАНСКОМ РАТУ, У КОЈЕМ ЈЕ БИЛО ЗЛОЧИНА НА СВИМ СТРАНАМА, ОД СЛОВЕНИЈЕ, ДО КОСОВА, СВЕ ЖРТВЕ ИМАЈУ ЈЕДНАКО ПРАВО НА САОСЕЋАЊЕ. ДОГАЂАЈИ У ЈУЛУ 1995, У СРЕБРЕНИЦИ, МОГУ СЕ СМАТРАТИ РАТНИМ ЗЛОЧИНОМ, А НЕ ГЕНОЦИДОМ, ЈЕР СУ ТАДА СНАГЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ЗА ПАР ДАНА, ТОКОМ ОСЛОБАЂАЊА СРБЕРЕНИЦЕ УБИЛЕ МАЊЕ ЉУДИ, ОД МУСЛИМАНСКИХ, КОЈЕ СУ ТОКОМ ТРИ ГОДИНЕ У И ОКО СРЕБРЕНИЦЕ ОД 93, УНИШТИЛЕ 82 НАСЕЉА, СПАЛИЛИ И ПОБИЛИ ХИЉАДЕ ЖЕНА, ДЕЦЕ И СТАРАЦА.

СРПСКИ НАРОД ЈЕ ТОКОМ ВЕКОВА БИО ЖРТВА ГЕНОЦИДА, ОД СТРАНЕ ТУРСКЕ, И АУСТРО-УГАРСКЕ, НЕМАЧКЕ,САМО У 20.ВЕКУ, У ДВА БАЛКАНСКА, ПРВОМ И ДРУГОМ СВЕТСКОМ И ОД НДХ,  ТОКОМ ГРАЂАНСКОГ РАТА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА, И КОНАЧНО ЗЛОЧИНАЧКИМ НАПАДОМ НАТО АЛИЈАНСЕ, НА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ И СРБИЈУ 1999.

МИ СМО ЗА ЈЕДИНСТВЕНУ ОСУДУ СВИХ ЗЛОЧИНА.СРПСКА ДИЈАСПОРА ЕВРОАЗИЈЕ ПОРУЧУЈЕ СКУПШТИНИ СРБИЈЕ ДА НЕМА МАНДАТ ДА ДЕЛИ ЖРТВЕ, И ПО ДИКТАТУ ЗАПАДА ПРУЖА МОРАЛНУ И ПОЛИТИЧКУ САТИСФАКЦИЈУ САМО ЖРТВАМА ПРОТИВНИКА, ЗАТАШКАВАЈУЋИ ЗЛОЧИНЕ ПРОТИВ СОПСТВЕНОГ НАРОДА.ЈАСНО НАМ ЈЕ ДА СУ ОПТУЖБЕ ЗА ГЕНОЦИД МОНЕТА ЗА ГЕОПОЛИТИЧКО ПОТКУСУРИВАЊЕ, ОРУЖЈЕ СВЕТСКИХ ПОЛИЦАЈАЦА ПРОТИВ МАЛИ И СЛАБИЈИХ ДРЖАВА.

ПОХВАЛЕ ЗА УСВАЈАЊЕ ДЕКЛАРАЦИЈЕ СТИГЛЕ СУ ИЗ САД, ЕУ, И ТУРСКЕ, ТРАДИЦИОНАЛНОГ СТРАТЕШКОГ ПАРТНЕРА И ПРИЈАТЕЉА СРБИЈЕ, КАКО ТВРДИ ПРЕДСЕДНИК БОРИС ТАДИЋ.

СВЕТСКИ МОЋНИЦИ, КОЈИ НАТО ТОЉАГОМ ШИРЕ ДЕМОКРАТИЈУ, ОД СРБИЈЕ, ПРЕКО ИРАКА, ДО АВГАНИСТАНА, ИЗВРШИЛИ СУ ЗЛОЧИН ПРОТИВ МИРА, РАЗБИЈАЊЕМ ЈУГОСЛАВИЈЕ. ЗЛОЧИНИ НЕ ЗАСТАРЕВАЈУ. НАШЕ ПОКОЛЕЊЕ  ИМА МОРАЛНУ ОБАВЕЗУ ДА ОСВЕТЛИ И ОБЈАВИ СВЕТУ ИСТИНУ О ГЕНОЦИДУ НАД СРПСКИМ НАРОДОМ, КОЈА ЈЕ ЗАТАШКАНА ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА, ОД СТРАНЕ КП.

МИ КАО ОРГАНИЗАЦИЈА СРПСКЕ ДИЈАСПОРЕ ЕВРОАЗИЈЕ, ИМАЈУЋИ МЕЂУНАРОДНИ СТАТУС, СМО ПРОВОДИЛИ И УЧЕСТВОВАЛИ У НИЗУ ОКРУГЛИХ СТОЛОВА ВЕЗАНИХ ЗА ОВА СУДБИНСКА ПИТАЊА, ГДЕ СМО ШТИТИЛИ ПОЗИЦИЈЕ НАШЕГ НАРОДА. МИ, КАО ДЕО СРПСКОГ НАРОДА, ЧИЈИ ЈЕ СЕ ИНТЕРЕС НЕ ОГЛЕДА У ПОЛИТИЧКОМ КОЊУНКТУРНОМ КОНТЕКСТУ  ИЛИ ЈЕ ОРИЈЕНТИСАН НА ИНТЕРЕСЕ ЗАПАДА, ВЕЋ ИСТИНСКИ СРПСКИ, КОГА СЕ НЕБИ СТИДЕЛА НАША ПОКОЉЕЊА,  ПОЗИВАМО НАРОД У ОТАЏБИНИ И РАСЕЈАЊУ НА СЛОГУ!  НАШ ЦИЉ ЈЕ ДА ОБЈЕДИНИМО РАД СВИХ ИНСТИТУЦИЈА, И ПРИПРЕМИМО РЕЗОЛУЦИЈУ О ГЕНОЦИДУ НАД СРПСКИМ НАРОДОМ, У ИСТОРИЈСКОЈ ПЕРСПЕКТИВИ, ОД СТРАНЕ ТУРСКЕ, АУСТРО-УГАРСКЕ, НЕМАЧКЕ, И НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ. УЧИМО ОД СЛОЖНИХ НАРОДА И ДИЈАСПОРА, КАО ШТО СУ ЈЕВРЕЈИ И ЈЕРМЕНИ.МИ НИСМО НАРОД-КОЛЕКТИВНИ ЏЕЛАТ, КАКО НАС ПРЕДСТАВЉАЈУ СВЕТСКИ МЕДИЈИ, ТУЖБЕ ХРВАТСКЕ И БИХ, МЕЂУНАРОДНОМ СУДУ ПРАВДЕ, И НА ЖАЛОСТ, ДЕКЛАРАЦИЈА О СРЕБРЕНИЦИ, ВЛАДАЈУЋЕ КОАЛИЦИЈЕ У СКУПШТИНИ СРБИЈЕ. НАШ ЦИЉ ЈЕ ДА БУДУЋА ПАТРИОТСКА ВЛАСТ У СРБИЈИ ПОКРЕНЕ У ГЕНЕРАЛНОЈ СКУПШТИНИ УН ДЕБАТУ О РЕЗОЛУЦИЈИ О ГЕНОЦИДУ СРПСКОГ НАРОДА ОД СТРАНЕ ТУРСКЕ, АУСТРО-УГАРСКЕ, НЕМАЧКЕ И ХРВАТСКЕ. ДУШЕ НАШИХ ПРЕДАКА, И КОСТИ РАСЕЈАНЕ, ОД КОСОВА ПОЉА, КРАЈИНЕ, КАЈМАКЧАЛАНА, ЈАДОВНА,КОЗАРЕ, ЋЕЛЕ КУЛЕ, МИШАРА, ЈАСЕНОВЦА, И ДРУГИХ СТРАТИШТА, ТРАЖЕ ОД НАС ДА ИХ ПАМТИМО, И  ОВЕКОВЕЧИМО ЊИХОВО МУЧЕНИШТВО. У РУСИЈИ ПОСТОЈЕ ИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТИ, НАУЧНИЦИ, ПОЛИТИЧКА ВОЉА ВЛАСТИ ДА НАМ СЕ ПОМОГНЕ У ОДБРАНИ НАШИХ ИСТОРИЈСКИХ И ПОЛИТИЧКИХ ПОБЕДА И ТЕКОВИНА, КРВЉУ ОСЛОБОЂЕНИХ ТЕРИТОРИЈА, КОЈЕ НАМ ДАНАС ЕУ И САД ОТИМАЈУ.НАСУПРОТ ЛАЖНОМ, ХАШКОМ ТРИБУНАЛУ, СТВОРЕНОМ ДА ПРЕПИШЕ НАШУ СЛАВНУ ИСТОРИЈУ, ИЗБРИШЕ НАШЕ НАРОДНО ПАМЋЕЊЕ И ПОСТОЈАЊЕ, ЗАЛАЖЕМО СЕ ЗА ОСНИВАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ СУДА ПРАВДЕ У МОСКВИ, КОЈИ СЕ НЕЋЕ БАВИТИ РЕВИЗИЈОМ ИСТОРИЈЕ И ФАБРИКОВАЊЕМ ЛАЖНИХ МИТОВА, ВЕЋ УТВРЂИВАЊЕМ ЧИЊЕНИЧНОГ СТАЊА, РЕКОНСТРУКЦИЈОМ ДОГАЂАЈА И ПРАВИЧНИМ  УТВРЂИВАЊЕМ ИСТИНЕ, БЕЗ КОЈЕ НИЈЕ МОГУЋЕ ПРАВО ПОМИРЕЊЕ.

Са вером у Бога,

Прес служба Међународне Оргнизације

„Уједињена Српска Дијаспора Евроазије“

Bilderberg ubrzava Srbiji evro-atlantski put

TEORIJA zavere ili teorija interesa? Bilderberg grupa, svetska elita koja, kako se pretpostavlja, režira ili bar to pokušava, krupne planetarne događaje, sastaće se i ove godine u potpunoj diskreciji. Mesto okupljanja od 9. do 13. juna biće hotel „Kempinski“ u švajcarskom planinskom centru Sent Moric.

Jedna od tema na predstojećem, 59. sastanku po redu, navodi se na sajtovima dobro upućenih u aktivnosti Bilderberga, biće i Srbija – kako maksimalno ubrzati njen evro-atlantski put. Više informacija na ovu temu zasada nema.

Jedna od glavnih tema ove godine biće, navodi se, i moguća vojna invazija Amerike na Libiju, kao odskočna daska za napad na Iran. Govoriće se i o globalnoj ekonomskoj krizi i opasnosti od kraha evro zone zbog problema u Grčkoj, Španiji, Portugalu i Irskoj.

Kanadski pisac Danijel Estulin, autor knjige „Klub Bilderberg“, tvrdi da ovu grupu čini oko 350 osoba, koje poseduju preko 80 odsto ukupnog svetskog bogatstva. Unutar Bilderberga se nalazi savet od 120 članova, koji funkcioniše kao svetska vlada iz senke.

Tvrdo jezgro organizacije čine porodice Rotšild i Rokfeler, kao i kraljevske porodice (V. Britanije, Španije, Holandije…), a stalni članovi su i Henri Kisindžer, Karl Bilt, Joška Fišer, Džordž Soroš…

Sastanku 2008. godine prisustvovao je Barak Obama (pre njega stalni gost je bio Džordž Buš), što je bio siguran znak da će pobediti na izborima za predsednika SAD. Pozivnice na sastanke dobijaju i direktori MMF, Centralne banke Amerike, centralnih banaka Evrope i vodećih naftnih i kompjuterskih kompanija. Ostatak članova se bira i poziva po trenutnoj aktuelnosti, odnosno po tome koliko je perspektivno „ulagati“ u njih.

- Bilderberg ne predstavlja klasičnu zaveru, već potencijalno opasan skup ljudi koji žele centralizovanje globalne ekonomske i političke moći u korist korporacija. On nije tajno društvo, već ideologija – izjavio je Danijel Estulin u govoru u Evropskom parlamentu na poziv italijanskog poslanika Marija Borgezija.

Godišnji skup Bilderberga okuplja na jednom mestu trećinu top-političara i dve trećine finansijsko-poslovnih magnata. Ništa se na sastanku ne snima i ne beleži.

Veliki svetski mediji retko izveštavaju o ovom događaju. Razlog: uglavnom se nalaze u vlasništvu članova Bilderberg grupe.

 

KUHINjA ZA RATOVE

LAŽIRANjE nacionalnih izbora, izazivanje ratova, ekonomskih kriza i atentata na političke lidere samo je deo „menija“ iz Bilderberg kuhinje. U svojoj knjizi, Danijel Estulin objašnjava da religija i etničke razlike nisu uzrok ratova, već samo „sredstvo“ da do njih dođe, kako bi vladari iz senke materijalno profitirali, ali i stvorili male, slabe i ekonomski zavisne države.

Vanja Vučenović: BILDERBERG 2010: KRAH EVRA – KORAK KA UVOĐENJU JEDNE GLOBALNE VALUTE ILI VLADE ?

Razloge za okupljanje značajnih finansijskih i političkih figura Španije na ovogodišnjoj konferenciji Bilderberg grupe koja se  ovog puta, od 2 do 6. juna, održava u jednom od očiju javnosti poslovično “zamaskiranom” mestu nadomak Barselone, potencijalno bi trebalo tražiti u, kako navode pojedini dobro obavešteni izvori bliski ovoj grupi, veoma izraženoj zabrinutosti bilderbergovaca za potpuno neizvesnu budućnost, pa čak i za – kako su to u svim ovim godinama proročki najavljivali pojedini istaknuti finansijski i ekonomski stručnjaci – mogući krah evra.

Nakon dužeg vremena, velikih i praktično krvavih napora različitih istraživača delovanja Bilderberg grupe koji su tokom svih ovih godina pokušavali da na svaki mogući način dođu do informacija o sadržini tema koje će se raspravljati iza zatvorenih vrata ove polutajne organizacije globalne elite, možda po prvi put da su i neki mejnstrim, uticajni svetski mediji probili dugogodišnji neugodni zid tišine kada je u pitanju rad misterioznog Bilderberga. Tako ovih dana,  londonski Tajms (The Times), koji, nesumnjivo, uz Njujork tajms (The New York Times) i Vašington post (The Washington Post) predstavlja najuticajniju novinsku kuću, izlazi u javnost sa pomalo provokativnim naslovom u jednom od svojih izdanja, “Tajnoviti Klub Bilderberg spreman za proteste”.

Ove godine, a što je, inače, bilo potpuno nezamislivo za politiku korporativnih medijskih kuća na Zapadu svih proteklih godina, pa možda i decenija (pošto po mišljenju mnogih presudan uticaj na politiku istih ima upravo Bilderberg grupa), Tajms čak prenosi informaciju jednog od uticajnih učesnika ovogodišnjeg skupa bilderbergovaca u Španiji. Takav potez se čini u najmanju ruku neverovatnim, ukoliko se u vidu ima činjenica da su upravo ovi vodeći medijski magnati tokom svih ovih godina negirali postojanje Bilderberg grupe i eventualnog uticaja iste na društveno-ekonomski novi poredak sveta. Baš zato, ni u kom slučaju nije neosnovana upitanost, da li i ovo senzacionalističko “otvaranje” prema javnosti nije, u stvari, ništa drugo do strogo dozirano i usmeravano “bacanje mrvica sa zelenog stola Bilderberga” svetskoj javnosti a upravo po nalogu ovog konspirativnog kluba.

Prema izveštaju koji je objavio pomenuti londonski magazin, uz poslovično prisustvo “velikog oca” Bilderberga, Dejvida Rokfelera, i svih ostalih “stalnih zvanica” ovo društvo verovatno najuticajnih “globalnih ekonomskih menadžera tehnotronske ere”, ove godine biće “bogatije” i za prisustvo španskog premijera Hose Luis Rodrigez Zapatera (koji bi trebalo da otvori ovogodišnje bilderberško zasedanje), ministra inostranih poslova Španije Migela Anhela Moratinosa i Pedra Solbesa, nekadašnjeg španskog ministra ekonomije.

Potencijalno glavna tema ovogodišnjeg  “španskog” sastanka Bilderberga biće – prema iskazu gore pomenutog izvora – ono što poslednjih meseci zaokuplja najveću pažnju evropskog javnog mnjenja, “Budućnost evra – svet posle evra”.

Nesumnjivo je da će trojica pomenutih španskih zvaničnika na ovom značajnom skupu obavestiti svoje globalne “Bilderberg gospodare” o tome koliko je izvesna mogućnost  da i ekonomiju Španije u skorijoj budućnosti zadesi po mnogim svojim aspektima enigmatični “grčki scenario”, a koji će, ukoliko se ponovi i u ovoj zemlji vrlo verovatno značiti da je evropskoj valuti bespovratno “odzvonilo”. Dakle, to će sasvim izvesno označiti “smrt” evra kao valute.

Ipak,  da cela priča o tobožnjoj zabrinutosti globalne elite za sudbinu evra nije baš toliko iskrena kako nam se pokušava svih ovih dana predstaviti putem raznoraznih sredstava informisanja, ali i da nisu toliko neosnovani ni pojedini navodi prema kojima čitav scenario sa kolapsom evropske valute i nije ništa drugo do dobro izdirigovani, kontrolisani i usmeravni preludijum za neko potencijalno “iznuđeno”  uvođenje jedne potpuno nove, globalne valute, iz čega bi na kraju krajeva, globalna (bilderberška) elita po ko zna koji put do sada ponovo izvukla veliku finansijsku korist i benefit, svedoči i govor izvršnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda i vernog šegrta Bilderberga, Dominika Strosa Kana , na jednom nedavno održanom skupu globalne elite u Cirihu.

Dominik je tom prilikom, eto baš slučajno, ukazao na nasušnu potrebu za uvođenjem jedne  nove globalne valute podržane od strane nove centralne banke koja bi se pojavila kao “globalni zajmodavac” i tobože poslednje utočište posrnulim svetskim ekonomijama. Navodeći kako je “u krizi prilika i šansa ”, direktor MMF-a je još naglasio “da bi globalisti trebalo da iskoriste trenutni finansijski haos  koji bi primorao svet da prihvati novu globalnu valutu štampanu od strane globalne centralne banke”.

Sve mi ovo, baš zato, i isuviše miriše (da ne kažem smrdi!) na jedan od poslednjih paklenih koraka globalističke zakulise na njenom putu ka potpunoj, sveobuhvatnoj centralizaciji planetarne finansijske vlasti, koja je,  prema mišljenju mnogih eminentnih ekonomskih stručnjaka,  prvo izazvala globalni finansijski haos (nered), da bi potom “posrnulom svetu” ponudila  “sveta mesijanska” rešenja.  I sve to, naravno, u krajnjoj nameri da se državama i nacijama nametne kao jedini globalni finansijski, politički, a potom i kao svaki drugi suveren. Malo je verovatno da se ne sećate one istorijske, otrežnjujuće izjave Dejvida Rokfelera:  „Mi smo na domaku globalne promene. Sve što nam treba je jedna prava i velika kriza i nacije će prihvatiti Novi Svetski Poredak“.

Zato vas pitam: ne obestinjuju li nam se upravo sada sve te reči “velikog” Dejva ili, bolje rečeno, šta još treba da (nam) se dogodi da bismo konačno “progledali” i počeli ozbiljno shvatati reči koje danas doživljavaju i svoje puno ostvarenje?

Zato smatram da je sve ovo, pametnome, i više nego dovoljno.

I na samom kraju, zaključiću ovu posve “bezazlenu” priču navođenjem još nekoliko, čini mi se, bitnih momenata vezanih za Španiju, državu domaćina ovogodišnjeg okupljanja bilderbergovaca.

Naime, ne znam da li vam je poznato da je ekonomija Španije pogođena ne samo posledicama svetske ekonomske krize već i, po mišljenju mnogih nezavisnih ekonomskih stručnjaka,  katastrofalnim posledicama napora španskih vlasti da implementiraju tzv. “zelenu ekonomiju” koja predstavlja deo onoga što šef Evropske komisije i veliki miljenik Bilderberga, Žoze Manuel Barozo, označava “postidustrijskom revolucijom”. Tako se u nedavno “procurelom” internom dokumentu Zapaterove administracije navodi  kako su inicijative “zelene ekonomije” doživele finansijsku katastrofu. U ovom izveštaju se nedvosmisleno ukazuje na to da je realna stopa gubitka posla kao posledica politike “zelene ekonomije” mnogo veća od 2,2 (izgubljena) radna mesta za jedno dobijeno “zeleno” radno mesto, a da je stopa nezaposlenosti mnogo veća od 18 procenata, kako je to zvanično predstavljenih španskoj javnosti. Zbog svega gore navedenog ovaj dokument poziva na hitno napuštanje “zelene ekonomije” ukoliko zemlja nastoji da se spasi od izvesne ekonomske katastrofe.

Međutim, pitanje svih pitanja je: Da li bilderberzi baš toliko iskreno “navijaju” za stabilnu špansku privredu, i koliko im sve to istinski odgovara? I da li je Španija još samo jedna žrtva u ostvarenju mračnog iluminatskog sna o “društvu nultog postindustrijskog rasta”, u kome će “nacionalna industrija” biti u celosti zamenjena “globalnom industrijom multinacionalnog korporativnog kapitala” i njoj potčinjenim globalnim robovskim društvom, ostaje nam, za sada, samo da naslućujemo.

Zbog svega navedenog, ostaje i dalje ozbiljna sumnja i upitanost da su globalni finansijski nered i “evro-kolaps” dirigovani tako da bi se kao jedino “logično” rešenje nametnulo formiranje neke nove “banke sveta” koja će biti korišćena za dalju i još strožiju centralizaciju globalne finansijske moći i potpuno preuzimanje vlasti nad postojećim nacionalnim ekonomijama. S tim u vezi, nije zgoreg da se pomene da su u Vašington postu u aprilu izneti potencijalni planovi da se MMF pretvori u “Ujedinjene Nacije za globalnu ekonomiju”, uz davanje istom neograničenih ovlašćenja da nastupa kao “globalni bankar koji vlada i bogatima i siromašnima”. Da li je upravo to krajnji cilj i glavni motiv “povlačenja obarača” svetske finansijske krize?

I zato, Špancima preostaje samo da se nadaju da ovogodišnji dolazak bilderbergovca u Španiju neće imati isti domašaj i odjek kao prošlogodišnji sastanak Bilderberg grupe koji je, prisećanja radi, održan u Atini, a posle koga je nedugo zatim Grčka doživela potpuni bankrot i suočavanje sa neredima na ulicama gotovo svih većih grčkih gradova.

Možda je baš to buduća slika i prilika “idealnog sveta permanentnog globalnog haosa i nereda” o kome sanja Bilderberg grupa.

Kao što sam već naveo, Špancima za sada preostaje samo da se nadaju da će ih zaobići grčki, tačnije “španski scenario”… I sanjaju, naravno…

Jer kada Bilderberg ode…

Выбранные места из переписки Бориса Ельцина и Уильяма Дж. Клинтона – 2

Священник Андрей Горбунов

РАЗОРЕНИЕ ВАВИЛОНА

(опыт раскрытия пророчеств)

В последнее время в связи с «мировым финансовым кризисом» (специально организованным, сразу скажем об этом, «мировой закулисой», т. е. слугами грядущего антихриста, осуществляющими сатанинский план по его воцарению и захвату мировой власти) многие отечественные и зарубежные видные политики и политологи, экономисты и общественные деятели уверенно и громко объявляют об окончании «эры доллара», а заодно и об окончании эры преобладающего мирового положения «единственной современной сверхдержавы» – Соединенных Штатов Америки. Вспомним, что многие эксперты в течение нескольких последних лет предсказывали не только близкое крушение доллара и финансовый кризис, но и развал США. Но более надежные и значимые для православных христиан предсказания о таких важных мировых событиях, конечно, следует искать в Священном Писании.

Десять рогов… возненавидят

блудницу, и разорят ее…

Откр. 17, 16

О грядущем распаде США на несколько государств, говорил, например, Уильям Линд, директор Центра культурного консерватизма при исследовательском институте Free Congress Foundation: «Соединенные Штаты, превращаются в многонациональное и многокультурное государство, и существует значительная вероятность того, что оно развалится в 21 веке»[i]. А директор центра международных исследований Института США и Канады А. Уткин утверждал, что существуют предпосылки для раздела США по линиям Восток – Запад и Север – Юг. Схожего мнения придерживается и аналитик М. Хазин: «Не исключен сценарий, что страна разделится на три части: “либеральную” Новую Англию, промышленный Юг и Западное побережье, основой экономики которого является хай-тек. Однако расовый фактор усилит этот процесс»[ii].

В поистине пророческой книге «Духовные беседы и наставления старца Антония» (часть 2-я) об Америке сказано: «Станет бесноваться она, влекомая избранным идолом “свободы”, весь мир вовлекая в этот водоворот смерти, погибели духовной и телесной. Хотя интерес к Америке у слуг тьмы будет уменьшаться с каждым покоренным народом. Даже сейчас это уже только дубина стоеросовая в кулаке Израиля и кошелек для мирового сионизма[iii]. Свою роль привлечения всех стран и народов на дьявольский путь греховного шествования во ад она исполнила (ср. в Апокалипсисе: «вином блудодеяния своего она напоила все народы». – свящ. А.). Того, кто до сих пор не попался на приманку американской демократии с человеческим лицом и не принял культа “свободы”, ждет гибель физическая под ударами этой украшенной звездами дубины. Столицей нового мира будет отнюдь не Нью-Йорк или Вашингтон, они попросту исчезнут. Центром вселенной станет Иерусалим[iv]. Это будет очередная попытка овладеть миром через духовное давление храма, в стенах которого все, кроме иудеев, – “гои”, что-то менее ценное, чем скот, но лучше дерева и камня. И попытка эта будет удачной. В старом же центре будут стрелять, взрывать, в общем, наводить ужас на жителей. Но и это будет использовано для убеждения всех и вся в необходимости полного контроля над людьми».

Далее…

NOVI SVETSKI POREDAK (NEW WORLD ORDER)
NOVI SVETSKI POREDAK
(NEW WORLD ORDER -
NOVUS ORDO SECLORUM)

Заповест је Господња да не остајемо неми у временима када је вера у опасности. Када је у питању Вера, нико нема право да каже: ко сам ја? Немa право ни свештеник, ни владар, ни војник, ни земљоделац ни бескућник који једва долази до дневног следовања. Нико нема право да каже није то моја ствар, или то ме не занима. Камење ће завикати, а зар ти да останеш нем и незаинтересован?
Свети Теодор Студит
Бог није у сили, него у правди.
Свети Александар Невски
DR. JOHN COLEMAN -
THE ROTHSCHILD DYNASTY (2007)

Piše: Vlada Sinđelić

ROTŠILDOVA OKUPACIJA

Marksizam, globalizam, mondijalizam, novi svetski poredak, liberalizam…sve su to eufemizmi za pojam koji predstavlja nevidljiva imperija familije Rotšild.

Jakob Rotšild

Rotšildi ne umiru, oni samo odlaze u istoriju, a na njihovo mesto neupadljivo dolaze njihovi sinovi i unuci. Sa pozornice je, kako se šuška, otišao stari gazda Jakob, a na njegovo mesto dolazi sin Natan(Natanjel Filip Rotšild, koji nosi ime rodonačelnika engleskih Rotšilda). Teško breme je palo na nejaka pleća mladog naslednika. Natan nije sam. U vođenju imperije pomoći će mu stričevi Evelin i Edmund i ostali članovi engleske familije( Ketrin, Ema, Leopold…), ali i rođaci iz Francuske(David, Eduard…).

Familija Rotšild ima svoje guvernere, premijere, ministre, nadzornike koji vode računa da se sve odvija po velikom planu.

Evropsku uniju su stvorili Rotšildi(Šuman, Hazar). EU predstavlja eksploatatora Rusije, koju treba osloboditi balasta Sibira. Za taj posao, Rotšildi su u radni odnos primili Soroša, Berezovskog, Hodorkovskog, Kasparova, Mitale…

Da bi otkrili pozadinu i uzroke ovih zbivanja, neophodno je da zavirimo u mračnu istoriju hazarske dinastije Rotšild, identifikujemo agente, sive kardinale, polakomljene političare, kao i mehanizme njihovog delovanja.

Naslednik Natan Rotšild(levo ) prilikom posete jednoj od Rotšildovih kolonija

Krenimo od Rotšilda, glavnih igrača. Oni su ti koji koji se nalaze na vrhu stola.

KO SU DANAŠNjI ROTŠILDI?

Iako se još od Drugog svetskog rata, od strane Rotšildovih odeljenja za formiranje javnog mnjenja, širi uverenje da je njihova moć danas beznačajna i da će ostati upamćeni po vinarijama u Francuskoj ili baštama i filantropiji u Velikoj Britaniji, stvarnost nam projektuje potpuno dijametralnu sliku. Oslanjajući se na temelje koje su postavili dedovi i očevi, današnji potomci dovršavaju misiju koja traje više vekova. Rotšildi predstavljaju danas lokomotivu hazarskog voza koji ide ka Rusiji i ogromnim sibirskim prostranstvima. Taj voz, koji prolazi preko Balkana, treba napuniti armijama novoprimljenih članova NATO pakta, koje će se boriti za imperiju Rotšilda.

Još jedna „teorija zavere“ – Gari Kasparov (levo), poverljivi igrač u Rusiji sa Jakobom Rotšildom (desno)

CRVENI ŠTIT IZ FRANKFURTA

Da bi bolje upoznali novog kralja i njegove vojvode, pogledajmo ličnu kartu i hronologiju ove dinastije.Sve je počelo krajem 18. veka od Majera Amšela(negde Mozes Bauer) Rotšilda.
Mayer Amschel Rothschild (1744-1812)

Majer Rotšild, rodonačelnik dinastije
Grb grada Frankfurta je crveni štit!

Rotšildi(Rothschild u prevodu znači ,,crveni štit“) su poreklom iz Frankfurta, ne slučajno, najvećeg finansijskog centra u EU. Ono što je vrlo indikativno, je, da se u Frankfurtu nalazi sedište Centralne Evropske Banke i svih vodećih evropskih i američkih banaka, koje su većinom pod kontrolom dinastije. Frankfurtska berza(jedna od najznačajnijih u svetu) je deo ,, Deutsche Börse“ koja je u vlasništvu Rotšilda preko ,,Children’s Investment Trust“ i ,, Atticus Capital“ s jedne strane i svojih podružnica ,, Merrill Lynch“ i ,, Fidelity Investments“. Osim toga, grb grada Frankfurta je crveni štit! Ovaj simbol potiče još iz perioda hazarskog carstva.

O tome ko su Hazari, pisac Dejan Lučić kaže:
- Današnje „jevrejstvo“ čine dve grupe – Aškenazi, tj. Hazari i Sefardi, gde su ovi prvi daleko brojniji, pa tako čine oko90% od ukupnog broja Jevreja. Hazari su, zapravo, jedno tursko-monglosko pleme, koje je primilo judaizam sredinom 9. veka. Izvorište Hazara se nalazi oko Kaspijskog jezera, gde su imali moćno carstvo koje se u 10. veku raspalo usled naleta ruskih kneževa. Nakon toga, Hazari su se naselili širom Rusije i Evrope, a kasnije i na američkom kontinentu. Oni su konvertiti i uopšte nemaju semitsko poreklo. Semitski Jevreji potiču iz Palestine i njih je otprilike 7 do 10%.
Amšel je imao pet sinova, koje je rasporedio širom Evrope. Salomon je otišao u Beč, Karl u Napulj, Natan u London, Džejms u Pariz a peti sin Amšel je ostao u Frankfurtu. Sinovi i njihovi potomci su za nepunih dvesta godina u potpunosti pokorili i podjarmili zapad. Tako su postavljeni temelji ,,Pax Judaica“. Glavnu reč vodi englesko-francuski tim Rotšilda na čelu sa Natanom, sinom Jakoba Rotšilda. Engleski tim predvode vremešni Edmund i Evelin sa mladim Natanom, a francuski, sinovima Gija Rotšilda – David i Eduard.

Majerovi sinovi

1. ENGLESKI ROTŠILDI

Engleski ogranak Rotšilda je osnovao Natan Majer, treći Amšelov sin. Tokom 19. i 20. veka je uspostavljeno jedinstvo britanske krune i ove familije, tako da je novija istorija Britanije neraskidivo vezana za hazarsku dinastiju. Danas, hazarski trijumvirat čine pomenuti Evelin, Edmund i Natan.

Edmund Rotšild(1916)
Edmund Rotšild

Karijeru je gradio forsiranjem britansko-hazarskih interesa u posleratnom Japanu. U saradnji sa Vinstonom Čerčilom je osnovao BRINKO (British Newfoundland Development Corporation) korporaciju u Kanadi.Edmundova ćerka Ketrin je žena Markusa Egiusa, predsednika ,,Barclays“ globalne finansijske grupe(nakon kupovine ABN-AMRO, holandske bankarske grupe, ove dve Rotšildove grupacije su postale jedno telo). Markus se nalazi i na čelu Bi-Bi-Si rtv korporacije

Evelin Rotšild(1931)
Evelin Rotšild

Nakon ujedinjenja engleske i francuske Rotšild finansijsko-bankarske grupacije, i ustupanju vodećih pozicija u istim, ostao je na čelu ogromne N M Rothschild & Sons, investicione banke iz Londona.
Pod kontrolom Evelina se nalazi štampa(list Ekonomist, Dejli telegraf…)
Osnovao je Asocijaciju za proučavanje istorije bankarstva i finansija sa sedištem u Frankfurtu.
Poseduje međunarodnu korporaciju De Birs, jednu od vodećih u oblasti eksploatacije, obrade i distribucije dijamanata.

Sa suprugom Lin Forester kontroliše ,, FirstMark Communications International LLC“, i ,,FildFreš fuds“ sa indijskom familijom Mital, koja zapravo ima ulogu zastupnika Rotšildovih interesa i kapitala(velika ,,Bharti“ grupa).
U oblasti politike Evelinovi glavni agenti(uključujući i Soroša) su Norman Lamont, Piter Mendelson(Hazar), Oliver Letvin(Hazar) i Vernon Džordan. Lamont utiče na Konzervativnu partiju i potencijalnog premijera Majkla Hauarda(Hazar). Bio je ministar finansija za vreme mandata Margaret Tačer.

Norman Lamont(levo) sa Mesićem i Tadićem

Učestvovao je na regionalnim konferencijama zajedno sa Stjepanom Mesićem i Borisom Tadićem. Piter Mendelson je aktuelni komesar V.Britanije u EU i blizak je laburistima i Toniju Bleru.

S druge strane, Vernon Džordan(Lazard banka) je veoma uticajan u Demokratskoj stranci u SAD(bio je savetnik Bila Klintona, vodio kampanju za Džona Kerija 2004. godine). Supruga Lin je finansirala predsedničke kampanje Bila Klintona a takođe je bliska prijateljica Hilari Klinton, koju forsira za naredne predsedničke izbore u Americi.
Uzgred, Evelin je vrlo blizak sa Vojvodom od Jorka, princom Edvardom(sin kraljice Elizabete), što otkriva samo deo dugogodišnje sprege britanske kraljevske dinastije i familije Rotšild.

Natan Filip Rotšild(1971)
Natan Filip Rotšild

Mlađani Natan je sin Jakoba Rotšilda, od koga je nasledio bezbroj poslovođa, agenata, uticaj na vitalne političke, ekonomske, medijske i vojne institucije širom sveta, pa čak i Butrint arheološko nalazište u Albaniji… Kompanije i korporacije ,,RIT Capital“, ,,Atticus Capital“, ,,JNR Limited“, ,,NM Rothschild“, ,,Vanco“, ,,Trigranit“, ,,British Petroleum“, RioTinto su samo deo sredstava koje stoje na raspolaganju novom kralju u pohodu na istok. Za tu svrhu, na usluzi su mu, pored zapadne nomenklature u okviru EU, NATO-a, Britanije, brojni finansijski i politički operativci širom Evroazije(Soroš, Berezovski, Đukanović, Mitali…)
Otac Jakob Rotšild
2. FRANCUSKI ROTŠILD

Francuska dinastija Rotšild, koju je osnovao Džejms Majer, predstavlja bočnu podršku britanskom trijumviratu. U tom smislu, pojavljuju se David Rene i Eduard Rotšild, sinovi Gija Rotšilda koji je preminuo 2007.

David Rene Rotšild(1942)
David de Rothschild^Chairman, Rothschild & Cie Banque^^^
David Rene Rotšild

David se nalazi na čelu NM Rotšild grupacije, koja je podeljena između engleskih i francuskih Rotšilda. Nalazi se na čelu ,, Rothschild & Cie Banque“, uticajne investicione banke u Zapadnoj Evropi.

Eduard Rotšild(1957)

Eduard Rotšild

Davidov polubrat Eduard je takođe član investicione banke. Pored toga, kontroliše ugledni francuski list ,,Liberation“. Nalazi se na čelu ,,Imerys“, metalurške kompanije koja je u vlasništvu Rotšilda od 1880. godine.

3. ROTŠILDI U SRBIJI

Novi kralj u Srbiji nastupa u više traka, pomoću kojih nastoji da zauzme rudarske basene, energetiku, prehrambenu industriju, medijsko tržište…U prvoj traci se nalazi, već duže vreme usidreni, Đerđ Soroš, koji predstavlja krucijalnu polugu ekspanzije Rotšildovih ka istoku i prvi eksponent Natana Rotšilda u Srbiji.

Đerđ Soroš i veza sa Rotšildima

Đerđ(Švarc) Soroš, glavni agent Rotšilda
Soroš je mađarski Jevrejin(Hazar), rođen u Budimpešti 1930. godine kao György Schwartz(roditelji su 1936 promenili prezime u Soroš). Školovao se u Londonu i pedesetih godina odlazi u SAD. Značajnu ulogu u njegovom razvoju imao je čuveni Hazar Karl Poper (inače idejni tvorac besmislene kovanice – „Teorija zavere“), koji je aminovao projekte Soroša i bio njegov guru. U svetu se ovaj ,,sivi kardinal“ prikazuje kao ,,Robin Hud kompjuterskog doba“, zato što, tobož, uzima novac od bogatih država i srdačno ih deli istočnoj Evropi i Rusiji, preko svojih fondacija.

Na taj način instalira ,,demokratiju“ i ,,građansko društvo“ u zemlje koje su napaćene i iscrpljene u komunizmu, a taj komunizam su ove zemlje ugurali upravo ti isti Rotšildi.
Karijeru je gradio finansijskoim špekulacijama širom sveta, i to najviše zahvaljujući svojoj familiji investicionih fondova ,,Kvantum Fond“, u kome su direktori, istovremeno i njegovi agenti, italijanski i švajcarski finansijeri.

Veza Soroša i Rotšilda se ostvaruje preko mreže poverljivih ljudi iz koji sede u upravnim odborima fondova, trustova, kompanija, banaka… Jedan od takvih je bio izvesni Ričard Kac(takođe Hazar), član odbora ,,Kvantum Fonda“. U isto vreme je bio na čelu ,,Rotšild Italija S.p.A.“ i u odboru komercijalne banke ,,N.M. Rotšild & Sinovi“ u Londonu. Drugi bitan igrač je Nils O. Taube, takođe član Kvantuma i partner investicione grupe ,,Sent Džejms Plejs Kapital“, koja sada pripada Natanjelu Rotšildu.

Veza se ostvaruje i preko Sosijete Ženeral Banke, u kojoj se nalazi direktor Michael Cicurel, predsedavajući menadžmenta Edmunda Rotšilda i član saveta Rothschild & Cie Banque.Takođe, čest partner Soroša je bio i Džejms Goldsmit(Hazar), rođak dinastije Rotšild.

Soroševa mreža u Srbiji

U Srbiji, ovaj sivi kardinal vrši pripremu terena za Natanjela Rotšilda i predstavlja značajnog kreatora političke, pravne, privredno-finansijske, kulturne, medijsko-informativne slike društva. Na tom putu nastoji da istisne crkvu, jezik, pismo, istoriju, nacionalizam…Svoju mrežu uticaja izgradio još tokom devedesetih godina preko ,,Fonda za otvoreno društvo“, ,,Fonda za humanitarno pravo“, ,,Helsinškog odbora“ , ,,Beogradskog kruga“, ,,Evropskog pokreta“, ,,Centra za antiratnu akciju“, ,,NUNS-a“, ,,ANEM-a“, ,,OTPOR-a“…

Teofil Pančić(levo) i Petar Luković(desno) na promociji „Peščanika“. Ova dva novinara u svakoj prilici pljuju po svemu srpskom…

Danas, sve vodeće nevladine organizacije jesu istureno odeljenje Rotšilda, i zadužene su, ne samo da ostvare što veći politički uticaj, već i za psihološko oblikovanje nacije. Putem permanentnog inputiranja genocidnosti, zločinačke naravi i kolektivne krivice, ove fantomske organizacije žele da stvore strah i sramotu u narodu, koja treba da se materijalizuje u vidu indiferentnosti prema komadanju zemlje, rasrbljavanju ili bolje rečeno, kolonizaciji. To se sprovodi i u formi liberalizma, koji treba da metastazira u institucijama države, u porodici, naciji, tradiciji, kulturi…te na taj način treba da obezbedi nesmetan prodor Rotšildovoj imperiji.
Pored gore pomenutih organizacija, vrlo aktivno u ovoj ofanzivi učestvuju još i ,,Yucom“, Beogradski centar za ljudska prava, Građanske inicijative, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Žene u crnom, Inicijativa mladih… Promoteri ove antisrpske histerije su Sonja Biserko, Nataša Kandić, Biljana Kovačević-Vučo, Borka Pavićević(žena advokata Nikole Barovića), Miljenko Dereta, Vojin Dimitrijević, Srđa Popović, Mirko Đorđević, Biljana Srbljanović, Zoran Ostojić, te novinari Petar Luković, Teofil Pančić kao i ostale, nama po zlu, dobro poznate Soroševe vedete.

Sonja Biserko (levo), raspirivač mržnje prema Srbima i Nataša Kandić sa Karlom Del Ponte

Takođe, Soroš stoji iza forsiranja antisemitizma, koji se pripisuje ,,srpskom ksenofobičnom društvu“. Za to su zaduženi Filip David, Jovan Bajford, Laslo Sekelj… U skladu sa tim su razni ,,incidenti“, preteća pisma, skrnavljenje spomenika, grafiti…Nije zgoreg reći da Fond za otvoreno društvo stoji finansijski i ideološki iza organizacija koje se bore za prava homoseksualaca (Labris, ,,Queeria“, ,,Gay Serbia“…).

Marketing, medijska i logistička podrška ovom subverzivnom projektu se obezbeđuje preko ,,nezavisnih“ medija, kao što su B92, Studio B, Tv Pink, Tv Panonija, ANEM-a( tv stanice – RTV Dević, RTV Globus, RTV Kraljevo, RTV Nišava, RTV Pančevo, RTV Spektar, RTV Trstenik, radio stanice – Radio 021, Bum 93, Radio Sombor, Radio Indeks, Radio Subotica, Radio Pirot, Radio Ozon…) radija ,,Slobodna Evropa“…

Kablovska mreža SBB i satelitska televizija TOTAL TV, koje su u ekspanziji, nalazile su se do sredine 2007. u vlasništvu Soroša.
Doprinos informativnom jedinstvu daju produkcijske kuće ,,VIN“ i ,,PG Mreža“. Preko Media centra se dodatno obezbeđuje publicitet, tobožnjem, nevladinom sektoru.
Pored elektronskih medija, na Soroševom spisku se nalaze dnevni listovi i časopisi ,,Danas“, ,,Vreme“, ,,Evropa“, ,,Republika“, asocijacija lokalnih nezavisnih medija ,,Local press“(listovi ,,Pančevac“, ,,Kikindske“, ,,Vrannjske novine“ , ,,Naša reč“…), izdavačke kuće Samizdat, Dan graf, Stubovi kulture, Fabrika knjiga, Klio, Aleksandrija pres, Rende… Dalje, distributeri knjiga ,,Bukbridž“, Beopolis… Pod istom kontrolom se nalaze info agencija Sense i dve vodeće informativne agencije u zemlji, Beta i Fonet. Ove agencije su istovremeno i podružnice AP(Asošijeted pres) i Rojtersa, koje su u vlasništvu Rotšilda još od 19. veka. Soroš je ostvario infiltraciju i u kulturne i prosvetne institucije, pozorišta, Narodnu biblioteku, Istorijski arhiv, SANU… Oko sebe je okupio veliku grupu glumaca, reditelja, dramskih pisaca, muzičara, književnika, naučnih radnika, analitičara, bivših diplomata…pomoću kojih radi na animiranju što većeg broja pristalica.

Preko dva Gorana, Markovića(čiji je mentor Bernar Levi, veliki prijatelj Bernara Kušnera) i Paskaljevića se vrši satanizovanje Srba na filmskim festivalima. Valja pomenuti i sledeće obrazovne organizacije Soroša: Univerzitet Union, Alternativna akademska obrazovna mreža(AAOM), Beogradska otvorena škola, Centar za ženske studije(nastao iz feminističke grupe ,,Žena i društvo“)… U njima se vrši regrutacija budućih Soroševih najamnika. Centar za unapređivanje pravnih studija Hjuman Rajts Voč(HRW) je takođe prisutan. U istom taboru se nalazi CESID i ostale organizacije koje se bave ispitivanjem javnog mnjenja.

Politička akvizicija Soroša

Pored ,,nevladinog“ sektora, Soroševe ruke se nalaze na finansijama, koje se kontrolišu preko raznih ,,eksperata“(G17+) finansiranih posredstvom ,,Otvorenog društva“.
Ovome treba dodti, da Soroš ima učešće u ,,Sosijete Ženeral“ banci, koja zauzima značajan prostor na finansijskom tržištu a u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj kupio je Eksim banku (SEEF Holding ltd Walkers je fond koji pripada Sorošu i sedište mu je na Kajmanskim ostrvima).
Haški tribunal je takođe finansiran od strane Soroševih fondova.
Najagilniji ogranak Soroša u političkom životu(naravno pored ,,nevladinog“ sistema, i G17+) Srbije jeste koalicija okupljena oko LDP i Čedomira Jovanovića, koji je na parlamentarnim izborima bio najskuplja Rotšildova investicija. Ova antisrpska grupacija zajedno sa gostima radio emisije ,,Peščanik“ (B 92) najbrutalnije i najglasnije artikuliše zamisli Rotšildovih. Spiritus agens ove virulentne skupine je Latinka Perović, rodonačelnik savremenog liberalizma u Srbiji.

Rotšildi i Soroš koriste proverene kadrove – Latinka Perović, guru Čedomira Jovanović

Treba reći da uticaj Soroša ide i preko demokratske stranke. Najbolji primer za to je izbor Olivera Dulića, kadra Sonje Liht, za predsednika Skupštine Srbije.

Kakvi su interesi Rotšilda na Kosmetu i u Vojvodini

Značajna preduzeća Rotšilda na ovim prostorima su ,,Carlyle Group“ i Međunarodna krizna grupa(MKG) koja je na čelu sa Sorošem, vodi višegodišnju kampanju za nezavisno Kosovo. Grupu, pored Soroša, finansiraju i Rupert Mardok(Sky medijska kuća), Goldman Saks, DžP Morgan… Među članovima ove grupe se nalaze ili su se nalazili Marti Ahtisari, Džejms Lajon, Morton Abramovič, Luiz Arbur, Bžežinski, Vesli Klark, Mihail Hodorkovski, Torvald Stoltenberg… Personal se menjao ali ne i antisrpska politika.

Marti Ahtisari, jedan od Rotšildovih zastupnika

Nezavisnost Kosova je i interes Rotšilda, jer ono predstavlja ,,srpski Kuvajt“, sa ogromnim rezervama olova, cinka, zlata, uglja… Soroš je od okupacije KiM-a uložio dosta napora i novca da Trepču otme za Rotšilde. Važnu kariku predstavlja Agron Dida, zamenik u Ministarstvu energije i rudarstva kosovske vlade, koji je na to mesto došao iz KFOS-a(Soroševe organizacije). Nezavisnost je od suštinskog interesa za Rotšildove rudarske i metalurške kompanije, koje bi u takvoj situaciji imale čist prostor za preuzimanje deficitarnog rudnog blaga i energetskih resursa.
U međuvremenu je kompanija Alferon kupila metalurški kombinat Feronikl, koji poseduje nekoliko površinskih kopova. Alferon je u vlasništvu trojice kazahstanskih biznismena(čitaj Rotšildovih tajkuna, jedan od njih je Hazar – Aleksandar Maškevič, koji je i predsednik Evroazijskog jevrejskog kongresa), i čini deo ENRC (Eurasian Natural Resources Corporation). Na čelu ENRC i Alferona se nalazi Johannes Sittard, Rotšildov agent i do skora desna ruka Lakšmi Mitala(takođe Rotšildov investitor). Mital je sa 100 miliona dolara pomogao razvijanje kompanije.Pored Alferona, na Kosmetu je prisutna i Global Stil korporacija (u vlasništvu Pramoda Mitala, brata Lakšmija) preko svoje bugarske podružnice Kremikovici, koju su kupili 2005. godine. Ova kompanija je kupila fabriku Lamkos(pocinkovanje čelika) iz Vučitrna. Treba reći da je ista kupila i livnicu Lemind iz Leskovca, te Zastava Kovačnicu iz Kragujevca.

Aleksandar Maškevič (desno) sa predsednikom Kazahstana – Nursultanom Nazarbijevim
Uporedo sa ovim, Soroš širi svoj uticaj preko Kosovskog fonda za otvoreno društvo (KFOS) i ostalih organizacija ćerki, finansiranjem medija (Koha ditore), političara (Veton Suroi)… Na istom linku se nalazi i Ekrem Luka koji je oteo Pećku pivaru… Preko ,,Balkan Human Rights Network“ organizacije koordiniše rad ostalih nevladinih podružnica.
Takođe, obezbedio je i privilegovan položaj Alkatel-u, mobilnom operateru na Kosovu, koju indirektno kontroliše preko ,,Globalstar L.P.“
Pored požtrvovanog zalaganja za otimanje Kosova i Metohije, Soroš i MKG pažnju usmeravaju ka Vojvodini, koju, u saradnji sa pokrajinskom upravom, želi da stavi na sto za kojim sede Hrvatska, Mađarska i Rumunija kao punomoćnici Rotšildovih. U tom smislu se forsira ,,pandunavski projekat“ iza kojeg stoje Nemačka i Austrija. Vojvodina bi, prema toj zamisli, trebala da se ugura u takvu podunavsku konfederaciju u formi ,,evropske regije“. Nemački ambasador Cobel je nedavno, ne slučajno, skrenuo pažnju na to. Na terenu se projekat sprovodi kupovinom poljoprivrednih kombinata, šećerana, mlekara, uljara, banaka… Poljoprivredna zemljišta u sve većem broju kupuju Hrvati, koji su već kupili nekoliko važnih prehrambenih preduzeća. Agrokor je preuzeo Dijamant iz Zrenjanina, Frikom… Nekse Grupa je kupila Polet IGK, ,,Stražilovo“, ima udeo u firmi građevinskog materijala ,,Toza Marković“, (takođe poseduje i fabriku za proizvodnju kreča i kamena ,,Jelen Do“), kupljen je Somboled…
S druge strane i Austrija i Nemačka pozicioniraju svoje kompanije u pokrajni. Nemačka kompanija ,,Nordzucker“ je kupila šećerane u Vojvodini. Sa MK komercom je osnovala kompaniju Sunoko, i na taj način došla do desetine hiljada hektara zemljišta. ,,Štada“ je kupila Hemofarm. VAC je kupio novosadski Dnevnik…Austrijska Erste banka je za sedište izabrala Novi Sad, gde su se takođe smestile OTP bankarska grupa i Metals banka. Sa ovim koincidira i sve intenzivniji ulazak mađarskih kompanija u Srbiji i regionu zajedno sa političkim uticajem mađarske vlade, iza kojih stoji Natanjel Rotšild.
Treba reći i da su Srbi u Austriji dobili status nacionalne manjine, tako da bi to bio i položaj u budućoj konfederaciji, koja bi predstavljala realizaciju projekta ,,Alpe-adria“, inkarnaciju habzburške države.

Investicioni fondovi

Drugu traku u kojoj nastupa Natanjel Rotšild čine investicioni fondovi sa devičanskih i drugih egzotičnih ostrva, koji su u prividnom vlasništvu ,,ruskih Jevreja“(zapravo Hazara). Najmoćniji među njima je ,,Salford“ sa devičanskih ostrva, iza kojeg stoji Boris Berezovski(Hazar) sa kapitalom Rotšilda. Fond je osnovan 2001.godine u Londonu i danas poseduje skoro celokupnu mlekarsku industriju u Srbiji(Imlek, Novosadska mlekara, Mlekara Subotica, Impaz, Zemun), Bambi koncern, Knjaz Miloš… Osnivač Salforda je Judžin Džefi, Hazar iz Rusije, koji je karijeru gradio u Alfa banci iz Rusije koja je vezana za Borisa Berezovskog i Fridmana.

Boris Berezovski, agent Rotšilda, zadužen za rušenje Putina

Član u odboru Salforda je Lord Tim Bel, nekadašnji savetnik Margaret Tačer, koji je vrlo blizak sa Berezovskim, Rupertom Mardokom, Viktorom Juščenkom, bio je u dobrim odnosima sa Jeljcinom…Osim toga, predsednik ovog fonda je Klaus Mangl koji je sa Borisom Berezovskim vršio prodaju Mercedesovih automobila u Rusiji.
Pored Salforda, svoju poziciju jača ,,Ashmore“ investicioni fond, koji je preuzeo ,,Carnex“ od Midlend Risorsiza. Ašmor se nalazi pod kontrolom Rotšildovog Atikusa. Naime, vlasnik Ašmora je Majkl Benson, nekadašnji član ,,Amvescap-a“, kompanije u kojoj se nalazi kapital Atikusa.
,,Midlend Resources“ je treći značajan investicioni fond kojim upravljaju Aleksandar Šnajder i Eduard Šifrin(obojica Hazari!). Midlend grupa je vlasnik hotela Park i Kasina(najstariji beogradski hotel), te luke Pančevo.

Kraljevski nastup

Rotšild i Trigranit

Treću traku kolonizacije čine kompanije u oblasti građevinarstva, rudarstva, metalne industrije, finansija, bankarstva, izdavaštva od kojih je većina direktno vezana za mlađanog Rotšilda. Jedna od njih i istovremeno najaktivnija u regionu je ,,Trigranit“, sa sedištem u Budimpešti, koja je za poslednjih nekoliko godina izrasla u regionalnog giganta i lidera u krupnim investicionim projektima.
Izgradila je niz poslovno-finansijskih centara u Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Sloveniji, Rumuniji, Bugarskoj… U Hrvatskoj će graditi sportsku arenu od 20000 mesta sa poslovnim kompleksima.U Srbiji, Trigranit-u je poverena izgradnja železničke stanice,,Prokop“(za sada nije započeta).
Podružnica ,,Riotinto“(jedna od najvećih svetskih rudarskih kompanija) je dobila koncesije da eksploatiše rudu bora(koje ima još jedino u Kini i Turskoj) u okolini Baljevca na Ibru. Prisutne su i ostale rudarske kompanije, Glenkor koju kontroliše preko svog agenta Marka Riča(Hazar), Felps Dodž u kojoj se nalazi kapital ,,Atikusa“(Rotšildov investicioni fond). Ove dve kompanije konkurišu za preostalerudarske basene. Preko indijske kompanije ,,Mital“ je kupljen Magnohrom iz Kraljeva. Inače porodica Mital je dugogodišnji zastupnik dinastije Rotšild. U upravi Mitala mesto zauzima Vilbur Ros, dugogodišnji bankar Rotšilda. Pored Mitala, sa istoimenom porodicom, Rotšildi drže i ,,FildFreš Fuds“, kompaniju koja se bavi proizvodnjom i izvozom hrane iz Indije.
Bankarski i finansijski sektor se, takođe, nalazi pod dominacijom dinastije. Vodeće banke, kao što su Banca Intesa, Credit Agricole, Unicredit group, Societe General su pod kontrolom Rotšilda. Poluga kojom se obezbeđuje kontrola je Anton Bernhajm (Hazar), koji se nalazi na čelu Delta Đenerali grupe. Grčka banka ,,Laiki“, se nalazi pod kontrolom Marfin finansijske grupe, u kojoj se nalazi Rotšidov kapital. Marfin grupa je preko Verano motorsa došla u posed Robnih kuća „Beograd“. ,,Piraeus“ banka se nalazi na linku ING finansijske grupe iz Holandije, koja je povezana sa Rotšildovim ograncima (Barklajs/ABN). Hazar Šandor Čanji, jedan od ,,suvlasnika“ Trigranita, omogućuje Rotšildu širenje u oblasti bankarstva sa OTP bankarskom grupom. OTP je u Srbiji kupio tri banke: Kulsku, Nišku i Cepter banku

Metals banka iz Novog Sada je kupljena posredstvom Rotšildovog ,,JNR Limited-a“(Jacob and Nathaniel Rothschild), investicionog fonda. Mladi Rotšild kontroliše i mađarsku naftnu kompaniju MOL, takođe preko Čanjija.

Anton Bernhajm

Šandor Čanji

MOL je na srpskom tržištu prisutan od 2005. godine i ozbiljan je kandidat za učešće u privatizaciji naftne industrije.
Treba reći i da je NM Rothschild finansijski savetnik NLB Continental, slovenačke bankarske grupe. Rotšildi su učestvovali i prilikom privatizacije Mobtela. U izdavaštvu su prisutni preko slovenačke ,,Mladinske knjige“, koja je deo ,,Reader’s digest“, američke kompanije čiji je deo 2006. kupljen od strane Rotšilda.

4. Rotšildi u Crnoj Gori, Republici Srpskoj, Federaciji BiH, Hrvatskoj i Makedoniji

Crna Gora, terra Rothschildiana
Rotšild čestita proglašenje ,, kolonije“

Dolazak delegacije Rotšilda, neposredno po okončanju referenduma(koji je sproveden u režiji istih) , označio je udaranje pečata ,,colonized“ na jednu od najstarijih srpskih zemalja. Jakob Rotšild i Natanjel Rotšild su na taj način dobili još jednu koloniju. Crna Gora je danas potpuno kupljena od hazarskih kompanija koje predvode Rotšildi. Obrazac je identičan. Kolonizaciju, kao i u regionu, predvode Rotšildi, pored njih su ,,ruski“ biznismeni, Soroš… Treba prisvojiti luke, resurse, metalurške kombinate, turističke kapacitete…

Kao u Srbiji i ostalim državama regiona, Soroš je je prethodno izgradio mrežu nevladinih organizacija. CEDEM, Helsinški komitet za ljudska prava, ,,Human rights action“, i ,,Hominem querum“ su samo neke od njih. Na to se nadovezuju kontrolisani mediji(ANEM), preko kojih je vodio, ispostavilo se, uspešno, antisrpsku kampanju. U saradnji sa evropskim organizacijama i venecijanskom komisijom(u kojoj je član i Vojin Dimitrijević) aktivno je pomogao projekat nezavisnosti.

Piter Mank

Piter Mank(Natanjelov poslovođa, Hazar) je preuzeo, preko OTP-a, remontni zavod Arsenal iz Tivta, u kome će Trigranit graditi veliku marinu. Ista kompanija planira gradnju poslovno-finansijskih centara u Podgorici, Ulcinju, Budvi…
Prvi poslovođa, Čanji(OTP bankarska grupa), je okupirao bankarski areal kupovinom Crnogorske komercijalne banke, koja pokriva više od polovine tržišta u Crnoj Gori. Kao saveznici se pojavljuju Rotšildova Sosijete Ženeral banka koja je preuzela Podgoričku banku. NLB group je kupio Montenegro banku…
Osim toga, Rotšild-Čanjijev MOL uskoro postaje strateški partner državnoj naftnoj kompaniji Montenegro Bonus. Milo Đukanović, koji je Rotšildima dao ,,blanko ček“ zauzvrat je dobio direktorsko mesto u Trigranitu, što dovoljno govori o njegovim zaslugama u procesu kolonizacije.
Monet, mobilni operater u sastavu Dojče telekoma se nalazi pod indirektnom kontrolom Rotšilda!

Oleg Deripaska, enigmа

Veoma važnu ulogu u privatizaciji Crne Gore ima Oleg Deripaska, hazarski multimilijarder iz Rusije. Natanjel Rotšild se i sam hvalio da neguje odlične odnose sa njim. Međutim, s druge strane, Deripaska se smatra za vrlo bliskog poverenika ruskog predsednika Putina, tako da ostaje otvoreno pitanje njegove prave uloge. Deripasaka, kao jedan od potencijalnih Rotšildovih pomoćnika, je sa ,,svojom“ kompanijom Rusal kupio KAP (kombinat aluminijuma Podgorica). Preko ćerke kompanije ,,Salamon“ je preuzeo rudnik boksita u Nikšiću. Treba reći da Rusal i Glenkor često nastupaju zajedno. Austrijska kompanija ,,Štrabag“, u kojoj Deripaska ima značajan udeo, je kupila preduzeće ,,Crnagoraput“. Kupuju se turistički objekti, atraktivne lokacije na primorju, građevinska zemljišta…
Kako bi obezbedio ovu koloniju, Rotšild je osnovao organizaciju za dugoročno stipendiranje studenata iz Crne Gore.

Republika Srpska

U Republiku Srpsku, koja se nalazi pod konstantnim pritiskom u cilju njenog potpunog nestajanja, Rotšildi su ušli, putem Soroševih fondacija, Mital Stil korporacije, Salforda….
Soroš je, po ustaljenom običaju, osnovao više nevladinih organizacija sa istovetnim ciljem kao i u Srbiji(Helsinški komitet za ljudska prava, ,,Lex international“…). Soroševi mediji su okupljeni oko međunarodne organizacije ,,Press Now“ i Soroš medija centra iz Sarajeva. Neki od tih medija su ,,Nezavisne novine“, Alternativna televizija Banja Luka, Net novinar…
U oblasti privrede, Salford je kupio banjalučku mlekaru, najveću u Republici Srpskoj. Kompanija Štabag(Deripaska) je dobila koncesije za izgradnju mreže autoputeva.
Kompanija Mital Stil Zenica je kupila RZR Ljubija, kompleks rudnika sa velikim zalihama gvozdene rude. Treba napomenuti da su prisutne i ruske državne kompanije ,,Južuralzoloto“, koja je postala strateški partner rudarskom kombinatu Sase iz
Srebrenice, i ,,Zarubežnjeft“,koja je kupila rafinerije nafte i ulja(Modriča, Petrol). Na taj način je osujećen dalji prodor MOL-a i Mitala.
Lakšmi Mital, indijski Deripaskа

Federacija BiH

U muslimansko-hrvatskom entitetu, u oblasti rudarstva i metalurgije prednjači Mital grupa, koja je zauzela zeničku čeličanu, jednu od najvećih na Balkanu. Mital-u je pripojen i rudarski kompleks Ljubija iz Republike Srpske.
Oblast energetike je rezervisana za MOL, koji je kupio državnu naftnu kompaniju Energopetrol. Investicioni fond Borisa Berezovskog, Salford, je preuzeo industriju mleka (Mlekoprodukt – K.Dubica, Campomil – Sarajevo). Očekuje se i preuzimanje ljubljanskih mlekara koje obuhvataju tuzlansku mlekaru.
Sektorom bankarstva i finansija su zagospodarile Rotšildove banke Unicredit, Intesa…
Federaciji je, još od 1993, prisutan Soroš sa mrežom nevladinih organizacija. Ta mreža je, kao i u ostalim državama, izrazito antisrpski nastrojena. Među viđenim članovima Soroševog otvorenog društva su bili Jakob Finci i Ivan Štraus(Hazari). Pored Otvorenog društva, mogu se spomenuti ,,Obrazovanje gradi“, Medija centar Sarajevo, Helsinški komitet, ,,Žene Bosne“ i druge nevladine organizacije. Od medija kontroliše dnevni list ,,Oslobođenje“, magazin ,,Start“, televiziju NTV Hajat, novinsku agenciju ,,ONASA“…

Hrvatska

Za razliku od ostalih država Balkana, Hrvatsku Rotšildi okupiraju pretežno iz Mađarske, koja predstavlja bazu širenja hazarske dinastije.
U Hrvatskoj je Soroš manje prisutan nego u ostalim zemljama. Najjači adut iz nevladinog sektora je Žarko Puhovski.
Pored MOL-a koji je preuzeo naftnu kompaniju INU, druga značajna Rotšildova kompanija u hrvatskoj privredi je Trigranit. Osnovan je konzorcijum Ingra-Trigranit (Ingra- na čelu je Igor Openhajm, Hazar). Konzorcijum će graditi sportsku arenu u Zagrebu, kapaciteta 20000 mesta. Trigranit, takođe, ima ambiciozne planove na hrvatskom primorju.
Uoblasti telekomunikacija je prisutan T- Mobile.

Makedonija

Bivša republika, nakon razbijanja Jugoslavije, deli sudbinu ostalih kolonija regiona. Drugim rečima, suverenitet i nezavisnost su ostali na nivou teorije dok se s druge strane sprovodi tiho okupiranje privrede i resursa uz obećanje ,,svetle budućnosti“ u EU. Istovremeno se forsira proalbanska opcija koja treba da zaokruži projekat Velike Albanije.
Centralno mesto u Makedoniji zauzima Mital Stil Skopje, deo Mital korporacije, koji je kupio metalurški kombinat u Skopju, čime je obezbedio dominaciju u regionu. U oblasti bankarstva, Ohridsku banku je preuzeo Sosijete Ženeral.
S druge strane, Soroš se otvoreno zalaže za albanske interese. U tu svrhu koristi brojne uticajne organizacije – Helsinški komitet, Centar za multikulturno razumevanje, Asocijacija za demokratske inicijative, u kojima dominiraju Albanci. Isti je slučaj i sa medijima. Pod Soroševom kontrolom su televizija ,,Shutel“, radio stanice Vati, Lajf…
Soroš je takođe kreditirao makedonsku vladu tokom 1994. godine sa 25 miliona dolara. Tokom istog perioda je ostvario veliki uticaj na, tadašnjeg premijera, i sadašnjeg predsednika Makedonije Branka Crvenkovskog. Branko Crvenkovski je otvoreno podržao plan Martija Ahtisarija za Kosovo…
Branko Crvenkovski, Soroševa marioneta
Soroš ima učešća u makedonskom mobilnom operateru MT preko ,,Stonebridge Communications“ kompanije u kojoj ima akcije. Inače, MT indirektno kontrolišu Rotšildi preko ,,Blackstone Group“, ogromne finansijsko-investicione grupe koju su 1985 osnovali njihovi agenti Piter Džordž Piterson i Štefan Švarcman(Hazar). Obojica su prethodno izgradili karijere u Rotšildovim podružnicama ,,Lehman Brothers“ i ,,Kuhn Loeb Inc.“ Blekstoun grupa je vodeći akcionar ,,Deutsche Telekom“(T-Mobile), u čijem sastavu se nalazi mađarski mobilni operater Matav, koji je vlasnik makedonskog mobilnog operatera MT. ,,T-Mobile“ je drugi mobilni operater u Makedoniji.

Na putu do cilja Rotšildi koriste sredstva u vidu reformi, tranzicija, šok terapija, izbora, referenduma, secesija, revolucija, građanskih ratova, vojnih intervencija…
Narodima se nudi ,,sloboda“, ,,demokratija“ i dobrovoljno ropstvo u zamenu za njihovu nezavisnost i resurse!
Alternative su sankcije, izolacija i bombardovanje!
Bivša Jugoslavija je bila etapa u pohodu Rotšildove imperije ka istoku. Geopolitička kombinatorika ni ovoga puta nije bila srpski saveznik.
Srbija se, nažalost, našla na putu ovoj nemani pitomog lica

Coleman – The Rothschild Dynasty (2007)

ROTŠILDOVA OKUPACIJA

Marksizam, globalizam, mondijalizam, novi svetski poredak, liberalizam…sve su to eufemizmi za pojam koji predstavlja nevidljiva imperija familije Rotšild.

Rotšildi ne umiru, oni samo odlaze u istoriju, a na njihovo mesto neupadljivo dolaze njihovi sinovi i unuci. Sa pozornice je, kako se šuška, otišao stari gazda Jakob, a na njegovo mesto dolazi sin Natan(Natanjel Filip Rotšild, koji nosi ime  rodonačelnika engleskih Rotšilda). Teško breme je palo na nejaka pleća mladog naslednika. Natan nije sam. U vođenju imperije pomoći će mu stričevi Evelin i Edmund i ostali članovi engleske familije( Ketrin, Ema, Leopold…), ali i rođaci iz Francuske(David, Eduard…).

Familija Rotšild ima svoje guvernere, premijere, ministre, nadzornike koji vode računa da se sve odvija po velikom planu.

Evropsku uniju su stvorili Rotšildi(Šuman, Hazar). EU predstavlja eksploatatora Rusije, koju treba osloboditi balasta Sibira. Za taj posao, Rotšildi su u radni odnos primili Soroša, Berezovskog, Hodorkovskog, Kasparova, Mitale…

Da bi otkrili pozadinu i uzroke ovih zbivanja, neophodno je da zavirimo u mračnu istoriju hazarske dinastije Rotšild, identifikujemo agente, sive kardinale, polakomljene političare, kao i mehanizme njihovog delovanja.

Naslednik Natan Rotšild(levo ) prilikom posete jednoj od Rotšildovih kolonija

Krenimo od Rotšilda, glavnih igrača. Oni su ti koji koji se nalaze na vrhu stola.

KO  SU  DANAŠNjI  ROTŠILDI?

Iako se još od Drugog svetskog rata, od strane Rotšildovih odeljenja za formiranje javnog mnjenja, širi uverenje da je njihova moć danas beznačajna i da će ostati upamćeni po vinarijama u Francuskoj ili baštama i filantropiji u Velikoj Britaniji, stvarnost nam projektuje potpuno dijametralnu sliku. Oslanjajući se na temelje koje su postavili dedovi i očevi, današnji potomci dovršavaju misiju koja traje više vekova. Rotšildi predstavljaju danas lokomotivu hazarskog voza koji ide ka Rusiji i ogromnim sibirskim prostranstvima. Taj voz, koji prolazi preko Balkana, treba napuniti armijama novoprimljenih članova NATO pakta, koje će se boriti za imperiju Rotšilda.

Još jedna „teorija zavere“ – Gari Kasparov (levo), poverljivi igrač u Rusiji sa Jakobom Rotšildom (desno)

CRVENI ŠTIT IZ FRANKFURTA

Da bi bolje upoznali novog kralja i njegove vojvode, pogledajmo ličnu kartu i  hronologiju ove dinastije.Sve je počelo krajem 18. veka od Majera Amšela(negde Mozes Bauer) Rotšilda.

Majer Rotšild, rodonačelnik dinastije	Grb grada Frankfurta je crveni štit!

Rotšildi(Rothschild u prevodu znači ,,crveni štit“) su poreklom iz Frankfurta, ne slučajno, najvećeg finansijskog centra u EU. Ono što je vrlo indikativno, je, da se u Frankfurtu nalazi sedište Centralne Evropske Banke i svih vodećih evropskih i američkih banaka, koje su većinom pod kontrolom dinastije. Frankfurtska berza(jedna od najznačajnijih u svetu) je deo ,, Deutsche Börse“ koja je u vlasništvu Rotšilda preko ,,Children’s Investment Trust“ i ,, Atticus Capital“ s jedne strane i svojih podružnica ,, Merrill Lynch“ i ,, Fidelity Investments“. Osim toga, grb grada Frankfurta je crveni štit! Ovaj simbol potiče još iz perioda hazarskog carstva.

O tome ko su Hazari, pisac Dejan Lučić kaže:
- Današnje „jevrejstvo“ čine dve grupe – Aškenazi, tj. Hazari i Sefardi, gde su ovi prvi daleko brojniji, pa tako čine oko90% od ukupnog broja Jevreja. Hazari su, zapravo, jedno tursko-monglosko pleme, koje je primilo judaizam sredinom 9. veka. Izvorište Hazara se nalazi oko Kaspijskog jezera, gde su imali moćno carstvo koje se u 10. veku raspalo usled naleta ruskih kneževa. Nakon toga, Hazari su se naselili širom Rusije i Evrope, a kasnije i na američkom kontinentu. Oni su konvertiti i uopšte nemaju semitsko poreklo. Semitski Jevreji potiču iz Palestine i njih je otprilike 7 do 10%.
Amšel je imao pet sinova, koje je rasporedio širom Evrope. Salomon je otišao u Beč, Karl u Napulj, Natan u London, Džejms u Pariz a peti sin Amšel je ostao u Frankfurtu. Sinovi i njihovi potomci su za nepunih dvesta godina u potpunosti pokorili i podjarmili zapad. Tako su postavljeni temelji ,,Pax Judaica“. Glavnu reč vodi englesko-francuski tim Rotšilda na čelu sa Natanom, sinom Jakoba Rotšilda. Engleski tim predvode vremešni Edmund i Evelin sa mladim Natanom, a francuski, sinovima Gija Rotšilda –  David  i Eduard.

1. ENGLESKI ROTŠILDI

Engleski ogranak Rotšilda je osnovao Natan Majer, treći Amšelov sin. Tokom 19. i 20. veka je uspostavljeno jedinstvo britanske krune i ove familije, tako da je novija istorija Britanije neraskidivo vezana za hazarsku dinastiju. Danas, hazarski trijumvirat čine pomenuti Evelin, Edmund i Natan.

Edmund Rotšild(1916)

Edmund Rotšild

Karijeru je gradio forsiranjem britansko-hazarskih interesa u posleratnom Japanu. U saradnji sa Vinstonom Čerčilom je osnovao BRINKO (British Newfoundland Development Corporation) korporaciju u Kanadi.Edmundova ćerka Ketrin je žena Markusa Egiusa, predsednika ,,Barclays“ globalne finansijske grupe(nakon kupovine ABN-AMRO, holandske bankarske grupe, ove dve Rotšildove grupacije su postale jedno telo). Markus se nalazi i na čelu Bi-Bi-Si rtv korporacije

Evelin Rotšild(1931)

Evelin Rotšild

Nakon ujedinjenja engleske i francuske Rotšild finansijsko-bankarske grupacije, i ustupanju vodećih pozicija u istim, ostao je na čelu ogromne N M Rothschild & Sons, investicione banke iz Londona.
Pod kontrolom Evelina se nalazi štampa(list Ekonomist, Dejli telegraf…)
Osnovao je Asocijaciju za proučavanje istorije bankarstva i finansija sa sedištem u Frankfurtu.
Poseduje međunarodnu korporaciju De Birs, jednu od vodećih u oblasti eksploatacije, obrade i distribucije dijamanata.

Sa suprugom Lin Forester kontroliše ,, FirstMark Communications International LLC“, i ,,FildFreš fuds“ sa indijskom familijom Mital, koja zapravo ima ulogu zastupnika Rotšildovih interesa i kapitala(velika ,,Bharti“ grupa).
U oblasti politike Evelinovi glavni agenti(uključujući i Soroša) su  Norman Lamont, Piter Mendelson(Hazar), Oliver Letvin(Hazar) i Vernon Džordan. Lamont utiče na Konzervativnu partiju i potencijalnog premijera Majkla Hauarda(Hazar). Bio je ministar finansija za vreme mandata Margaret Tačer.

Norman Lamont(levo) sa Mesićem i Tadićem

Učestvovao je na regionalnim konferencijama zajedno sa Stjepanom Mesićem i Borisom Tadićem. Piter Mendelson je aktuelni komesar V.Britanije u EU i blizak je laburistima i Toniju Bleru.
S druge strane, Vernon Džordan(Lazard banka) je veoma uticajan u Demokratskoj stranci u SAD(bio je savetnik Bila Klintona, vodio kampanju za Džona Kerija 2004. godine). Supruga Lin je finansirala predsedničke kampanje Bila Klintona a takođe je bliska prijateljica Hilari Klinton, koju forsira za naredne predsedničke izbore u Americi.
Uzgred, Evelin je vrlo blizak sa Vojvodom od Jorka, princom Edvardom(sin kraljice Elizabete), što otkriva samo deo dugogodišnje sprege britanske kraljevske dinastije i familije Rotšild.

Natan Filip Rotšild(1971)

Natan Filip Rotšild

Mlađani Natan je sin Jakoba Rotšilda, od koga je nasledio bezbroj poslovođa, agenata, uticaj na vitalne političke, ekonomske, medijske i vojne institucije širom sveta, pa čak i Butrint arheološko nalazište u Albaniji… Kompanije i korporacije ,,RIT Capital“, ,,Atticus Capital“, ,,JNR Limited“, ,,NM Rothschild“, ,,Vanco“, ,,Trigranit“, ,,British Petroleum“, RioTinto su samo deo sredstava koje stoje na raspolaganju novom kralju u pohodu na istok. Za tu svrhu, na usluzi su mu, pored zapadne nomenklature u okviru EU, NATO-a, Britanije, brojni finansijski i politički operativci širom Evroazije(Soroš, Berezovski, Đukanović, Mitali…)

Francuska dinastija Rotšild, koju je osnovao Džejms Majer, predstavlja bočnu podršku britanskom trijumviratu. U tom smislu, pojavljuju se David Rene i Eduard Rotšild, sinovi Gija Rotšilda koji je preminuo 2007.

David Rene Rotšild(1942)

David Rene Rotšild

David se nalazi na čelu NM Rotšild grupacije, koja je podeljena između engleskih i francuskih Rotšilda. Nalazi se na čelu ,, Rothschild & Cie Banque“, uticajne investicione banke u Zapadnoj Evropi.

Eduard Rotšild(1957)

Eduard Rotšild

Davidov polubrat Eduard je takođe član investicione banke. Pored toga, kontroliše ugledni francuski list ,,Liberation“. Nalazi se na čelu ,,Imerys“, metalurške kompanije koja je u vlasništvu Rotšilda od 1880. godine.

3. ROTŠILDI U SRBIJI

Novi kralj u Srbiji nastupa u više traka, pomoću kojih nastoji da zauzme rudarske basene, energetiku, prehrambenu industriju, medijsko tržište…U prvoj traci se nalazi, već duže vreme usidreni, Đerđ Soroš, koji predstavlja krucijalnu polugu ekspanzije Rotšildovih ka istoku i prvi eksponent Natana Rotšilda u Srbiji.

Đerđ Soroš i veza sa Rotšildima

Na taj način instalira ,,demokratiju“ i ,,građansko društvo“ u zemlje koje su napaćene i iscrpljene u komunizmu, a taj komunizam su ove zemlje ugurali upravo ti isti Rotšildi.
Karijeru je gradio finansijskoim špekulacijama širom sveta, i to najviše zahvaljujući svojoj familiji investicionih fondova ,,Kvantum Fond“, u kome su  direktori, istovremeno i njegovi agenti, italijanski i švajcarski finansijeri.

Veza Soroša i Rotšilda se ostvaruje preko mreže poverljivih ljudi iz koji sede u upravnim odborima fondova, trustova, kompanija, banaka… Jedan od takvih je bio izvesni Ričard Kac(takođe Hazar), član odbora ,,Kvantum Fonda“. U isto vreme je bio na čelu ,,Rotšild Italija S.p.A.“ i u odboru komercijalne banke ,,N.M. Rotšild & Sinovi“ u Londonu. Drugi bitan igrač je Nils O. Taube, takođe član Kvantuma i partner investicione grupe ,,Sent Džejms Plejs Kapital“, koja sada pripada Natanjelu Rotšildu.

Soroševa mreža u Srbiji

U Srbiji, ovaj sivi kardinal vrši pripremu terena za Natanjela Rotšilda i predstavlja značajnog kreatora političke, pravne, privredno-finansijske, kulturne, medijsko-informativne slike društva. Na tom putu nastoji da istisne crkvu, jezik, pismo, istoriju, nacionalizam…Svoju mrežu uticaja izgradio još tokom devedesetih godina preko ,,Fonda za otvoreno društvo“, ,,Fonda za humanitarno pravo“, ,,Helsinškog odbora“ , ,,Beogradskog kruga“, ,,Evropskog pokreta“, ,,Centra za antiratnu akciju“, ,,NUNS-a“, ,,ANEM-a“, ,,OTPOR-a“…

Marketing, medijska i logistička podrška ovom subverzivnom projektu se obezbeđuje preko ,,nezavisnih“ medija, kao što su B92, Studio B, Tv Pink, Tv Panonija, ANEM-a( tv stanice – RTV Dević, RTV Globus,  RTV Kraljevo, RTV Nišava, RTV Pančevo, RTV Spektar, RTV Trstenik, radio stanice – Radio 021, Bum 93, Radio Sombor, Radio Indeks, Radio Subotica, Radio Pirot, Radio Ozon…) radija ,,Slobodna Evropa“…

Preko dva Gorana, Markovića(čiji je mentor Bernar Levi, veliki prijatelj Bernara Kušnera) i Paskaljevića se vrši satanizovanje Srba na filmskim festivalima. Valja pomenuti i sledeće obrazovne organizacije Soroša: Univerzitet Union, Alternativna akademska obrazovna mreža(AAOM), Beogradska otvorena škola, Centar za ženske studije(nastao iz feminističke grupe ,,Žena i društvo“)… U njima se vrši regrutacija budućih Soroševih najamnika. Centar za unapređivanje pravnih studija Hjuman Rajts Voč(HRW) je takođe prisutan. U istom taboru se nalazi CESID i ostale organizacije koje se bave ispitivanjem javnog mnjenja.

Politička akvizicija Soroša

Pored ,,nevladinog“ sektora, Soroševe ruke se nalaze na finansijama, koje se kontrolišu preko raznih ,,eksperata“(G17+) finansiranih posredstvom ,,Otvorenog društva“.
Ovome treba dodti, da Soroš ima učešće u ,,Sosijete Ženeral“ banci, koja zauzima značajan prostor na finansijskom tržištu a u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj kupio je Eksim banku (SEEF Holding ltd Walkers je fond koji pripada Sorošu i sedište mu je na Kajmanskim ostrvima).
Haški tribunal je takođe finansiran od strane Soroševih fondova.

Rotšildi i Soroš koriste proverene kadrove – Latinka Perović, guru Čedomira Jovanović

Treba reći da uticaj Soroša ide i preko demokratske stranke. Najbolji primer za to je izbor Olivera Dulića, kadra Sonje Liht,  za predsednika Skupštine Srbije.

Kakvi su interesi Rotšilda na Kosmetu i u Vojvodini

Značajna preduzeća Rotšilda na ovim prostorima su ,,Carlyle Group“ i Međunarodna  krizna grupa(MKG) koja je na čelu sa Sorošem, vodi višegodišnju kampanju za nezavisno Kosovo. Grupu, pored  Soroša, finansiraju i Rupert Mardok(Sky medijska kuća), Goldman Saks, DžP Morgan… Među članovima ove grupe se nalaze ili su se nalazili Marti Ahtisari, Džejms Lajon, Morton Abramovič, Luiz Arbur, Bžežinski, Vesli Klark, Mihail Hodorkovski, Torvald Stoltenberg… Personal se menjao ali ne i antisrpska politika.

Investicioni fondovi

Drugu traku u kojoj nastupa Natanjel Rotšild čine investicioni fondovi sa devičanskih i drugih egzotičnih ostrva, koji su u prividnom  vlasništvu ,,ruskih Jevreja“(zapravo Hazara). Najmoćniji među njima je ,,Salford“ sa devičanskih ostrva, iza kojeg stoji Boris Berezovski(Hazar) sa kapitalom Rotšilda. Fond je osnovan 2001.godine u Londonu i danas poseduje skoro celokupnu mlekarsku industriju u Srbiji(Imlek, Novosadska mlekara, Mlekara Subotica, Impaz, Zemun), Bambi koncern, Knjaz Miloš… Osnivač Salforda je Judžin Džefi, Hazar iz Rusije, koji je karijeru gradio u Alfa banci iz Rusije koja je vezana za Borisa Berezovskog i Fridmana.

Kraljevski nastup

Rotšild i Trigranit

Treću traku kolonizacije čine kompanije u oblasti građevinarstva, rudarstva, metalne industrije, finansija, bankarstva, izdavaštva od kojih je većina direktno vezana za mlađanog Rotšilda. Jedna od njih i istovremeno najaktivnija u regionu je ,,Trigranit“, sa sedištem u Budimpešti, koja je za poslednjih nekoliko godina izrasla u regionalnog giganta i lidera u krupnim investicionim projektima.
Izgradila je niz poslovno-finansijskih centara u Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Sloveniji, Rumuniji, Bugarskoj… U Hrvatskoj će graditi sportsku arenu od 20000 mesta sa poslovnim kompleksima.U Srbiji, Trigranit-u je   poverena izgradnja železničke stanice,,Prokop“(za sada nije započeta).
Podružnica ,,Riotinto“(jedna od najvećih svetskih rudarskih kompanija) je dobila koncesije da eksploatiše rudu bora(koje ima još jedino u Kini i Turskoj) u okolini Baljevca na Ibru. Prisutne su i ostale rudarske kompanije, Glenkor koju kontroliše preko svog agenta Marka Riča(Hazar), Felps Dodž u kojoj se nalazi kapital ,,Atikusa“(Rotšildov investicioni fond). Ove dve kompanije konkurišu za preostalerudarske basene. Preko indijske kompanije ,,Mital“ je kupljen Magnohrom iz Kraljeva. Inače porodica Mital je dugogodišnji zastupnik dinastije Rotšild. U upravi Mitala mesto zauzima Vilbur Ros, dugogodišnji bankar Rotšilda. Pored Mitala, sa istoimenom porodicom, Rotšildi drže i ,,FildFreš Fuds“, kompaniju koja se bavi proizvodnjom i izvozom hrane iz Indije.

Metals banka iz Novog Sada je kupljena posredstvom Rotšildovog ,,JNR Limited-a“(Jacob and Nathaniel Rothschild), investicionog fonda. Mladi Rotšild kontroliše i mađarsku naftnu kompaniju MOL, takođe preko Čanjija.

4. Rotšildi u Crnoj Gori, Republici Srpskoj, Federaciji BiH, Hrvatskoj i Makedoniji

Crna Gora, terra Rothschildiana

Rotšild čestita proglašenje ,, kolonije“

Dolazak delegacije Rotšilda, neposredno po okončanju referenduma(koji je sproveden u režiji istih) , označio je udaranje pečata ,,colonized“ na jednu od najstarijih srpskih zemalja. Jakob Rotšild i Natanjel Rotšild su na taj način dobili još jednu koloniju. Crna Gora je danas potpuno kupljena od hazarskih kompanija koje predvode Rotšildi. Obrazac je identičan. Kolonizaciju, kao i u regionu, predvode Rotšildi, pored njih su ,,ruski“ biznismeni, Soroš… Treba prisvojiti luke, resurse, metalurške kombinate, turističke kapacitete…

Kao u Srbiji i ostalim državama regiona, Soroš je je prethodno izgradio mrežu nevladinih organizacija. CEDEM, Helsinški komitet za ljudska prava, ,,Human rights action“, i ,,Hominem querum“ su samo neke od njih. Na to se nadovezuju kontrolisani mediji(ANEM), preko kojih je vodio, ispostavilo se, uspešno, antisrpsku kampanju. U saradnji sa evropskim organizacijama i venecijanskom komisijom(u kojoj je član i Vojin Dimitrijević) aktivno je pomogao projekat nezavisnosti.

Oleg Deripaska, enigmа

Veoma važnu ulogu u privatizaciji Crne Gore ima Oleg Deripaska, hazarski multimilijarder iz Rusije. Natanjel Rotšild se i sam hvalio da neguje odlične odnose sa njim. Međutim, s druge strane, Deripaska se smatra za vrlo bliskog poverenika ruskog predsednika Putina, tako da ostaje otvoreno pitanje njegove prave uloge. Deripasaka, kao jedan od potencijalnih Rotšildovih pomoćnika, je sa ,,svojom“ kompanijom Rusal kupio KAP (kombinat aluminijuma Podgorica). Preko ćerke kompanije ,,Salamon“ je preuzeo rudnik boksita u Nikšiću. Treba reći da Rusal i Glenkor često nastupaju zajedno. Austrijska kompanija ,,Štrabag“, u kojoj Deripaska ima značajan udeo, je kupila preduzeće ,,Crnagoraput“. Kupuju se turistički objekti, atraktivne lokacije na primorju, građevinska zemljišta…

Kako bi obezbedio ovu koloniju, Rotšild je osnovao organizaciju za dugoročno stipendiranje studenata iz Crne Gore.

Republika Srpska

U Republiku Srpsku, koja se nalazi pod konstantnim pritiskom u cilju njenog potpunog nestajanja, Rotšildi su ušli, putem Soroševih fondacija, Mital Stil korporacije, Salforda….
Soroš je, po ustaljenom običaju, osnovao više nevladinih organizacija sa istovetnim ciljem kao i u Srbiji(Helsinški komitet za ljudska prava, ,,Lex international“…). Soroševi mediji su okupljeni oko međunarodne organizacije ,,Press Now“ i Soroš medija centra iz Sarajeva. Neki od tih medija su ,,Nezavisne novine“, Alternativna televizija Banja Luka, Net novinar…
U oblasti privrede, Salford je kupio banjalučku mlekaru, najveću u Republici Srpskoj. Kompanija Štabag(Deripaska) je dobila koncesije za izgradnju mreže autoputeva.
Kompanija Mital Stil Zenica je kupila RZR Ljubija, kompleks rudnika sa velikim zalihama gvozdene rude. Treba napomenuti da su prisutne i ruske državne kompanije ,,Južuralzoloto“, koja je postala strateški partner rudarskom kombinatu Sase iz
Srebrenice, i ,,Zarubežnjeft“,koja je kupila rafinerije nafte i ulja(Modriča, Petrol). Na taj način je osujećen dalji prodor MOL-a i Mitala.

Lakšmi Mital, indijski Deripaskа

Federacija BiH

U muslimansko-hrvatskom entitetu, u oblasti rudarstva i metalurgije prednjači Mital grupa, koja je zauzela zeničku čeličanu, jednu od najvećih na Balkanu. Mital-u je pripojen i rudarski kompleks Ljubija iz Republike Srpske.
Oblast energetike je rezervisana za MOL, koji je kupio državnu naftnu kompaniju Energopetrol. Investicioni fond Borisa Berezovskog, Salford, je preuzeo industriju mleka (Mlekoprodukt – K.Dubica,  Campomil – Sarajevo). Očekuje se i preuzimanje ljubljanskih mlekara koje obuhvataju tuzlansku mlekaru.
Sektorom bankarstva i finansija su zagospodarile Rotšildove banke Unicredit, Intesa…
Federaciji je, još od 1993, prisutan Soroš sa mrežom nevladinih organizacija. Ta mreža je, kao i u ostalim državama, izrazito antisrpski nastrojena. Među viđenim članovima Soroševog otvorenog društva su bili Jakob Finci i Ivan Štraus(Hazari). Pored Otvorenog društva, mogu se spomenuti ,,Obrazovanje gradi“, Medija centar Sarajevo, Helsinški komitet, ,,Žene Bosne“ i druge nevladine organizacije. Od medija kontroliše dnevni list ,,Oslobođenje“, magazin ,,Start“, televiziju NTV Hajat, novinsku agenciju ,,ONASA“…

Hrvatska

Za razliku od ostalih država Balkana, Hrvatsku Rotšildi okupiraju pretežno iz Mađarske, koja predstavlja bazu širenja hazarske dinastije.
U Hrvatskoj je Soroš manje prisutan nego u ostalim zemljama. Najjači adut iz nevladinog sektora je Žarko Puhovski.
Pored MOL-a koji je preuzeo naftnu kompaniju INU, druga značajna Rotšildova kompanija u hrvatskoj privredi je Trigranit. Osnovan je konzorcijum Ingra-Trigranit (Ingra- na čelu je Igor Openhajm, Hazar). Konzorcijum će graditi sportsku arenu u Zagrebu, kapaciteta 20000 mesta. Trigranit, takođe, ima ambiciozne planove na hrvatskom primorju.
Uoblasti telekomunikacija je prisutan T- Mobile.

Makedonija

Bivša republika, nakon razbijanja Jugoslavije, deli sudbinu ostalih kolonija regiona. Drugim rečima, suverenitet i nezavisnost su ostali na nivou teorije dok se s druge strane sprovodi tiho okupiranje privrede i resursa uz obećanje ,,svetle budućnosti“ u EU. Istovremeno se forsira proalbanska opcija koja treba da zaokruži projekat Velike Albanije.
Centralno mesto u Makedoniji zauzima Mital Stil Skopje, deo Mital korporacije, koji je kupio metalurški kombinat u Skopju, čime je obezbedio dominaciju u regionu. U oblasti bankarstva, Ohridsku banku je preuzeo Sosijete Ženeral.
S druge strane, Soroš se otvoreno zalaže za albanske interese. U tu svrhu koristi brojne uticajne organizacije – Helsinški komitet, Centar za multikulturno razumevanje, Asocijacija za demokratske inicijative, u kojima dominiraju Albanci. Isti je slučaj i sa medijima. Pod Soroševom kontrolom su televizija  ,,Shutel“, radio stanice Vati, Lajf…
Soroš je takođe kreditirao makedonsku vladu tokom 1994. godine sa 25 miliona dolara. Tokom istog perioda je ostvario veliki uticaj na, tadašnjeg premijera, i sadašnjeg predsednika Makedonije Branka Crvenkovskog. Branko Crvenkovski je otvoreno podržao plan Martija Ahtisarija za Kosovo…

Na putu do cilja Rotšildi koriste sredstva u vidu reformi, tranzicija, šok terapija, izbora, referenduma, secesija, revolucija, građanskih ratova, vojnih intervencija…
Narodima se nudi ,,sloboda“, ,,demokratija“ i dobrovoljno ropstvo u zamenu za njihovu nezavisnost i resurse!
Alternative su sankcije, izolacija i bombardovanje!
Bivša Jugoslavija je bila etapa u pohodu Rotšildove imperije ka istoku. Geopolitička kombinatorika ni ovoga puta nije bila srpski saveznik.
Srbija se, nažalost, našla na putu ovoj nemani pitomog lica.

MILIJARDI DOLARA

Piše: Ivona Živković
Mnogi bankarski i ekonomski eksperti, a posebno političari barataju danas pojmovima koo što su: kupovna moć; potrošačka korpa; inflacija; hiper inflacija; devalvacija; kamatna stopa; zatezna kamata; prezaduženost, dužničko ropstvo; anuiteti; reprogram duga; MMF; Pariski i Londonski Klub, Svetska banka, IDA programi, donacije; investicije; klizni kurs; devizne rezerve itd.
Da li znate šta sve to znači? Ne, ne trudute se da razmišljate. Svi pojmovi služe upravo zato da bi ste manje znali i manje shvatali kako ste surovo i perfidno prevareni, OPLJAČKANI I ZA ČITAV ŽIVOT PTRETVORENI U ROBA.
Ne shvatate? Naravno. To vam niko nije rekao, nije bilo o tome diskusije u parlamentu, na televiziji, u novinama…
Logično, jer onda pljačka ne bi bila uspešna. Ali pošto je prevara savršeno dobro izvedena i vi sada ništa ne možete promeniti, možete da saznate šta je NAJVEĆA PREVARA NA SVETU. Pročitajte ovo.

KAKO JE NASTAO NOVAC
Svi smo učili da je prvi vid trgovine bila robna trampa. Ljudi su direktno razmenjivali robu: ovcu za kravu, kravu za kukuruz, kukuruz za paradajz, ugalj za drvo, drvo za cigle itd. Kada je roba u razmeni postala veća, bilo je nezgodno nositi veliku količinu robe sa sobom pa su se umesto toga ljudi složili da nadju neku sporazumnu vrednost koja bi posredovala u trampi. Moglo se prihvatiti bilo šta – parče kože ili kosti ili metala. Sve je bilo stvar dogovora i opšte saglasnosti u jednom društvu. Najčešće su kao jemstvo u trgovini korišćene kovanice od nekog postojanog metala – zlata, srebra, nikla, bakra… Vrednost odredjene kovanice bila je opšte prihvaćena konvencija. Za to je jamčio vladar države ili poseda.
Naravno, uslov za ovakav vid trgovine podrazumevao je poverenje svih u vladara i spremnost svih da ovakvu konvenciju prihvate.

Tako je nastao sistem robne razmene gde se vrednost svake robe predstavljala odredjenom količinom kovanica, a kovanice su predstavljale zamenu za vrednost robe koja bi se mogla razmeniti. Dakle, same po sebi kovanice nisu imale vrednost osim one koju im je davala roba za koju su se mogle zameniti. Nisu se mogle jesti, obući, koristiti za gradnju, grejanje ili prevoz.
Korišćenje ovih kovanica stvorilo je i potražnju za metalom od kojih su se kovale, pa je tako i odredjeni metal imao veću ili manju vrednost na tržištu, što je zavisilo od njegove tražnje.
Kako se vremenom količina robe u razmeni povećavala, bilo je potrebno sve više kovanica, pa je i njihovo nošenje vremenom postalo nezgodno. Trgovac na veliko bi morao na pijacu da nosi čitav sanduk ili teške kese zlatnika i srebrenjaka, što je bilo i opasno zbog pljačkaša.

Tada su na scenu stupili zlatari nudeći svoje usluge. Oni su imali dobro obezbedjene i iskovane sanduke u kojima su čuvali zlato. Zato su ljudi svoje zlatne kovanice sve češće ostavljali na čuvanje u sanducima kod njih. Ovi su im tu uslugu naplaćivali kojim zlatnim ili srerbrnim novčićem, a za količinu deponovavog zlata ili drugih kovanica izdavali papirnatu potvrdu (priznanicu) na kojoj je pisalo kojih kovanica ima vlasnik na raspolaganju.

Vremenom je ovakva priznanica sve češće bila u opticaju kao sredstvo u razmeni robe. Umesto da svaki čas dolazi i podiže svoje zlato, vlasnik deponovanog zlata bi davao priznanicu trećem licu u zamenu za robu, a ovaj je sa tom priznanicom opet mogao u svakom trenutku da podigne kovanice kod istog zlatara.
Priznanica se tako pokazala mnogo praktičnija i postala je veoma popularna, pa su kovanice sve više bile na čuvanju kod zlatara, a sve manje u kesama i sanducima samog vlasnika.

A kako je to izgledalo kod zlatara? Na primer, izvesni Petar bi deponovao 20 funti zlata i za to uzeo priznanicu na 20 funti. Ali prošlo bi i godinu dana kako se ne bi pojavio da podigne svoje zlato. Jednostavno trgovao je samo sa priznanicom. Za to vreme njegovo zlato je stajalo. Kod zlatara se u medjuvremenu pojavio Toma i pitao da li može da pozajmi 20 funti zlata na 6 meseci i tu pozajmicu plati sa kamatom. Kao garanciju da će platiti ponudio je svoju kuću.
Zlatar je tada procenio da bi to mogao da uradi, jer se Petar već godinu dana ne pojavljuje da podigne svoje zlato, pa se možda se neće pojaviti ni narednih šest meseci. Tako je odlučio da rizikuje i pozajmi Petrovo zlato Tomi.
Ali, nije mu ga dao fizički, već je samo izdao potvrdu da Toma kod njega ima založeno 20 funti zlata. Realno stanje je sada bilo takvo da su u opticaju bile dve potvrde kao garancija za postojanje 40 funti zlata, iako je zlata bilo samo 20 funti.

To je bila čista prevara, jer je zlatar znao da jednu priznanicu izdaje na nepostojeće zlato. I ne samo to. Toma je verovao da od tog trenutka zaista ima kod zlatara 20 funti zlata, a ne samo priznanicu.

Ali, glavni deo prevare tek sledi. Izdavanjem druge priznanice, Tomi na 20 funti, kreirana je nova zamena za vrednost, zapravo stavljena je u opticaj potvrda o postojanju vrednosti koje realno NEMA. Ta vrednost se vodila kao DUG, koji je stavljen Tomi na teret, a koji će postati stvarna vrednost onda kada on taj dug otplati stvarnim radom i stvarnom robom koju bude morao da proda.

Kada je Toma vratio zlataru dug i doneo pravo zlato u iznosu od 20 funti plus 10% kamate, on je zlataru dao pravu vrednost od 22 funte stvarnog zlata koje je kupio prodajom svog stvarnog rada i stvarne robe.
Zlatar je, medjutim, došao u posed 22 funte zlata bez ikakvog stvarnog rada bez prodate robe. Jer, napisati nekom priznanicu nije nikakav rad. Samo rizik da se prevara ne otkrije.

Nakon što je zlatar video kako je uspešno i lako zaradio 22 funte zlata, odlučio je da na istu sumu, od deponovanih Petrovih 20 funti, izda na zajam još tri priznanice.
Tako su se u opticaju za istih 20 funti zlata našle četiri papirnate priznanice koje garantuju donosiocu po 20 funti zlata, što je ukupno 80 funti zlata. Tako je zlatar kreirao iz NIČEGA još 60 funti zlata plus kamata po 10 % , što znači 66 funti. Tako će zlatar kada se ovaj dug izmiri imati 88 funti zlata stvorenih bez rada – IZ NIČEGA! Ukoliko mu dužnici ne isplate dug sa kamatom , preuzeće i njihovu založenu imovinu- zemlju ili kuću. A to je stvarna vrednost.

Tako je parče papira, obična priznanica, donosilo zlataru stvarne materijalne vrednosti, bez ikakvog rada.

BANKARSTVO POČIVA NA PREVARI
Bio je to početak bankarstva, a sistem kreditiranja kakav danas poznajemo počiva upravo na tome – na kreiranju novca iz NIČEGA. Taj novac se zove DUG.
Šta se dogadja kada vi u banci uzimate kredit na 100 000 evra na 25 godina? Jednostavno banka vam upiše na vaš račun 100 000 evra. Plus 15% kamate – pa još klizajuće- na kraju može da ispadne ukupno 200 000 evra. Sve to proglasi se vašim dugom banci. Dug otplaćujete svojim radom koji zaista stvara neku vrednost. Ali, ako ne uspete da otplatite nakon 25 godina kredit, vaša rad i vaša kuća koju ste kupili pripada bankarima.

Mi verujemo da papir na kome piše 500 dolara ili evra i koji držimo u ruci ima vrednost kojom možemo dobiti robu ili uslugu koja se na tržištu vrednuje toliko. I to nije problem, sve dok ga možemo zameniti za robu. Ali, problem je kada zaboravimo da novac sam po sebi nema vrednost, već je on samo oznaka, merilo, neke stvarne vrednosti. Kao kada bi ste rekli da ne možete završiti radove na auto putu jer vam nedostaju kilometri? Ali kakvu vrdnost ima novac kreiran iz NIČEG? Takav novac se naziva spekulativnim kapitalom. Njemu vrednost daju bankari. Taj novac, zapravo papir, oni prodaju kao robu koju sami “prave”i procenjuju.

MEDJUNARODNI BANKARI POSTAJU GOSPODARI DRŽAVA
Ovakav način stvaranja vrednosti iz lažno izdatih priznanica učinio je prve bankare još u srednjem veku, veoma bogatim ljudima. Tako se oni više nisu zadovoljavali zaradama na sitnim depozitima gradjana, već su tražili više. U sedamnaestom veku došlo je do sukoba holandskih bankara sa engleskom dinastijom Stjuarta. Bogati bankari Evrope su se udružili i finansirali Vilijama od Oranža koji je svrgao Stjuarte invazijom na Englesku i postao Kralj Vilijam III. Pred kraj šesnaestog veka Engleska je bila finansijska ruina, zalihe zlata i srebra potrošene, a gradjanski rat je zamenjen ratom sa Francuskom i Holandijom narednih 50 godina. Zemlja je bila u bednom stanju, a Vilijam nije mogao da plati vojsku.
Vilijam od Oranža

Hitno mu je bio potreban novac. Ali, umesto da ga sam kreira i njime zaduži gradjane u iznosu od 20 miliona funti, što je komotno mogao kao kralj (jer novac je samo usvojena konvencija za trgovinu, zar ne) prihvatio je “pomoć” prijatelja bankara, uz “malu” protivuslugu. Tražili su mu da otvore svoju privatnu banku koja bi dobila status centralne banke. Za uzvrat oni bi uneli u nju svoj zlatni depozit na osnovu koga bi izdavali hartije od vrednosti, kreirali i štampali novac i pozajmljivali državi. Pretpostavljete već kako bi to radili.

Tako je 1694. nastala Bank of England, prva privatna banka u svetu koja je dobila legalno pravo da izdaje novac. U osnivačkoj povelji stoji i besmrtna odrednica: “Ovoj banci pripada sva dobit od kamate na novac koji ona kreira iz NIČEGA (out of nothing)”. Tako umesto da vrednost koju predstavlja novac bude zasnovana na radu i proizvodnji i razvijanju sopstvene ekonomije u skladu sa tim, Engleska je kao država počela da uzima kredite (znate već kakve) i zadužuje se ogromnim kamatama.
Osnivačka povelja iz 1649.

ŠTA JE NACIONALNI DUG
To je u Bank of England registrovano kao nacionalni dug. Ove kamete i dugove su zapravo otplaćivali gradjani putem poreza, a kada bi otplata državnog kredita kasnila sledile su i zatezne kamate, pa je država morala da povećava takse i još više globi narod. Naziv “Bank of England” uzet je upravo da bi se gradjanima ulilo poverenje asocirajući ih na nešto nacionalno, iako je to bila privatna banka.
Imena njenih najvećih deoničara nikada nisu otkrivena, ali se zna da su preuzeli obavezu da uplate 1,4 miliona funti u zlatu i tako kupe svoj udeo. Uplatili su samo tri četvrtine od jednog miliona. Ipak, bez obzira na tu “malu tehničku manjkavost” banka je 1704. počela da prodaje akcije kako bi uvećala početni kapital. Naravno, odmah je počela i da daje novčane pozajmice (znate već kako).

I američki predsednik Vudro Vilson dobio je “pomoć” od bankara. Prvo su mu pomogli da postane predsednik finanisranjem izborne kampanje, onda su mu pokrili jedan veliki finansijski dug, odnosno neku ucenu, iz mladosti.

Tako je 1913. Vilson u Kongresu “proturio” zakon po kome udruženje najvećih privatnih banaka, Federalne rezerve, može da štampa novac bez zlatne podloge odnosno kreira ga iz NIČEGA. Od tada sve do danas, američka vlada mora da pozajmljuje dolare od ove moćne grupe finansijskih mahera i stvara ogroman nacionalni dug. Tako privatna centralna banka (FED) kreira milijardu dolara koje sa kamatom od tri posto daje vladi SAD i stvara nacionalni dug. Ovaj novac vlada distribuira komercijalnim bankama sa kamatom od 5%, koje ga prodaju gradjanima i preduzećima sa kamatom 7 posto ili više. Dakle, svako je u lancu napravio dug sa istom svotom novca (jednom milijardom dolara) kreiranom iz NIČEGA.

To je kao neispravan kalkulator koji ima grešku i, na primer, stalno ukucava broj sedam. I bilo koji broj da se ukuca on se množi sa sedam. Tako kalkulator uvek daje pogrešan rezultat. Dva puta dva postaje 28, tri plus četiri postaje 49, i tako dalje. Ako operator koristi ovakav kalkulator za izradu svojih računa ili za računanje kamate ubrzo će se naći u vrtešci tražeći neki smisao.

Na ovoj finansijskoj vrtešci danas se okreće čitav svet. Pre 50 godina u svetskim funansijkim tokovima bilo oko 5% ovog spekulativnog novca, danas je 97 % kapitala koji cirkuliše spekulativno.
Nacionalni dug je 1996. u Velikoj Britaniji iznosio 380 milijardi funti, od čega je 30 milijardi funti samo kamata. Sa dugovima komercijalnih banaka on danas iznosi preko jedan trilion funti(u Britaniji je to broj sa 18 nula).

SAD, namoćnija i “najbogatija” zemlja, danas ima ukupan dug, preko 40 triliona dolara, nacionalni dug je blizu 9 triliona (američki trilion ima 12 nula).
Japan je druga u svetu najbogatija ekonomija i ima nacionalni dug 3 triliona dolara.
Dugove imaju i sve ostale države u svetu.

I to to je najveća legalna prevara u istoriji čovečnstva.
Tako je jedna grupa lihvara u periodu od tri stotine godina postala ugledna svetska bankarska elita, a danas su praktično gospodari sveta.

Bukvalno, nema države, nema čoveka na planeti, nema kompanije koja njima ne duguje novac. Taj dug je toliki da nikada ne može biti otplaćen! Jer ako bi neka država i htela da dug otplati, morala bi da povuče iz novčanih tokova sav novac i sve hartije od vrednosti. To bi državu dovelo do potpunog sloma.

To je beskonačna igra brojki, zaduživanja i stvaranja vrednosti – koje nema.
Pretvaranje novca u robu koja se tržišno vrednuje i prodaje ne samo da je bankare stvorila bogatim ljudima, već je najveći deo čovečanstva pretvoren u robove. Jer, sa spekulativnim (zamišljenim) novcem bankari su stotinama godina kupovali realna bogatstva: zemlju, naftu, rudnike, ljudski rad. Investirali su u gradnju inftastrukture u brojnim državama sveta, dok su istovremeno širili svoju bankarsku imperiju.
Posledica takvih investicija je da uzamišljeni novac širom sveta isisava prave vrednosti – tudju robu, rad i sirovine.

Naravno, primetili ste i kod nas da se poslednjih godina otvaraju isključivo strane banke.

Čitav svet danas je podeljen na one koji rade i stvaraju istinske vrednosti i one koji te stvorene vrednosti bez rada prisvajaju.
I ma koliko pojedinci i nacionalne ekonomije radili i stvarali, uvek ostaju u dugovima. A bez ekonomske nezavisnosti, nema ni stvarne ljudske slobode.

MODERNO ROBOVLASNIŠTVO
Ovo možda nekome liči na davno ukinuti robovlasnički sistem. Ne, ne samo da liči, već današnje društvo to i jeste. Čitav svet se danas i formalno ustrojava upravo ka takvom sistemu gde će najveći deo čovečanstva raditi i stvarati za malu i odabranu elitu bankara i njihovih izvršnih upravitelja, koji se modernim rečnikom zovu menadžeri. Primetili ste koliko bankari otvaraju škola za internacionalne menadžere i takozvane finansijske eksperte?

Očito, ako je svaki gradjanin na planeti zadužen, ako je svako preduzeće zaduženo, svaka država, gde su onda ovi bankari našli taj novac kojim nas kreditiraju?
Nisu ga našli nigde. Oni su ga izmislili.
“Dajte mi da kontrolišem novčane tokove u nekoj državi, i nije me briga ko pravi zakone” shvatio je odavno Amšel Mejer Rotšild, osnivač dinastije koja već tri veka drži pod kontrolom ekonomiju Velike Britanije i njenih kolonija, od kojih je najveća SAD.

Još 1913. američki kongresmen Čarls Lindberg proročki je upozorio predsednika Vudro Vilsona i Kongres šta će doneti njihova odluka o davanju prava privatnoj banci (FED) da kreira novac: “Kada predsedik potpiše tu odluku, legalozovaće nevidjivu vladu koju čini monetarni moćnici”. Uzalud. Nisu ga poslušali.
Čarls Lindberg

I Tomas Džeferson je shvatio kakva se opasnost sprema Americi: “Verujem da su privatne banke opasnije za našu slobodu nego najjače armije. One su već podigle novčanu aristokratiju koja poništava moć vlade. Ova moć bankarima mora biti oduzeta i vraćena narodu”. Uzalud je govorio.

“Ko god kontroliše količinu novca u bilo kojoj zemlji, aposlutni je gospodar industrije i privrede. Kada shvatimo da je čitav sistem veoma lako kontrolisan, na ovaj ili onaj način, od nekolicine moćnih ljudi na vrhu, nećete biti upozoreni kako periodi inflacije i depresije nastaju”, reči su američkog predsednika Džejmsa Garfilda.

Samo nekoliko nedelja nakon ove izjave na njega je izvršen atentat, 12. jula, 1818.
Predsednici Abraham Linkoln i Džon Kenedi pokušali su da izvrše moneterne reforme kojima bi povratili izdavanje novca u okvire državnih institucija. U ovome su obojica sprečeni na isti način – atentatom. Njihovi naslednici odmah su najavljene reforme obustavili.
I genijalni izumitelj Tomas Edison pimetio je zavisnost države od bankara i to izrazio čistom logikom:
“Ako naša država može da izda dolarsku obveznicu, može da izda i dolarsku menicu. Elementi koji obveznicu čine dobrom, čine dobrom i menicu”. ” …Apsurdno je da naša zemlja može izdati 30 miliona u obveznicama, a ne može 30 miliona u novcu. I jedno i drugo obavezuju na plaćanje, ali jedna popunjava zelenaša, a druga pomaže ljudima”. Uzalud.

CILJ BANKARA JE SVETSKA VLADA
Mogu li vlade država, koje su gradjani na demokratskim izborima birali, da spreče bankare da gospodare našim životima? To se od vlade i očekuje, zar ne? Mogle bi vlade, naravno, kada bi pojedinci koji imaju moć da o nečemu odlučuju bili van kontrole bankara. A videli smo kako su završili oni koji nisu bili pod kontrolom, a kako su radili oni pod kontrolom.

Ali, da bi svaki takav čin nacionalnih vlada predupredili, bankari su shvatili da je važno uništiti sve nacionalne centralne banke, osloboditi države granica, kako bi fiktivni kapital mogao slobodno da cirkuliše, obesmisliti i ukinuti nacionalne vlade i umesto država stvoriti medjunarodne organizacije i multinacionalne korporacije i bankarske institucije. I naravno medjunarodne monete, poput evra. Ključne odluke bi tako donosili političari u medjunarodnim organizacijama kao što su EU, UN, NATO, MMF… koje bi bankari mnogo laše kontolisali.

Dakle, globalizacija , odnosno smanjivanje broja mesta na kojima se donose političke i ekonomske odluke, cilj je Novog Svetskog Poretka. Stožer okupljanja nije SAD kao takozvana “najmoćnija sila”, već internacionalna bankarska elita.

VEŠTINA UMNOŽAVANJA NOVCA
Odakle tolika moć bankarima? Da li su sve to uspeli samo štamapanjem novca? Naravno, da nisu. Specifičan smisao za kreianje novca iz ničega dopunjen je i specifičnim shvatanjem biznisa. Taj specifičan smisao za posao ogledao se u shvtanju da se odredjeni dogadjaji koji mogu uticati na tržišna kretanja mogu preduprediti, ili još bolje veštački i pod kontrolom izazvati. A najbolji posao za bankare je rat i svaka druga krizna situacija, gde se ekonomske vrednosti preko noći menjaju. Zato su se bankari izveštili u četiri najunosnija posla: finansiranje ratova, igra na berzi, kontrola infomacija (medija) i trgovina strateškim sirovinama. Ove veštine i poslove bankari su negovali i razvijali vekovima.

ROTŠILDI PRVI NAPRAVILI OBEVEŠTAJNU MREŽU
Saznanje o tome koja bi dinastija u evropskim državicama i grofovijama mogla imati najjači uticaj, ko bi koga mogao svrgnuti sa vlasti i doći na presto, gde se sprema rat, kome eventualno pomoći novčanom pozajmcicom, gde investirati, sve je to bilo od neprocenjive vrednosti i bankarska porodica Rotšild je marljivO prikupljala takve podatke.

Tako su Rotšildi, pre dve stotine godina, imali svoje trgovačke agente locirane u svim glavnim evropskim centrima trgovine i prestonicama. Bila je to prava obaveštajna mreža koja je prikupljala podatke o mogućima previranjima na dvorovoma.

Amšel Rotšild, osnivač bankarske dinastije

Poruke su izmenjivali preko mreže kurira , a poštanska služba čiji su oni bili vlasnici pretvarala se u pravu špijunsku mrežu.
Njihovi poštanski fijakeri putovali su drumovima, brodovi su išli preko Lamanša. Njihova njuškala u liku sitnih trgovaca i poštara bili su na ulicama, na pijacamama berzi. Nosili su keš novac, obveznice, pisma i vesti. Obratite pažnju na poslednje- vesti. Vesti koje su njihovi glasnici donosili pokretale su berzu. Od tih infomacija zavisila je cena mnogih akcija.
U vreme bitke kod Vaterloa, nije bilo dragocenije vesti nego kakav će ishod biti. Od toga je zavisila budućnost čitavog evropskog kontinenta. Ako bi Napoleon pobedio bio bi neosporiv gospodar na čitavom evropskom tlu. Ako bi izgubio, Engleska bi održavalala balans uticaja u Evropi i mogla bi ga vremenom i proširiti.
Rotšildi su kredit u zlatu dali i jednoj i drugoj strani – i Napoleonu, koga su finansirali i doveli na presto i Velingtonu, da opremi svoju vojsku i sukobi se sa Napoleonovim carstvom.

Od ishoda bitke zavislo je ko će šta dobiti, a ko izgubiti. U igri je bilo veliko bogatstvo.

Berza u Londonu se grozničavo punila toga dana, dok su trgovci i bankari čekali vesti o ishodu bitke. Ako bi Engleska izgubila njene državne obveznice, konsuli, izgubile bi vrednost, dok bi im u slučaju pobede vrednost vrtoglavo porasla.
Natan Rotšild je imao poverenike koji su radili na obe strane linije fronta kako bi sakupili što više informacija o tome kako bitka napreduje. Drugi njegovi agenti imali su zadatak da stoje na raspolaganju i prenesu kratak izveštaj specijalnoj komandi koja je bila locinara u blizini.
Kasnog popodneva, 15. juna 1815. Rotšilodov glasonoša je požurio preko kanala u Englesku. Imao je kod sebe vrhunsku tajnu. Sutradan, u zoru, sreo se sa samim Rotšildom. Natan je kratko analizirao dobijene informacije i odmah se uputio na Londonsku berzu.

Atmosfera na berzi je bila fanatična. Svi su čekali vesti. Rotšild, koga savremenici opisuju kao hladnokrvnog, pronicljivog i izopačenog čoveka, bez trunke emocija, ledenog pogleda, bez duše, stigao je na berzu i stao kraj svog stuba. Bez ikakve emocije čitljive na licu, dao je svojim berzanskim agentima diskretan znak koji su samo oni mogli da rastumače.

Istog trenutka oni su počeli da prodaju engleske konzule. Stotine hiljada dolara vredni konsuli našli su se na berzi i njihova vrednost počela je vrtoglavo da pada. Natan se lagano naginjao na stub gledajući prizor reakcije prisutnih. Prodavao je, prodavao i prodavao engleske državne obveznice. Vrednost konsula je potpuno opala, a medju prisutnima je polako zavladala uskomešanost. Na usnama im se sve češće se čulo: “Rotšild zna”, “Englezi su izgubili kod Vaterloa”, “Rotšild to sigurno zna”.
U trenutku je nastala prava panika i ljudi su jurnuli da se oslobode sada skoro potpuno bezvrednih konzula i da ovaj papirni novac zamene za zlato ili srebro, kako bi povratili makar deo njihove vrednosti.

Nakon nekoliko sati grozničave trgovine jedan konzul se prodavao po ceni od pet centi za dolar. Rotšild je i dalje hladnokrvno stajao pored svog stuba. Sasvim diskretno dao je ponovo znak svojim agentima, ovaj put drugačiji. Istog časa desetine njegovih berzanskih agenata krenule su ka pultu za kupovinu i kupile svaki obezvredjeni konsul budzašto.

Samo nekoliko trenutaka kasnije stigle su poštanske kočije i donele zvanične vesti sa bojišta. Engleska je bila pobednik i novi gospodar Evrope. U sekudi je engleski konsul dobio astronomsku cenu, daleko veću nego što je imao ikada ranije.
Rotšildovo bogatsvo preko noći je uvečano dvadeset puta i on je tada postao glavni kontrolor nad britanskom ekonomijom. Ostao je to, veruje se, i danas.

Iako je Bank of England, 1946. formalno nacionalizovana, to nije značajno promenilo uticaj privatnih bankara na britansku ekonomiju jer se guverner i vlada pitaju samo o tome koliko će novčanica i kovanog novca biti pušteno u opticaj svake godine. Medjutim, keš novac se odavno koristi samo neznatno u ukupnim finansijskim transakcijama. Tako je nacionalizaija centralne banke u Britaniji dala gradjanima samo utisak da je državna ekonmija u rukama države. Većina finansijskih transakcija danas se obavlja samo preko ekrana na komputeru, sa apstraktnim računima i brojkama i, naravno, sa spekulativnim kapitalom. To nema veze sa stvarnom ekonomskom moći društva i pojedinaca.
Šta više, to ne umanjuje kamatu koju vlada treba da plati na ime starih dugova Banci. Pre samo nekoliko godina objavljeno je da je isplaćen dug iz vremena Napoleonovih ratova. Eto, gde ide novac od poreskih obveznika u Britaniji i zašto se veruje da je moć Rotšildovih nesmanjena.

PLATNE KARTICE KAO ORUŽIJE ZA POROBLJAVANJE
Cilj današnjih privatnih internacionalnih bankara je zato da se keš potpuno eliminiše iz upotrebe i da gradjani koriste platne kartice – plastčni novac. I ne samo to. U planu je da sve zemlje članice EU uvedu nove lične karte (biometrijske) koje će pored svih podataka smeštenih u čipu registrovati i podatke o svim računima vlasnika, a bez lične karte i bez platne kartice neće biti moguća ni jedan finansijska transakcija. Zaduženi ljudi neće moći ništa da plaćaju, dok ne izmire dug banci. Tako, stanovnik EU, ako slučajno izgubi ID karticu ili platnu karticu, neće moći da pazari ni hranu. Bukvalno, život svakog čoveka zavisiće od kartica, a karticama će raspolagati bankari. Pogledajte šta piše na vašoj platnoj kartici- ona je vlasništvo banke.
Bankari će tako raspolagati našom ekonomskom moći po sopstvenoj volji. Najteže će biti političkim protivnicima bankara, kada jednog dana odu u samoposlugu i otkriju da im je banka stornirala račun. Ovo moćno oružje medjunarodnih bankara, već je odavno i kod nas postalo sastavni deo života. Mnogi naši gradjani misle da je posedovanje kreditne kartice stvar viskog standarda. Nema sumnje, ono nas zaista približava zapadnom “ropstvu”.

KOME SLUŽI “MEDJUNARODNA ZAJEDNICA”
Da bi se sve ovo sprovodilo u nacionalnim državama, neophodna je politička kontrola nacionalnih elita. Država je mnogo, pa je zato neophodno njihovo ujedinjavanje u sistem koji će imati manje činovnika. Taman onoliko koliko bankari mogu kontrolisati. Zato su izmišljene takozvane “medjunarodne institucije”.
Pogledajmo kako je pronicljivo i vešto upravo jedan Rotšild preko svojih ljudi planirao da vrši kontrolu nad finansijama SAD, koja je bila britanska kolonija skoro 100 godina, a možda to ostala i danas.
U jednom svom izveštaju ovo otkriva pukovnik (samo po nadimku) Edvard Mendel Haus, Rotšildov čovek za uticaj na predsednika SAD-a. Izveštaj je datiran 10.juna 1919. i tek nedavno je otkriven. Da li se danas nešto suštinski promenilo i kuda ide svetska politika, čitaoci će sami lako zaključiti.

Izveštaj je podnet tadašnjem britanskom premijeru Dejvidu Lojdu Džordžu, koji je pre stupanja na tu funkciju bio advokat Svetske Cionističke Organizacije.

Izveštaj iznosi podatke o tome kako napreduju pripreme za mirno vraćanje Amerike kao kolonije u dominion tajne organizacije koja se zove “KRUNA”. Sedište “Krune” je u Londonu, a zamisao “zaverenika” je da preko formiranja Lige Naroda, nakon Prvog svetskog rata, ostvare britansku hegemoniju u čitavom svetu.

Haus tako piše britanskom pemijeru: “Spakovali smo ovaj plan u mirovni ugovor tako da ga svet mora prihvatiti radije nego nastavak rata. Liga je u biti Imperija sa Amerikom kao kolonijom prihvaćenom na isti način kao i ostale naše kolonije”.

Haus dalje analizira mentalitet Amerikanaca, za koje kaže da su “neizlečivo naklonjeni herojstvu i velikim podvizima, te se njima veoma lako može manipulisati”.

Glavni igrač bankarima je Vudro Vilson, koga savetuju ljudi “Krune”.

Haus i Vilson

U Izveštaju se otkriva i da je “Kruna” preuzela kontrolu nad Amerikom još za vreme mandata Teodora Ruzvelta /1901-1909/, kada je bankarska ekipa Rotšild – Morgan već kontrolisala 25% američke ekonomije.

“Mi sada držimo sve američke novine i izolujemo
Amerikance od svakog neameričkog uticaja, kao da su na drugoj planeti. Ovo realizujemo uz pomoć “Asosijeted presa” u drugih naših informativnih agencija”.
Prosto rečeno: kontrolu javnog mnjenja u Americi potpuno su još tada preuzeli bankari. Današnji globalni mediji su svi u njihovom vlasništvu.

Haus dalje navodi kako SAD “igraju spolja kao da su nezavisna država, ali potvrda da rade za nas i da su samo kolonija je što je predsednik Vilson otkazao realizaciju velikog plana o izgradnji američke mornarice, i vodjstvo na okeanu prepustio Britaniji”.

“Nije li naša anglo-američka alijansa postala
dominantna u finansijskom svetu”, hvalisavo primećuje svoj uspeh Haus.

Haus dalje navodi kako su bankari “Krune” finansirali izgradnju japanske ratne flote, one iste koja će nešto kasnije ratovati sa SAD. U izgradnji flote korišćen je čelik iz Engleske.
“Ne pokazuje li to koliko su SAD i dalje zavisne od nas?”
“Novcem koji smo pozajmljivali US vladi za ratne ciljeve, iskoristili smo da kupimo naftna polja u Kaliforniji, Meksiku i Južnoj Americi”.

“Rat nas je učinio gospodarima najvećeg dela svetskih sirovina”.

Dakle, osnivanje Lige naroda je bio plan da se suverenost ove moćne države- kolinije transferiše pod okrilje “Krune”.

Zahvaljujući jakoj opoziji koju su tada u Kongresu činili republikanci, SAD je odbila ovaj “mirovni plan” i osnivanje Lige naroda je propalo. Ipak, zavera bankara je samo privremeno prekinuta.

Bankari su, sada se to pouzdano zna, kasnije finansirali i Hitlera (svaki rat je brat) i izazvali veliku ekonomsku depresiju u SAD. O ljudskim žrtvama i jevrejskom holokaustu ne treba govoriti, jer je to za bankare samo kolateralna štata. Zanimljivo je da su prestrašeni evropski Jevreji iprihvatili nakon rata da se presele u novu državu Izrael, koju su upravo stvorili Rotšildi kupovanjem palestinskog zemljišta. Do tada su to Jevreji odbijali.
Isti bankari uveli su svojim lobiranjem SAD u Drugi svetski rat iako SAD nisu imale nikakav interes kao država da ratuju u Evropi.
Prvobitno zamišljena Liga naroda je ipak zaživela kao oganzacija Ujedinjenih nacija 1945.

Bankari svoju borbu nastavljaju upravo kroz nameru da UN danas reorganizuju tako da bude potpuno pod njihovom kontrolom, a stalni teroristički napad i sejanje straha od terorizma je njihova namera da još jenom pokrenu ratnu mašineriju u svetskim razmerama. Zato su “teroristi” svuda.

Ali, ova igra bankara je danas shvaćena, i svet se polako ujedinjuje u drugi front – antiglobalistički. Nacije, religije i stvarni ekonomski status država u ovoj borbi ljude ne razlikuju. Jer, svi gradjani sveta bore se zapravo protiv dužničkog ropstva- ili samo protiv ropstva.
НА ИНТЕРНЕТУ ЈАГМА ЗА ФИЛМОМ „ДУХ ВРЕМЕНА“ КОЈИ ЈЕ ПОВЕЗАО 11. СЕПТЕМБАР И ГЛОБАЛНУ ФИНАНСИЈСКУ КРИЗУ
Светска завера-превара и пљачка планете
Дејан Лучић
Погледајте сајт Дејана Лучића (website): http://dejanlucic.net

http://www.dejanlucic.net/Lat/hobotnica__rotshild.html

Овај двочасовни филм садржински и по оријентацији сродан је филмовима о америчком 11. септембру Мајкла Мура и Ђулијета Кијезеллл Непознати аутор(или аутори)тврди да је финансијски систем САД гигантска пирамида којом још од 1913. диригују водеће банкарске породице Морган, Рокфелер и Ротшилд, а и клан Бушових. Криза смишљено произведена – као и удар „боинга“ у њујоршке куле близнакиње – да би прави господари света постали још богатији

Некад се говорило: „Баук комунизма/фашизма кружи Европом“. Неки су склони да нешто слично понове поводом филма „Дух времена“ („Зеит геист“) који већ годину дана „кружи“ Интернетом и обара рекорде популарности. Пре свега зато што је предвидео данашњу глобалну економску кризу, па је преведен на готово 20 највећих светских језика, па је ушао у куће десетина милиона породица.
О ауторима овог филма готово ништа се не зна, а још мање – о онима који стоје иза пројекта. Независно од тога, сви који су имали прилике да одгледају овај филм, углавном одмах помисле на „Да Винчијев код“ Дена Брауна и филмове о америчком 11. септембру који су снимили Мајкл Мур и Ђулијето Кијеза. „Зеит геист“ је из те серије, а у доброј мери и није класични филм већ – анимација са читањем текста, са кадровима из ТВ емисија и интервјуа. Али, овај двочасовни филм се чита са пажњом и напетошћу као „Да Винчијев код“.
НН аутор „Духа времена“ прво се дотиче фундаменталних питања религије, а потом се – попут „боинга“ који су ударили у њујоршке куле – близнакиње Светског трговинског центра – обрушава на званичну верзију догађања од 11. септембра. Гледаоцу се одмах ставља до знања да никаквих удара никаквих авиона у зграду Пентагона и на пољима Пенсилваније није било. У крајњем случају, показује се да никаквих трагова срушених и разбијених летилица нема и није било! Камера показује да само неколико сати након „терористичког акта“ у Пенсилванији нема ничег осим рупе у земљи – ни једног-јединог, ни најмањег дела авиона.

АМЕР ЗАМЕЊУЈЕ ДОЛАР!
Иако је „Дух времена“ убачен у Интернет још пре годину дана, светска финансијска криза окренула је према њему готово све рефлекторе. Вероватно зато што у доларском колапсу који почиње многи виде „руку оних који светом управљају иза завесе“. „Дух времена“ оваква размишљања додатно „храни“ и охрабрује. Примера ради, садржи и тврдњу да ће се врло брзо Канада, САД и Мексико објединити по узору на Европску унију. Такође: да ће направити свој нови новац који ће се звати „амер“.
У филму се стога поставља питање: зар ФРС криза није била потребна и зато да би се појава амера учинила тријумфалном?

КО ЈЕ ПИТЕР ЏОЗЕФ?
Као режисер, продуцент и аутор „Духа времена“ једно време је фигурирао извесни Питер Џозеф. Он је свој филм направио 26. јуна 2007. и „убацио“ га у „Гоогле“.
Џозеф је имао и свој сајт, у којем је постојала и рубрика „Разјашњења“. Међутим, током марта 2008. године-све је било затворено. По једној верзији-због оптужби да се „поигравао фактима“ и да их је злоупотребљавао.
Аутор, или аутори, филма наравно не споре да су два „боинга“ ударила у куле – близнакиње у Њујорку, али указују: да нико никада није ничим доказао да су тим авионима заиста управљала шеснаесторица терориста које је означило ФБИ. Тврде, такође, да су шесторица од те шеснаесторице – живи!
Посебно се „разлаже“ теорија да су њујоршке куле морале издржати удар авиона, а чињеница да су се урушиле – као што падају зграде које се минирају изнутра – само потврђује да је неко претходно обавио управо такав посао. Сасвим логично, у „духу времена“ се поставља неизбежно питање: због чега је све то било потребно америчкој администарцији?
Одговор је и прост и мање – више познат: да би Бела кућа и Пентагон себи потпуно развезали руке у борби са „глобалним тероризмом“. Одмах за овим следи друго, озбиљније питање: а зашто је таква борба постала потребна САД?
Пре давања одговора на ово питање, у „Духу времена“ се „баца поглед у прошлост“. Гледаоцу се објашњава да је Америка 1913. године, после тадашње економске кризе, формирала Федерални резервни систем (ФРС). Та криза била је дело најбогатијих банкара Америке који су и ушли у прво руководство ФРС: Моргана, Џона Рокфелера и Едмонда Ротшилда. Стога је тадашњи председник САД Вудро Вилсон, иако је потписао закон о формирању ФРС, у својим мемоарима оставио запис: да је ФРС монополизовала власт у земљи.
„Дух времена“ да су све касније економске и финансијске кризе биле свесно произвођене и дириговане из ФРС зато што је цео амерички финансијски систем, у суштини, финансијска пирамида заснована на том што се једни кредити гасе помоћу узимања нових, па је сам систем принуђен да повремено „испусти пару“. Другим речима: да опљачка сопствено становништво. На тако створеним кризама, тврди се у филму, власници најкрупнијих банкарских кућа, које управљају ФРС, редовно додатно зараде.
Џон Кенеди је, према духу времена, могао бити убијен зато што је био спреман да стане на пут тој „финансијској завери“. А сви ратови у којима су САД учествовале током последњих 100 година (укључујући и рат са „глобалним тероризмом“) нису ништа друго него – начин да крупни банкари зараде још више. У овом контексту се у филму тврди да је Прескот Буш, деда садашњег председника САД, веома добро зарадио на Другом светском рату. И да је, као први човек финансијске групе Јунион банкинг, сарађивао са Хитлером.
Шта ће се догађати даље? Дух времена сугерише: све се усмерава ка формирању светске владе, убацивању свим људима на планети микрочипова под кожу и тоталној контроли над сваким.

ЕЗОТЕРИЈСКА АГЕНДА-ТАЈНИ ПЛАН 01 from SCIO ME NIHIL SCIRE on Vimeo.

ЕЗОТЕРИЈСКА АГЕНДА-ТАЈНИ ПЛАН 02 from SCIO ME NIHIL SCIRE on Vimeo.

1. Hronologija

1913. godine, pre nego sto je donet akt o Federalnim rezervama SAD,
objavljena je knjiga predsednika Vilsona (Woodraw Wilson) “Nova sloboda”
(The New Freedom), u kojoj on objavljuje: “Od kad se bavim politikom
uglavnom sam misljenja drugih ljudi slusao u poverljivim razgovorima.
Neki od najznacajnijih ljudi u SAD, u oblasti trgovine i proizvodnje, se
boje nekog ili neceg. Oni znaju da postoji neka sila, vrlo organizovana,
nevidljiva, kojoj nista ne promice, koja je odlicno povezana i veoma
prodorna, a koju ne smeju glasno da osude.”

1912. – Pukovnik Edvard M. Haus, bliski saradnik predsednika Vudro
Vilsona, objavljuje “Filip Dru: administrator” (Phillip Dru
Administrator) u kome promovise “socijalizam po zamisli Karla Marksa”.

1913. – Stvorene su Federalne rezerve (niti federalne, niti rezerve). To
je isplanirala grupa bankara i politicara, ukljucujuci pukovnika Hausa,
na tajnom sastanku na ostrvu DZekil (Jekyl Island), DZordzija. One su
verovatno najveci duznik na svetu.

30. maj 1919. – Istaknute licnosti Britanije i Amerike osnivaju
Kraljevski institut za medjunarodne poslove (Royal Institute of
International Affairs) u Engleskoj i Institut za medjunarodne poslove
(Institute of International
Affairs) u SAD, na susretu koji je organizovao pukovnik Haus, kome su
prisustvovali razni fabijanski socijalisti ukljucujuci poznatog
ekonomistu DZona Majnarda Kejnsa. Dve godine kasnije, pukovnik Haus
reorganizuje Institut za medjunarodne poslove koji postaje Savet za
medjunarodne odnose (CFR).

15. decembar 1922. – CFR podrzava svetsku vladu u svom casopisu
Inostrani poslovi (Foreign Affairs). Autor, Filip Ker kaze: “Ocigledno
da nece biti ni mira ni napretka za covecanstvo sve dok je zemlja
podeljena na 50 ili 60 nezavisnih drzava ukoliko se ne stvori neki vid
medjunarodnog sistema… Pravi problem je problem svetske vlade.”

1928 – Objavljena je “Otvorena zavera: detaljni plan za svetsku
revoluciju”, H. DZ. Velsa. Nekadasnji fabijanski socijalista, Vels pise:
“Politicke strukture opisane u Otvorenoj zaveri moraju da oslabe,
zasene, prodru u sadasnje vlade, a zatim da ih potpuno zamene…
Otvorena zavera je prirodni naslednik socijalistickih i komunistickih
zelja; ona moze biti uspostavljena u Moskvi pre nego u NJujorku…
Karakter Otvorene zavere ce sada biti jasno opisan… To ce biti svetska
religija.”

1931. – Studentima Lenjinove skole politickih sukoba se predaje: “Jednog
dana pocecemo da sirimo najteatralniji mirovni pokret koji je svet ikada
video. Kapitalisticke zemlje, zaglupljene i nazadne… upasce u zamku
pruzene im mogucnosti za stvaranje novih prijatelja. Nas trenutak ce
doci za trideset godina… Burzoazija mora biti uljuljkana u laznom
osecaju sigurnosti.”

1932. – Objavljene su nove knjige koje zagovaraju Novi svetski poredak:
“Ka sovjetskoj Americi” Vilijema Z. Fostera (Toward Soviet America,
William Z. Foster). Foster, vodja komunisticke partije SAD, napominje da
ce Drzavno ministarstvo obrazovanja biti jedan od nacina da se razvije
novo socijalisticko drustvo u SAD.

“Novi svetski poredak” F. S. Marvina (The New World Order, F. S.
Marvin), opisuje Ligu naroda kao prvi pokusaj ka Novom svetskom poretku.
Marvin kaze: “Nacija se mora podrediti zahtevima covecanstva u celini”.

Objavljena je knjiga “Smeju li skole da grade novi drustveni poredak?”
(Dare the School Build a New Social Order?). Autor DZordz Kaunts ,
nastavnik,
tvrdi: “… ucitelji treba da streme ka moci i zatim da sto bolje
iskoriste svoj polozaj” da bi ” uticali na drustvene stavove, ideale i
ponasanje dolazecih generacija… Razvoj nauke i tehnologije nas je uveo
u novo doba u kome nezainteresovanost mora biti zamenjena znanjem,
takmicenje saradnjom, vera u Boga pazljivim planiranjem, a privatni
kapitalizam nekom vrstom socijalne ekonomije”.

1933. – Objavljen je prvi “Humanisticki manifest”. Jedan od autora, DZon
Djui, poznati filozof i profesor, poziva na sjedinjavanje svih religija
i “ekonomski poredak zasnovan na socijalizmu i saradnji”. Drugi autor C.
F. Poter je rekao 1930: “Obrazovanje je najjaci saveznik humanizma i
svaka americka drzavna skola je skola humanizma. Sta moze da ucini
nedeljna skola u crkvi, koja se odrzava jednom nedeljno i posecuju je
samo neka deca, da obuzda plimu petodnevne skole zasnovane na
humanizmu?”

1933. – Objavljena je knjiga “Oblik stvari koje ce doci” (The Shape of
Things to Come) H. DZ. Velsa. Vels predvidja drugi svetski rat oko
1940., zapocet nemacko-poljskim sukobom. Posle 1945. doci ce do opadanja
javne bezbednosti u podrucjima “inficiranim kriminalom”. Plan “moderne
svetske drzave” ce uspeti iz treceg pokusaja (oko 1980.), nakon nekog
dogadjaja u Basri, Irak. Knjiga takodje tvrdi: “Iako je svetska vlada
nastajala javno u toku nekoliko godina, iako su je se mnogi strasno
plasili i govorili protiv nje, ona nigde nije naisla na organizovan
otpor.”

1934. – Objavljena je knjiga “Stvaranje javne hijerarhije” Alis A. Bejli
(The Externalization of the Hierarchy, Alice A. Bailey). Bejli je
okultista ciji radovi su usmereni od njenog duhovnog vodje, tibetskog
vladara [duha] DZual Kula. Bejli koristi frazu “svetlosne tacke” u vezi
sa “novom grupom koja opsluzuje svet” i tvrdi da 1934. oznacava pocetak
“organizovanja muskaraca i zena… u grupni rad novog poretka… sa
napretkom koji definise sluzba… svet Bratstva… sile Svetlosti… i
da novi svetski poredak mora da nastane osvajanjem svih kultura i
civilizacija.” Knjigu je objavio Lucis Trust, koji je osnovan u NJujorku
kao Lucifer Publishing Company. Lucis trust je jedna od nevladinih
organizacija (NGO) Ujedinjenih Nacija i imala je znacajnu ulogu na
poslednjim samitima UN-a. Nekadasnji zamenik generalnog sekretara UN,
Robert Meler, tvrdio je da je za stvaranje svog dela “Osnovnog svetskog
nastavnog plana” (World Core
Curriculum) kao osnovu koristio ucenja DZual Kula citajuci radove Alis
Bejli.

1932. – Objavljen je “Mirovni plan” Margaret Senger, osnivaca americke
lige za kontrolu radjanja. Ona poziva na prinudnu sterilizaciju,
obaveznu segregaciju i rehabilitacione koncentracione logore za
“degenerisanu stoku” u koju ubraja crnce, Hispanose, americke Indijance
i katolike.

28. oktobra 1939. DZon Foster Dalas, kasnije drzavni sekretar SAD, u
svom obracanju predlaze da Amerika povede ostale ka novom poretku
polu-suverenih drzava koje ce pripadati jednoj ligi ili federaciji.

1939. – H. DZ. Vels u “Novom svetskom poretku” predlaze “zajednicku
drzavu za ceo svet” ili “novi poredak sveta” koji se sastoji od
“socijalistickih demokratija”. On se zalaze za “sluzbu obaveznu za sve”
i tvrdi da je “nacionalisticki individualizam… svetska bolest”. U tom
stilu on kaze: “Vidljiva potreba za nekom zajednickom svetskom kontrolom
radi eliminisanja ratova i slabije prihvacena potreba za zajednickom
kontrolom ekonomskog i bioloskog zivota covecanstva su aspekti jednog
istog procesa.” On predlaze da se novi poredak ostvari kroz “univerzalni
zakon i propagandu (ili obrazovanje)”.

1940. – Karnedzijeva zaduzbina za medjunarodni mir (Carnegie Endowment
for International Peace) je objavila “Novi svetski poredak” koji sadrzi
izabranu listu referenci za regionalne i jednu svetsku federaciju,
ukljucujuci i posebne planove za uredjenje sveta posle rata.

12. decembar 1940. – DZon Aleksander poziva na stvaranje svetske
federacije u clanku “Novi svetski poredak” objavljenom u Kongresnim
zapisima.

1942. – Levicarski Institut za pacificke odnose (Institute of Pacific
Relations) objavljuje “Svet posle rata”, P. Korbeta : “Svetska vlada je
krajnji cilj… Mora se prihvatiti da zakon medju drzavama ima prednost
nad drzavnim zakonima… Proces mora biti potpomognut brisanjem
nacionalistickih tekstova koji se nalaze u skolskim knjigama i
stavljanjem na njihovo mesto tekstova koji objasnjavaju prednosti
svrsishodnijih asocijacija.”

28. jun 1945. – Predsednik Truman podrzava svetsku vladu u svom govoru:
“Bice isto tako lako da se drzave ujedine u jednu svetsku republiku kao
sto je nama lako da budemo u republici Sjedinjenih Drzava.”

24. oktobar 1945. – Stupa na snagu Povelja Ujedinjenih Nacija. Istog
dana senator Glen Tejlor predlaze rezoluciju 183 Senata SAD, u kojoj se
zalaze za stvaranje svetske republike i medjunarodnih policijskih snaga.

1946. – Alger His je izabran za predsednika Karnedzijeve zaduzbine za
svetski mir. Na toj funkciji ostaje do 1949. Pocetkom 1950. on je
optuzen za lazno svedocenje i osudjen na zatvor posle senzacionalnog
sudjenja i saslusanja pred Kongresom u kom Viteker Cambers, bivsi
urednik Tajma, svedoci da je His sa njim bio clan Komunisticke partije.

1946. – Objavljena je knjiga “Ucitelj i svetska vlast” DZoj Elmer
Morgana (The Teacher and World Government, Joy Elmer Morgan), bivseg
urednika Nacionalnog udruzenja za obrazovanje (National Education
Association – NEA). On kaze: “U borbi za uspostavljanjem odgovarajuce
svetske vlade, ucitelj… moze mnogo da ucini da pripremi srca i umove
dece za globalno razumevanje i saradnju… U samom srcu svih agencija
koje ce obezbediti dolazak svetske vlade mora stajati skola, ucitelj i
organizovano skolstvo.”

1947. – Americko obrazovno udruzenje (American Education Fellowship) ,
prethodno Progresivna obrazovna asocijacija (Progressive Education
Association), koju je stvorio DZon Djui, poziva na: “…uspostavljanje
istinskog svetskog poretka, poretka u kome ce nacionalni suverenitet
biti podredjen svetskoj vlasti…”

Oktobar 1947. – Vilijem Kar, zamenik sekretara NEA, pise u NEA zurnalu
da ucitelji treba da: “predaju o raznim predlozima koji imaju za cilj
jacanje Ujedinjenih Nacija i uspostavljanje gradjanstva sveta i svetske
vlade.”

1948. – “Valden II”, koga je napisao bihejvioralni psiholog B. F.
Skiner, predlaze “savrseno drustvo ili novi i savrseniji poredak” u kome
bi decu podizala drzava a ne roditelji, tako sto bi deca od rodjenja
ucila da se ponasaju samo na pozeljan nacin i imala bi samo pozeljne
karakterne osobine. Skinerove ideje su kasnije siroko prihvacene, od
’60-ih do ’80-ih godina, kada su strucnjaci za obrazovanje razvili
“Pojasnjavanje vrednosti” i “Obrazovanje bazirano na rezultatima”.

Jul 1948. – Ser Harold Batler u listu CFR-a, “Inostrani poslovi”, vidi
kako novi svetski poredak dobija oblik: “Do kog stepena se zivot drzava,
koje su vekovima smatrale da su jedinstvene i razlicite od drugih, moze
spojiti sa zivotom drugih drzava? Koliko su drzave spremne da zrtvuju
deo svog suvereniteta, bez cega inace ne bi bilo efikasne ekonomske i
politicke unije?… Novi svet nastaje iz pretezno nejasnih okolnosti…
i mozda ukazuje na put ka novom poretku… koji ce biti stvarni pocetak
Ujedinjenih Nacija, nikad vise ugrozenih ludacima, vec naprotiv koje ce
vezivati zajednicka vera.”

1948. – Ser DZulian Haksli, predsednik UNESCO-a i fabijanski
socijalista, poziva na radikalnu politiku eugenike u delu “UNESCO:
njegova namena i njegova filozofija” (UNESCO: Its Purpose and Its
Philosophy). On kaze: “Iako je tacno da ce bilo kakva radikalna
eugenicka politika kontrolisanog radjanja jos godinama biti politicki i
psiholoski nemoguca, od velike je vaznosti za UNESCO da uvidi da je
problem eugenike najpazljivije proucen i da je javno mnenje o tome
dovoljno informisano da stvari koje su sada neprihvatljive ipak postanu
prihvatljive.”

1948. – Strucnjaci za obrazovanje iz SAD objavili su prvu verziju
“Svetskog ustava” u kome se zalazu za regionalnu federaciju u cilju
stvaranja svetske federacije ili svetske vlade, tako sto bi Engleska
postala clan Evropske federacije. Ovaj ustav daje za pravo “svetskom
savetu” zajedno sa “komitetom cuvara” da sprovodi svetski zakon.
Takodje, on sadrzi i “Uvodni deo” koji poziva sve drzave da predaju
svoje oruzje svetskoj vladi, i daje za pravo ovoj “Svetskoj federalnoj
republici” da preuzima privatnu imovinu za svoje potrebe.

9. februar 1950. – Potkomitet Senata za medjunarodne odnose predlaze
neobavezujucu Rezoluciju br. 66, koja pocinje recima: “U cilju
postizanja sveopsteg mira i pravde, sadasnja Povelja UN treba da se
promeni da bi obezbedila stvaranje istinske svetske vlade.”

Ovu rezoluciju je prvi put predlozio senator Glen Tejlor, u Senatu, 13.
septembra 1949. godine. Senator Aleksandar Vajli ju je nazvao “krajnjim
ciljem kome se treba najiskrenije nadati” i dodao, “razumeo sam da je
vas predlog ili da se promene Ujedinjene Nacije, ili da se promeni ili
stvori svetski poredak nekom drugom konvencijom”. Senator Tejlor je
kasnije rekao: “Moracemo znacajno da zrtvujemo nas suverenitet u korist
svetske organizacije, da bi ona mogla da skuplja porez koji joj pripada
i kojim bi se izdrzavala.”

12. april 1952. – DZon Foster Dalas, kasnije drzavni sekretar SAD, u
govoru pred americkim udruzenjem javnih tuzilaca u Luisvilu, drzavi
Kentaki, kaze da “zakoni o medjudrzavnim, bilateralnim i multilateralnim
ugovorima imaju prednost nad Ustavom”. On dodaje da medjudrzavni ugovori
ne treba da budu u nadleznosti Kongresa, vec iskljucivo predsednika. Oni
mogu da prenesu nadleznosti drzava (koje cine SAD) na federalnu vladu
ili na neko medjunarodno telo, a mogu i da ospore prava koja
Amerikancima garantuje Ustav. Senatski amandman koji je predlozio
senator DZon Briker, obezbedio bi da nijedan medjudrzavni (bilateralni
ili multilateralni ugovor) ne moze da se stavi iznad Ustava, ali nije
prosao jer je za njegovo izglasavanje falio jedan glas.

1954. – Holandski princ Bernard osniva Bilderberg grupu, sastavljenu od
medjunarodnih bankara i politicara, koja se tajno sastaje jednom
godisnje.

1958. – Objavljena je knjiga “Svetski mir kroz svetski zakon”, u kojoj
se autori Grenvil Klark i Luis Son zalazu da UN postanu izvrsna svetska
vlast, da se preko njih izvrsi razoruzanje celog sveta i da preuzmu
ulogu svetskog policajca i zakonodavca.

1959. – Savet za medjunarodne odnose (CFR) poziva na stvaranje novog
medjunarodnog poretka. “Studija br. 7″ od 25. novembra kaze: “…novi
medjunarodni poredak mora da odgovori na teznje celog sveta za mirom,
drustvenim i ekonomskim promenama… medjunarodni poredak… koji bi
ukljucivao i zemlje koje sebe smatraju socijalistickim.”

1959. – Proglasen je svetski Ustav i osnovan savez skupstina koji
kasnije razvija “Opis svetske vlade na osnovu Ustava svetske
federacije”.

1959. – Objavljena je knjiga “Izazov za spoljnu politiku SAD sredinom
dvadesetog veka” (The Mid-Century Challenge to U.S. Foreign Policy), uz
pomoc Fonda brace Rokfeler. Ona objasnjava da SAD: “Ne mogu izbeci, i u
stvari treba rado da prihvate… istorijski zadatak koji im je
postavljen. To je zadatak da se pomogne u oblikovanju novog svetskog
poretka u svim sferema – duhovnoj, ekonomskoj, politickoj, drustvenoj.”

9. septembar 1960. – Predsednik Ajzenhauer potpisuje senatsku rezoluciju
br. 170 koja promovise ideju federalne atlantske unije. Elmo Roper,
istrazivac javnog mnenja i blagajnik Komiteta atlantske unije, kasnije
odrzava govor pod naslovom “Cilj je vlada celog sveta” (The Goal Is
Government of All the
World) u kome kaze: “Postaje jasno da prvi korak ka svetskoj vladi ne
moze biti zavrsen sve dok ne uznapredujemo na cetiri fronta: ekonomskom,
vojnom, politickom i drustvenom.”

1961. – Drzavni sekretarijat SAD stvara plan razoruzanja svih svih
drzava i naoruzavanja UN. Dokument br. 7277 nosi naslov “Od rata ka
slobodi: program SAD za sveobuhvatno i kompletno razoruzanje u
miroljubivom svetu” (Freedom From War: The U.S. Program for General and
Complete Disarmament in a Peacefull World). On opisuje trokoracni plan
razoruzanja svih drzava i naoruzavanja snaga UN pri cemu u poslednjem
koraku “nijedna drzava ne bi imala dovoljnu vojnu moc da se suprotstavi
sve jacim mirovnim snagama UN”.

1962. – Novi pozivi na stvaranje svetske federacije. U studiji “Svet pod
sustinskom kontrolom Ujedinjenih Nacija”, Linkoln Blumfild, clan CFR-a
kaze: “… ako razvoj komunistickih zemalja dozivi znacajan pad, Zapad
bi mogao da izgubi motiv za stvaranje svetske vlade.”

Objavljena je knjiga “Buducnost federalizma” Nelsona Rokfelera.
Nekadasnji guverner drzave NJujork tvrdi da sadasnji dogadjaji snazno
zahtevaju “novi svetski poredak”, jer se stari rusi “a novi i slobodni
poredak se radja kroz borbu”. Rokfeler takodje kaze da postoji:
“groznica nacionalizma… [ali] nacionalna drzava postaje sve
nesposobnija da obavlja svoje politicke zadatke u medjunarodnim
odnosima… Ovo su neki od razloga koji nas teraju da svim snagama
vodimo ka istinskoj izgradnji novog svetskog poretka… [uz] dobrovoljno
sluzenje… i nasu cvrstu veru u bratstvo celog covecanstva… Mozda i
pre nego sto budemo shvatili… izrasce osnove za federalnu strukturu
slobodnog sveta.”

1963. – DZ. Vilijam Fulbrajt, predsedavajuci senatskog Komiteta za
medjunarodne odnose, govori na simpozijumu koji sponzorise Fond za
republiku, levicarski projekat Fordove fondacije: “Vladu ce ubuduce
birati elite… vlada koju biraju obicni ljudi je moguca, ali vrlo malo
verovatna.”

1964. – Objavljena je “Taksonomija obrazovnih ciljeva, prirucnik II”.
Autor Bendzamin Blum tvrdi: “Veliki deo onoga sto zovemo “dobro
predavanje” je uciteljeva sposobnost da podstakne emocije izazivajuci
ucenike da preispitaju svoja ubedjenja.” Njegov metod – obrazovanje
zasnovano na rezultatima (OBE), je prvo pokusan u skolama u Cikagu.
Nakon pet godina, rezultati na testovima cikaskih ucenika su bili ocajni
sto je razbesnelo roditelje. OBE je ostavljao pravu pustos gde god je
pokusan, pod bilo kojim imenom. Istovremeno, on je postao kljucni za
globaliste u cilju izmene obrazovnog sistema koji ubuduce treba da
promovise promene osnovnih stavova medju ucenicima.

1964. – Objavljena je knjiga “Vizije poretka” Ricarda Vivera. On
opisuje: “napredne ucitelje kao “tajno revolucionarno drustvo” ukljuceno
u “sistematican pokusaj da se podriju drustvene tradicije i stavovi”.”

1967. – Ricard Nikson doziva novi svetski poredak. U tekstu “Azija posle
Vijetnama”, u oktobarskom broju Inostranih poslova, Nikson pise o
prirodnoj teznji drzava da razviju regionalnu saradnju u cilju razvoja i
da to vodi ka stvaranju “novog svetskog poretka”.

1968. – Džoj Elmer Morgan, bivsi urednik NEA zurnala objavljuje knjigu
“Prirucnik za americke gradjane” u kojoj kaze: “Nastajanje Ujedinjenih
Nacija i hitna potreba da se one preobraze u mnogo sveobuhvatniji oblik
svetske vlasti, zahteva od gradjana SAD da ucine sve sto mogu u okviru
svojih gradjanskih duznosti koje se prosiruju na aktivno ucesce u
svetskim problemima, cime Amerikanci postaju gradjani sveta.”

26. jul 1968. – Nelson Rokfeler daje podrsku novom svetskom poretku. U
jednom izvestaju Asosijejted Presa, Rokfeler izjavljuje da ce “kao
predsednik raditi na stvaranju medjunarodnog novog svetskog poretka”.

Lobanja i Kosti ( Skulls and Bones)

April 2000. je u bioskopima obeležila premijera filma “The Skulls” (lobanje). Solidna reklama je prethodila njegovom pojavljivanju. Uvod filma donosi tekst:

“Tajna društva su plod tradicije na elitnim američkim univerzitetima. Ova udruženja postoje već skoro 200 godina i predstavljala su oduvek izvor za buduće predsednike, senatore i vlasnike korporacija. Svake godine, manje od 1% najbogatijih i najuspešnijih studenata postaju članovi ovih ekskluzivnih društava čime im se garantuje uspeh u budućnosti i pomoć ostalih članova. Jednom član, zauvijek član…”Sat i po filmske priče predstavlja triler sa temama o moći, ubistvima i ljubavima…Scenario za film je napisao John Pogue koji je imao iskustvo iz prve ruke, dok je i sam studirao na Yale University.

Nakon filma reakcije vodećih kritičara iz petnaestak američkih novina je da je reč o “kontradiktornom, absurdnom filmu, nepreporučljivom za gledanje mladima, lošoj priči itd…”

Šta je to toliko nažuljilo američki medijski establišment?

Mada se to u filmu nigde konkretno ne pominje, očito je da je elitistička organizacija “The Skulls” asocijacija na “The Skull and Bones Society” sa Yale Universiteta. Slične postoje i na: Princeton, Cornell, Penn, Brown, Harvardu itd. Iz “The Skull and Bones Society” se regrutuju kadrovi za tri dalja elitistička udruženja: Bilderberg, CFR (Council on Foreign Relations) i Trilateral Commission, o kojima smo govorili ranije i pritom istakli da su svi američki predsednici u ovom stoleću, osim jednoga, imali članstvo u ovim udruženjima. Nadalje, kadrovi sa Yalea, su: Bush Stariji., Busch mladji I jegov deda, Rockefeller, Luce (“Time”), Stanley (“Morgan Stanley), Davison (“Morgan Guaranty Trust”), Gates (“Union Pacific”, “Boeing”), Davenport (“Fortune Magazine”)…

Prema tradiciji, poslednju godinu na Yaleu, selektira se petnaest i svake godine, samo petnaest novih članova. To daje broj od 2.500 članova u zadnjih 150 godina. Danas ih je oko 500 živih. Godišnji sastanci su u njihovom zamku na Deer Islandu na St. Lawrence River.

Udruženje je osnovao general William Huntington 1833. sa Alphonso Taftom (koji je, opet, 1876. postao ministar rata). Taftov sin William Howard Taft je bio jedini američki predsednik koji je imao i funkciju predsednika Vrhovnog suda.

Američki red “Lobanja i kostiju” je proizašao iz istoimenog nemačkog tajnog društva kao “Chapter 322″ koji broj stoji na njihovom simbolu. I tu dolazimo do Iluminata, istih onih koji su u XVII i XVIII veku vladali Evropom i za koje se tvrdi da su iza današnjeg “Novog svetskog poretka”.

Pogledajte pažljivo u oči lobanje – Šta vidite ? Naravno, piramidu moći !

“Izabrani” diplomci na univerzitetu Yale – generacija 1948 godine pred polaganje zakletve na prijemu u tajno udruženje “Lobanja i Kosti”. Budući predsednik Buš stariji stoji na slici prvi s leva u sivom odelu. Najstariji diplomac drži ruke na stolu na kome se nalazi indijansko ćebe od konjske dlake, lobanja i butna kost čuvenog indijanskog poglavice Džeronima. Na crnom pokrivaču stola je simbol udruženja – Lobanja i kosti.

Inače bronzani kip Nathan Halea, diplomca Yalea (prije više od 200 godina) i člana “The Skulls and Bones” nalazi se u okviru kampusa Yalea. Kopija kipa se nalazi i ispred sedišta CIA-e u Langley, Virginia. I, na kraju , druga kopija se nalazi ispred Philips Academy u Andoveru, Massachusetts. U tu je skolu, koje li “slučajnosti”, išao George Bush stariji pre svojih studija na Yelu, kao i njegov sin Bush mladji.

Doskorašnji američki predsednik, George W. Bush mladji , jedva prolazni student sa ocenom “C” je takodje pohađao Yale. Tamo je studirao i njegov protivkandidat na izborima 2004. demokratski senator John Kerry. I obojica su bili članovi društva “Lobanja i kosti”.

U toj se zemlji ništa ne dešava slučajno, barem kada su elite u pitanju, setite se “trke dva konja jednog vlasnika”.

A ako se ipak dogodi nešto nepredviđeno, kao recimo izbor katolika za američkog predsednika (Kenedi) , onda se nađe dovoljno moćna koalicija da tu “grešku ispravi”. Rodney Stich u svojoj knjizi “Defrauding America” daje detalje tajnog snimanja razgovora Edgara Hoovera koji je četiri decenije bio šef FBI-a. Na snimku su glasovi Nelsona Rockfellera, Allena Dullesa , bivšeg ministra spoljnih poslova SAD, Lyndona Johnsona budućeg predsednika, mladog obaveštajca u CIA-a i biznismena George Bush-a starijeg i Edgara Huvera. Godina 1963. a tema : Atentat na Kenedija.

Drugi snimak , iz knjige Nixonovog šefa osoblja H. Haldemana, “The Ends of Power” o aferi Watergate donosi novu potvrdu; Nixon traži da se zaustavi dalje istraživanje FBI-a u aferi Watergate, jer bi to moglo otkriti njihovu umešanost u “onu stvar sa Zalivom svinja” na Kubi.
Energetski plan američke vlade za početak XXI veka govori i o novim izvorima energije, očuvanju i štednji postojećih… Ali, ono što je stvarno sadržano u Planu su dalja eksploatacija naftnih i gasnih izvora. Vetar u leđa najmoćnijim naftnim korporacijama sveta. Ima li to veze sa namerama SAD da napadnu Iran i “spreče razvoj nuklearnog programa” . Naravno već poznata priča o naftnim bogatstvima Irana.

I zato tek podsećanja radi pogledajmo za čas simbole najvećih naftnih kompanija :

- Chevron – ako se posmatra njihov logo tro-dimenzionalno, zapaža se kutija na vrhu druge kutije. U tajnom jeziku simbola to znači, “kontrola nad svim što je tačno i netačno, pozitivno i negativno”. Drugim rečima “mi kontrolišemo sve”.

- Exxon – Francuska srednjevjekovna masonska loža “House of Lorraine” imala je na svojoj odeći i štitovima logo duplog položenog krsta. Iz tih vremena potiče izraz “Double cross”, inače u žargonu “dupli pas” odnosno prevariti nekoga, manipulisati sa nekim. Taj dupli krst se nalazi u logu najveće svetske naftne kompanije. Uzgred, ko je iza Exxona ? Hmm, opet Rockefeller.

- Texaco – ima Pentagram u krugu (Suncu).

- ARCO – logo posmatran tro-dimenzionalno jasno pokazuje piramidu

- AMOCO – plamena baklja u logu, simbol vatre i sunca .

Reči i simboli veoma utiču na ljudsku podsvest i našu psihu, a da toga nismo ni svesni. Ali, simbolizam ne mora biti uvek negativan. To je jednostavno oblik komunikacije i brzog prenošenja znanja – informacije na mase. A znanje je po pravilu neutralno, ni dobro ni loše.
Problem je medjutim u tome što upotreba znanja, može biti pozitivna ili negativna. I konačno pitanje, šta ako su elite ovladale nekim kosmičkim znanjima, možda zaboravljenim pa ponovo otkrivenim ili su im ta znanja preneli naši gosti iz svemira ? Da ponovimo osnovnu dilemu : Zašto razvoj tehnologije ide u poslednjih pedesetak godina neverovatnom brzinom, dok mogućnost percepcije novih znanja i tehnologija prosecnog čoveka zaostaje, skoro stagnira ? Ili mozda napreduje samo kod izabranih .

Istražujte malo i sami ! Pogledajte novine, pogledajte časopise, pogledajte pažljivo oko sebe, koje to firme, banke i kompanije imaju simbol piramide u svom znaku na njemu ili na memorandumu. Rezultat će biti zanimljiv : najveće i najuspešnije firme kod nas, vole više piramidu od četiri srpska ocila, zastave, opanka ili nekog drugog srpskog simbola.
Komitet 300

KOMITET 300 je vrhovno tajno društvo, sastavljeno od nedodirljivog vladajućeg sloja, koji uključuje englesku kraljicu, holandsku kraljicu, dansku kraljicu i ostale evropske kraljevske porodice. Na samrti engleske kraljice Viktorije, matrijarha venecijanske porodice crne aristokratije, te aristokrate su odlučile da se pripadnici svetske aristokratije, radi sticanja vlasti u celom svetu, “moraju udružiti” sa nearistokratskim, ali neverovatno moćnim ljudima iz poslovnog sveta, na svetskom nivou, pa su tako vrata za sticanje vrhunske moći otvorena i, kako to engleska kraljica voli da kaže, “pučanstvu”.

DOK sam radio kao profesionalni oficir tajne službe često sam imao pristup poverljivim dokumentima, ali sam tokom službe u Angoli i zapadnoj Africi, gde sam bio zadužen za politička istraživanja, imao priliku da vidim niz poverljivih dokumenata sa neuobičajeno očiglednim sadržajem. Ljut i ogorčen onim što sam tamo video, krenuo sam na put s kojeg od tada nisam skretao, s namerom da otkrijem koja je to sila koja kontroliše britansku i američku vladu, te njima upravlja.
Tako započinje svoju knjigu “Komitet 300″ dr Džon Kolman, svojevremeno američki obaveštajac, izdanje koje će naići na izuzetno interesovanje široke čitalačke publike ne samo na zapadu. Ova knjiga dr Džona Kolmana upravo se, u izdanju “Narodne knjige”, pojavila u našim knjižarama, a “Novosti” će u feljtonu koji započinjemo danas, objaviti najinteresantnije delove.
Dana 30. aprila 1981. napisao sam članak u kojem sam otkrio postojanje Rimskog kluba i identifikovao ga kao subverzivno telo Komiteta 300. Bilo je to prvo javno pominjanje ove organizacije u SAD. Mnoga predviđanja iz mog članka iz 1981. već su se obistinila, poput činjenice da je Felipe Gonzales postao predsednik španske vlade, a Miteran vraćen na vlast u Francuskoj, poput pada Žiskara d’Estena i Helmuta Šmita, povratka na vlast švedskog plemića i člana Komiteta 300 Ulofa Palmea…
VAŽNOST Ulofa Palmea leži u tome što ga je Rimski klub iskoristio za isporučivanje tehnologije Sovjetskom Savezu koja je po zakonima SAD zabranjena za izvoz i u tome što je njegova svetska mreža komunikacija poslužila za uvežbavanje i medijsko isticanje lažne iranske krize s taocima. Dok je često putovao od Vašingtona do Teherana i nazad, radio je na podrivanju integriteta SAD i lažnu krizu nastalu zbog neljudskog odnosa prema iračkim taocima stavio u ruke institucije zvane Komitet 300, čitaj: Međunarodnog suda pravde u Hagu, u Holandiji.
U obaveštajnim krugovima ljudi uče da se nešto može najbolje sakriti tako što to što želiš da sakriješ staviš svima pred oči. Evo jednog primera: kada je 1938. godine Nemačka želela da sakrije svoj novi borbeni avion “meseršmit”, izložila ga je na tadašnjoj Pariskoj izložbi. Dok su tajni agenti i špijuni tražili podatke po rupama u stablima i iza klimavih cigala u zidovima, informacija koju su tražili cerila im se pravo u lice.
PARALELNA tajna vlada visokog sloja ne deluje iz vlažnih podruma i tajnih podzemnih prostorija. Ona sebe stavlja u prvi plan, u Belu kuću, u Kongres, u Dauning strit broj 10. i u Britanski parlament. Slična je onim čudnim i naizgled zastrašujućim filmovima sa nemanima, u kojima se pojavljuje izobličeno čudovište s dugom kosom i opasnim zubima. Prave “nemani” nose poslovna odela i u svojim limuzinama odlaze na Kapitol hil.
Ti ljudi su svima pred očima. Ti ljudi su sluge svetske vlade – novog svetskog poretka. Poput silovatelja koji se zaustavlja da bi žrtvi ponudio prijateljsku vožnju, oni ne izgledaju kao nemani, a upravo su to. Ovo se odnosi na sve nivoe vlasti. Predsednik Buš (stariji – prim. ur.) ne izgleda kao pokorni sluga paralelne vlade gornjeg sloja, ali ne dajte se zavarati.
Na trenutak se zaustavite i podsetite na to da je predsednik Buš naredio brutalni pokolj 150.000 iračkih vojnika koji su se vraćali u Irak u konvoju vojnih kamiona sa belim zastavama, a na osnovu Ženevske konvencije o obustavi vatre i povlačenju. Zamislite užas iračkih vojnika kada su ih, uprkos tome što su mahali belim zastavama, pokosili američki bombarderi. Na jednom drugom delu ratišta, 12.000 iračkih vojnika je živo zakopano u sopstvenim rovovima. Nije li to monstruozan čin u najdubljem smislu te reči? Od koga je predsednik Buš dobio naređenje da postupi na tako monstruozan način? Dobio ga je od Kraljevskog instituta za međunarodne poslove, koji je, opet, dobio nalog od Komiteta 300, pozantog i pod nazivom “Olimpijci”.

Svima je poznato da su najpoznatije zemlje u kojima se proizvodi droga, Indija, Kina, Kolumbija, Afganistan, no pored ovih “tradicionalnih” proizvođača tu su sada i Pakistan, Iran, Tajland, Liban, Peru, Turska, i Bolivija.
Kolumbija je najveći prerađivač i distributer droge, uglavnom kokaina, za tržište Severne Amerike. Trgovina heroinom se finansira preko banaka kao što su:

British Bank Of The Middle East
National And Westminster Band
Royal Bank of Canada

U pojedinim zemljama, trgovina drogom je dostigla takav nivo da je pretila suverenitetu zemlje, pa su predsednici vlada i država, koji su odbili saradnju sa Komitetom 300, bili uklonjeni. To je slučaj sa pakistanskim predsednikom Ali Butom i italijanskim premijerom Aldo Morom.
Jedna od bitnih tačaka, na putu unošea heroina u Evropu, je Monako. Porodica Grimaldi je vekovima umešana u trgovinu drogom. Princ Renije, član Komiteta 300 imao je vrlo bitne i precizne zadatke u ovom biznisu. Međutim, u jednom trenutku je napravio grešku time što je veći deo prihoda zadržao za sebe, pa je usledila kazna u vidu likvidacije njegove supruge, princeze Grejs. Nalog za njeno ubistvo stigao je od samog Komiteta, preko masonske lože P2.
Kokain je neprikosnovena droga u Južnoj Americi. Njen uspon i razvoj datiraju iz tridesetih godina prošlog veka, kada je britanski kapital naglo krenuo u osvajanje ovog kontinenta. Procena je da je investicija bila veća od jednog triliona funti.
U jednom trenutku, najveći izvozni artikal sa Jamajke je bila “gandža”, čiji izvoz u Ameriku se održao i do danas, uz pomoć trgovinskog pakta poznatog kao “Inicijativa karipskog basena”, čiji idejni tvorci su Dejvid Rokfeler i Henri Kisindžer. Ova dvojca su postigli dogovor sa čuvenim Pablom Eskobarom da navodno bude uhvaćen i osuđen na zatvorsku kaznu, kako bi ceo svet video delovanje pravde protiv narko bosova. “Zatvor” u kome se našao, više je ličio na hotel sa pet zvezdica nego na pravi zatvor, ali i to je bio deo dogovora.
Da trgovinu drogom organizuju i vode države, njene službe i moćne tajne organizacije, potvrđuje zdravorazumsko pitanje: Kako je moguće da uz sve moderne oblike praćenja na zemlji, u vazduhu i svemiru, uz neograničenu mogućnost snimanja telefonskih razgovora, faks poruka, nije izvodljivo zaustaviti proizvođače droge?
U Evropi se šverc droge odvija kako preko Monaka, Bugarske, Albanije, i Kosmeta, tako i putem TIR tablica. Ceo sistem TIR izmišljen je u cilju izbegavanja kontrola. Navodno je izmišljen kako bi se kvarljiva roba, u prvom redu voće i povrće, dostavila korisnicima u Zapadnoj Evropi, bilo da su to samoposluge baze NATO-a, a zapravo je izmišljen kako bi se transportovala DROGA!
Jedan od značajnih finansijskih institucija Komiteta 300 je i “Ameriken Ekspres” koji služi za pranje novca od droge, preko njenih kreditnih kartica i putničkih čekova. Kroz svoju svetsku mrežu, i milione mesta gde se čekovi mogu upotrebiti za plaćanje, “Ameriken Ekspres” zapravo stvara idealne uslove za pranje novca, koji će se legalno pojaviti kao pokriće za izdate čekove. Poslovanje ove kompanije nakratko je istraživao američki javni tužilac Edvin Miz, ali je brzo morao da napusti istragu i posao, jer je bio “nepodoban”.
Trilateralna komisija

Događalo se, ne tako retko, u istoriji ne samo malih nego i velikih zemalja, da političari koji su se našli na njihovom čelu nisu bili ličnosti koje su usmeravale političke i ekonomske tokove svoje zemlje, nego prenosne karike nevidljivih vlada; tako da je narod neminovno predstavljao objekat manipulacije. Nekadašnji visoki funkcioner CIA-e Džon Koleman o svojoj zemlji je rekao: „Mi nismo nezavisna nacija, niti ćemo to biti sve dok našom zemljom upravlja Trilateralna komisija“.

I Jugoslavija je bila suočena sa sličnim problemima, i to tri puta. Prvi put je to bilo 1918.g. kada su masoni aktivno potpomagali stvaranje Kraljevine SHS. Nekoliko godina kasnije u život Jugoslavije se uključila Kominterna, kada je na sastanku u Drezdenu 1924.g. usvojila plan o razaranju Jugoslavije koji je disciplinovano sprovodila KPJ. Treći i poslednji put u život Jugoslavije su se umešale čak tri organizacije: Savet za spoljne odnose, Bilderberg grupa i Trilateralna komisija. Delovanje ovih organizacija je za život Jugoslavije imalo fatalan ishod.

Kakve su to uopšte organizacije? Ko ih čini i čime se bave?

Savet za spoljne odnose je nastao 1919.g. u SAD kao privatna nevladina organizacija sa zadatkom da prati i predviđa međunarodne događaje. Članovi ove organizacije su krupni kapitalisti, bankari i industrijalci, naučnici i političari. Cilj ove organizacije je stvaranje svetske vlade pomoću koje bi upravljači mogli da kontrolišu sve privredne tokove na planeti i uvećaju svoju ekonomsku i političku moć. Savet ima veliki uticaj na politiku SAD. O tome svedoči i činjenica da svako ko želi da dostigne visok politički položaj u SAD mora da bude član Saveta. Svaki kandidat za državnog sekretara SAD prvo mora da predstavi svoj program pred Savetom, pa ako Savet taj program odobri, može da preuzme funkciju. Savet je stajao iza odluke SAD da uđu u Drugi svetski rat, ali i da upotrebe atomsku bombu i pobiju preko 200.000 civila u Hirošimi i Nagasakiju. Isto tako, Savet je često planirao javne i tajne operacije po svetu, uključujući i obaranje iranskog premijera Mosadika 1953.g. i gvatemalskog predsednika Arbensa 1954.g, ubistvo Patrisa Lumumbe 1960.g, obaranje čileanskog predsednika Aljendea 1973.g

Bilderberg grupa je organizacija koja povezuje elitističke krugove iz zemalja članica NATO i Švajcarske. Njeni članovi su bankari, političati, naučnici, lideri multinacionalnih kompanija, vlasnici medija, lideri partija i sindikata među kojima su najpoznatiji: španska kraljica Sofija, Edmund Rotšild, Dejvid Rokfeler, francuski državnik Valeri Žiskar D’Esten, bivši američki predsednik Bil Klinton, finansijer mnogobrojnih nevladinih organizacija u Srbiji – Džordž Soroš, jedan od razbijača Jugoslavije – lord Karington, stratezi novog svetskog poretka Henri Kisindžer i Zbignjev Bžežinski, kao i poznati socijaldemokrati Vili Brant i Ulf Palme. Osnivači ove organizacije su holandski princ Bernard (bio jedan od rukovodilaca nemačkog trusta I.G.Farben koji je bio motor Hitlerove ratne mašine i proizvođač gasa ciklon-b kojim su ubijani miloni ljudi u konc-logorima) i Jozef Ratinger poljski mason i jezuita (jedan od glavnih organizatora tzv. Pacovskih kanala kojim su nacisti posle rata bežali iz Evrope).

Ove dve organizacije su prethodnica Tilateralne komisije koja je stvorena 1972.g, sa namerom da u stvaranju svetske vlade okupi elitističke krugove iz triju najrazvijenijih regiona sveta: Severne Amerike, Evrope i Japana. Ključnu ulogu u formiranju ove organizacije je imala američka porodica Rokfeler, najmoćnija na svetu.

Trilateralna komisija je strateški centar koji povezuje elitističke krugove triju najrazvijenijih regiona sveta: Severne Amerike, Evrope i Japana, i u skladu sa tim je organizaciono podeljena na tri ogranka. Najveći broj članova (oko 90%) su već članovi Saveta za spoljne odnose i Bilderberg grupe. Ova organizacija kontroliše pedesetak banaka i stotinak najvećih multinacionalnih kompanija. Pored toga, ima veliki uticaj na univerzitete (Prinston, Harvard, Kolumbija) i pisane i elektronske medije.

Postoje tri načina delovanja koje koristi TK. Prvi je postavljanje svojih članova na najviše državne funkcije, tako da neposredno može da utiče na donošenje najznačajnijih političkih odluka. Komisija je učinila sve da njen član Džimi Karter postane predsednik SAD. U ekipi najbližih Karterovih ljudi bili su provereni članovi TK: Sajrus Vens – državni sekretar, Harold Braun – sekretar za odbranu i Zbignjev Bžežinski – savetnik za nacionalnu bezbednost. Održavanje konferencija šefova država ili vlada članova TK je drugi način. Te konferencije se održavaju od 1975.g, i iz njih je proistekla još jedna elitistička organizacija najrazvijenijih zemalja sveta – Grupa 7. Treći način delovanja je korišćenje postojećih međunarodnih organizacija, pre svega UN i finansijskih organizacija kao što su MMF i Svetska banka. Komisija nastoji da UN stavi pod svoju kontrolu tako što na odgovorna mesta postavlja svoje ljude (Jasuši Akaši, Sadako Ogata). Drugi način je da utiče na glasanje tako što zemljama u razvoju nudi povoljne ekonomske aranžmane ako su poslušne, ili primenjuje razne metode pritisaka ako se opiru. Finansijske organizacije koje daju kredite su najbolji način da se neka zemlja učinu zavisnom od TK. Pošto države koje uzimaju kredite najčešće ne mogu da ih vrate, u zamenu za reprogramiranje dugova pristaju na političke ustupke ili prepuštaju svoje prirodne resurse.

Ciljevi TK su formulisani još pri osnivanju 1973.g, i prikazani su u dokumentu Iskaz i ciljevima (The Statement of Purposes) U prvom delu su opisani uslovi koji su vladali u svetu u vreme formiranja TK i teškoće sa kojima se suočavaju najrazvijenije zemlje. Naftni šok je opisan kao kataklizmički događaj za Zapad, zategnutost odnosa između SAD i Evrope, i između SAD i Japana je pretila da preraste u krizu sa nesagledivim posledicama. Zbog toga je zajednički zaključak da zajednički interesi najrazvijenijih kapitalističkih zemalja imperativno nalažu stvaranje jedne istinske zajednice učvršćivanjem odnosa između triju regiona. Drugi deo dokumenta je posvećen pravilima ponašanja zemalja u okviru TK i njihovih međusobnih odnosa. Podvučeno je da zemlje Trilaterale moraju da izbegavaju jednostrane akcije koje su nespojive sa njihovom međuzavisnošću. Ostvarenje krajnjeg cilja, a to je stvaranje svetske vlade, moguće je jedino kroz saradnju i zajedničke akcije zemalja triju najrazvijenijih regiona. Poslednji, treći deo govori o osmišljavanju akcija TK u sferama ekonomije, politike i bezbednosti. Osmišljavanje akcija podrazumeva rešavanje tekućih problema (npr. snabdevanje naftom) i pronalaženje dugoročnih rešenja zapitanja od globalnog značaja.

Trilateralna komisija ima i svoju ideologiju, a to je globalizam. Glavni ideolog TK Zbignjev Bžežinski je objasnio šta to znači. Razvijene zemlje sveta ulaze u novu fazu razvoja – tehnotronično društvo u kojem vodeće mesto imaju SAD kao pokretač tog razvoja. Tri najrazvijenija regiona treba da uspostave jedinstven sistem razmene informacija, obrazovanja, i jedinstveni fiskalni sistem. Jednom rečju treba težiti uspostavljanju jedinstvenog ekonomskog i društvenog sistema koji bi se nametnuo kao model svima ostalima na planeti. Ostvarenje ovih ideja je moguće kroz dva procesa, a to su globalizacija proizvodnje i globalizacija finansija. Ovo podrazumeva da dominantni način proizvodnje u celom svetu postaje liberalni kapitalizam, i da treba ukloniti apsolutno svaku prepreku za slobodno kretanje kapitala po čitavom svetu. Ovakvi procesi najviše odgovaraju moćnim multinacionalnim kompanijama koje su sposobne da gde god se pojave eliminišu konkurenciju. Multinacionalne kompanije raspolažu ogromnim kapitalom i najboljom tehnologijom tako da niko nije u stanju da im parira na tržištu. Za glavnog neprijatelja globalizma označene su nacionalne države koje nastoje da ostvaruju sopstvene inerese i da sačuvaju svoje prirodne resurse. Na taj način nacionalne države otežavaju stvaranje svetske vlade.

Svetska vlada nije mogla da bude stvorena sve dok je postojao Istočni blok kao ekonomski, vojni i političko-ideološki suparnik. Zbog toga je TK morala da razbije

Istočni blok, a glavni saveznik u tome joj je bio Vatikan. Savez koji su 1983.g. sklopili predsednik SAD Ronald Regan i papa Jovan Pavle II je bio usmeren ka rasturanju Istočnog bloka i nametanju modela liberalnog kapitalizma i demokratije socijalističkim zemljama Evrope.

Posebno mesto u planovima TK ima odnos prema Rusiji i Kini. U planu TK je prvo da opkoli Rusiju tako što će preuzeti kontrolu nad državama koje se graniče sa njom u regionima Istočne Evrope, Kavkaza i Centralne Azije. Drugi korak je podela Rusije na tri dela evropski, sibirski i dalekoistočni. Od jedne velike Rusije bile bi stvorene tri države nad kojima bi TK mogla lakše da uspostavi kontrolu. Odnos prema Kini je, međutim, potpuno drugačiji, pošto TK želi da veže Kinu za sebe. Razlozi za to su u privrednom rastu Kine od kojeg koristi imaju i strane kompanije pod kontrolom TK koje u nju ulažu. Sa druge strane, primena različitih strategija prema Kini i Rusiji mogu da umanje šanse povezivanja ovih zemalja i njihovo zajedničko suprotstavljanje stvaranju svetske vlade.

Trilateralna komisija ima i svoje planove za promenu koncepta globalne bezbednosti. Umesto dosadašnjeg koncepta UN koji podrazumeva zaštitu nezavisnosti i teritorijalnog integriteta država, TK želi uspostavljanje drugačijeg koncepta. Taj koncept podrazumeva zaštitu interesa krupnog kapitala i njegov slobodan pristup svim tržištima i prirodnim resursima. Da bi se ti interesi zaštitili biće angažovane vojne mašinerije SAD i NATO, pri čemu će stvarni razlozi uvek biti maskirani brigom za mir i ljudska prava kao i borbom protiv terorizma. Kada ne bude bilo moguće neposredno angažovanje zbog pritiska javnosti, posao će završiti neke od privatnih kompanija koje se bave specijalnim operacijama, kao što je MPRI (Military Professional Resources Inc.). Ova kompanija, za koju rade penzionisani viski oficiri američke vojske, učestvovala je u ratu na prostorima bivše SFRJ pripremajući hrvatsku vojsku za napad na Republiku Srpsku Krajinu 1995.g, a opremala je i obučavala vojsku bosanskih muslimana. U sklopu bezbednosnih planova TK je i širenje NATO na Istok i program Partnerstvo za mir (Partnership for Peace).

Bilans dosadašnje aktivnosti TK je krajnje negativan: masovno siromaštvo u najvećem delu sveta, etnički sukobi, širenje terorizma, razaranje država. U ovaj bilans treba dodati i razbijanje Jugoslavije i rat koji je zatim usledio. Razbijanje Jugoslavije nije posledica neke specijalne zavere protiv Srba, već jedna od faza u stvaranju svetske vlade. Jugoslavija je bila žrtva pogodbe između TK i Vatikana. Pogodba je podrazumevala da Vatikan neće ometati planove TK vezane za uspostavljanje kontrole nad zemljama globalnog Juga i da će podržavati napore TK za primenom modela liberalnog kapitalizma i demokratije u socijalističkim zemljama. Za uzvrat biće razbijena Jugoslavija, iz nje će biti izdvojeni katolički delovi nad kojima će Vatikan da uspostavi kontrolu. Takođe, TK se neće mešati u nastojanja Vatikana da širi uticaj katoličke crkve u Istočnoj Evropi. Trilateralnoj komisiji i Vatikanu je bio potreban neko na koga će da bude svaljena sva krivica za sve što se dogodilo na prostorima bivše SFRJ. Krivac je vrlo brzo pronađen – Srbi i njihovo rukovodstvo koje je prvo optuživano da želi da sačuva komunizam, pa da želi da stvori velikosrpsku državu agresijom na druge. Bilo je potrebno zamajavati javno mnjenje kako pravi razlozi rasturanja Jugoslavije ne bi bili otkriveni. Ono što se dogodilo sa Srbima trebalo je da posluži i kao primer za sve koji pokušaju da se opiru planovima TK u stvaranju svetske vlade pomoću koje će njeni članovi da šire moć na čitavoj planeti.

Komunizam

Mordechai Marx Levy, alijas Karl Mrks iznajmljen je 1847.g. od strane grupe “Liga ljudi” da napiše “Komunistički manifest” kao demagoški mamac za mase. Marks je u celoj stvari igrao podređenu ulogu. Znaci za boljševički Oktobarsku revoluciju 1917.g., koju su finansirali Iluminati, bili su postavljeni objavljivanjem “Komunističkog manifesta”. Rusija je postala polje za eksperimentisanje, za socijalističke eksperimente, koje nisu mogli ili nisu hteli da vrše u zapadnim zemljama. Iluminati su znali da nastupanje polariteta odgovara kosmičkom zakonu – stvorilli su dva politička bloka moći: Istok i Zapad. Eksperiment je uspeo zahvaljujući ulaganju miliona dolara, prolivanju krvi i smrti bezbroj ljudi. Sve se finansiralo preko sindikata svetskih bankatra kojem su pred Varburga pripadali i Morgan i Rokfeler. Ali jasno je (ali možda nekima i nije) da komunistički sistem ne bi mogao da se održi tako dugo, da ga tokom poslednjih decenija nisu stalno finansirali i podržavali Iluminati. Slilčno je i sa Hitlerom – iza njega ne stoji samo paranoična želja za vlašću već i genij i novac Templara. Ali sve to nije bilo dovoljno da se stvori takva magija kao što je hitlerizam. Setimo se hordi Nemaca u transu opčinjenosti prema idealizovanom vođi na velikim paradama i svečanostima pod bakljama. Hitlerizam nije samo političko opredeljenje – čak je možda to i po najmanje, nego osećaj ushićenosti, koja može da se nazove i prosvetljenost, a to u prevodu znači iluminacija. Slično su komunisti govorili i za svoje vođe – Lenjin, Staljin, Tito,..
U samom predgovoru nemačkom izdanju “Komunističkog manifesta” Marks i Engels naglašavaju da je Komunistička liga zvana ‘Liga pravednika’ (Liga ljudi), njih još 1847.g. ovlastila da napišu manifest koji će biti teorijsko-praktički program komunističke partije.
Godine 1885. kardinal Henri Maning dokazivao je da “Manifest” nije delo “otaca naučnog socijalizma” nego tajnih društava čiji su ova dvojca bili poslušni pioni.
Poluge vlasti

MEĐUNARODNI sud u Hagu će narednih godina (pisano 1990. godine) sve više da služi za rešavanje pravnih nesuglasica svih vrsta. Taj sud je, naravno, prototip pravnog sistema svetske vlade i zameniće sve ostale sudove. Kada su u pitanju centralne banke, esencijalne institucije za planiranje novog svetskog poretka, u tom području je uglavnom Međunarodna banka za obračun već preuzela vlast. Privatne banke brzo nestaju, kao deo priprema za “deset velikih banaka” koje će kontrolisati bankarstvo celog sveta, pod vođstvom Međunarodne banke za obračun i MMF.

U Evropi postoji veliki broj socijalnih država, a SAD se ubrzano pretvaraju u najveću socijalnu državu na svetu. Kada ljudi postanu zavisni od države u smislu osnovnih sredstava za život, biće veoma teško da se od toga odviknu, što se jasno moglo videti po rezultatima poslednjih izbora u SAD, na kojima je 98 posto kandidata vraćeno u Vašington kako bi mogli da uživaju u lagodnom životu, uprkos njihovim poražavajućim rezultatima.

ZABRANA posedovanja oružja već je na snazi u tri četvrtine zemalja na svetu. SAD su jedina zemlja u kojoj ljudi još uvek mogu da poseduju sve vrste pištolja i pušaka, ali to zakonsko pravo velikom brzinom nagrizaju zakoni saveznih država i lokalni zakoni, kojima se krši ustavno pravo svih građana na posedovanje oružja. Do 2010. posedovanje oružja će postati stvar prošlosti u SAD.

Na sličan način se uznemirujućom brzinom narušava i sistem obrazovanja. Postoji celi niz zakonskih strategija kojima se, uz nedostatak sredstava, prisilno zatvaraju privatne škole. Obrazovni standard u SAD je već potonuo do tako bednog nivoa da se teško može nazvati obrazovanjem. Sve to je u planu. Svetska vlada ne želi da naša deca budu obrazovana.

Razaranje nacionalnog identiteta odvija se ogromnom brzinom. Više nije dobro biti patriota, osim ako to nije deo nekog projekta svetske vlade, poput genocidnog rata protiv Iraka ili mogućeg uništenja Libije. Rasni ponos je danas nešto od čega treba zazirati i u mnogim delovima sveta se smatra nezakonitim činom, uključujući i SAD, Veliku Britaniju, zapadnu Evropu i Kanadu, u kojima bela rasa čini najveći procenat stanovništva.
POD vođstvom tajnih društava u Americi, rušenje republikanskih oblika vlasti odvija se ogromnom brzinom još od završetka Drugog svetskog rata. Dugačak je popis vlada koje su srušene od strane SAD i neupućenima je teško da prihvate mogućnost da vlada neke zemlje, navodno odane republikanstvu pod jedinstvenim ustavom, može tako da se ponaša, ali činjenice govore same za sebe.

To je cilj koji je Komitet 300 postavio još pre više od sto godina. SAD su predvodile takve napade na starne vlade i još uvek ih predvode, i to uz stalno obezvređivanje republikanske baze SAD. Počevši od Lojda Katlera, pravnog savetnika Džejmsa Erla Kartera, jedan odbor pravnika – stručnjaka za američki Ustav, neprestano radi na tome da američki zastupnički sistem, Kongres, pretvori u nezastupnički parlamentarni sistem. Taj posao traje od 1979. godine, po unapred zacrtanom planu, a Katler je, zbog svoje predanosti tom poslu i cilju, postao član Komiteta 300. Konačan nacrt takvog parlamentarnog oblika vlasti biće predočen Komitetu 300 krajem 1993.

U tom novom parlamentarnom sistemu članovi parlamenta neće biti odgovorni svojim biračima, nego parlamentarnoj stezi i glasaće onako kako im bude naređivano. Tako će ustav, subverzivnim delovanjem sudstva i birokratije, da nestane, zajedno sa slobodom pojedinca. Ubrzaće se unapred isplanirano degradiranje čoveka razvratnim seksualnim praksama. Britanska kruna – preko tajnih službi SIS i MI6 – i danas uvodi nove perverzne seksualne kultove. Kao što već znamo, kultovi koji danas deluju su proizvod delovanja Britanske tajne službe u korist oligarhijskih vladara.
POPULARNA zabavna industrija, na kraju krajeva, filmska industrija, jagmila se da diskredituje one koji su pokušavali da upozore na najveću opasnost po slobodu pojedinca i čovečanstva. Sloboda je Božji zakon, koji je čovek oduvek nastojao da podrije i omalovaži, a ipak, čežnja za slobodom je tako ogromna da nijedan sistem do danas nije uspeo da taj osećaj istrgne iz čovekovog srca. Svi dosadašnji ogledi koji su se sprovodili u SSSR-u, Velikoj Britaniji i SAD-u u svrhu otupljivanja čovekove čežnje za slobodom završavali su se bezuspešno.

Ali, dolaskom novog svetskog poretka, odnosno svetske vlade, ubrzaće se dalekosežni ogledi nad ljudima kako bi se ta čovekova Bogom data čežnja za slobodom istisnula iz njegovog uma, tela i duše. Ono što danas doživljavamo, samo je sitnica u poređenju s onim što tek dolazi. Napad na dušu je zadatak mnogih društvenih ogleda koji se pripremaju i tužno je saznanje da će institucije u SAD igrati glavnu ulogu u tim strašnim eksperimentima koji se već sprovode na lokalnom nivou, u mestima poput Bolnice ratne mornarice u Betesdi i zatvora “Vejkvil” u Kaliforniji.

U filmove koje smo do sada videli, ubrajaju se filmovi sa Džemsom Bondom “Asasinejšn biro”, “Matarajz serkl”, itd. Ti filmovi su bili “bajke” čija je svrha da se sakrije istina o tome da takve organizacije zaista postoje i to u daleko većim razmerama nego što i najplodniji holivudski tvorci ideja mogu da zamisle.

Ipak, “Asasinejšn biro” je potpuno istinit film. On postoji i u Evropi i u SAD, te isključivo po nalogu Komiteta 300 sprovode ubistva ljudi na visokim položajima, pošto sve druge metode propadnu. Kenedijevim ubistvom je rukovodio “Permindeks”, pod vođstvom ser Vilijema Stivensona, koji je godinama bio prvi operativac engleske kraljice za “kontrolu gamadi”.

Ugovorni Cijin agent Klej Šo, upravljao je “Permindeksom”, iz centra “Trejdmart” u Nju Orleansu. Džim Garison, bivši državni advokat u Nju Orleansu, bio je vrlo blizu razotkrivanja zavere o Kenedijevom ubistvu – uspevši da dođe do Kleja Šoa, a potom su ga “rešili” i Šoa proglasili nedužnim u pogledu umešanosti u zaveru Kenedijevog ubistva. Činjenica da je Šo eliminisan na isti način kao i Džek Rubi, koji je takođe bio ugovorni Cijin agent (obojica su umrla od namerno prouzrokovanog brzodelujućeg raka), jasno govori da je Garison bio na pravom tragu.
JEDNA druga kancelarija za ubistva nalazi se u Švajcarskoj i donedavno je na njenom čelu bila “osoba iz senke”, čija se nijedna fotografija nije pojavila od 1941. Operacije te kancelarije finansirala je i, verovatno ih još uvek finansira, porodica Oltramejr – Švajcarska crna aristokratija, vlasnici “Ženevske banke Lombad-Odijer”, koja je takođe deo Komiteta 300. Prva osoba za kontakt bio je Žak Sostel (prema podacima tajne službe G 2 američke vojske).

Ova grupa bila je tesno povezana i sa Alenom Dulsom i Žan de Menilom, važnim članom Komiteta 300 i vrlo važnim imenom u teksaškoj naftnoj industriji. Baza podataka vojnoobaveštajne službe G 2 pokazuje da je ta grupa bila duboko umešana u trgovinu oružjem na Bliskom istoku. Ta služba je, uz ostalo, organizovala namanje 30 pokušaja ubistva generala De Gola, u koje je Žak Sostel bio direktno umešan. Isti taj Žak Sostel je bio osoba za vezu sa gerilskom grupom “Blistava staza”, koja je štitila Komitetove proizvođače kokaina u Peruu.

…zato nije slučajno što Brok Čislom, direktor Svetske organizacije UN tvrdi: “Da bi se uspostavila svetska vlada, potrebno je iz umova ljudi ukloniti individualizam, lično dostojanstvo, odanost porodičnim tradicijama, nacionalni patriotizam, verske dogme”. Svako ko želi nazavisnost biće smatran otpadnikom u novoj svetskoj civilizaciji: Bez obzira da li je u pitanju Irak, Somalija ili Srbija.
Протојереј Александар Шаргунов о новом светском поретку

Преузето из зборника текстова
„Гледајте да се не уплашите – духовни смисао нашег доба“
Светило 2003, стр. 19-25.

У појму Нови светски поредак, који се све чешће чује међу политичарима, филозофима и богословима, нема ничега новог. То је био онај основни принцип на коме је Нимрод предложио да се гради Вавилонска кула пре више од четири хиљаде година. Циљ изградње куле је био да се одбаци власт Бога и да се Он протера из људских живота. То је био сатанизам и демонизам, који су се испољавали у окултним символима, којима је украшавана кула.

Вавилонско царство је својевремено постало водећа империја чија се власт простирала по целокупном тадашњем цивилизованом свету. Познате су нам такође велике империје Персијанаца, Грка (Александра Македонског) и Римљана, које су тежиле светској доминацији. Њихова царства, заснована на идолопоклонству, ширила су се од Централне Европе до Индије.

Сам сатана је Господу, када Га је искушавао, предложио да успостави Нови светски поредак. “Све ово даћу теби ако паднеш и поклониш ми се.” “Ђаво је слагао, када је то рекао, пише свети Иринеј Лионски, јер не управља он светом, већ Бог. Није ђаво, који никада нема мира, а још мање жели да сви народи живе у миру, установио власт паганских народа, већ сам Бог, ради тога да људи не би прождирали једни друге, као рибе, већ да се помоћу закона супротстављају различитој неправедности незнабожаца.”

Ипак, у одређеном смислу ова царства су заиста припадала ” кнезу овога света”, сатани, јер је од њега у великој мери зависила, по допуштењу Божијем, расподела власти у свету, у коме је царовало зло.

Још од древних времена политика се тајанствено преплитала са мистиком. Политички и друштвени живот у Старој Грчкој се налазио под апсолутном контролом питија – тајанствених делфијских пророчица. Незнабожачки жреци су узимали неку просту жену, призивали на њу “духове”, и када је она најзад падала у транс, предлагали су јој да одговори на нека питања која су одређивала живот друштва. Ма како чудно то изгледало, после две хиљаде година хришћанства у наше време су у многим традиционално хришћанским земљама исто тако важну улогу поново почеле да играју разне гатаре и врачари. Погледајте на полеђи

ну новчанице од једног америчког долара, и видећете три латинске речи: “Novus ordo saeclorum” (нови светски поредак). Ове речи су нацртане под пирамидом, која је састављена од тринаест каменова, над којом је приказано “свевидеће око”. Неки сматрају да оно означава Промисао Божији. Други пак сматрају да оно представља око древног незнабожачког божанства Озириса. Овај символ одобрен од стране Конгреса САД је начинио Чарлс Томпсон, члан масонског реда, секретар Кон-греса. У новијој историји покушаји да се установи нова светска хегемонија повезани су са именом Хитлера и Стаљина. Химлер и његови сарадници есесовци су заменили хришћанске свете тајне и обреде крштења, венчања и опела незнабожачким обредима. Например, празник Христовог Рођења-Божић је постао “Julfest, “празник Јулија”, и био је пренет на 21. децембар. Упоредите то, например, са покушајем да се установе совјетски празници у комунистичкој Русији, као што су “празник октобарске револуције”, као и са забраном да се у данашњим школама у Америци говори “Merry Christmas” (“Христос се роди”), јер је дозвољено говорити само “Happy Holidays” (“Срећан празник”).

Обреди иницијације за више СС официре су укључивали заклетву испред шеснаест пламтећих олтара нацистичког “храма части” у Минхену. Имена шеснаест нациста који су погинули су се узвикивала свечаним гласовима, и нови официри су дужни били да одговарају истовремено:”овде”. Сам Химлер је веровао у реинкарнацију, објављујући да је он нова реинкарнација краља Хенрика Саксонског. 1937 год. остаци древног краља су били свечано пренесени у Кведлинбуршку цркву. Историчари сматрају, да је око сто милиона људи било принесено на жртву Новом светском поретку Хитлера и Химлера..

Што се тиче улоге комунистичке идеологије у стварању “новог поретка” и “човека новог кова”, она нам је свима јако добро позната. Комунизам је био снажна и саблажњавајућа идеологија за масе, али се иза његових обећања “светле будућности човечанства” крила жестока реалност, базирана на суровом насиљу. И основни ударац је био усмерен управо на Цркву. Сећамо се обећања Стаљина -” До маја 1937. год. име Бога ће заувек бити заборављено на територији СССР” – и масовног затварања цркава у време Хрушчова, који је обећавао да”1989. године на телевизији прикаже последњег свештеника”. Данас је постало јасно колико су бескорисни били сви ови покушаји.

Међутим, комунистичка епоха је била само једна од етапа зла. Штавише, могло би се речи, да је у последњем периоду “развијеног социјализма” живот почео да тече неким нормалним токовима. Руски народ је, захваљујући хиљадугодишњој хришћанској култури, према речима писца В. Распутина “сварио” отров ове идеологије. Ипак, мало је било оних који су могли предвидети да ће наступити нешто много горе од тога.

Дошло је до нове преваре, непревазиђене по цинизму и суровости, која је изашла иза оквира политике и задобила свеопште мистичко значење. “По плодовима ћете их познати”. Постало је сувише очигледно присуство “оца лажи” и “човекоубице од почетка”. Људе су плашили са питањима: “Хоћете ли демократију или власт бољшевика?” Најзад је нова власт показала своје право лице, и људи су занемели. Показали су се ко су – убице, и то прави нео-бољшевици, дојучерашњи комунисти. Да би коначно заузели власт, која им је нудила сва добра у њихову корист, употребили су злочиначка средства.

Октобра 1993. г. применили су уобичајену бољшевистичку методу, као Лењин октобра 1917. г. Ови, такозвани “нови руси”, који су дошли на власт, показали су своје право лице: побили су браниоце закона у Белом дому.

Дошло је страшно време – у рукама смо криминалаца, а Запад све то одобрава. Сви су схватили шта значи брига “међународне заједнице” о Русији.

Најстрашније од свега је то, што “захваљујући” средствима масовног информисања већина руског народа уопште не схвата шта се догађа. Милиони људи живе као осуђеници, са животињским страхом, као да се спремају да иду на клање. Реч “геноцид” као дефиниција онога Што се данас дешава у Русије је постала уобичајена чак и у демократској штампи.

Шта означавају речи Нови светски поредак? О чему вам оне говоре, када их чујете? Судећи по Библији и историјским записима (све што се догађало сведочи о једној те истој појави), то је тежња према светској хегемонији, која било да је заснована на тобож добрим намерама или обичној похлепи, скоро увек је повезана са идолопоклонством, атеизмом или сатанизмом. Она је увек антихришћански усмерена. То није помазање божанском благодаћу ради живљења на хришћанским основама, већ “помазање” сатанским духом ради пљачке, убијања, и “рушења до темеља”.

Русија и цео свет су доживели страшна искушења у XX веку. Међутим, уколико не буде покајања – наступиће још гора времена. Према Откровењу Св. Јован Богослова, једна трећина целокупног човечанства ће бити убијена, и злодела Лењина и Хитлера ће пред тим убиствима бити готово заборављена.

Ево изјаве директора Светске здравствене организације при ОУН: “Да би се дошло до стварања јединствене светске владе, треба ослободити људе од индивидуализма, од везаности за породицу, националног патриотизма и религије, коју они исповедају.” Према пророчанствима, он је (бар делимично) у праву. Пре него што до тога дође треба да буду испуњена четири услова. То практично значи рат против Цркве, против државности и моралности, против породице, образовања и патриотизма, који у историји спроводи антихрист.

Треба да буду сломљена четири стуба живота, које су пре 1917. г., обезбеђивала власт православног монарха. Први и главни међу њима је, подразумева се – Црква. Сва историја човечанства у том смислу може да се дефинише као рат против Цркве. Целокупна Библија, сви пророци говоре о великом гоњењу Цркве. Тек недавно су прошла незапамћена гоњења, а нова, још страшнија не могу да се спрече. Зашто? Зато, што антихрист претендује на апсолутну власт, а хришћани, као грађани Царства Божијега, признају само једну апсолутну и највишу власт, а то је – власт Бога.

Према учењу Светих Отаца, оно што задржава долазак антихриста није само благодат Светог Духа, већ и законита државна власт. После уклањања Божијег помазаника – власти, која је заснована на хришћанским начелима, – долази до муњевите дехристијанизације власти у целом свету са све већим губљењем пројава законите власти. У суштини, онај ко задржава је сада само Црква са њеном благодаћу, снагом Божанског живота. Рат против Цркве у такозваном хришћанском друштву, које све више одбацује хришћанске вредности, по плану треба да се води преко средстава масовног информисања, преко система образовања, преко прихватања нових безбожничких закона. И ми већ видимо, како се овај рат води.

Што се тиче прихватања нових закона, погледајмо на искуство САД, које служе за пример “демократских слобода” садашњој Русији и целокупном цивилизованом свету. Конгрес је 1990. године донео “Закон против нетрпељивости”, који, поред осталог, садржи забрану “негативног изражавања о сексуалним преференцијама других људи”. Према тумачењу тог закона, уколико свештеник у проповеди са амвона назове хомосексуализам “гадошћу пред Богом”, он аутоматски нарушава федерални закон и може бити кажњен новчано или послат у затвор.

У једној од америчких школа на зиду је било истакнуто десет Божијих заповести. Врховни суд САД је дефинисао то као нарушавање устава, с обзиром да је то “ограничавање слободе моралног избора ученика и није у складу са законом о одвајању Цркве од државе.”

Ви можете да протествујете: “Па зар они не схватају да се у ових десет заповести садржи основа сваке културе и сваког знања, и немогуће је да овим основама сваког знања не уче децу!” Али у стварности најстрашније је то, што они све схватају. Они схватају да, уколико избаце Божје заповести све постаје дозвољено. Дозвољено је и да без препрека задобију власт над душама деце. Ради се о проблему власти – власти да се управља целим светом, свим људима.

Наа овим примерима видимо да је рат против Цркве неодвојив од рата против образовања. Америчка национална асоцијација за образовање, коју је основао фонд Рокфелера, је отворено објавила, да је један од основних циљева образовања у Америци – истеривање Бога из шкода. Већ сада деца у школи могу да читају “сатанистичку библију”, али им је забрањено да слушају о десет Божијих заповести. Зар се то исто не догађа и у Русији, која се тако труди да копира “достигнућа”: познат је велики број случајева, када су учитеље истеривали из школа због проповеди Православља, док у тим истим школама цветају предавања о јоги, окултизму, магији и разврату.

Наступа време нове, страшније диктатуре од било каквог нацизма % фашизма. Не треба бити много мудар, да би се схватило, да када је десет Божијих заповести избачено из школа, пут којим је кренуло човечанство је потпуна погибао.

Нормално би било да сада пређемо на разговор о рушењу треће линије одбране, коју је штитила православна монархија, односно о рату против породице.

Ми смо много пута говорили да су Царски мученици – икона правоСлавне породице. То је и буквално тако – довољно је погледати на фоТОграфију Царске породице. У духовно-историјском смислу, после убиства Царске Породице дошло је до разарања многих милиона православних породица. Основни задатак револуције (према Троцком), који се састоји у рушењу породице, а није сасвим, испуњен у периоду бољшевичке револуције, остварује се у Русији управо данас. Ради се не само о уништењу православне породице, већ и сваке нормалне традиционалне људске породице. Пре успостављања Новог светског поретка сатана треба да оконча и тај разорни посао.

Тамо, где је разврат постао државна политика, циљ државе је да Децу “ослободи” власти родитеља (иако распад породице не значи ништа друго него распад саме државе).

Рат против Цркве, образовања (културе) и породице неодвојиво је повезан са уништењем четвртог браниоца, који штити православна монархија, а то је патриотизам. Као што је пророчански писао свети праведни Јован Кронштатски, после уклањања Цара, непријатељи ће се трудити да “униште и само име Русије”.

Данас је Русија у очима света разбијена земља. Оно, о чему је Хитлер могао само да машта, успеле су да остваре демократе. Видимо, како се пред нама одвија американизација целог света. Свуда се прокламује јединствена стандардна “масовна култура”, како се човек, који живи у Москви и Рјазању, ни по чему не би разликовао од онога који живи у Њујорку или у Сиднеју. У сваком народу се, исто као и у сваком човеку, разоткрива његова специфичност и непоновљивост у оној мери у којој он у своме животу остварује истину и добро. Грех брише трагове јединитости и непоновљивости како човека, тако и народа. Истински је могуће разоткривање тих јединитих дарова само у Христу. Дакле, четири заштите о којима смо говорили (Црква, Држава, Школа и Породица, Родољубље) представљају силу која задржава долазак антихриста.

Долазак антихриста ће бити изненадан. Распад живота у свим областима, финансијска и економска криза, пад морала ће достићи свој врхунац. У току једног сата Међународни монетарни фонд, Европска унија, Светски савез цркава, ОУН и друге организације које су им сличне ће својим потписима потврдити споразум о признању врховне власти новог диктатора, на кога ће сви гледати као на јединствену и последњу наду за човечанство. Као што сведочи Реч Божија, цео свет ће му се дивити и следовати за њим.

Неки ће можда рећи:” За руске вернике је увек било карактеристично апокалиптичко гледање на свет. То не може да се догоди тако брзо.” Ми не говоримо о томе када ће се то десити, али пре само неколико година западни професори политиколози су говорили студентима да ће требати не мање од сто година да дође до рушења Берлинског зида, символа снаге комунистичког система. Међутим, Берлински зид је срушен у једном дану. И нико није могао да претпостави да ће после тога доћи до рушења Совјетског Савеза. Сада, само још слепи не виде да се историја убрзава, и да у суштини те исте снаге припремају распад Русије.

У Светом Писму је дат детаљан опис помазаника сатане. После свеопште катастрофе он ће у току кратког времена установити незапамћени процват и мир. Пратиће га велике мистичке духовне појаве. У Откровењу пише да ће бити рањен у главу и да ће чудесно бити исцељен. Велики духовни вођа, који је описан у Апокалипси као лажни пророк, успеће да обједини све религије. “Зашто нам је потребан Христос?” – рећи ће људи. Погледајте, колико је милиона људи погинуло у разним ратовима, борећи се за Христа. Чему све то? Ево га човек мира, он је са нама, он је био убијен и васкрсао је из мртвих. Зар нам још нешто треба?”

Али брзо затим наступиће време незапамћених ужаса. Антихрист, ујединитељ светских религија, онај, ко је успео да стави тачку на све ратове, откриће пред човечанством своје право лице, сејући око себе смрт и разарање. То ће бити највеће испољавање суровости и насиља, које је икада постојало на Земљи.

Тешко нам је да поверујемо да ће садашње поколење доживети до тога. Али сви ми треба да угледамо Други Долазак Господа Исуса Христа.

Немојте падати у чамотињу због тога, шта се дешава у Русији и у свету. Немојте се ужасавати од развраћености народа, суровости и магије нових политичара, лажи којима се служе средства масовног информисања и забринутих гласова о новим, још страшнијим катастрофама. Христос је упозоравао, да ће све то бити. И чврсто је обећао: “У свету ћете имати жалост, али не бојте се. Ја сам побједио свијет.”

Марко С. Марковић – Православље и Нови Светски Поредак

Нови светски поредак – Илуминати, преведен видео

Ово је први део аустралијског филма о тајним друштвима, о људим из сенке који владају светом, о новом светском поретку. То је тоталитарни поредак централизације моћи класе најбогатијих са својим тајним друштвима. Да погледамо о чему говори овај документарни филм. Пре свега реч је о моћном тајном друштву „Илуминати“(тзв. „просветљени“) које је оформљено 1776-те, у чијим рукама је и спровођење новог светског поретка, поретка у коме неће бити места за критику, за хуман слободан живот и здраву памет, осим за робство тој тиранији, другим речима, паклу који припремају на земљи. Добрим делом су нам људи из сенке већ од живота направили пакао, јер готово на целој планети приметан је хаос безнађа, економске кризе, сиромаштва, непрекидних ратова, загађења природе, човек све више генетски мутира од затроване хране и загађене животне средине, природни имунитет као најбоља заштита од болести му све више опада, а посебна је прича мас-медијска идиотизација људских маса, која је кључ контроле људи, где се људске, хумане и моралне вредности све више губе из човекове душе и свести, оне се све више приближавају критичној тачки када ће скоро потпуно да нестану, када ће се од људске популације створити аморфна идиотизована и заглупљена маса, и ако би којим случајем и „преживело“ у том лудилу неко морално и хумано људско биће, било би то најусамљеније људско биће на свету, и вероватно би било проглашено ненормалним и лудим, ако би живело и експонирало јавно своје вредности.

Но, пођимо редом кроз овај документарни филм…

John F. Kennedy је био задњи председник Америке који је покушао да се супротстави моћницима, али је убрзо убијен. Исто је прошао и његов брат Robert Kennedy који је после братовљеве смрти као кандидат за председника обећавао прекид рата у Вијетнаму. Тајне организације користе различите симболе кроз своје деловање у пракси, остављају свој „траг“, и што их боље упознамо, ствари ће нам постати јасније. Један од тих „трагова“ је и на навчаници од 1$ што можете видети када кликнете на следећи приказ:

Novi svetski poredak

1967-ме Antony Hilder је разоткрио америчку мрежу тајних друштава. Заједна са Jordan-ом Maxwell-ом открио је америчко тајно друштво „Skull & Bones (Tomb)“ (Лобања и кост(Гробница) које користи исте симболе као и нацисти. Седиште им је у кампусу универзитета „Yale“. Аутори документарца указују да су многи из америчке владајуће елите и неки бивши председници чланови тог тајног друштва, наводе да је Џорџ Буш млађи члан од 1968-ме године. Стручњаци наводе да је фамилија Буш изградила своје богатство послујући са Хитлером. Џорџ Буш старији је 11.09.1991-ве најавио нови светски поредак следећим речима (…интересантно, тог истог датума, само 2001-ве догодио се „терористички напад арапа“ на С.Т.Центар у Њујорку)

„Што је улог већи у мањој држави… и велика идеја… НОВИ СВЕТСКИ ПОРЕДАК“

То ћете поред осталог моћи да погледате и чујете у дужем документарцу на крају текста, а и на овом кратком снимку са Yu Tube:

Џорџ Буш старији најављује нови светски поредак

За патолошку елиту која влада светом, рат је најуноснији бизнис, не штеде никог, ни своје, ни противнике. После инвазије на Ирак 1991-ве, утврђено је да су амерички војници страдали више од разних „вакцина“ које су им убризгали „њихови“ људи, него од Садамових војника. Након тог рата нафтне компаније Џорџа Буша зарадиле су огроман профит.

Илуминати су непосредно пре званичног оформљења 1776-те, 1774/75 донели документовани план шта да ураде са Америком и како то да спроведу. Они контролишу ко ће да буде председник Америке и већ унапред припремају свог будућег кандидата, користећи полуге моћи које су у њиховим рукама, да га и доведу на престо. Ово је битно из разлога да је Америка кључна земља за спровођење новог светског поретка.

Дејвид Ајк је објашњавао како сатанисти путем својих култова манипулишу са масама, путем метода контроле ума, јер поседују одређена знања. Исто тако је објашњавао како се путем сублимираних подсвесних порука преко ТВ екрана контролишу људи у смислу начина како ће „размишљати“ и које ће ставове заузимати. Из психологије је познато да је наш подсвесни ум заправо креатор наше личне стварности, ставова, мишљења и да као сунђер упија сваку информацију, вибрацију и импулс којег човеков свесни ум не опажа, јер он је само искушавач и проматрач наше реалности, стварности. Познат је експеримент, да секунд ипо, пре него што човек било шта уради, рецимо покрене руку, или проговори нешто, да се та радња секунд ипо пре тога, већ покреће да се остварује путем електричних импулса у мозгу, отуда и лежи моћ подсвесних сублимираних порука.

Пензионисани агент FBI, Тед Гундерсон који је 27 година био на високом положају, био је квалификовани специјалиста, судски вештак за сатанистичка и култна злостављања. Он износи податак да око 4 милиона људи у Америци практикује сатанизам, и да у тим ритуалима учествују и познате утицајне личности: политичари, адвокати, глумци, певачи итд. При крају документарца видећете тајни снимак церемоније иницијације тајног друштва „Лобања и кост“, којег је снимио новинар Ron Rosenbaum са врха једне зграде крај „Гробнице“, седишта тог тајног друштва.

Први део овог документарца завршава се темом: „Опијум – бизнис елите“.

Просто је невероватно коју количину зла чине људима владари из сенке путем својих тајних организација, сатанизма, ратова и сверазарајућег капитализма, и зато је моја препорука када се гледају овакви документарци, да се све то има на уму, да се препознају симболи и методе манипулације и контроле ума, да се људи одупру томе, да би се што је пре могуће организовали и изборили за бољи и хуманији свет.

Marcus Allen у Nexus Магазину описује документарни филм “Илуминати” као “шокирање ума” – и тако и је. Целокупан политички систем САД-а и Велике Британије је контролисан од стране мале скупине елитних окултиста који су се заклели на вјерност све виђујућег ока Луцифера. Већ више од два стољећа, аристократије из В. Британије и Америке су укључене у сатанистичка тајна друштва која су заузеле главне позиције моћи у политици, медијима и војсци.

Документарни филм “Илуминати” ослања се на историјске записе, снимке и фотографије које воде гледаоца на путовање откривања – то путовање почиње с атентатом на JFK, кроз тамне дубине двају Заливских ратова и доноси вам шок да се суочите с детаљима о томе како су чланови тајног друштва “Лобања и кости” дизајнирали америчке предсједничке изборе 2000г. и 2004г.

Овај документарац вас одводи дубоко у шуме сјеверне Калифорније с тајно снимљеном снимком Алеxа Јонеса, која разоткрива годишње ритуале Бохемијског клуба – ритуале на којима присуствују већ годинама амерички бивши председници, потпредседници и директори највећих свјетских корпорација.

Посећује се Тибет гдје Кина – нација коју George W. Bush описује као “најомиљенија нација Америци”, рутински премлаћује и мучи невине тибетске службенике и свештенике.

Открива се како су виши чланови британске краљевске обитељи били чланови Хитлерових SS-оваца.

“Илуминати” вас води дубоко у срце Westminster палате те разоткрива чињеницу да масонски храмови постоје унутар доњег дома парламента и да је краљица Енглеске велики патрон међународног свјетског масонства.

“Илуминати” излаже везе између Aleister Crowleya, масонства, краљевске обитељи В. Британије те се пита да ли је Tony Blair масон.

Приказује се како тајно друштво “Лубања и кости” на универзитету Yale изводи ритуале – тајно снимљен снимак унутар коморе.

New York Gazette новине: “Документарни филм “Иллуминати” је ….експлозивно излагање које повезује британску краљевску породицу с масонством, нацизмом, црном магијом и ционистима, кабалистичким тајним друштвима. Доиста запањујуће!”

ФИЛМ О ИЛУМИНАТИМА И НОВОМ СВЕТСКОМ ПОРЕТКУ from SCIO ME NIHIL SCIRE on Vimeo.

Alex Jones-ov snažan dokumentarac o tajnoj vladi – Bildeberg grupi i njenim aktivnostima i sastancima.
Šta su “Unije” u suštini? Dominacija, moć i totalna kontrola – najinteresantnije stvari novog svetskog poretka. Krajnje je vreme da otvorimo oči i vidimo što se dešava iza mainstream scene.
Revolucija je sada!

1. English version

ENDGAME COMPLETE from don_gunz on Vimeo.

2. Srpska verzija

Хьюстонский проект уичтожения России

Автор Редсовет

24.05.2010 г.

В середине 90-х на русский язык была переведена книга американского полковника разведки Джона Колемана  “Комитет 300″. Около 30 лет он изучал тайные механизмы управления миром и пришел к выводу, что глобальными процессами управляют 300 самых богатейших семейных кланов. Этот “Комитет 300″ заказал в 70-е годы крупнейшей научно -исследовательской корпорации, научно-исследовательскую разработку. Когда результаты были получены, оказалось, что природные ресурсы на земле весьма ограничены. И для комфортного проживания на земле природных ресурсов хватит только на 1 миллиард человек. Тогда была выработана теория “Золотого миллиарда”, который “имеет право” в течение 100-150 лет остаться на земле. В этот “Золотой миллиард” вошло население США, Канады, Западной Европы, Израиля и Японии. Как понимаете, ни русские, ни татары, ни многие другие народы, населяющие нашу страну, в этот миллиард не попали. В 1985 году мировое сообщество сформировало программу – минимум в отношении Союза ССР: к 2020 году вдвое сократить население, за 35 лет каждого 2-го в нашей стране убить. Убить не только войной, как это делается с мусульманскими народами, не подверженными тому, чему подвержены мы. Старшее поколение уничтожить нищетой, которая будет организована, а молодое поколение уничтожить алкоголем, табаком, наркотиками и развратом, который будет повсеместно и массово внедрен. Выступая несколько лет назад Маргарет Тетчер, бывший премьер-министр Англии, обронила загадочную фразу: “По оценкам мирового сообщества экономически целесообразно проживание на территории России 15 млн. человек”. Переводчик думал ослышался и перевел 50 миллионов. Но Тетчер его тут же поправила. Нас в то время было еще 150 миллионов. А куда остальные 135 миллионов? А остальные пойдут под самый настоящий нож безумия, безкультурья, разврата, наркотиков, алкоголя и табака. Два года назад в нашу страну собственной персоной приехала эта самая Мадлен Олбрайт – бывшая в то время госсекретарем США и, выступая, обронила эту же загадочную фразу: “По оценкам мирового сообщества экономически целесообразно проживание на территории России 15 млн. человек”. А куда остальные 130? Нас уже тогда стало 145 миллионов. Как видите, человеконенавистническая программа только взяла курс на свою реализацию. Кого же эти людоеды 20-21 века решили оставить в нашей стране? Два миллиона – это обслуживание транссибирской магистрали, кратчайший путь из Японии и Юго-восточной Азии, в Европу. Еще 13 миллионов они решили оставить для обслуживания самых грязных металлургических и химических производств и обслуживания мирового ядерного могильника, в который будет превращена Россия. Кстати, нынешняя путинская Государственная Дума уже приняла закон о превращении России в мировой ядерный могильник. В Сибири реализуется масштабная программа строительства дорог для этого проекта. Не нужны “Золотому миллиарду”, ни мы с вами, ни наша история, ни наша культура. Им нужны наши природные богатства и наши жизненные пространства. Гитлер в 1942 году сформулировал основы оккупационной политики на завоеванной восточной территории. В своей краткой директиве он написал всего три предложения: “Необходимо свести славян до языка жестов. Никакой гигиены. Никаких прививок. Только водка и табак”. Вся социальная программа для народов на завоеванных территориях: ни школ, ни учителей, ни кино, – только водка и табак! Но Гитлер вопреки бытуемому мнению не был глупым человеком и знал, чего хотел. Он знал, что водка и табак выведут ненавистных ему славян через одно поколение, без всяких выдуманных крематориев и газовых камер. То, что алкоголь и табак являются оружием массового уничтожения, знают все претенденты на “мировое господство”. Все знают, что это мощнейшее и наиглавнейшее оружие геноцида. Завет Гитлера оказывается успешно претворяется в нашей стране и сегодня! Люди в нашей стране до сих пор не могут понять, что же произошло: величайшая страна в мире и вдруг, в одночасье развалили на куски, превратили всех в нищих и пустили по миру с протянутой рукой. Неужели это роковая случайность на стыке тысячелетий? Никакой случайности здесь нет. Зимой 1985 года, когда все поняли, что умрет очередной генеральный секретарь Черненко, на свое заседание собрались страны “Большой Семерки” во главе с США. Именно тогда они приняли решение развалить СССР. Разделить Союз ССР на 52 карликовых независимых государства и заставить эти государства конфликтовать между собой. Вы спросите, зачем этому “мировому правительству” делить СССР? По оценкам мировых экспертов к 2020 году, природные ресурсы западных стран будут истощены. И единственная нетронутая кладовая – 1/6 часть земли, где нам посчастливилось родиться и жить. На разрушение Союза ССР были брошены сотни миллиардов долларов. Программа эта назвалась “Гарвардский проект”. На эти миллиарды была куплена вся верхушка КПСС, были куплены все князьки на местах, все СМИ и на эти деньги в 1991 году удалось сделать то, что не смог сделать ни Гитлер, ни Наполеон. Разрушить великую Россию, которая называлась тогда СССР. Мы с вами сейчас являемся свидетелями второй части этой вселенской трагедии – разрушения Российской Федерации. И она имеет свое называние – “Хьюстонский проект”. То, что каждый день убивают наших детей в Чечне, что ежегодно миллион наших сограждан гибнет от наркотиков, алкоголя и табака, что наших пенсионеров, учителей, врачей загнали в нищету, что разрушены практически все производящие отрасли и уничтожена наука, что гибнет культура и великое наследие – это работа преступных денег этого людоедского проекта. Михаил Александров. Источник: http://www.forum.inway.su/showthread.php?t=18

Malo ljudi je čulo za ser Patrika Vokera i ser Kolina Mak Kola, engleske šefove dveju glavnih britanskih obaveštajnih službi.
Voker je bio na čelu Službe Bezbednosti(Security Service), poznatije kao MI5, a Mak Kol šef Tajne Obaveštajne Službe( SIS), ili poznatije kao MI6.
Do 1991. godine Voker i Mak Kol nisu bili uočljivi ni u izdanju ” Ko je ko” u Britaniji. Bili su obavijeni potpunim velom tajnosti.

Šef Tajne obaveštajne službe, ser Kolin Mek Kol, proizveden je 1991. godine u kraljevskog Viteza, u svojoj 59. godini, i tako je obznanjen kao javna ličnost. Datum je važan za priču o delatnostima ove službe u redovima političke nomenklature umiruće SFR Jugoslavije.
I ovaj datum je istorijski: 6. maj 1992. godine, a događaj se zbio u britanskom Parlamentu. Premijer Džon Mejdžor na sednici obznanjuje postojanje SIS(tj. MI6) i saopštava da je na čelu službe ser Kolin Mak Kol.
Toga dana već su događaji u Sarajevu odmakli u žestini, a Mak Kolovi ljudi su na jugo-terenu odradili puno poslova.
Engleski špijuni su do tada u Mađarskoj i po Istočnoj Evropi istovremeno pružali usluge novim režimima koje se ne zaboravljaju, a za sopstvenu službu i državu su uspostavljali novi nadzor i mrežu koju će u XXI veku biti vrlo teško neutralisati, ako dođe do lomova novonastalih saveza i NATO pakta.

Po proceni engleskih stručnjaka za oblast špijunaže, Britance su tukli u ovom poslu jedino Nemci, i to jedino na prostoru Hrvatske. Nemačka obaveštajna služba BND premrežila je Hrvatsku tako efikasno, nemački, da za dugo ni jedna druga služba neće moći ” ni da prismrdi”, uključujući moćne Amerikance.
Englezi su u startu prihvatili ovu novu podelu interesne špijunske sfere i insistirali na prostoru u kome su već decenijama ” carevi”- srpskoj teritoriji, pre svega samoj Srbiji.
Uostalom, iz dokumenata SOE jasno proizilazi engleska dugoročna orijentacija na efikasno i temeljno pokrivanje Srbije špijunskom mrežom. Već 1940. godine, pred Drugi svetski rat, Englezi su i bukvalno pokupovali veći broj ministara vlade, kao i generale. U dokumentima njihovi tadašnji agenti na terenu navode i iznose mesečnih apanaža za kupljene ljude iz jugoslovenskog vrha.

I danas lukavi Englezi, majstori svetske diplomatije i velemajstori strategije svađanja-pa-mirenja malih naroda i plemena, dobro procenjuju da su njihove šanse u Srbiji uvek znatno veće od Nemaca. (Srbi, naravno, još jednom u ovom veku, naivno upadaju u ovakvu zabludu!)
Kada se imaju još podaci o budžetu za englesku obaveštajnu službu za ceo svet. postavlja se pitanje: zašto mala Jugoslavija, napadana kako jeste, razarana koliko jeste, pod sankcijama kakve su bile ( i dalje nas biju u glavu), zašto jedna takva država zavređuje da SIS odvaja na nju čak 10 odsto svog budžeta?
Da budemo još precizniji: britanska špijunaža troši preko 20 miliona funti na svoje aktivnosti kod nas. Uz to, ovde je reč o zvaničnom budžetu, a ovakve službe imaju bar još toliko para u crnim fondovima. Dakle, otprilike 40 miliona funti za špijuniranje naše zemlje godišnje.

Ovo ukazuje na još jednu važnu činjenicu: polovi geopolitike se menjaju i preraspodela sfera je u toku. Što se nas tiče, za Engleze, Nemce, Amerikance, Francuze, naš prostor je sada još važniji nego pre nekoliko decenija.
Kako je pisao veliki poznavalac svetskih obaveštajnih službi, Englez Džejms Adams, jugo-test je započeo 1991. godine, ” pošto se zemlja podelila na tri odvojene zemlje: Bosnu, Hrvatsku i Srbiju”.
Kada smo mi u pitanju, britanska tradicija je, pomenuli smo ranije, u temeljnom prisustvu i saznavanju svih, i najmanjih, detalja oko eventualne državne politike, vojnih planova i socijalnih kretanja. To znači da je SIS radove na našem terenu započela znatno ranije od pomenute 1991. godine.

Ono što je dosad procurelo u Londonu jesu spiskovi saradnje Jugoslovena sa SIS-om. U profesionalnom jeziku, ova kategorija je označena kao spisak saradnje sa jugoslovenskim izvorima. Ti izvori su, u stvari, pripadnici jugoslovenske političke, vojne i intelektualne nomenklature, vrbovane od SIS-a po principu važnosti njihove zvanične funkcije, ili procene drugih analitičkih kvaliteta određenih ljudi.
Kako su u pitanju vrlo sveži događaji, iz iskustva znamo da je gotovo nemoguće provaliti konkretna imena. Njih ćemo znati u daljoj budućnosti, kada vrbovanih agenata fizički više neće biti. To je zakon dosijea. Međutim, ti dosijei su izričiti u drugom podatku: reč je o federalnim zvaničnicima SFR Jugoslavije.

Džejms Adams piše o njima da SIS nije došla do značajnih podataka o novostvorenim državama u Jugoslaviji(1991-1992), da nisu bili od naročite koristi. Ne moramo to da uzimamo zdravo za gotovo, zato što su ljudi iz vrha itekako znali o mnogo čemu što se događalo iza kulisa. Dovoljno je setiti se Stipe Mesića kada, prosto šepurio govoreći na slovenačkoj televiziji šta je sve radio on sam, i kako je davao obaveštajne podatke američkoj službi.
Britanski obaveštajci, tvrde dakle, nisu od ovih federalnih funkcionera saznali bogzna šta. Ali su ih Englezi ipak kupili za svoj posao, upravo zato što ne znaju bogzna šta!?!

Zna se i da su britanski obaveštajci (njihovi izvori to potvrđuju), u periodu januar 1991. – avgust 1992, (dakle, vreme zahuktavanja rata) regrutovali priličan broj IZVORA na visokom i najvišem nivou u vojsci i političkim strukturama svih protagonista jugo- raspada.
Vrbovani jugoslovenski funkcioneri, dakle, pružali su londonskoj centrali znatno više i važnije podatke nego što se u ovom času priznaje.

Činjenice govore drugo. Još u vreme SFR Jugoslavije, ključni podaci su neprestano cureli, pa su i Mejdžor na početku, i UNPROFOR i UN i, naravno, Amerikanci, imali prilično vernu sliku unutrašnjih događaja. Naravno, tvrdnje mnogih analitičara naših događaja da ” Zapad nije imao jasnu sliku”, spadaju u domen zamagljivanja istine.
Zajedničkim naporima britanskog HUMINT-a (Human Intelligence), američkog SGINT-a (Signals Intelligence) i ELINT-a (Electronic Signal Intelligence), informacije vrbovanih jugoslovenskih funkcionera i oficira su obrađene u tim centrima. Rezultat su bile detaljne obaveštajne slike Jugoslavije.

Jugo-agenti, pripadnici državne nomenklature, bili su toliko prilježni u radu da su pružili najpre vojne planove svih zaraćenih strana, zatim sliku rezervi vojne tehnologije, municije, hrane. Ipak, možda najdragocenije informacije ovih izvora bila su rana upozorenja o političkim namerama sukobljenih.

Englezima je bila naročito zanimljiva srpska strana, kao vojno, geopolitički presudni faktor balkanske drame (kao i uvek). Pomenuti SOE dokumenti potvrđuju tradicionalnu srpsku Ahilovu petu: ništa lakše nego kupiti njihovu elitu. Zato su i ovoga puta, kao i kada su nas namagarčili u Drugom svetskom ratu, poturajući srpsku zadnjicu na nemačko rešeto, insistirali na informacijama iz Srbije. SIS je imao zadatak da Forin ofis “hrani” podacima sa najopasnijeg dela ratišta- iz Srbije, koja nije proglasila rat.

Politički krugovi Zapada, pa i Forin ofis, svojim službama su na brifinzima stručnih službi i ministarstva, obeležili metu: Srbija je označena kao velika pretnja stabilizovanju regiona. Pritom je pojam stabilizovanja regiona, naravno, podrazumevao vojno, privredno i političko slabljenje Srbije, stavljanje resursa regiona pod totalnu kontrolu, i naročito kontrolisanje Dunava, kao krajnji domet čitavih ratnih operacija u ovom regionu.
Zato su i bukvalno svi novinari koji su se od februara 1992. pojavljivali na ovom terenu, od Sarajeva i referenduma, bili brifovani neverovatnim glupostima o Srbima kao narodu, o njegovim genocidnim namerama, o njegovom fašizmu.
Autor ovog teksta je od mnogih zapadnih novinara, na ratnom prostoru slušao ovakve unapred pripremljene klišeizovane stavove, koje su kasnije pretapali u histerične kampanje protiv Srba.
Naravno da i SIS imao udela u tome, kao jedan od obaveštajnih stubova Zapadne Alijanse.
Šta su činili?

Ekonomski pritisak na Srbiju osećao se već dve-tri godine pre raspada Jugoslavije. Krediti su presali i ekonomnski stručnjaci su jasno videli politiku iza toga. Videli su je i mnogi političari ove zemlje, ali su već bili angažovani od SIS-a i drugih obaveštajnih službi. Petokolonaški talas u državnom vrhu bio je u to vreme veoma efikasan.
Ipak, i pored svih angažovanih vrbovanih izvora, London, Pariz, Vašington i Bon, znatno duže su morali da se znoje kako bi postigli cilj strategijskog krojenja Srbije.
U Londonu se došlo do zaključka, u obaveštajnim krugovima, da je rat u Jugoslaviji “prvi pokazatelj stvarnih ograničenja obaveštajnog rada u post- hladnoratovskoj eri”.

Autor knjige “Novi špijuni”, Džejms Adams, piše o tome: “Srbija je bila tradicionalni izazov: naći i usmeravati izvore koji mogu da proizvedu tačnu i blagovremenu obaveštajnu informaciju”.

Šta jasnije govori o strategiji koja je Srbima bila namerena, gledano iz ugla SIS-a? Da bi se sve to postiglo, Englezi su se uspešno infiltrirali i obaveštajne i druge službe su Srbiji uspešno obavili mnoge zadatke razbijanjanja naše zemlje
Imena vrbovanih su i dalje tajna, arhive će biti otvorene za tridesetak godina, ali se podrazumeva da su neki od vrbovanih svakako bili u političkom i vojnom vrhu SFRJ, pa i među najvažnijim funkcionerima bivše države. Na čitaocima je da sami analizuju ko je sve mogao da radi za SIS (i ostale službe). Odgovor i ne mora da bude toliko težak, ako pažljivo proučite poteze mnogih od njih i konačne rezultate njihove delatnosti u ovoj zemlji.

Preraspodela para za Jugoslaviju
Mak Kol je od 1992. izmenio preraspodelu troškova za špijunske poslove. Odvojio je “tek” 15 odsto budžeta za Rusiju, koliko i za Bliski Istok. Malo čudno zvuči podatak da se na Kinu i Hongkong odvaja samo 5 odsto budžeta. Možda u tom podatku leži i strategijska odluka Velike Britanije da s predajom Hongkonga Kinezima definitivno kažu zbogom borbi za ovaj deo Azije. Ako je tako, to je još jedan pokazatelj mudrog strategijskog promišljanja, jer, očito, nema te sile koja će polomiti Kinu.
U ostalim budžetskim preraspodelama troškova špijunaže, Argentina je dobila četiri odsto, 10 odsto borba protiv terorizma, 10 odsto proliferacija oružja, pet odsto Južna Afrika, tek dva Japan, pet odsto za britanski doprinos borbi protiv pranja novca, i isto toliko za borbu protiv svetske narko-mafije.

VRŠLJANJE PO ISTOČNOJ EVROPI
Tajna Obaveštajna Služba (SIS, ili MI6) igrala je u periodu navodnog kraja Hladnog rata, od sredine osamdesetih, veoma važnu ulogu na međunarodnom planu.
SIS je odigrala ključnu ulogu u transformaciji obaveštajnih službi novonastalih kapitalističkih država bivšeg Varšavskog pakta. Najviše u Mađarskoj, ali i u Poljskoj, Litvaniji, Ukrajini, i generalno na čitavom evropskom Istoku.

HRVAT NA NATO KURSU
Kao ilustrativno prilažemo i zanimljivu epizodu koja se na slavonskom ratištu (u zoni Banjalučkog Korpusa) zbila u zimu 1992-1993. Jedna specijalna jedinica VRS zarobila je hrvatskog pukovnika, bivšeg oficira JNA koji se pridružio, kao Hrvat-patriota, Franji Tuđmanu. U detaljnom istražnom postupku, ovaj oficir nije se mnogo libio da otkrije kako je i sam bio u grupi oficira JNA koji su krajem osamdesetih, tajno prisustvovali specijalnim kursevima NATO pakta. Na tim kursevima, naravno, nije bilo Srba i Crnogoraca, već ostalih, jer je cilj bio priprema za otcepljenje.
Ovo je, ipak, retkost u savremenoj istoriji da oficiri armije međunarodno priznate države, prisustvuju po NATO bazama u Nemačkoj i drugde, pripremama za razbucavanje svoje države.
O ovome dosad nigde nije bilo reči, pa je zanimljivo saznati zašto su i ovakve stvari u redovima naše vojske bile zataškavane. Za koga su zapravo radili ti koji su skrivali i ovakve podatke?

Sagovornik je Dejan Lucic povodom knjige »Kraljvstvo Hazara«.

Istorijska revizija mnogih dogadjanja poslednjih tri stotine godina, posebno onih iz dvadesetog veka, zaokuplja pažnju sve više istoričara i novinara širom sveta. Razlog je otkrivanje tajnog, ali presudnog uticaja moćnih neformalnih grupa i finansijskih i dinastičkih klanova u kreiranju nacionalnih politika u mnogim evropskim zemaljama, kao i u SAD i Rusiji. Formalne državne administracije bile su decenijama samo servilne poluge u njihovim rukama, baš kao što su to i danas.
Dejan Lučić, pisac i publicista, još od 1988. piše o ljudima i dogadjajima koji su obeležili vek, a da ih ni jedan zvanični udžbenik istorije nije evidentirao.
Njegova poslednja knjiga »Kraljevstvo Hazara« otkriva začudjujuće veliku ulogu i moć Jevreja u poslednjih 200 godina, posebno u Prvom i Drugom svetskom ratu, ali i u Trećem, koji se upravo sprema ili je već počeo. Ovih dana pojavio se prvi tom ove knjige.
Ko su ti pojedinci i grupe, za koga rade, odakle im novac, zašto baš Jevreji, da li je i Srbija u njihovim kandžama i da li su ti Jevreji zaista Jevreji? Svi odgovori dati su u ovoj knjizi, koja predstavlja pravi bukvar za sve one koji tek počinju da se bave teorijom i praksom takozvane Svetske zavere.

PITANJE: Većina srpskih istoričara i intelektualne i političke elite kod nas u ovu »zaveru« ne veruje, a vas smatraju šarlatanom.
DEJAN LUČIĆ: U svetsku zaveru ne veruju samo oni koji u njoj učestvuju i budale. Gde spada naša intelektualna i politička elita, vi sami procenite. Ja inače »teoriju zavere« definišem teorijom interesa.

P: Kako ta zavera izgleda u praksi?

D.L. Uzmimo za primer Prvi svetski rat. Pravi razlog za pokretanje rata protiv Nemačke je dogovor izmedju Nemaca i Turaka da se gradi pruga Berlin – Bagdad. Odmah je stvorena organizacija »Ujedinjenje ili smrt« na čelu sa Apisom koji je likvidirao dinastiju Obrenovića, koja je bila pro nemačka, i doveo na presto Karadjordjeviće, koji su bili u službi francuskih i engleskih interesa. I bili su masoni, jer na Zapadu su danas svi političari masoni i ta priča da oni vladaju svetom apsolutno je tačna. Danas su masoni kao nekadašnji naš »socijalistički savez«. Masonerija je na Zapadu masovna pojava.
Dakle, bilo je potrebno preseći nemački prodor na Istok i načiniti prepreku njihovom kontaku sa sirovinama, i iračkom naftom. Zato je izbio Balkanski rat i došlo je do Prvog svetskog rata. Rezultat je stvaranje Kraljevine Jugoslavije koja je trebala da bude čep za prodor Nemačke na Istok. Nemačka je taj čep uspela jedno vreme da razbije stvaranjem kvislinške tvorevine NDH, stvaranjem Velike Albanije, Velike Madjarske, a onda je po diktatu vladara iz senke, ponovo napravljena Jugoslavija na čelu sa Josipom Brozom, koji je u stvari bio nemački agent sa imenom Vajs. To ime označava Jevrejina, preciznije Hazara. Oni imaju ta imena Vajs, Grin, Švarc, Braun, Red itd. I taj čep su opet razbili Nemci zajedno sa Vatikanom, jer su i jedni i drugi u tom poslu našli zajednički interes – širenje ka Istoku. Tako je nemačko-vatikanska zavera zaista bila prisutna u poslednjem rasturanju Jugoslavije.

P: Gde su tu Jevreji?

D. L. Od današnjih Jevreja, 90% su poreklom Hazari. To je jedno tursko–monglosko pleme, koje je primilo jevrejsku veru sredinom 8. veka. Kada im se carstvo u 10. veku raspalo naselili su se širom Rusije i Evrope, a kasnije i na američkom kontinentu. Oni su konvertiti i uopšte nemaju semitsko poreklo. Semitski Jevreji potiču iz Palestine i njih je otprilike 7 do 10%. Dakle, radi se o lažnom predstavljanju, baš kao što se i Franjo Tudjman predstavljao kao Hrvat, a bio je Hazar. Hrvatska nacija je upravo tako i nastala, što se svako mogao izjasniti kao Hrvat. I ustašku ideologiju je napiso Josip Frank, austrijski agent od uticaja, takodje Hazar. Zna se da su nemački agenti bili i Artuković i Lorković, ali su istovremeno bili i engleski agenti. Lorković je predložio Artukoviću da se sastane sa ljudima iz Saveta za inostrane odnose u Londonu. Inače, Artuković je potomak iz Njegoševe familije, dakle Srbin konvertit. Ćerka Josipa Franka se udala za Didu Kvaternika, sina Eugenovog, koji je bio veliki ustaša i mason iz lože »Libertas«. Tu je i bio Vladimir Bakarić odnosno Vladimir Kupferštajn, Hazar i duga je to priča, ali oni su utemeljivači ideje o stvaranju NDH i taj posao na kraju je završio Hazar, Tudjman.

Uticaj Hazara u formiranju nezavisne Hrvatske išao je preko Zvonka Goldštajna. U Srbiji, hazarska linija uticaja ide danas preko Borisa Tadića u čijem kabinetu su sve mladi »savetnici« školovani u Britaniji i SAD, na čelu sa Vukom Jeremićem, koji je po ženskoj liniji potomak komunističke familije Pozderaca, Hakije i Hamdije. Da je Djindjić živ, verovatno Tadić ne bi bio ni kandidovan za predsednika. Sve ostalo zaključite sami.

P: Koliko je istina da su oba svetska rata orkestrirana upravo od strane Hazara?

D.L. Hitlera je u rasističku teoriju gurnuo čovek po imenu Alfred Rozenberg, litvanski Hazar. Hitlerova baba je bila Šiklgruber i kao sobarica imala je vezu sa svojim gazdom Solomonom Majerom Rotšildom u Beču. Hitler je potomak iz te vanbračne veze, znači u srodstvu sa Rotšildima. Gering je bio Hazar. Hitlerova ljubavnica, Eva Braun je bila Hazarka. Verner Fon Braun kreator nemačkog oružja i stručnjak za rakete je Hazar. Sa druge strane, na istoku imate crvene revolucionare Trockog i Lenjina, takodje Hazare. Lenjin je bio agent za uticaj Rotšilda, Trocki agent Rokfelera. Čerčil je bio Hazar, po majci, kao i Franklin Ruzvelt. Staljin sa imenom Dzugašvili, a koje u prevodu znači »mali Jevrejin«, Hazar. Čitava engleska vladajuća loza je odavno orodjena sa Hazarima tako da Hazari već trista godina imaju kontrolu nad čitavom engleskom ekonomijom i politikom.

I Georgi Dimitrov je bio nemački agent. I sudjenje Georgi Dimitrovu u vezi paljenja Rajhstaga je zapravo bila farsa. On je pod »pritiskom« javnog mnjenja pušten, ali se zbog pritiska javnog mnjenja nije odustalo od okupacije Češke ili Poljske. Ali ko diktira javno mnjenje? Mediji. A ko kontroliše već stotinu godina sve vodeće medije u zemljama zapada? Hazari, naravno.

Kao agent nemačke Dimitrov je pobio čitavu garnituru srpskih komunista i doveo na čelo Tita, odnosno Vajsa.

P: Kakva je uloga Hazara u poslednjoj Jugoslovenskoj drami?
D.L. Ja sam u knjizi objavio spisak, koji odavno cirkuliše u našoj javnosti, sa imenima Jevreja (Hazara) koji su učestvovali u Jugoslovenskoj krizi, cepanju države i konačno u zločinačkom bombardovanju korišćenjem NATO-a. Naći ćete tu i Madlen Olbrajt i Veslija Klarka i Holbruka, Soroša, Bžežinskog, Kušnera, De Mikelisa, Spilberga, Cimermana, Kozirjeva, Štajnera, Jeljcina i još stotinu njih iz SAD, Britanije, Nemačke, Francuske, Italije, Rusije, Srbije… Ali to je samo stotinak ljudi zbog kojih neupućeni Srbi i danas misle da »ne mogu ići protiv celog sveta«. Ali ti Hazari nisu »ceo svet«, već oni samo skrivaju svoj zločin iza Jevreja kao nacije, kojih ima preko 15 miliona, iza ostalih država u čije su se vlade infiltrirali i iza onoga što se zove »medjunarodna zajednica« a što su oni i stvorili i kontrolišu. Upravo sa tim ciljem.
I Robert Badinter, Hazar, proglasio je avnojevske granice SFRJ državnim granicama kada je bilo potrebno SFR Jugoslaviju, tj. čep za Nemačku, rasparčati.
Predsedenik Haškog suda Teodor Meron je Hazar. Bivša tužiteljka u Hagu, Luiz Arbur, sada u Ujedinjenim Nacijama je Hazarka. Ideolog Rotšilda i glavni strateg globalizacije Zbignjev Bžežežinski je Hazar iz poljskog Crnog plemstva. Ali to nije ništa novo.
Kada je nemački agent Tito stigao prvi put u Beograd, sačekao ga je Jaša Rajter, sa nemačkim kulturnim atašeom i odveo u Botićevu ulicu kod Ribnikara tj. Fišera, takodje Hazara. Tu je Tito planirao kako da srpski pokret otpora raspoluti na dva dela i da se Srbi medjusobno zakrve.
Infiltracuju komunističke ideje u Srbiji izvršili su Ribari tj. Fišeri, Ivo Lola i Jurica koji su glavom platili svoju popularnost i likvidirani su. Hazari danas kontrolišu »Politiku« preko levičarske hazarske kompanije »WAZ« koju svi Arijevci u Nemačkoj preziru.

P: Odakle sve to znate?
D.L. Ja samo prenosim ono što znaju ozbiljni svetski političari i politički analitičari. I ozbiljni istoričari i novinari.

P: Zašto onda naši istoričari to uporno ignorišu?
D.L. Naša umna profesorska i intelektualna elita odbacije logiku i zdrav razum i igra se naučnika sa istorijskim konstrukcijama koje su napravili i za udžbenike istorije napisli upravo Hazari. Pogledajte ko su pojedinci na čelu današnjih vodećih svetskih univerziteta, izdavačkih kuća, naučnih instituta, medija… Uglavnom su Hazari. Oni jednostavno kontrolišu i kreiraju informacije i znanje. Zašto bi to radili ako im nije cilj da lažu? Ili mislite da su se tu našli slučajno? Čak i oni naši slobodoumniji profesori koji su nešto malo dalje otišli u svojim saznanjima, stigli su samo do Trilateralne komisije i uloge nevladinih organizacija. Ali to su samo sitni izvršioci politike koja je kreirana sasvim na drugom mestu.

P: Šta je konačni cilj Hazara? Da li je to samo materijalni interes?
D.L. Glavni cilj je da se napravi Pax Judaica, a što ja nazivam – Kraljevstvo Hazara. Svega 10% hrišćana u Francuskoj danas se krsti. Hrišćanstvo je u Evropi ozbliljno u odumiranju i zato su i izabrali papu Racingera da malo povrati Evropljane u hrišćansku veru i zaustavi prodor islama.
Hazari podržavaju islamski prodor u Evropu i to pre svega iz ekonomskih razloga, jer Evropljana ima sve manje koji rade, pa bi se penzioni fondovi ispraznili bez nove jeftinije radne snage. Fransuski predsednik Širak je povladjivao Muslimanima, jer su mu oni bili brojni glasači. Zato je bio protiv Izraela, a podržavao Palestince. Šreder u Nemačkoj je podržavao Muslimane, jer od austrougarskog vremena oni nisu više ratovali sa Muslimanima i uz njihovu saradnju i partnerstvo Nemci bi mogli da osvoje praktično ceo svet.
Nemci nisu hteli da dodju u sukob sa Iračanima jer je pruga Berlin – Bagdad njihova životna težnja. Zato Šreder nije hteo da podrži Ameriku u pohodu na Irak i zato je izgubio izbore. U Francuskoj su tako pokrenute demonstracije siromašnih i brojne paljevine, što je bio veoma orkestriran bunt uz pomoć dela mobilne telefonije koju država nije kontrolisala. Sa jedne strane ovaj bunt je palila Amerika, preko CIA, kao upozorenje Francuskoj u slučaju dalje nesaradnje i podršku Huseinu, a sa druge strane su ga raspaljivali Izraelci, preko Mosada, jer Irak podržava Muslimane, neprijatelje Izraela. Iznutra je požar raspaljivao fancuski ministar unutrašnjih poslova, Sarkozi, Jevrejin iz Soluna. Sećate se kako je vredjao demonstrante i još više ih izazivao.
Ali i u Izraelu su danas dve struje. Na strani Srba su Šaron i Toni Lapid, koji je išao u gimnaziju u Novom Sadu zajedno sa Eugenom Verberom i odlično govori srpski, a protivnici Srba su Natanjahu i Tedi Kolek gradonačelnik Jerusalima.
P: Šta se igra na Balkanu?
D.L. Amerikanci tuku Srbe na Balkanu i podržavaju Muslimane, ali ih pri tome tretiraju kao korisno oružje. Tako bacajući plen Muslimanima u Bosni i na Kosovu oni samo potpiruju vatru, da bi mogli da nadju opravdanje za navodnu borbu protiv terorista, jer oni, u stvari, žele rat sa čitavim islamskim svetom. Dakle, mora se raspaliti velika vatra. Albert Pajk je bio general Južne konfederacije i šef južne jurisdikcije američke masonerije u 19. veku i napisao je knjigu »Moral i dogma«. U njoj je još tada rekao da će masoni morati da naprave tri svetska rata i da će treći biti veliki hrišćanski rat protiv Muslimana.
Dakle, Treći svetski rat, koji je zapravo več počeo projektovan je još u 19. veku. Takodje, 1953. u Bukureštu na sastanku rabina rečeno je da se mora napraviti Treći svetski rat koji bi rešio problem muslimanske opasnosti prema Izraelu. Zato Hazari, neokonzervativci iz Bušove administracije, Volfovic, Perle, Feit, Čertov, Libi… guraju SAD u rat sa Irakom, Iranom, Sirijom…

P: Ko u Srbiji sprovodi te zadatke?
D.L. Da bi ste to otkrili, morate znati ko u Srbiji za koga radi. A to se vidi ko u nekom dogadajaju, sukobu ili aferi izvlači dobit. Takodje treba znati da postoji važno zanimanje a to je agent od uticaja. To nije špijun koji čeprka kako bi došao do informacija, već neko ko plasira ideju koja će ostvariti nečije interese.
Setite se afere sa ubistvom vojnika u topčiderskoj kasarni. Šta se stvarno dogodilo nikada nije otkriveno, ali su zato Batić i Prelević medijski podizali prašinu oko afere. Efekat je taj da je ugled vojske izuzetno opao. I to je očito bio cilj. Nije im bio važan ubica, jer njega oni nisu ni tražili.

Ali ta igra je uvek prikrivena. Na primer, kod nas sada imate hajku na nekakv Nacionalni stroj, ali nemate hajku na komunističke zločinačke organizacije kao što je partija Čede Jovanovića, jedna tipična skojevska organizacije koja želi da inficira srpsku omladinu anarhističkim idejama. Njihova izdaja Kosova ima isti efekat kao albanski teror. Ako imate ekstremnu levicu i ekstremnu desnicu, u čemu je razlika? Zašto je Staljin bio bolji od Hitlera? Zašto su Čedini »Liberali« bolji od »Nacionalnog stroja« ili »Obraza«?

U principu sve terorističke nacional-socijalističke organizacije u svetu vode obaveštajne službe susednih zemalja. Takvu organizaciju u Vojvodini vodi čovek koji se zove Dragan Jovanović iz Požarevca i on živi u Pragu i radi za BND. Sada prema Vojvodini u prvom planu rade Hrvatska i Madjarska obaveštajna služba i njima koordinira BND. Naravno svuda su prisutni engleski prsti. Isto se radi i sa srpskom crkvom.

P: Ko ima korist od formiranja Evropske Unije?

D.L. EU je velika obmana. Hazari su napravili SSSR jer su želeli da uništa ruski kapitalizam koji je posle rata sa Japanom 1905. godine imao izuzetno visoku profitnu stopu. Radna snaga im je bila jeftina, kao i sirovine, a ruski kapitalisti su počeli da uvode moderne mašine i razvijaju industriju. Ruska carska porodica je bila najbogatija dinastija na svetu, bogatija od Rotšilda.
Za dvadset godina bi se Rusija toliko razvila da bi zgazila i Evropu i Ameriku. Zato je kapitalizam u Rusiji trebalo uništiti. Onda su Rusiji nametnuli da dugove plaća, ne u parama, nego u sirovinama. Cenu sirovina su odredjivali kapitalisti na Zapadu, tako da su troškovi proizvodnje sirovina bili niži nego stvarni. Uveli su i robovski rad da bi cenu proizvodnje sirovina što više smanjili. Zato su stvarani gulazi, zapravo koncentracioni radni logori. A kada je čitav eksperiment propao, onda su crvenu zastavu sa Kremlja preselili u Brisel. Sve evropske zemlje su danas u dugovima, a radna snaga je skupa.
Evropska Unija koja se danas stvara sa sedištem u Briselu je upravo takva tvorevina – novi Sovjetski Savez i zato se i radi upravo po planu Marksa – komunizam se uvodi tamo gde su razvijene proizvodne snage. Komunizam predvidja i uništavanje nacija i država. U SSSR-u ste imali sovjetskog gradjanina, ovde imate evropskog gradjanina. Svi ćemo biti pod istom zastavom sa žutim zvezdicama. Žuto plavo su boje dinastije Rotšilda. Tamo je bila jedinstvena rublja, ovde je evro.
Priča o našoj »svetlijoj budućnosti« kada udjemo u EU je ista ona priča koju su plasirali Titovi komunisti. Sasvim je i razumljivo zašto su danas na političkoj sceni u Srbiji vodeći baš bivši komunisti odnosno njihova deca: Kovačević – Vučo – ćerka Titovog genarala, Biserko – bivša šefica kabineta Budimira Lončara, Tadić, Korać, Milica Minić, Žika Kovačević, Labus…

P: CIA u svojoj projekciji sveta za 2020. godinu ovaj prostor ne vidi kao deo EU.
D.L. Naravno. Dejvid Rokfeler se nasmejao Evropskoj Uniji jer ona neće ni postojati kada SCG po planu navodno treba da joj se priključi. Ovde se pravi Balkanska konfederacija i to ista kakvu je Tito hteo da napravi sa Enverom Hodžom. Samo ova nova treba da sadrži i Tursku. Turska je saveznik Izraela i zato je Amerikanci guraju u Evropu. Ali, umesto jedne postojaće tri Evrope. Zapadna Evropa koju će činiti Nemačka, Francuska, Britanija, Austrija… Zatim Nova Evropa od Estonije, Litvanije prema jugu do Madjarske i Slovenije i to je katolička istočna Evropa kojoj treba priključiti i Vojvodinu i Hrvatsku, zapravo zemlje podunavskog regiona, odnosno Habsburške monarhije. One će biti pod ekonomskim uticajem Nemačke, avojnim patronatom Amerike. Zato je i važno osloboditi Vojvodinu srpskog uticaja i srpskih poseda na čemu rade Čanak, Kostreš, Pajtić… Kada zemlju pokupuju Nemci , Madjari i Hrvati i dobije status države ona se može priključiti Podunavskoj konfederaciji. Naravno, pod uslovom da to Amerikanci dozvole. Moguće je i rasparčavanje, pri čemu bi se regionalne administrativne granice u Vojvodini priznale kao državne.
Na jugu će biti Balkanska konfederacija sa Rumunijom, Srbijom, BiH, Bugarskom, Mekedonijom i Turskom. To će biti Treća Evropa, i služiće kao čep za prodor Islama na evropsko tle. Treba napomenuti da je Sekularna Turska masonska tvorevina jer je Ataturk bio Jevrejin.

Balkanska konfederacija treba da bude centar za formiranje balkanskih antiterorističkih jedinica. Ovde treba da se naprave balkanska obaveštajna i kontraobaveštajna služba koje će delovati prema Bliskom Istoku. Poljaci i Srbi važe kao najpouzdaniji voinici, jer u ratu nikada ne izdaju svoje saveznike i Amerika to zna.
U okviru toga jedna linija će pokušavati da napravi Veliku Albaniju, i to je ta hazarska struja iz američke Demokratske stranke – Holbruk, Klinton, Olbrajt, Vesli Klark…
Ja, inače, prognoziram da će na ovom područiju doći i do novog ratnog sukoba i velike seoba Albanaca sa Kosova u Albaniju, koja će početi da razvija jeftin turizam za zapadne radnike. Albanska mafija će dobiti nalog da investira tamo.

Tajni vladari prekrajaju svet

Masoni ušli u vladu Srbije

Политички коментари 03. март 2010.   Интервју: „Са човеком који зна“ или без мистике, са Дејаном Лучићем увек интересантним саговорником – ако имате среће да га „уловите“ Срби су творци светске завере! Масонерија је чисто српски продукт који је украден као што су нам Словенци украли бренд – ајвар. Са Балкана су кренула три освајања света, која су, у ствари, била ширење генетике створене укрштањем цивилизације са „Сиријуса Б“. и тадашњих Балканаца – каже Дејан Лучић. Ако замолите Дејана Лучића да нешто каже о себи, добићете прилично неочекивани али и необичан одговор. Као да се ради о неком другом, он каже: “Необично је код Лучића што је он потомак Миленка Стојковића који је посекао дахије, а његова прабаба Илка Марковић, жена Јеврема Марковића, пуцала је на краља Милана Обреновића у Саборној цркви. Узгред, Јеврем Марковић је рођени брат Светозара Марковића. Деда Рајко Лучић учествовао је у пучу 27. марта, а отац ми је осуђен као четвороструки шпијун – по комунистичкој методологији, без доказа! Има ту још интригантних веза па је тако „сумњиво лице“ Дејан Лучић школски друг Мирослава Туђмана, сина преминулог председника Туђмана и председничког кандидата на изборима који су се недавно одржали у Хрватској. Дејан је школски друг и са Франком Симатовићем, сада хашким оптужеником, а колега са факултета је и са Јовицом Станишићем, сиве еминенције „доброг диктатора“ Слободана Милошевића. Дотично сумњиво лице познато је као припадник више завереничких организација као што су масони, темплари, а можда и Мемфис-Мицраим, чији је велики мајстор Александар Јовановић рецензент Дејанове најновије књиге Теорија завере– приручник за владање светом. Кад све ово саберете, цела ствар би требала да води бар до предворја јавног тужиоца Владимира Вукчевића, који би на карт бланш требало овог аутора да пошаље на Голи оток. Ако га нема у Србији требало би га свакако отворити јер прошто се више не зна где ће све те мафије и сумњива лица да се сместе. Дејан Лучић је „сумњив“ самим тим што је објавио врло интригантне и опасне књиге као што је Тајне албанске мафије, због које је стрељан Хекуран Исаи, шеф албанске обавештајне службе Сигурими. А ту је и књига Владари из сенке, која је разоткрила светску заверу, тако да данас и српске домаћице знају о међународној политици више него министри спољних послова НАТО земаља. Дотичног сумњивог Лучића напао је због књиге Варварство у име Христово творац модерне Хрватске Фрањо Туђман (иначе, бивши комшија) у својој књизи Повијесна распућа. Ствар се компликује, јер је он као непозвано лице одвео у Дубровник Питера Махера, бившег америчког војног обавештајца, да заједно разоткрију превару око уништавања Дубровника, по којој су овај град разорили „ћетници“. Главни проблем по дефиницији је, што би овако опасан лик морао да буде бар у Хагу, или да до сада буде ликвидиран од стране домаћих плаћеника… Али од свега тога ништа па је Дејан Лучић крив – јер је још увек жив!” „Сумњиво лице“ које је, узгред, после славно завршене новинарске каријере, држао је предавања по Европи на прилично шкакљиве теме и био власник једне од првих и домаћих агенција за некретнине. Данас, после 12 издатих књига које се продају као алва, је вероватно најпознатији балкански професионалац за питања теорија завере. Лучића смо готово на препад “ухватили” непосредно пред пут у озлоглашену Америку, у коју је кренуо ради објављивања и промовисања енглеског превода Исламске републике Немачке. За домаће тржиште управо ових дана објављена је најновија Лучићева књига Теорија завере – приручник за владање светом. После изласка те књиге сви постављају само једно питање, коме је “приручник” намењен, па смо и наш интервју са Лучићем започели тим питањем ·   Коме је књига Теорија завере – приручник за владање светом у ствари намењен?. - Првенствено младима. То је нова комбинација Петра Кочића и Бранка Ћопића, па се надам да ће ући у школску лектиру, јер сам направио књигу која је најпокваренија на свету после Протокола сионских мудраца! Иначе, књига је направљена на ивици фантазије, у њој се појављује фалсификат фалсификата Протокола сионских мудараца који се директно обраћа српској младежи, а све кроз индиректно „дружење“ са Николом Макијавелијем, аутором Владаоца. Млади морају да је детаљно простудирају и схвате да Свет почива на знању и степену организованости. Наши клинци су показали да имају одлична базна знања, натпросечан ИQ, јер су се са готово свих светских такмичења у знању враћали са пуним торбама медаља. Сад још хоћу да их научим како да се организују. Кад то савладају још ће лакше користити своја а поготову туђа знања – која ће и од својих непријатеља добијати. У тој пауковој мрежи организација непријатељ ће им сасвим несвестан тога дати разне па и капиталне информације.   ·   Шта очекујете од књиге? - Она је резултат мог 30-огодишњег проучавања скривене политике и, пошто схватам да се на политичкој сцени Србије налазе аматери, желим да пренесем своје знање младим људима: како да се укључе у политику, тренутно најпрофитабилније занимање у Србији, како да постану тајкуни, лидери странака, амбасадори, директори, како да, по методологији илумината, освоје све странке, али и тајна друштва изнутра. Све са идејом да се за пет година појаве на сцени као нови лидери, образовани и промућурни господари судбине овога народа – али и знањима и моћима да утичу на друге па и светске токове. Инсистирам да направе тајно друштво без вође, али које зна куда стреми. Наш циљ мора да буде 15 милиона Срба у свету, стварање Сједињених српских држава, ослобађање Косова и постављање фундамента да се никада више не може деси геноцид над Србима. Млади људи, мушкарци и жене, ову књигу треба да читају као приручник, али кријући је од других, „завијену у новине“. Знање је моћ, али подељено знање јесте – губитак моћи. Проучаваоци злочиначке лектире биће збуњени открићима која јеврејску историју поново коперникански обрћу до тог нивоа да ће Лучића оптужити да је агент Мосада од утицаја – или ко зна шта друго.   ·   Занимљиво је што се у “Теорији завере” појављују духови Макијавелија и сионских мудраца. Шта они саветују Србима? - Уз помоћ кабале, имам директну комуникацију “каналисања” са сионским мудрацем који ми је рекао шта Срби треба да раде да би се докопали моћи коју су некада имали – када су владали Вавилоном кроз улогу Нина Белова (Нимрода), и када су створили прво тајно друштво у Вавилону – друштво слободних зидара који су правили ту кулу, као ново чудо Света.   ·   Вавилонску? - Да! Масонерија је чисто српски продукт који је украден као што су нам Словенци украли бренд ајвар! Па данас масонерију доживљавамо као јеврејску, што она по суштини није. Сваки млади масон запањи се када схвати да су норме понашања и терминологија масона – изворно српски. Само се Срби и масони љубе три пута, ословљавају са “брате”, говоре један другоме ти, свако себе сматра витезом, а рад (масонски обред) почињу уношењем светлости, односно ватре, у ложницу (масонску ложу).   ·   Ово о масонерији је баш чудно али и подударно, али како су то Срби градили Вавилонску кулу и чиме то доказујете? - Доказа има на претек. На остацима Вавилонске куле има бар три или четири уклесана кратка текста у којима се помињу сербе-и. Нема ни једног народа осим Срба који су носили такво име, а има и доста потписа градитеља (српска навика) чија имена доста личе на стара српска имена. Свакако је најубедљивији доказ у историјском музеју у Багдаду, где је велика камена плоча на којој је уклесано ко је, како и у које сврхе градио вавилонску кулу (коју су тада звали сигура или сигурат). Пардон, била је плоча у багдадском музеју – могуће да је сада нема, јер где се појави америчка војска тешко да нешто иза ње остане. На тој плочи у више наврата спомињу сербе-и као градитељи. Камена плоча је стара око 4.000 година што се тачно поклапа са старошћу вавилонске куле јер је она и по званично признатим подацима срушена негде око 1.800 година пре нове ере. Па и само име Багдада потиче од Срба, и представља сложеницу Бог даде – то ће вам рећи многи образовани Ирачани.   ·   Шта је, по Вама, највећа тајна коју сте открили? - Тајна је оно што није открио ни Дејвид Ајк у свом шокантном делу Највећа тајна: да су Вавилонци дошли са Балкана, предвођени Нином Беловом, негде 25 векова пре н.е, а да је тај Нино родом са планине Нинаје, где су хватане вехабије. Да је он пореклом од некога белог (како се у нашем народу каже за плаве људе), и да је кренуо у освајање света из Низе, коју су Римљани назвали Наисус, а ми га данас зовемо – Ниш. Цивилизација је настала на Балкану, контактом цивилизације са планете Сиријуса Б, која је на нашим просторима направила једну од првих вештачких пирамида – планину Ртањ. То је у ствари купа, шупља на врху, чији је отвор забетониран да се не би могло сићи дубоко у планину, па је Ртањ остао тајанствен чак и данас. Управо по угледу на Ртањ Срби су намеравали да изграде вавилонску кулу. У кругу од 500 километара настала је аријевска цивилизација, ту је настало и најстарије писмо – србица, које је погрешно названо винчанско (локацијски) а, под утицајем агената из Европе. Да би се право име писма србица избегло, сада се оно назива подунавско писмо. Потпуно је бесмислено азбуку, односно србицу, називати – ћирилица. Ћирило и Методије су људи који су “открили рупу на саксији”. Одавде са Балкана кренула су три похода у такозвано освајање света, а то, у ствари, нису били походи, већ ширење генетике створене укрштањем цивилизације са Сиријуса Б. и тадашњих Баканаца који, игром случаја имају исти ДНК и данас. На основу те у ствари молекуларне решетке која се зове ДНК можемо са сигурношћу тврдити да су сви Аријевци пореклом Срби. У науку, ДНК решетку и карактеристична чворишта која дефинишу људске групе, данас не верују само вештице. Међу вештице убрајам и историјске факултете који се нису макли даље од почетка – или пишу политичку историју, историју победника коју је неко наручио.   ·   Да се вратимо на три освајања света… - Прво је било оно Нина Белова, односно Нимрода, друго је предводио Сербо Макаридов, а треће – Александар Карановић, кога Грци зову Каранидис, а у последње време га присвајају па чак тврде да је Грк. Но, сваки средњошколац зна да је чувени Демостен његовог оца Филипа у својим говорима називао варварином! Ако је Филип варварин, то значи да није Грк па, према томе, ни његов син то не може бити. Сва три освајања света ишла су истим путем и имала су исту функцију: ширење генетског материјала који је био посебно супериорно интелектуалан у односу на остале цивилизације. Љубомора свих оних који нису настали од балканских Аријеваца довела је до ситуације да се измишљају топонимска имена нација.   ·   Која је још тајна повезана са Аријевцима? - Аријевци су, са запада гледано, сви Келти, Гали, Иберијци, и то можемо доказати не само уз помоћ ДНК, већ самом чињеницом јер је између 25 и 30 посто речи у њиховом данашњем језику изворно српско и нама разумљиво. А на истоку, Аријевци су Иранци (Персијанци), Авганистанци, али и неки становници Индије. Због тога постоји у санскриту, али и у пали језику, којим је говорио Буда – преко хиљаду српских речи.   ·   Јесте ли штитећи Аријевце написали две књиге Исламска република Немачка? - За добро уво је и комарац музика. Моје је да унапред укажем на нека будућа дешавања па нека они на време сагледају у ком се правцу глобалне поплаве ваљају. На планети има само 19 посто белих људи, а Аријеваца још мање. Стога, потпуно је сулудо да на Србе од којих су настали, гледају као непријатеље – само да својом плиткоумном и грамзивом политиком то не схвате прекасно.   ·   Постоје ли и други Немци – српског порекла? - Немци су Аријевци онолико колико су Срби! Једини прави Немци су они који су потомци племена Дојч, остали су словенског порекла. Пруси, који слове за “најжешће” Немце, заправо су Боруси, “огранак” Руса. Њихова тотемска животиња је медвед – сетите се само која се награда додељује на филмском фестивалу у Берлину! А и тотемска животиња Руса је медвед. Пруси су огранак Руса и некада су се звали – Боруси. Главни град Боруса био је Брљин (Берлин). Борусе је понемчио витешки ред, ред тевтонаца који су огранак темплара – они су огњеним мачем те Словене понемчили.   ·   Али и даље постоје Немци који су – Словени? - Наравно, то су они за које смо учили у школи да их је краљ Милутин довео као рударе – Сасе. Но, Саси су Словени и истородници су са Саксонцима у Британији којима је припадао Робин Худ. Саси и Саксонци су термин као Срби и Србијанци, Саксонци су „као” Енглези, а Саси су “као” Немци, а сви су заправо Словени, Келти! То је познати модел по којем настају вештачке нације, пише се програмска, лажна историја настанка нација…и онда све то искреирано вам сервирају да тако учите децу и свој будући нараштај.   ·   Да ли је судбинско одређено да се бавите заверама? - Да, ја сам Шкорпија!   ·   А Ваш отац је званично био – шпијун? - Он је 1950. године осуђен као четвороструки шпијун – енглески, амерички, руски и немачки! А био је тек апсолвент медицине. Али, ето, имао је изгледа тако добру заштиту од некуд, да га за сва та шпијунска недела комунисти нису стрељали, већ су га само послали у рудник Трепчу на годину и по дана затвора…   ·   Има ли још занимљивости у Вашој породичној причи… - Мој деда Рајко Лучић учествовао је у пучу 27. марта, а тај пуч је подржао светац, брат масон, Николај Велимировић, као и патријарх Гаврило Дозић. Сви историчари сматрају да су подржаваоци пуча агенти од утицаја МИ6 – или им је управо тако сервирао управо МИ6. А добри познаваоци рада британске обавештајне службе знају да они раде генерацијски са деде, преко сина, до унука, те на основу тога лако можете закључити да ја припадам “бакиним момцима” (“бака” је енглеска краљица), и да је то тајна мог “мачкастог” живљења – па таман помисле да сам долијао, а оно ћорак. Ја сам нека врста интелектулног српског Џемса Бонда. Но, у свету шпијунаже све што је очигледно – обично је намештаљка!   ·   Уосталом, и “прави” Џејмс Бонд био је Србин – Душко Попов… - Он спада у знаменитости Србије. Туристички водичи, када Француском улицом у Београду воде пензионисане америчке официре који су допутовали бродом из Беча, покажу им кућу на углу Фанцуске и Браће Југовића. Упери прстом на први спрат и кажу: “Овде је живео Душко Попов са код именом “Трицикл”, на чијем је лику Јан Флеминг осмислио Џејмса Бонда. Кад се спусте мало ниже, покажу на кућу Николе Пашића и кажу: “Овде је био најмудрији српски политичар”. Онда покажу преко пута, зграду у којој живи Коштуница: “Овде је најнеобавештенији српски председник и политичар”. На крају се спусте још ћошак ниже, до угла Страхињића Бана и Француске па кажу: “Е, овде живи најобавештенији Србин, Дејан Лучић. Тако да се круг затвара – од Александра Невског, преко Француза до Кнеза Михаила убијеног у завери.   ·   Добар део Ваше приче о теорији завере односи се на Хазаре. Наводите да 90 посто Јевреја нису Јевреји, већ – Хазари… - На траг Харзарима дошао сам захваљујући Милораду Павићу. Захвалан сам човеку који је славу српске књижевности проширио по читавој планети. Наравно да је био масон и наравно да је био добар Србин и православац.   ·   Готово увек вас сви питају: За кога Ви, у ствари, радите, па ни ја то питање не могу да избегнем? - То ни сам Бог не зна. Он ме оптужује лично због мог презимена Лучић, што значи лучоноша, што значи Луцифер, пали анђео – да сам ја агент мрачних сила. Ето, ја сам, као и мој отац, опасан лик… – али Трепча сад не ради.   ·   За кога? - Извините, ако вам то одговорим, сви они што нас прислушкују остаће без посла (смех). Друго, поставка вашег питања је у основи погрешна. Не радим ја за њих, они раде за мене. А ако ме питате кога највише ценим у тим пословима, онда бих без двоумљења рекао Мосад. Они једино врло прецизно знају шта хоће – а то предуслов сваког успеха.   ·   Прилично се слободно понашате, с обзиром да много тога знате о светској завери – Ваше име лако је наћи чак и на скајпу, има вас на фејсбуку, сасвим слободно разговарате телефоном… Не плашите се за себе? - Више кажем на телевизији него у телефонским разговорима, то су само обични разговори са пријатељима. Смешна ми је параноја око прислушкивања, посебно код људи који су потпуно безначајни – или је та вештачка параноја управо зато да себи подигну значење. Ако човек говори о ономе што добро зна, шта мисли, онда се не боји никога! Шта то значи погинути, умрети? Уосталом, зар читаоци “Трећег ока” не верују да је смрт само мењање одела? Не видим зашто бих више био везан са своје тело, него за своје одело? Уосталом, кукавица умире сто пута, а храбар човек само једном.   Узгред, сваки пети Србин мисли да га прислушкују. А људима се влада на два начина – обећањима и страхом. У ту зону страха спада и прислушкивање. Најбољи начини за ослобађање од страха и уништавање магије која вам је наметнута, јесу подсмех и смех. Подсмех плаши и највеће магове – јер су онда збуњени, постављајући себи питање ко стоји иза вас. Вратите осмех на своје лице, победите илузију звану Европска унија, подсмевајте се квази магији политичара који вам говоре о срећној будућнсоти “када нас буду примили” – у пакао. Деца се радују укидању виза, али када буду видела беду, јад и чемер мултикултуралности схватиће колико је било лепо и здраво живети под санкцијама. Људи би требало да схвате да је посебна част, одличје, комплимент од Бога – бити Србин. Само одабрани, привилеговани, могу то бити.   Зар мислите да сте се случајно родили? Не, то је божја промисао, то је Ваш задатак. То је тешко бреме које морате да носите и да опстанете. То је само за јаке. Сви они други претапају се у топонимске нације – Црногорце, Македонце, Босанце, Хрвате… Према томе, главу горе! Енглез кад хоће некоме да каже да је господин, употребљава скраћени израз од Сербин – “сер”. Питајте их зашто је баш та скраћеница “сер” претворена и титулу – одакле она потиче. Према томе, гледајмо и учимо од двају народа како се влада светом – од Енглеза и од Јевреја. Истина је да је сво то знање којим они сада владају покрадено од нас. Дошло је време да пламен слободе украдемо од њих и вратимо га тамо где он припада. Пут ка том циљу води кроз стварање хиљада ћелија “Косовских заветника” (које помињем у новој књизи) широм ове планете. Свет је мали, али је Србија велика.   ·   Сви су Вас то питали, па морам и ја: како долазите до информација? - Из земаљског информационог поља, званог акаша, тако што улазим у алфа стање, а онда ми анђели чувари шапућу тајне… С. М

Ниже приводим доклад руководителя МО “ОСДЕА” ДРАГАНА СТАНОЕВИЧА, результаты  НАТО преступлений в Сербии :

Все мы сегодня являемся свидетелями той мировой тенденции к диктату, попыток управления государствами и миром в целом с помощью грубой силы, когда аннулируются все существующие международные институции и организации, уничтожается существующий мировой баланс, всеми возможными средствами используются государства, которые служат не собственному народу, а своим менторам, вовлекая свои народы в самые опасные процессы. Как ни странно, все эти действия совершаются под лозунгами стремления к демократии! А там, где демократию не понимают так как нужно, помогает созданная для этих целей мировая дубинка под названием НАТО.

Кому нужна такая демократия? Вот у вас говорят же: вор тот, кто громче всех кричит: «Держи вора!». И сегодня многие пытаются объяснить не понимающим, что такое НАТО, какие у него мирные цели, как оно обеспечивает безопасность государств и многое другое. Но, возможно, я больше, чем другие знаю об этих мирных целях. После того, что НАТО натворило в Сербии, сербам не нужно обсуждать тему НАТО и спорить: хорошее оно или плохое. Этот военный блок сам себя дискредитировал. Поэтому не нужно нам ему помогать, нам нужно просто ему объяснить, показать, что «вы же сами против себя работаете». Недавно появились новые лозунги насчет диктата России: мол, давайте объединимся против нее. Нужно понять, что НАТО, прежде всего, враг сам себе. И Россия просто активнее всех пытается ему об этом сказать.

Мы говорим: «информационные технологии». Они формируют общественное мнение, для того, чтобы потом спокойно можно было совершать нужные действия, не опасаясь противодействия. Так все было в Сербии. Врагом являлся Слободан Милошевич, а когда его не стало, начались другие требования. В итоге организовали трибунал, и всех сербских патриотов-лидеров туда отправили. С полного одобрения подготовленного мирового сообщества. Сегодня все уже видят, что это никакой не суд, это судилище, и ни один сербский патриот уже не вернется. Но наказания продолжаются.

Сегодня, в 2008 году составляются списки с новыми требованиями. И нет конца этому шантажу. И все — для вступления в Евросоюз, как будто там сербов ждет манна небесная. В то же время скрывается, что ущерб, нанесенный бомбежками НАТО, по словам премьера Сербии Воислава Коштуницы СОСТАВЛЯЕТ ОКОЛО 300 МИЛИАРДОВ ДОЛАРОВ! Если поднять вопрос о возмещении этого ущерба, то с такой суммой сербский народ долго бы жил, не думая о каких-то преимуществах в Евросоюзе. Именно для того, чтобы не отвечать за содеянное, и ведется сегодня информационная война против сербов.

В новой стратегической концепции, принятой в 1999 году, НАТО наделяет себя правом проводить военные интервенции в конфликтах вне территории государств – членов, по своему усмотрению и без мандата объединенных наций во всем мире, там, где члены НАТО во главе с США хотят защитить или усилить свои экономические или другие интересы. По этой концепции НАТО может использовать атомное оружие не только при обороне, но и при нападении. Далее…

5 декабря 2009 года истёк срок действия Договора между Россией и США об ограничении стратегических наступательных вооружениях (СНВ-2). Новый договор до сих пор не подписан из-за «затянувшихся» переговоров.
По сообщениям СМИ переговоры «затянулись» из-за системы противоракетной обороны (ПРО) США, которая стала главным камнем преткновения в вопросе о новом договоре СНВ. Как сообщает еженедельник «Аргументы неделi» (от 11.03.10 г., «Бой за звание чемпиона мира в тяжёлом ядерном весе»): «Россия согласна на то, чтобы в самом договоре СНВ-3 не было положений о ПРО. Но Москва настаивает на их включении в совместное Заявление РФ и США, подписываемое вместе с Договором. В нём должно быть закреплено право России разорвать договор, если действия Вашингтона для построения системы ПРО будут сочтены Россией опасными». Однако американскую администрацию это не устраивает, поэтому в данный момент «обе стороны взяли передышку».

Наряду с этим западный военный альянс НАТО всё ближе подбирается к границам России. Руководители альянса объясняют это «возрастающей угрозой со стороны Ирана» и «мирового терроризма».

Так, например, вступление «независимых» прибалтийских государств (Литвы, Латвии, Эстонии) в НАТО, приблизило альянс к границам России на 300 – 500 км., в результате чего подлётное время с аэродромов Прибалтики (Шауляй, Рига, Таллин и др.), бывших некогда советскими, до госграницы России составляет несколько минут. Использование этих аэродромов позволит всей тактической авиации НАТО наносить ракетно-бомбовые удары на территории России вплоть до Волги. А благодаря оставшейся от Советской армии военной инфраструктуре, НАТО может в недельный срок развернуть на прибалтийском плацдарме 280-тысячную мобильную военную группировку. При этом зона возможностей авиаударов ВВС альянса расширится до Урала. В настоящее время стоит вопрос об усилении НАТО скандинавскими странами – Швецией и Финляндией, которые до сего времени соблюдали нейтралитет.
Расширение НАТО в прибалтийском регионе за счёт Финляндии и Швеции с их высоким и самым современным уровнем обороноспособности радикально изменило бы военно-политическую конфигурацию и баланс сил в регионе. Разделительная линия с НАТО может пройти по всему северу Европы и региону Балтийского моря (еженедельник «ВПК» №8, от 3.03.2010 г., «Северные соседи: прощай нейтралитет»).

Кроме того, в феврале стало известно, что власти Польши и Румынии согласились разместить на своей территории элементы американской системы ПРО. Это должно произойти: к 2015 году в Румынии (а возможно также и в Болгарии) и к 2018 году в Польше («Коммерсантъ» от 19.02.10 г., «Польша и Румыния разместят батареи ПРО»; «АиФ» от 3.03.10, «Щит без меча»).

Напомним, что совсем недавно президент России Д. Медведев подписал новую Военную доктрину России (Военная доктрина – 2010), в которой в качестве основных внешних военных опасностей для России (п. 8 в, г), в числе прочих указываются:

в) развертывание (наращивание) воинских контингентов иностранных государств (групп государств) на территориях сопредельных с Российской Федерацией и её союзниками государств, а также в прилегающих акваториях;

г) создание и развертывание систем стратегической противоракетной обороны, подрывающих глобальную стабильность и нарушающих сложившееся соотношение сил в ракетно-ядерной сфере, а также милитаризация космического пространства, развертывание стратегических неядерных систем высокоточного оружия.

Кроме того, 25 февраля 2010 года было опубликовано интервью президента России Д. Медведева французскому журналу «Пари-матч» (Paris Match), в котором прозвучал вопрос о новой военной доктрине России:
«О.Роян: Новая военная доктрина России предусматривает, в частности, операции за пределами её границ в случае потенциальной агрессии и рассматривает НАТО как одну из основных угроз её безопасности. Означает ли это возврат к «холодной войне»?
Д.Медведев: Конечно, нет. Проблема не в нашей военной доктрине, а в продолжающемся расширении НАТО в направлении всех государств – членов бывшего СССР и наших ближайших соседей, таких как Румыния и Болгария. В этом состоит угроза.
НАТО является военным альянсом, который вплотную приблизился к нашим границам. Наши Вооружённые Силы должны быть готовы к выполнению новых задач, продиктованных этими изменениями. Речь не идёт о «холодной войне», однако мы должны учитывать эту новую ситуацию.
Здесь нужно подчеркнуть взвешенную позицию крупных европейских стран, в особенности позицию Франции. Вместе с НАТО нам предстоит ответить на многочисленные вызовы: ядерное распространение, терроризм, наркотики…» (http://news.kremlin.ru/transcripts/6964).

Стоит отметить, что постоянный представитель РФ в НАТО Д.Рогозин неоднократно заявлял о том, что расширение НАТО связано в первую очередь с интересами альянса в отношении России. А, по мнению секретаря Совбеза РФ Н.Патрушева «расширение НАТО представляет серьёзную угрозу для России» (9.02.2010 г., ИТАР-ТАСС). Об этом же говорил и начальник Генштаба Н.Макаров. Так, 9 февраля 2010 года он заявил следующее: «Разработка и размещение (американского) ракетного щита, направлены против Российской Федерации». Он отметил, то «расхождения с Соединенными Штатами по поводу планов по созданию противоракетного щита сдерживают работу над договором о сокращении стратегических наступательных вооружений» (СНВ) между Вашингтоном и Москвой, и что эти противоречия пока не позволяют подписать этот договор». Макаров подчеркнул: «Договор о стратегических наступательных вооружениях, над которым мы в настоящее время работаем, должен учитывать связь между оборонительным и наступательным стратегическим оружием. Эта связь очень тесная, они абсолютно взаимозависимы. И было бы неправильно не принимать в расчёт систему противоракетной обороны».

Здесь снова уместно вспомнить недавний визит в Россию бывшего генсека НАТО масона Джорджа Робертсона (смотрите материал «Кто и зачем вешает «всех собак» на Путина» от 2.03.10 г. на нашем сайте). В интервью корреспонденту газеты «Коммерсантъ» Д.Робертсон сказал следующее:
«В 2002 году мы создали Совет Россия—НАТО, в рамках которого начали обсуждать трудные вопросы. Жаль, что тогда нам не удалось заложить крепкий фундамент отношений между НАТО и Россией. Сейчас же перед нами опять открылись новые возможности для перезагрузки отношений и достижения “общего понимания” проблем. Я надеюсь, что новому генсеку НАТО, новому президенту США и новому президенту России удастся это сделать. Во всяком случае, у нас давно готова площадка для установления доверительных отношений».
А по поводу новой военной доктрины, принятой президентом Медведевым, в которой говорится, что деятельность НАТО представляет потенциальную угрозу для безопасности России, Робертсон сказал:

«— Я читал доктрину. Она очень интересна, но это всего лишь бумага. Я абсолютно не согласен, что деятельность НАТО представляет для вашей страны угрозу. Все сторонники этой версии ошибаются, как ошибаются и те, кто считает, что угроза глобальной безопасности исходит от России.
— Так кем же являются друг для друга Россия и НАТО?
— Союзниками. Угрозы для НАТО являются и угрозами для России. Международный терроризм, организованная преступность, религиозный экстремизм, распространение оружия массового уничтожения — над всеми этими проблемами мы можем и должны работать сообща».

Здесь обратим внимание читателя на то, что Запад по-прежнему разыгрывая «исламскую карту», продолжает пугать мир «международным терроризмом», «религиозным экстремизмом» и подобными явлениями, которые возникли не без помощи Запада. При этом всегда подразумеваются страны Востока (Ирак, Иран) – страны «Исламской цивилизации», которые входили до 20 века в состав Османской империи, «распавшейся» после Первой мировой войны. И именно многонациональная «Исламская цивилизация» представляет серьёзную опасность для заправил библейского Запада, как и многонациональная и многоконфессиональная «Русская цивилизация».

В отношении достижения успехов в переговорах по ПРО и СНВ с Россией, администрация США делает ставку на президента Д.Медведева и «его» команду, на их «сговорчивость».
Однако в администрации США понимают, что пока «у руля» России В.Путин (пусть в роли второго лица государства) за которым стоят «силовики», он ‑ гарантия сохранения государственности и относительной стабильности в стране, кроме того В.Путин более авторитетный, грамотный, самостоятельный политик, в сравнении со своими «коллегами» и с этой точки зрения Запад видит в нём опасность для себя.
Именно с этим было связано выступление Д.Робертсона перед российскими студентами (смотрите материал «Кто и зачем вешает «всех собак» на Путина» от 2.03.10 г. на нашем сайте).

В свете вышесказанного приведём наиболее интересные отрывки из интервью главы фракции «зелёных» в Европарламенте Даниэля Кон-Бендита, данного им корреспонденту «Новой газеты» («Новая» от 8.02.10 г., «”Зелёные” не рубят ветку, на которой сидит общество потребления»). Выделенный жирным шрифтом текст в ответах Д.Кон-Бендита – ИАС.

«Новая» — Дани, вы всегда были на стороне диссидентов. Каков, по вашему мнению, вес правозащитных организаций в сегодняшней России?
Д.К-Б. — Правозащитники играют в России основополагающую роль, потому что они выражают идею «другой России», возможность «другой России».

«Новая» — А чего вы ожидаете в настоящее время?
Д.К-Б. — Мне кажется, что в России наступит интересный период, если состоится противостояние между Медведевым и Путиным. Если оба они решат выставить свои кандидатуры на президентских выборах в 2012 году, им придётся вступить в борьбу друг с другом.

«Новая» — По существу, сегодня можно говорить о поражении проевропейских элит в Украине и Грузии, да и не только. Это — поучительный пример для всего постсоветского пространства.
Д.К-Б. — Европарламент избирается демократическим путём, и «зелёные» не составляют в нём большинства. Мы стремимся поддержать все ростки демократии на постсоветском пространстве, стараемся мобилизовывать другие фракции, чтобы поддержать те или иные программы помощи в развитии, в демократической стабилизации, в продвижении гласности, в первую очередь в Грузии и  в Украине. Но роль Европарламента — это именно помощь, он не может инициировать те или иные процессы.

«Новая» — Вы были героем студенческой революции 1968 года, по прозвищу Красный Дани. Я не прошу вас рассказывать всю вашу биографию, но вкратце, как Дани из «красного» стал «зелёным»?
Д.К-Б. — Мой отход от анархистской идеологии 1960-х годов был постепенным. Начиная с 1980-х годов возникли серьёзные опасения, связанные с экологической деградацией планеты. А эта деградация ставит под вопрос идею продуктивизма, будь она неолиберальной или социалистической (я имею в виду продуктивистскую идеологию «реального социализма»). Сегодня во имя продуктивизма мы рубим ветку, на которой сидим. Ведь у рынка только одна логика — выгода, причём сиюминутная.
Экологический подход позволяет сформулировать совершенно новые политические идеи, основанные на необходимости предвидеть будущее. Для этого необходимо регулировать рынок. Сегодня страны Восточной Европы, которые были травмированы «реальным социализмом», приняли неолиберализм в качестве альтернативной религии. Они верят в способность рынка к саморегулированию, что является классическим постулатом либерализма. А рынок, как мы видели во время нынешнего кризиса, не всемогущ. Банки, которые гнались за прибылью любой ценой, не всемогущи…

«Новая» — Чего добивается движение «Европа Экология»?
Д.К-Б. — Мы хотим создания общества, которое обладает чувством ответственности. Речь идёт об обществе, которое не отдавало бы под залог будущее во имя немедленного выигрыша. На практике это означает, что мы будем демократическими средствами добиваться регулирования рынка, поскольку динамика полностью свободной рыночной экономики приводит к ухудшению условий повседневной жизни.

«Новая» — Я бы хотела конкретных примеров. В своей предвыборной программе вы обещали, что экологически ориентированная экономика будет способствовать созданию рабочих мест. Каким образом?
Д.К-Б. — Нам надо изменить наши образ жизни и манеру потребления. Например, если во всех домах создать лучшую систему изоляции, двойные рамы и так далее, для реализации этих работ нужно создать рабочие места. Если будет решено развивать и дальше общественный, экологически чистый транспорт в городах — трамваи, метро, автобусы на чистом топливе — это способы передвижения, которые не приводят к деградации окружающей среды и климата. Если заставить автомобилестроителей выпускать автомобили с меньшей эмиссией углекислого газа, машины с электрическими двигателями, это и будет регулированием, о котором я говорю. Короче, все эти меры создают одновременно лучшее качество жизни и рабочие места. Переориентация экономики в соответствии с экологическими требованиями является новой идеей в политическом пространстве. Это и привлекло к нам избирателей на последних выборах в Европарламент.

«Новая» — Во Франции миллионы мигрантов из стран Магриба, Черной Африки, Бангладеш. А тут нужно регулирование?
Д.К-Б. — Конечно. Во-первых, нужно делать различия между политэмигрантами, климатическими беженцами и теми, кто спасается от ужасающей бедности. Но в любом случае у мигрантов должны быть права, и эти права должны соблюдаться. Во-вторых, наши общества стареют. Нам нужна рабочая сила и нужно организовать её приток открытым и демократическим способом. Но реальной иммиграционной политики у Европы нет. Мы боимся мигрантов, сами себе лжём и не хотим признать необходимости позитивного регулирования. Вместо этого мы обращаемся с мигрантами как с рабами. А ведь они выполняют те работы на стройках, полях, в больницах, которые никто не хочет в наших странах делать.

«Новая» — Каковы возможности Европарламента влиять на демократизацию России?
Д.К-Б. — Парламент должен обязать Еврокомиссию и Европейский совет к более чёткой позиции в отношении России. В переговорах с Россией необходимо ввести подлинный график демократизации. И не покупаться на газо- и нефтепроводы.

«Новая» — Это реально?
Д.К-Б. — Это трудно. Когда политики приходят к власти, у них появляется тенденция приносить в жертву свободы и права человека во имя экономических выгод.

«Новая» — Поэтому вы никогда не стремились стать президентом Франции?
Д.К-Б. — Это — одна из причин. Я предпочитаю влиять на общество.

Галина Аккерман,
специально для «Новой газеты»
О чём это интервью?
Интервью французского политика Даниэля Кон-Бендита о том, что в Евросоюзе полно проблем (экономическая, экологическая, демографическая и т.д.). И если увязывать расширение НАТО на восток с тем, что говорит Д. Кон-Бендит, то можно сделать вывод, что само расширение – это попытка решить проблемы Запада за счёт новых членов альянса и в конечном итоге за наш с вами счёт (за счёт России). Ведь неслучайно Кон-Бендит предрекает противостояние между Путиным и Медведевым и «интересный период», который должен последовать за этим.

Если изходить из того, что Д. Кон-Бендит не последний человек в Европарламенте, который благодаря своей бурной молодости (http://ru.wikipedia.org/wiki/Кон-Бендит,_Даниэль#cite_ref-0) и «правозащитнической» деятельности является для многих «правозащитников» гуру, то можно сделать вывод о том, что он выражает точку зрения определённой части руководителей европейского парламента. Кстати его фраза о том, что «правозащитники играют в России основополагающую роль, потому, что они выражают идею “другой России”, возможность “другой России”» следует понимать как то, что у Европы есть «свои» люди в России, своя «колонна» — «правозащитники-диссиденты» изполняющие волю своих западных хозяев, которых Европа финансирует через неправительственные организации (НПО).

Что касается «тандема» Путин-Медведев, то Западу важно, чтобы он «распался», а президент Медведев стал «самостоятельным» политиком без В.Путина.
О том, что в настоящее время против премьера Путина ведётся широкомасштабная акция по дискредитации его деятельности и его самого, мы уже писали, здесь лишь отметим, что с этой же целью в интернете «правозащитниками» запущена акция с заголовком «Путин должен уйти!». На это же направлено «раскручивание» бывшего майора милиции Дымовского, который после освобождения из СИЗО заявил, что тюрьма его закалила и «Путин, Нургалиев и все остальные просчитались», и ещё «Дмитрия Анатольевича я уважаю, его деятельность во благо нашей державы. Он явно отдаляется от Путина». Из Дымовского делают «авторитета».

В общем, факт того, что «элита» пытается сделать Путина «козлом отпущения» за всё то, что сама наворотила за последние два десятилетия в России, сегодня сомнений уже не вызывает. Ей премьер Путин сильно мешает проводить политику «великого комбинатора», т.е. тотального грабежа народа. В «опускании» Путина и возвеличивании Медведева, также заинтересована администрация США. Поэтому, возвращаясь к Договору СНВ-3 повторим, что Путин, как бы кто этого не хотел, ключевая фигура в российской политике на него многое замыкается, в том числе факт будущего существования России и её целостности. Но в силу того, что российская экономика вписана в глобальную, а российская «элита» постоянно «тусуется» на Западе, администрация США может применить «шантаж» российской «элиты».

«Для страны, где коррупция поразила, кажется, все этажи власти, это может оказаться весьма эффективным. Достаточно пригрозить какой-нибудь «шишке» замораживанием в западных банках вывезенных миллиардов. После этого обязательно найдутся желающие требовать от высшего руководства тёплой дружбы с западными коллегами» (еженедельник «Аргументы неделi» от 11.03.2010 г., «Чем подкреплён ультиматум Вашингтона»).
Ниже мы приведём мнение эксперта генерал-полковника Л.Ивашова о роли российской «элиты» в подписании нового договора СНВ (еженедельник «ВПК» №8, от 3.03.2010 г., «Безопасность России или очередное отступление?»):
«К сожалению, среди российской политической элиты, начиная с Михаила Горбачева, нет чёткого осознания места и роли российского ракетно-ядерного потенциала в формировании геополитического статуса нашей страны. А ведь именно он удерживает нынешнюю Россию на вершине мировой элиты государств. По всем другим показателям мы на уровне Нигерии, а где-то – и ниже.
Лишившись статуса второй ядерной державы мира да ещё способной уничтожить первую державу мира, мы просто с ветерком вылетаем из состава ведущих мировых субъектов, формирующих повестку судеб человечества, а нашу политическую элиту будут принимать на международном уровне соответственно положению африканских стран.
С учётом вышеизложенного представляется необходимым вести следующую переговорную линию:
- не поддаваться американскому давлению и давлению некоторых российских экспертов, ни дня не служивших в армии, не работавших в оборонно-промышленном комплексе и не занимавшихся профессионально проблемами военной безопасности страны;
- не назначать конкретных сроков подписания будущего договора, ибо прежний «умер» задолго до 5 декабря 2009 года;
- не давить на российскую делегацию, а наоборот, оказывать ей политическую, профессиональную и особенно общественную поддержку;
- исходить из установки, что отсутствие связывающего по рукам и ногам развитие российских СЯС и разоружающего нас договора гораздо важнее, чем подписание очередного, наносящего ущерб нашей безопасности «исторического» документа.

То есть надо во что бы то ни стало не допустить очередной сдачи позиций в отстаивании национальных интересов, что бы соответствующие партнеры ни предлагали — кредиты, прикрытие хранящихся за рубежом капиталов или даже очередные Нобелевские премии мира.
Нам всем надо отдавать отчёт, что цена очередного СНВ неизмеримо высока. Без всякого преувеличения, на кону стоят существование и суверенитет Российского государства и будущее наших народов. Главное — не позволить американцам усомниться в нашей возможности донести в любой ситуации несколько боезарядов до американского континента. А лучше — несколько сотен».

Подводя итог, отметим, что все так называемые «трудности» с подписанием нового Договора СНВ и вопросы по продвижению НАТО к границам России в первую очередь связаны с состоянием «концептуальной неопределённости» в котором до сих пор пребывает российская власть (российская «элита»). Более того, большая часть российского «бизнес сообщества» (олигархи) не верят в будущее России и в этом смысле они сдают Россию на милость Западу. Путин, в таких условиях (когда «элита» сдаёт страну через Олимпиаду в Ванкувере, через «акции протеста», «распил» бюджета и откровенный саботаж решений Правительства и Президента), в одиночку (даже в «тандеме» с Медведевым) навести порядок в стране не способен, ему не на кого опереться, нет управленцев, ведь «кадры решают всё!». Сталину потребовалось около 20 лет (с 1924 по 1943 г.г.), чтобы стать хозяином в СССР, победить «троцкистов», а Путин не Сталин, ему может потребоваться гораздо больше времени.
У читателей может возникнуть мнение, что мы поддерживаем «Единую Россию» говоря о В.В. Путине, который её возглавляет. Это не так.

Поэтому одна из основных задач ВПП КПЕ – это подготовка на базе КОБ высоконравственных управленцев, способных брать ответственность на себя и решать на муниципальном, региональном, государственном уровне сложные задачи и выводить страну из катастрофы. Другая приоритетная задача – повышение уровня понимания произходящих событий (общего хода вещей) в стране и в мире у простого народа в России. Чем КПЕ и занимается.
А если «сверху» поступит инициатива к сотрудничеству (пусть не напрямую, а опосредованно), к подготовке высоконравственных управленческих кадров на базе КОБ, то в этом случае процесс подготовки высоконравственных руководителей будет осуществлён быстрее, и мера кровавости надвигающихся событий, благодаря этому, уменьшится.
Только объЕДИНившись на базе КОБ и ВПП КПЕ мы сможем изменить жизнь в стране к лучшему.

ИАС КПЕ

Pred drugi krug izbora želim da vas na ovaj način upoznam sa svojim viđenjem izbornih i političkih prilika u našoj zemlji, posebno u Srbiji.
Kao što i sami znate punu deceniju traju napori da se celo Balkansko poluostrvo stavi pod kontrolu nekih zapadnih sila. Veliki deo tog posla je obavljen uspostavljanjem marionetskih vlada u nekim zemljama, pretvaranjem tih zemalja u zemlje ograničenog suvereniteta ili lišene svakog suvereniteta.

Zbog našeg otpora takvoj sudbini za našu zemlju, mi smo bili izloženi svim pritiscima kojima u savremenom svetu ljudi mogu biti izloženi. Broj i intenzitet tih pritisaka umnožavao se kako je vreme prolazilo. Svoje iskustvo u drugoj polovini dvadesetog veka koje velike sile imaju u rušenju vlada, izazivanju nemira, podsticanju građanskih ratova, kompromitovanju i likvidiranju boraca za nacionalnu slobodu, dovođenja država i naroda na rub siromaštva – sve je to primenjeno na našu zemlju i naš narod.

Događaji koji su organizovani za naše izbore su, takođe, deo te organizovane hajke na zemlju i narod, zato što su naša zemlja i narod barijera uspostavljanju potpune dominacije na Balkanskom poluostrvu.
U našoj javnosti je već dugo prisutna grupacija koja, pod imenom opozicione političke partije demokratske orijentacije, zastupa interese vlada koje su nosioci pritisaka na Jugoslaviju, a posebno na Srbiju. Ta grupacija se na ovim izborima pojavila kao Demokratska opozicija Srbije.
Njen stvarni šef nije njihov kandidat za predsednika države. Njen dugogodišnji šef je predsednik Demokratske stranke i saradnik vojne alijanse koja je ratovala protiv naše zemlje. On svoju saradnju sa tom alijansom nije mogao ni da sakrije. Uostalom, čitavoj našoj javnosti je poznat njegov apel NATO-u da se Srbija bombarduje onoliko nedelja koliko je neophodno da bi se njen otpor slomio. Na čelu tako organizovane grupacije na ovim izborima nalazi se, dakle, zastupnik vojske i vlada koje su nedavno ratovale protiv Jugoslavije.

Zastupajući te interese, iz ove grupacije su našoj javnosti poslate poruke – da će sa njima na čelu Jugoslavija biti izvan svake opasnosti od rata i nasilja, da će doći do ekonomskog prosperiteta, vidno i brzo ostvarenog višeg standarda, takozvanog povratka Jugoslavije u međunarodne institucije, i tako dalje.

Poštovani građani,

Moja je dužnost da vas javno i na vreme upozorim da su ta obećanja lažna. I da stvari stoje obratno, jer upravo naša politika garantuje mir – a njihova samo trajne sukobe i nasilje. A evo zašto.

Uspostavljanjem vlasti koju podržava, odnosno koju instalira zajednica zemalja okupljenih u NATO alijansi, Jugoslavija bi neizbežno postala zemlja čija bi se teritorija brzo rasparčala. To nisu samo namere NATO, to su i predizborna obećanja Demokratske opozicije Srbije. Od njihovih predstavnika smo čuli da će Sandžak dobiti autonomiju za koju se član njihove koalicije Sulejman Ugljanin, vođa separatističke muslimanske organizacije, zalaže već deset godina i koja faktički definitivno izdvaja Sandžak iz Srbije. Njihova su obećanja takođe vezana za davanje autonomije Vojvodini koja je takva da je ne samo izdvaja iz Srbije i Jugoslavije, već je, po svemu, čini sastavnim delom susedne Mađarske. Na sličan način bi se odvojila od Srbije i druga područja, naročito neka njena rubna područja. Njihovo pripajanje susednim državama odavno je vruća tema tih država, a koje stalno podstiču pripadnike manjina tih država u Jugoslaviji da daju svoj doprinos prisajedinjenju delova naše zemlje susednim državama.

U sklopu te politike za rasparčavanje Jugoslavije Kosovo bi bila prva žrtva. Njegov sadašnji status bi se proglasio za legalan i definitivan. To je prvi deo Srbije sa kojim bi se ona morala da oprosti, ne izražavajući, pri tom, čak ni nadu da će joj taj deo njene zemlje jednom moći da bude vraćen.

Teritorija koja bi preostala da nosi ime Srbije bila bi okupirana od strane međunarodnih, američkih ili nekih trećih vojnih snaga koje bi tu teritoriju tretirale kao vojni poligon i kao vlasništvo kojim se raspolaže u skladu sa interesima sile čija se vojska na njoj nalazi.

Sliku tog raspolaganja i posledice toga raspolaganja, gledali smo već decenijama, a naročito, u ovoj deceniji u mnogim zemljama širom sveta, nažalost poslednjih godina i u Evropi, na primer na Kosovu, Republici Srpskoj, Makedoniji, u našem neposrednom okruženju. Srpski narod bi snašla sudbina Kurda, sa perspektivom da budu istrebljeni brže jer ih je manje od Kurda i jer bi im kretanje bilo ograničeno na manji prostor nego što je onaj na kome se Kurdi već decenijama nalaze.
Što se Crne Gore tiče njena sudbina bi bila prepuštena mafiji čija bi pravila igre građani trebalo dobro da znaju. Svaka nedisciplina, a pogotovo svako protivljenje interesima mafije stavlja vas na listu za odstrel koja isključuje pravo na svako pomilovanje.

Dao sam ovaj prikaz o sudbini Jugoslavije u slučaju da se prihvati izbor NATO-a za našu zemlju, sa ciljem da upozorim i na to da bi u tom slučaju osim gubitka zemlje i poniženja njenih građana, svi živeli pod neprekidnim nasiljem.
Novi vlasnici državne teritorije nekadašnje Jugoslavije kao i okupatori preostale srpske teritorije vršili bi, po prirodi stvari, teror nad stanovništvom, čiju su teritoriju okupirali. Sam srpski narod bi istovremeno vodio neprekidnu borbu za ponovo uspostavljanje srpske države i za svoje ponovno okupljanje u njoj. Oni ne žele mir i blagostanje na Balkanu, oni žele da ovo bude zona stalnih sukoba i ratova koji bi im pružili alibi za trajno prisustvo.

Marionetska vlast, dakle, garantuje nasilje, mogući dugogodišnji rat, sve samo ne mir. A samo naša sopstvena vlast garantuje mir.
Zatim, sve zemlje koje su se našle u statusu ograničenog suvereniteta, sa vladama pod uticajem stranih sila, vrtoglavom su brzinom postajale siromašne. I to na način koji isključuje nadu u pravednije i humanije socijalne odnose. Velika podela na većinu siromašnih i manjinu bogatih – to je slika Istočne Evrope već nekoliko godina i nju svi možemo da vidimo. Ta slika ne bi mimoišla ni nas. I mi bismo, pod komandom i kontrolom vlasnika naše zemlje, brzo stekli ogromnu većinu veoma siromašnih čija je perspektiva da iz tog siromaštva izađu veoma, veoma neizvesna i daleka. Manjina bogatih bila bi sastavljena od švercerske elite, kojoj bi bilo dopušteno da bude bogata samo pod uslovom da bude u svakom pogledu lojalna komandi koja odlučuje o sudbini njihove zemlje.

Javna i društvena svojina bi se brzo transformisale u privatnu, ali vlasnici te svojine, iz dosadašnjeg iskustva naših suseda, bi po pravilu bili stranci.
Mali izuzeci bi bili isključivo oni koji bi pravo na vlasništvo kupovali lojalnošću i pokornošću koja ih izmešta iz sfere elementarnog, i nacionalnog i ljudskog, dostojanstva. Najveća nacionalna dobra u tim prilikama postaju vlasništvo stranaca, a oni koji su njima do sada upravljali, činili bi to, u ovim izmenjenim prilikama, kao službenici stranih firmi u sopstvenoj državi.

Uz nacionalno poniženje, rasturanje države i socijalnu bedu nužno bi moralo da dođe do mnogih oblika socijalne patologije, među kojima bi kriminal bio prvi. To nije puka pretpostavka već iskustvo svih zemalja koje su prošle taj put koji mi izbegavamo po svaku cenu. Prestonice evropskog kriminala već skoro decenijama nisu na Zapadu, kao što je nekada bilo, već na istoku Evrope. Našem narodu i ovaj sadašnji kriminal teško pada jer smo dugo, od Drugog svetskog rata do 90-ih godina, živeli u društvu koje za kriminal tako reći nije znalo. A neki veći kriminal koji se ne može izbeći u društvu koje bismo postali, gubljenjem suvereniteta i velikog dela teritorije, taj veći kriminal bio bi za naš mali i na kriminal nenaviknut narod, opasan kao što je za društvo i njegove građane opasan rat.

Jedan od bitnih zadataka marionetske vlasti u svakoj zemlji, pa i u našoj, ako bismo je imali, jeste gubljenje identiteta. Zemlje kojima se komanduje spolja, relativno se brzo rastaju sa svojom istorijom, sa svojom prošlošću, sa svojom tradicijom, sa svojim nacionalnim simbolima, sa svojim navikama, često i sa sopstvenim književnim jezikom. Nevidljiva na prvi pogled, ali veoma efikasna i nemilosrdna, selekcija nacionalnog identiteta, svela bi ga na nešto nacionalnih jela, poneku pesmu i kolo, imena nacionalnih heroja nadenuta prehrambenim proizvodima i kozmetičkim sredstvima.

Jedna od zaista nesumnjivih posledica zaposedanja teritorije neke zemlje od strane velikih sila u dvadesetom veku je poništavanje identiteta naroda koji u toj zemlji živi. Iz iskustva drugih zemalja vidi se da narod jedva da je u stanju da prati brzinu kojom počinje da upotrebljava tuđi jezik kao svoj, da se identifikuje sa tuđim istorijskim ličnostima zaboravljajući svoje, da poznaje bolje književnost svog okupatora od svoje književnosti, da glorifikuje tuđu istoriju često se rugajući svojoj, da liči na druge umesto na sebe… Gubljenje nacionalnog identiteta je najveći poraz jedne nacije, a to se ne može izbeći u savremenom obliku kolonizacije. Osim toga, taj novi oblik kolonizacije isključuje, već po svojoj prirodi, svaki uslov za izražavanje mišljenja, ispoljavanje volje, a pogotovo isključuje mogućnost za stvaralaštvo bilo koje vrste. Neslobodne zemlje ukidaju pravo građana koji u njima žive da slobodno izraze svoje mišljenje, jer bi se to mišljenje, pre svega, sukobilo sa neslobodom. Otuda je tortura nad mišljenjem najdosledniji i najneophodniji oblik torture u zemlji koja je izgubila slobodu. A o ispoljavanju volje, razume se, tek o tome nema ni govora. Manifestovanje volje je dopušteno samo u vidu farse, ispoljavaju ga samo skutonoše stranih gazda. A njihova simulacija slobodne volje služi kao pokriće okupatoru da je uspostavio demokratiju u čije ime je i zaposeo teritoriju tuđe zemlje. Naročito želim da naglasim, zbog mladih ljudi, intelektualaca, naučnih radnika, da su zemlje lišene suvereniteta po pravilu lišene i prava na stvaralaštvo, a naročito na stvaralaštvo u oblasti nauke. Veliki centri, velike moći, finansiraju naučno stvaralaštvo, kontrolišu domašaje i odlučuju o primeni njegovih rezultata. Zavisne države, ukoliko imaju naučne laboratorije i naučne institute nemaju ih kao samostalne subjekte, već kao ispostave centrale koja im kontroliše sve, a naročito domašaje u stvaralačkom mišljenju i radu. Ti domašaji se moraju kretati u granicama koje u okupiranu zemlju i okupirani narod neće uneti seme pobune ili emancipacije.

U ovom trenutku, pred drugi krug izbora, zbog sumnje Demokratske opozicije Srbije da može da ostvari rezultat koji im je potreban, pripadnici vrha DOS-a, novcem unesenim u zemlju potkupljuju, ucenjuju i zastrašuju građane i organizuju štrajkove, nemire i nasilje, ne bi li zaustavili proizvodnju, svaki rad i svaku aktivnost. Sve, razume se, sa ciljem da u Srbiji stane život i sa obrazloženjem da taj život može ponovo da počne i da se odvija uspešno i dobro, kada počnu da ga organizuju oni koji ovde zastupaju okupatorske namere, planove i interese. Naša je zemlja suverena država, ima svoje zakone, svoj Ustav, svoje institucije.
Srbija je dužna a i zaslužila je da se odbrani od invazije koja joj je pripremljena kroz razne oblike subverzije.
A građani su dužni da znaju da učešćem u subverziji kojoj je cilj spoljna dominacija nad njihovom zemljom, odnosno okupacija njihove zemlje, snose istorijsku odgovornost za ukidanje prava svojoj zemlji da postoji, ali snose odgovornost i za gubljenje kontrole nad sopstvenim životom.
Prepuštajući svoju zemlju drugima, tuđoj volji, prepuštaju isto tako tuđoj volji i sopstveni život i život svoje dece. I mnoge druge ljude.

Smatrao sam kao svoju dužnost da upozorim građane naše zemlje na posledice aktivnosti koje finansiraju i podržavaju vlade zemalja NATO alijanse. Građani mogu da mi veruju i ne moraju da mi veruju. Moja je želja da se u moja upozorenja ne uvere kasno, da se ne uvere tek onda kada bude teško da se isprave greške koje su građani u svojoj naivnosti, površnosti ili zabludi sami učinili. Pa će se te greške teško otklanjati, a neke možda neće moći nikada da se otklone.

Moj motiv da izrazim svoje mišljenje na ovaj način nije uopšte lične prirode. Dva puta sam biran za predsednika Srbije i jednom za predsednika Jugoslavije. Valjda bi svakome posle ovih deset godina trebalo da bude jasno da oni ne napadaju Srbiju zbog Miloševića, nego napadaju Miloševića zbog Srbije. Moja savest je u tom pogledu savršeno mirna. Moja savest, međutim, ne bi bila ni najmanje mirna ako svom narodu ne bih, posle svih ovih godina na njegovom čelu, rekao šta mislim o njegovoj sudbini ako bi mu tu sudbinu nametnuo neko drugi, makar i tako što bi narodu objašnjavao kako je takvu sudbinu izabrao sam.

Ta zabluda da bira sam ono što za njega bira neko drugi najopasnija je zabluda i glavni je razlog moje odluke da se javno obratim građanima Jugoslavije. Hvala.

v