POSLEDNJI ARKANOV PRIJATELJ

U Malmeu je po?etkom jula 2005. ubijen Petar Gruji?, poznati biznismen i kockar, prijatelj pokojnih Vlaste Petrovi?a, Ratka ?oki?a, Dragana Joksovi?a i ?eljka Ra?natovi?a. Vest o tome je skrivana ne samo od javnosti, ve? i od srpske kolonije, i supruge ubijenog:
- Policija ne?to skriva od mene. Ja ni danas, dvadeset dana posle ubistva mog mu?a ne znam ko ga je i za?to likvidirao. Obdukcija je trajala deset dana. Policija je bez razloga odlo?ila Petrovu sahranu, na koju je do?lo nekoliko stotina ljudi!
Ovako mi je govorila udovica Marijana Gruji?, poslovna ?ena iz Malmea, ro?ena Vr?anka, ?iji je mu? Petar Gruji? ubijen na ulicama ovog grad 7. jula u 14 sati. Zbog poslicijske istrage i obdukcije zahrana popularnog Pere Gice, kako su na?i ljudi zvali Petra Gruji?a, odlagana je punih 20 dana. To je otvorilo prostor za mnoga naga?anja:
- Petar Gruji? je bio ?ef srpskog podzemlja, prijatelj ?eljka Ra?natovi?a Arkana i najopasniji Srbin u ?vedskoj – pisali su skandinavski mediji.
Supruga Pere Gice se, me?utim, ne sla?e sa takvim epitetima koje ?ve?ani daju njenom pokojnom suprugu:
- Moj Pera nije bio mafija?. Do?ao je u ?vedsku iz Vr?ca pre 42 godine i nijednom nije bio pod policijskom istragom, niti mu je ikada su?eno. Naravno, Pera je poznavao Arkana, ali nije bio njegov veliki i bliski prijatelj.
Dru?io se sa Vlastom Petrovi?em, Draganom Joksovi?em Joksom i svim drugim ljudima za koje su ?ve?ani tvrdili da su ?lanovi podzemlja, ?to nije ta?no.
Petar Gruji?, star 62 godine, bio je u Malmeu poznat kao ugostitelj. Ro?en je u Vr?cu, gde je kao de?ak dobio nadimak Pera Gica i potom kao nesvr?eni student poljoprivrede po?etkom ?ezdesetih emigrirao u ?vedsku. U Malmeu je, u vreme kada su Skandinaviju krajem ?ezdesetih i po?etkom sedamdesetih pohodili Vlasta Petrovi?, biv?i saradnik Udbe, organizator jugoslovenskih klubova, otac mladog delinkventa Bojana Petrovi?a, a potom i Ljuba Maga? Zemunac, pa ?eljko Ra?tnarovi?, a potom i Dragan Joksovi?, ovaj Vr??anin je vodio dva popularna kluba. Prvi se zvao «Pub falk», a drugi «Kaza mia».
- Moj Pera je bio profesionalni kockar. Igrao je karte i na njima dobijao i gubio velike sume novca. Prvi je u Malmeu otvorio kasino i sasvim legalno radio. Ja sam neko vreme radila zajedno sa njim, ali sam obolela i oti?la u penziju. I Petar se lane penzionisao, prodao je klub, ali je nastavio u njemu da radimo. Slutim da je ubijen, jer je neko u ?vedskom podzemlju pomislio da je mog Pera bogat i da ga mo?e lako oplja?kati – rekla nam je Marijana Gruji?.
Njen mu? Petar Gruji? ubijen je u Malmea, u ba?ti restorana “Nastas”, koji se nalazi u trgova?kom delu grada. Pera je upucan sa jednim metkom u grudi a njegov ?uvar, jedan mladi? star 32 godine, zadobio je ozbiljnu ranu u butinu. Od riko?eta ranjena je i jedna ?ve?anka. Ubice, dvojica mladi?a, su opisane kao dobro trenirani momci, sa kratko o?i?anom kosom. Oni su na Peru Gicu pucali sa udaljenosti od pet-?est metara, iako je ovaj deo grada bio pun ?eta?a i turista.
Jedan drugi svedok koji se isto nalazio u ba?ti kafea, kazuje da je video
kako se ubica pojavio iz pravca trga Gustafa Adolfa:
- Sedeo sam i gledao ispred. tada sam spazio da jedan mladic u zelenoj majici vadi pi?tolj i ispaljuje tri metka. Posle ispaljenih hitaca, okrenuo se i oti?ao niz ulicu.
Policija Malmea smatra da je Petar Gruji? bio ?rtva obra?un u srpskom podzemlju. A da su ubice sigurno poslate iz neke druge zemlje, jer nisu bili maskirani, ?to u ovakvim slu?ajevima nije retkost.
- Po izjavi svedoka iz kafi?a ?ovek koji je pucao ima 30 godina, visok je i
vizljast. Imao je ka?ket na glavi i pobegao je iza robne kuce “?lens”. Osumlji?eni je upotrebio automatsko oru?je, kakvo upotrebljavaju profesionalci. Verujemo da je imao i jedan te?i, vrlo efektivni revolver kao rezervno oru?je. Ovu kombinaciju sa ubicinom hladnokrvno??u, da ubije 62-godi?njaka izbliza na sred ?etalista zna?i da je ubistvo bilo pravo pogubljenje
- izjavio je ?arli Nilson iz ?vedske policije.
Posle likvidacije Dragana Joksovi?a 1998. u Stokholmu, Vlaste Petrovi?a 1999. u Haleu, i Ratka ?oki?a 2003. u glavnom gradu ?vedske, likvidacija Petra Gruji?a je bilo poslednje ubistvo Srba, koji su bili poznati kao kontraverzni ljudi.
Advokat Andreas Gasparus poznavao je ubijenog Petra Gruji?a, jer se poslednjjih 35 godina dru?io sa njim:
- Pero je bio vrlo fini ?ovek. Osoba koju su svi voleli. Ja sam iznena?en da je Petar Gruji? imao neprijatelje. Govori se da je Petar sara?ivao sa jugoslovenskom mafijom i da je dr?ao pod svojom kontrolom jugoslovenske i srpske restorane i kazina. To nije ta?no. Gruji? je bio osoba koji je ?esto posredovala izme?u ljudi sa ivice zakona, ali nije bio mafija?. Petar je svim tim ljudima li?no govorio: – Ti si moj najbolji prijatelj!
?ve?ani tvrde, da su Pera Gica, Joksa, Vlast, Arkan i Ratko bili osniva?i i ?efovi srpske mafije u Skandinaviji i Evropi. Svi oni su istovremeno bili i ugledni gra?ani ?vedske. A za Arkana se u ?vedskoj i danas veruje da je ?iv i da tajno pose?uje svoju prvu suprugu Agnetu u Geteborgu.
- Sve to ?to tvrde ?ve?ani da je moj Pera bio srpski mafija? su samo pri?e, koje su na?alost, doprinele da moj Pera postane meta ?vedskog podzemlja. Pre nego je ubijen, Pera je u 25. februaru kidnapovan i ucenjen da otima?ima plati 300.000 evra. Kako mi taj novac nismo imali kidnaperi su Peru odveli u ?ume oko Barsebeka, ?ak 30 kilometara od Malmea, i mu?ili ga. Pera je otmi?arima rekao da nema novac, i da mogu samo da ga ubiju, jer nema ?ime da im plati svoju glavu. I ja sam bila ucenjena, pa sam, da me mafija?i ne bi ubili, pobegla iz ?vedske i skrivala se nekoliko nedelja. Tu izjavu da ne mo?e da plati otkup Pera je napisao kao pismo i ostavio je u paketu za kidanpere. Kada je kurira mafije do?ao da uzme paket, policija ga je uhapisla i u d?epu mu na?la upustva mafija?a, ?ta da radi. Me?utim, pokazalo se da je taj kurir nedu?an, a meni policija do danas nije poslala nijednu informaciju o kidnaperima i ubicama mog mu?a Petra Gruji?a – izjadala nam se Marijana Gruji?, koja je sa ?erkom sahranima Peru Gicu na groblju u Malmeu.
Srbi iz ?vedske veruju da policija ima snimke i imena ubica Petra Gruji?a, jer su mnogi turisti snimili njegovu likvidaciju u centru malmea. To potvr?uje i ?vedski fotograf Fredi Mardel, koj ije kao Perin li?ni prijatelj radio na knjizi o Gruji?evom ?ivotu u ?vedskoj:
– Radili smo vi?e godina na ovoj knjizi, jer je Petar poznavao podzemlje u ?vedskoj. ?ak je u vi?e navrata kao mirovnjak mirio posva?ane mafija?e, a lane je spre?io da izbije ganksterski rat u Skandinaviji izme?u Srba, Rusa i Arapa, koji dr?e sve ilegalne poslove u ovom delu Evrope. Bez Petrove intervencije bio bi to krvavi mafija?ki rat u ?vedskoj.
Mardel zato i misli da su Petra Gruji?a ubili oni mafija?i, kojima nije odgovarao mi u podzemljua.
Pored Italije i Holandije tre?a dr?ava u kojoj na?i ljudi kao kriminalci haraju jeste ?vedska. Jugoslovenski iseljenik Tomo Razmilovi?, koji je ?ezdesetih godina me?u prvima do?ao na rad u ?vedsku i obogatio se, sada je na poternici me?u deset najtra?enih kriminalaca u Sjedinjenim Ameri?kim Dr?avama. Raspisana je i nagrada na 100.000 dolara za onoga ko uspe da ga uhvati. Optu?nica koja je podignuta u Bruklinu tereti ga da je la?irao zavr?ne ra?une svoje firme da bi joj podigao vrednost na Vol Stritu, pi?e list “Blekinge Lens Tidning”.
U ?vedskoj vlada prohibicija za pi?e i cigarete, koji se krijum?are i preprodaju, ?to je danas najva?niji biznis na?ih ljudi. Iz ?vedske na?i razbojnici upadaju i u okolne sakndinavske zemlje. U ovoj zemlji su proletos oplja?kani i pretu?eni Zdravko ?oli? i njegov menad?er Adis Gojak, lopovi pri?ali srpski!
- U neku ruku me je spasilo to ?to sam Zdravko ?oli? – priznaje na? najpopularniji peva? na po?etku razgovora povodom napada koji je do?iveo – Naime, tri maskirana napada?a presrela su ga nakon nastupa u Helsinzorgu i povikala: „Ruke uvis! Daj pare! Daj pare, kad ti ka?em!“ Odmah nakon nastupa, jo? onako mokar, sa pe?kirom oko vrata, u majici preko koje sam navukao jaknu i stavio kapulja?u, krenuo sam u dru?tvu nekoliko muzi?ara ka hotelu. O?ednom su pred nas izleteli maskirani napada?i sa nekim ?tanglama u rukama i povikali da im damo novac. Bio sam u ?oku! Nisam mogao da verujem da mi se to stvarno de?ava! I dok su oni uporno vikali: „Daj pare, gde su pare?!“, jedan muzi?ar, o?igledno veoma pribran, odgovarao je da su pare u kasi – pri?a Zdravko ?oli?.
Napada?i su ih ispretresali i, shvativ?i da zaista nemaju pare, dvojici ?olinih drugova skinuli su satove sa ruku. Zdravko je, kako ka?e, ubrzo shvatio da to nije napad na njega i da ga maskirani ljudi ?ak onako u kapulja?i i ne prepoznaju.
- „Ja sam Zdravko ?oli?! Ja sam Zdravko ?oli?!“, ponavljao sam. „Vidi, stvarno ?ola!“, iznena?eno su rekli napada?i. Video sam da im je ?ao ?to su mene napali. „Izvini, ?olo“, rekli su, seli u kola i dali gas – prepri?ava Zdravko danas ovaj nemili doga?aj.
CRNOGORSKI KLAN
Stokholm i Malme su danas naja?i centri okupljanja srpskih biznismena na ivici zakona. ?vedski policajci jo? veruju da je Arkan ?iv, a Joksa ?vedska legenda. Ratko ?oki? i njegov zet Milan ?evo dokazali su da nisu delinkventi.
Prvog aprila 2003. godine, moj prijatelj Mladen Petrovi? mi je javio iz Malmea da je jo? jedan Crnogorac zapao u zatvor. Vest je bila kratka i dramati?na. I nije bila prvoaprilska ?ala:
»38-godi?nji Jugosloven iz Treleborga koji je dobrovoljno predao policiji 4,3 kilograma heroina i za nagradu dobio pet godina robije stigao je u zatvor u Malmeu na izdr?avanje kazne.”
U zatvoru su ga posetili novinari i evo ?ta je rekao za ?vedske medije koji mu jo? uvek kriju lice i puno ime:
- Istog momenta kada sam ugledao policajce ispred mojih vrata pokajao sam se. Kada sam do?ao u ?vedsku, pre deset godina, i?ao sam na 100 sati za u?enja jezika. Kasnije sam u?io ?vedski pri?aju?i puno sa ljudima. Ali nisam u?io pravo, to obi?ni ljudi ne moraju. Ja sam se uvek trudio da budem uzoran gra?anin i zato sam i predao narkotiku.
Na? zemljak se nalazio u jednoj od 117 zatvorskih ?elija na Kisebergu u Malmeu. Ve? 50 dana nije video ?enu i decu. Sa ?enom svakodnevno kontaktira telefonom, a za decu je na putu u inostranstvu.
- Na? Crnogorac je uhap?en dan posle predaje droge – javio mi je Mladen Petrovi?.
Bio sam kao novinar u poseti tom zatvoru u Malmeu, pa sem se odmah prisetio ?ta sam tamo ?uo od upravnika.
- Jugosloveni u ?vedskoj su organizovani za krijum?arenje narkotika, cigareta i alkohola, za kra?e, plja?ke i razbojni?tva, ali i za ubistva. Jugoslovenski kriminalci poreklom iz Srbije i Crne Gore su agresivni, tvrdi i vrlo opasni!
Ovako mi je govorio Anders Bekman, direktor zatvora Kiserberg u Malmeu, nekada?nji ?vedski policajac, koji je desetak godina jurio jugoslovenske delinkvente, a sada ih ?uva. Posetio sam ga u leto 2001. godini u zatvoru. U ovoj kaznionici robija 25 Jugoslovena, me?u kojima ve?inu ?ine albanski narko dileri i kriminalci sa Kosmeta, a manjinu Srbi osu?eni zbog droge, kra?a i ubistava. Jedan Crnogorac je isekao svoju ljubavnicu, jedan Srbijanac je silovao, a jedan Beogra?anin je trgovao heroinom. Imena delinkvenata se u ?vedskoj slu?beni i javno ne objavljuju, pa ni direktor zatvora Anders Bekman iz Malema nije hteo da nam pominje na?e zemljake poimence.
- U ?vedskim zatvorima ima 4.500 ljudi. Najvi?e je pijanih ?ve?ana, zatim opakih Finaca i potom Jugoslovena. Pro?le godine u ?vedskoj je uhva?eno i osu?eno 182 Srba i Crnogoraca, a proterano je i deportovano u Jugoslaviju 43 lica koja su izdr?ala kazne u ?vedskim zatvorima. Po broju osu?enika Jugosloveni su me?u strancima u ?vedskoj na drugom mestu, odmah iza Finaca. Ta statistika, me?utim, nije kompletna, jer mnogi Jugosloveni imaju ?vedsko dr?avljanstvo, pa se vode kao ?ve?ani. Zato ja pretpostavljam da se godi?nje u ?vedskoj osudi ?ak 800 Jugoslovena – rekao mi je Anders Bekman.
U ?vedskim zatvorima danas robija oko 400 Srba iz Srbije i Crne Gore sa jugoslovenskim ili ?vedskim paso?em. To je posledica, prvo gotovo mehani?kog priliva delinkvenata iz otad?bine u vreme i posle rata u Jugoslaviji, a potom velikoj naivnosti srpskih mladih kriminalaca, koji su pomislili da je ?vedska raj za dilere i lopove, pa su se vrlo brzo na?li iza re?etaka.
- Poslednjih godina iz Juge je do?lo na desetine momaka, koji su dole radili ?anu, a ovde odmah uleteli u trgovinu droge na sitno. U?li su u posao bez organizacije, bez za?tite, bez iskustva i brzo popadali kao kru?ke. To se desilo Zoranu P. koji je nedavno iz ?vedske prebegao u Norve?ku. – ka?e Milan ?o?ki?, iskusni trgovac kradenom garderobom, koju u Beogradu preprodaju Okac i ?ime.
Srpsko podzemlje u ?vedskoj po?elo je da se stvara 1972. i 1973. godine, kada su iz Nema?ke, Francuske i Belgije u ovu zemlju po?eli da se sklanjau, ali i da dolaze da rade, ve? tada poznati igra?i jugoslovenske mafije.
Prvi je do?ao Voja Krstarica, jo? 1971. godine, zatim Pop sa Zelenog venca, pa Beli iz Novog Pazara i Cune iz Sarajeva. Me?u njima bili su Luka S. i Rade Mitrovi? iz Geteborga, tada pomaga? u tu?ama. Tu su bili Vlasta Petrovi? i njegov brat Slobo, Beki, Mirko Galamija, Mile Pasulj, Zijo Sarajlija, Mi?ko.
Uglavnom su krali, sve, i novac i nakit, i garderoba iz butika i robnih ku?a, video i tv aparati. Znali su u jednom danu da ukradu i po 30 video aparata, a svaki je tada ko?tao 14.000 kruna. Svi su radili za sebe, sve dok krajem sedamdesetih Stane Dolanc nije preko Vlaste Petrovi?a po?eo da organizuje srpsko i jugoslovensko podzemlje. Dolanc je naru?ivao ?ta da se krade i ?alje u Jugu, zato je Vlasta dobio nadimak Savezni.
Prvi poslovi koji su donosili ve?i i ?ivi novac bile su kra?e po automatima za kocku i za parkiranje. Trik je bio vrlo prost i smislio ga je Vule Crnogorac. Momci su u kockarnicama malom bu?ilicom pravili rupicu na aparatu, kroz koju bi ubacili ?icu, blokirali ma?inu, zbog ?ega bi ona po?ela sama da bljuje krune. Kada isprazne ma?inu, na?i momci bi rupicu zatvorili ?vakom, koju bi ofrabali braon bojom, da je vlasnik kocakrnice ne primeti. Dnevni pazar od 5-6 pokradenih kockarnica u Geteborgu umeo bi da dostigne i 100.000 kruna.
Drugi veliki posao su bile name?tene kockarske igre. U tome su majstori bili Dragan Pe?ak i Bane Crnogorac, koji su nabavljali markirane karte i drali svoje protivnike. Znali su za no? da uzmu i po milion kruna. Kocka je kasnije postala i posao i hobi i Vlaste Petrovi?a, i Pere Gruji?a Pan?evca, i Dragana Joksovi?a Jokse. Jedini me?u njima, ?eljko Ra?natovi? nikada nije kockao. Ve? 1975. godine po?ela su prva hap?enja na?ih, a 1976. godine policija je javno priznala: »U ?vedskoj postoji yu podzemlje!«
Tada su glavni u podzemlju bili, pored Vlaste Petrovi?a i Arkana, Radoman iz Mojkovca, koji je bio stra?an udara?, da ga se i Vlasta bojao. Vlasta Petrovi? je bio glavni. On nije bio lopov, ve? organizator posla. Njegov resor su bile kra?e i kocka. Vlasta nije voleo ubistva. Zajedno sa Perom Gicom dr?ao je restoran Falkon u Malmeu. Sam je bio primoran 1982. da ubije svog druga Vu?ka u samoodbrani. Dok je bio u zatvoru njegove poslove preuzeo je njegov sin Bojan, koji je sa prijateljima Hasom i ?arlijem harao ?vedskom.
Malo ljudi zna da Vlasta Petrovi?, zvani Savezni uop?te nije bio Crnogorac. O tome mi je pri?ao njegov prijatelj Dejan Savi? iz ?vedske:
- Otac Vlaste Petrovi?a zvao se Petar Zlonoga, anjegova majka Milka Zlonoga. Petar je sa Korduna, Milka iz Gline, ali su, posle prelaska u Novi Knja?evac, u strahu od usta?ke osvete promenili prezime u Petrovi?. Vlastin otac je bio ?inovnik i radio je u katastru, prvo u Novom Knja?evcu, a potom u Gu?i, gde je Vlasta kao momak dobio nadimak Crnogorac. To je tada bilo u modi! A on se nije bunio!
Vlasta Petrovi? je posle vojnog roka, koji je slu?io u Kraljevu, do?ao u Beograd 1958. godine. Studirao je DIF, sreo je tada?nju mis Jugoslavije mladu i lepu Nataliju i o?enio se, ali su se brzo razveli. U to vreme u Beogradu je od crnogorskim momaka, se?a se Savi?, najja?i bio Rajko Bo?kovi?, ?uveni bokser iz Podgorice., zatim Dado Cerovi?, koji je umro prirodnom smr?u. Dado je nekoliko godina aktivno boravio i “radio” po ?enovi, ali se pod stare dane vratio u Beograd, pustio bradu i pre?ao u boeme. Dok mu je brat Ratko Cerovi? ostao u Napulju da se bavi biznisom.
I druga dvojica bra?a ?edo i Miomir Pigi Radevi? bili su poznati Beogra?ani kao d?udisti i kao kaskaderi. Oni i danas imaju u prestonici ?kolu kaskadera.
Posle razvoda Vlasta Petrovi? je sina Bojana ostao kod majke, odnosno njegove babe Milke i 1965. godine oti?ao u ?vedsku. Godinu dana kasnije za njim je do?ao i brat Slobodan.
- U ?vedskoj Vlasta Crnogorac se proslavio kao rva?, mada je bio d?udista. Borio se ?ak i sa ?vedskim prvakom u rvanju Pele Svensonom, ali ga je sudija diskvalifikovao, jer je Vlasta, da ga Pele ne bi samleo, d?udo potezom bacio na strunja?u. Vlasta je bio kockar, pokera?, nije otimao i ubijao. I nije imao nikakve veze sa jugoslovenskom tajnom policijom i Stanetom Dolancom – rekao mi je Dejan Savi? – Ja sam Vlastu upoznao u FK “Partizan” sa visokim jugoslovenskim funkcionerima. Me?utim, kad je Tito dolazio u posetu Danskoj i ?vedskoj, Srbi i Crnogorci u ovim zemljama, zajedno sa Vlastom su organizovali raciju na usta?e, jer su bili ja?i i organizovaniji od ?vedske policije. Posle toga Vlasta nikada nije radio ni?ta za otad?binu, ali je ostao glas da je ?ovek policije. A njegov brat Slobodan Petrovi? je u ?vedskoj zaradio penziju, koju danas prima u Beogradu.
Slu?aj je hteo da je Vlastina majka umrla u avionu, dok se iz ?vedske vra?ala ku?i, u Beograd. Nije bila sre?na zbog Bojana, koji je napustio ?kolu i posvetio se ulici. Pratio ga je glas da je prek i zao, da je u?estvovao u nekim likvidacijama, na primer, Gorana Majmuna i ?ente, ka?e Dejan Savi?. A ima ljudi koji tvrde da je i baba Milku vre?ao. Dejan Savi? veruje da je Vlasta Petrovi? ubije zbog osvete njegovom sinu Bojanu Petrovi?u:
- Koliko ja znam, iz Beograda je oti?ao ?ovek za Hanau da na?e Vlastu i da ga ubije. Ubica je u?ao na otvorena vrata, glasno pozdravio Vlastu, koji je gledao televizijski prenos neke utakmice i koji mu je odgovorio: “Zdravo savezni?e!” Likvidator je samo prislonio pi?tolj Vlasti na potiljak i povukao oroz. Nema?ke vlasti su obe?ale Vlastinom bratu da ?e na?i ubicu, ali se to do danas nije dogodilo – rekao mi je Dejan Savi?.
Vlasta Petrovi?, zvani Crnogorac, otac Bojana Petrovi?a, veliki boem, kockar tople ruke, ?armer i iskusni delinkvent je u ?vedsku do?ao jo? 1966. godine, jedni ka?u kao obave?tajac, a drugi kao gastarbajter. Vlasta je sa Arkanom bio pajtos, obojica su voleli kocku i Nataliju, ?eljkovu devojku i suprugu. Prvi je po?tovao kao otac snaju, a drugi je bio zaljubljen u nju toliko da je slu?ao kao majku.
- Njegov sin Bojan Petrovi? je ubijen u Beogradu u februaru 1998. Samo nekoliko meseci posle likvidacije Bojana Petrvoi?a njegov otac Vlasta, koji kao da je predosetio da ne?e dugo ?iveti, priredio je u Beogradu tri opro?tajne ve?ere. Zvani?no, opra?tao se od prijatelja pred put u ?vedsku. Nezvani?no, ?aputalo se da se Vlata Petrovi? opra?tao od ?ivota. Tada sam prvi put ?uo da se Vlasta upla?io. Odmah je iz Beograda povukao svog unuka Vlastimira iz straha da i njega ne likvidiraju. – rekao mi je taksista Milo? ?ari? iz Stokholma – Gubitak sina Bojana gazda Vlasta je te?ko podnosii. Kada je izvr?io samoubistvo u Nema?koj u jesen 1998. godine, mada neki misle da je likvidiran, Vlasta Petrovi? za svog naslednika, pri?a se, imenovao je Peru Gicu.
Krajem osamdesetih koncentracija srpskih momaka u ?vedskoj je bila tako velika da je policija formirala posebno Odeljenje za Jugoslovene, koje je vodio inspektor Lidnstrem. Glavni razlog je bio sve ve?i broj nerasvetljenih ubistava u jugoslovenskom podzemlju tih godina. lindstrem je bio policijaca koji je patolo?ki mrzeo i progonio srpske mangupe, posebno Arkana i Joksu. Uostalom, najpopularniji me?u njima u ?vedskoj, i tada, a i danas je ?eljko Ra?natovi?.
- ?eljko Ra?natovi? se prvi put u ?vedskoj pojavio 1972. godine. Mlade, visok, lep, opasan. I?ao je i radio je uvek sam, ali je pored sebe uvek imao jednog poverljivog ?oveka. Jedno vreme je to bio Mile Makedonac, a potom Cane Crnogorac. Arkan je prvi u ?vedskoj po?eo da plja?ka banke. I to sam – se?a se Rade Mitrovi? – Arkan je bio jak, pose?ivao je teretane i tenirao je boks. Boravio je kratko, zadr?avao se u kafani Kod Tur?ina i kod svojih jataka, Dragana ?iptara, na primer, i posle obavljenog posla bi se vra?ao u Nema?ku ili Belgiju.
Iako je pro?lo 25 godina od Arkanovog boravka u ?vedskoj, tajna ?vedska policija SEPO i danas prati njegovu nekada?nju suprugu Agnetu, koja ?ivi u Geteborgu i njihovog sina Mihajla, koji ?ivi u Beogradu. Zbog toga gospo?a Agneta odbija svaki kontakt sa ljudima i novinarima iz Beograda.
- ?ve?ani i danas misle da je ?eljko Ra?natovi? ?iv – ka?e Rade Mitrovi? iz Geteborga – Policijski inspektor Ulf Holc, koji je poznavao sve na?e manga?e i uz njih nau?io srpski, mi je nedavno rekao: » Znam da je Arkan ?iv. Izvr?io je plasti?nu operaciju i skriva se u Gr?koj. Bio bih sre?an kada bih uspeo da ga uhapsim!«
Od novca koji su zara?ivali na?i su, uglavnom, kupovali restorane i picerije. Tada ih je samo u Stokholmu bilo 150.
- Pravi i veliki posao srpskog podzemlja u ?vedskoj jeste varanje ?vedske dr?ave i njenih preduze?a. Giga je, na primer, kupio 2.500 komjutera, preprodao ih, uzeo pare, a firmu uni?tio – ispri?ao nam je Rade Pajin, trgovac iz Malmea – Naime, poslednjih godina imu?niji i mudriji Srbi osnivaju la?ne firme za spoljnu trgovinu. Kupe velike koli?ine robe, koju ne plate. Uteraju firmu u ste?aj, direktor ode u zatvor, a oratci podele milione kruna. Kako je kazna za ste?aj 2 do 3 godine zatvora, to direktor odsedi robiju, a u me?uvremenu zaradi 2 miliona kruna.
Srpsko podzemlje iz Jugoslavije u ?vedsku donosi cigarete, drogu i oru?je. Pi?tolji TT i CZ-90 sa prigu?iva?ima, na primer, prodaju se ?vedskim momcima za 1.500 maraka po komadu. Iz otad?bine u ?vedsku dolaze i provalnici i plja?ka?i, koje srpsko podzemlje poziva da odradi tipovani posao i da se vrate u Jugu. Potom se tal ili plen deli na jednake delove.
U Jugoslaviji srpsko podzemlje ?alje kradenu garderobu, tehniku, ?ak name?taj i automobile. Rade Crnac je, na primer, proletos imao 20 automobila marke »volvo«, koje je skinuo sa fabri?ke linije i ponudio ortaku u Beogradu za samo 15.000 maraka po komadu. Nisu se dogovorili, jer je Beogra?anin rekao da mo?e da plati samo 10.000 maraka: »Brate, Srbija je puna kradenih limuzina, pa im je cena ovde jako niska!«
O tome kako su se Crnogorski kriminalci, iz ?estokih momaka, “brzih na pesnici “, u poslednjih nekoliko godina preobrazili u revolvera?e, ?vercere i teroriste, govori njihov drugar Cvetan Slep?ev iz Stokholma:
- Osetiv?i u evropskim prestonicama miris novca, mnogi od ovih momaka napustili su crnogorsko ?ojstvo i beogradsko d?entlmenstvo i po?eli da se na evropskom asfaltu bave sumnjivim poslovima. Za mnoge mlade Crnogorce to je ujedno bio i poziv u pomo?, ali nikoga tamo u tu?ini nije bilo da im pomogne. A mnogo vi?e je bilo onih koji su hteli da im odmognu, koji su ih nagovarali da plja?kaju banke, da otimaju pazar u radnjama, da reketiraju jugoslovenske kafed?ije, da organizuju ilegalno kockanje. Ja sam se otrgao tog asfalta, prepustio poslu i borbi za normalan ?ivot, tako da nisam izneverio sport i d?entlmenstvo!
Savezno ministarstvo pravde, u vreme ga?enja SRJ, krajem 2002. godine, imalo je u svojim arhivama oko 400 zahteva za izru?enje jugoslovenskih gra?ana. Ve?ina lica sa poternica se tra?i zbog po?injenih imovinskih dela sa elementima nasilja, zatim zbog krvnih i seksualnih delikata po?injenih u Jugoslaviji. Najvi?e tih zahteva je upu?eno je Nema?koj, zatim Austriji, Italiji, ?vedskoj i ?vajcarskoj.
LEGENDA O JOKSI
U to vreme, po?etkom 1998. godine, ubijen je i Dragan Joksovi? Jokso, ?ovek koji je od svih na?ih jedini uspeo da se popne na vrh dru?tvene lestvice ?vedske. Nikola Jani? ga se se?a kao visokog, mr?avog, neodlu?nog momka, koga je uveo u svet ?vedskih restorana i diskoteka.
Karijeru je Joksa po?eo da pravi kao izbaciva? u klubu Aleksandrija, koji je dr?ala princeza Aleksandra sa kojom se brzo sprijateljio. Ona ga je, ka?u danas ?vedski Srbi i spojila sa podzemljem i establi?mentom u ovoj zemlji. Potom su preko nje Joksini poznanici postali i kralj Gustav i Karola, najpopularnija ?vedska peva?ica i hpolivudska diva Ursula Anders.
Tajna Joksinog brzog uspeha le?ala je u novcu. Pri?a se da je Joksovi? po?etkom devedesetih na konjskim trkama i kla?enju zaradio 2,5 miliona kruna. Tim parama je kupio ergelu trka?ih konja, koji su mu tako?e, donosili velike pare, zatim je kupio privatni avion, vilu i restorane »Car«, »Laroy« i »Dalanski konj«. Drugi izvor novca bio je njegov kum Arkan, pri?a se po Stokholmu, koji je ulagao u konjske trke, poslove sa cigaretama i restoranima.
Joska je bio ne samo idol srpske omladine u ?vedskoj ve? i ?vedskog krem dru?tva. ?enio se dva puta sa ?ve?ankama, koje su mu rodile lepe ?erkice. Dragan Joksovi? je vrlo brzo postao ?vedski dr?avljanin, ?ovek bez mane, jer mu policija i sud nikada nisu prona?li nijedno krivi?no delo iako se sumnjalo da se bavi kriminalom. Uostalom, inspektor Lindstrem, odnosno ?vedska policija mu je 1996. dala ime Kum jugoslovenskog podzemlja. A potom ga proganjala, jer je, navodno, sa srpskim parama iz podzemlja finansirao srpsku crkvu u Stokholmu, zbog ?ega je izbila velika afera u ?vedskoj.
Joksini najbolji saradnici bili su Kova i Obren, obojica poreklom iz Crne Gore. A neko vreme i saradnik mu je bio i Zoran Uskokovi?, zvani Skole, koji je do?ao iz Beograda u Stokoholm kao Arkanov ?ovek da kupio i vodi restoran Pampas.
- Kada je sredinom devedesetih Joksa po?eo da preuzima poslove po Stokholmu u ?vedskoj su postojale dve organizovane grupe na?ih mangupa. Jedna je jurila, a druga branila ?rtve, a obe je vodio Joksa.
Meni je najvi?e smetalo ?to su ti na?i kriminalci napadali, reketirali i plja?kali nas Srbe, koji smo ne?to zaradili u ?vedskoj. Pre podne bi nas prepadali i reketirali, a popodne bi pili sa nama pi?e i tra?ili pare na zajam. Ja sam davao Joksi pare na zajam i on mi ih je uredno vra?ao – priznao nam je Stamenko Kandi?, na? najpoznatiji ugostitelj iz Stokholma.
I danas u ?vedskoj ima ljudi koji, kaga govore, o velikim srpskim saborima, ka?u: »Bilo nas je sa 150 godina robije!«
Ta?nije, nijedan srpski skup u ?vedskoj nije poslednjih godina mogao da pro?e bez ljudi iz srpskog podzemlja. Pokazalo se da su momci iz podzemlja velike patriote, jer su u?estvovali u gra?enju pravoslavnih crkvi, u srpskim demonstracijama, jer su obezbe?ivali srpske hramove u ?vedskoj, zatim prestolonaslednika Aleksandra i Biljanu Plav?i? kada su dolazili u goste. Kao glavni me?u Srbima Dragan Joksovi? je bio uvek uz visoke goste iz otad?bine, ali iz uz ?lanove kraljevske porodice ?vedske. Ne kao telohranitelj ve? kao srpski lider u ?vedskoj. Uostalom, Joksovi? je na Mundijalu u ?vedskoj bio portparol FSJ.
Komentaru?i?i tako jednu njegovu fotografiju sa prestolonaslednikom jedan srpski gastarbajter je u restoranu »Babilon« u Stokholmu rekao: » Kralj i 100 lopova!«
Prema mi?ljenju mnogih Joksa je propao zbog kocke, jer se zadu?ivao sve vi?e i jer je po nekim izvorima, uzeo ?ak i novac iz Arkanove kase. To je bio razlog sva?e sa Draganom Kova?em, zvanim Kova, koji nije ?eleo da finansira njegove kockarske dugove. Zvani?na policijska verzija, me?utim, nudi pri?u da je Kova oteo Joksi ?leper sa cigaretama i u strahu da potom ne bude likvidiran, organizovao u februaru 1998. ubistvo Dragana Joksovi?a.
Za uzvrat, Joksini ljudi, likvidirali su Kovu po?etkom jula 1998. A potom je srpsko podzemlje eliminisalo sve pla?ene ubice, uglavnom, Arape, koji su u?estvovali u oba ubistva.
Nedugo potom, jedna bomba je eksplodirala u jednom dzipu u Stokholmu, pa je to policija protuma?ila kao osvetu za ubistvo Dragana Joksovi?a Jokse. Vlasnik auta je bio 45 godina star Iracanin, osoba sa debelim dosijeom u policiji, za kog se sumnjalo da je jedan od narucilaca Joksinog ubistva. Bomba je bila postavljena ispod prednjeg dela auta. Vozacu je razneta noga i osteceno oko a devojka je na zadnjem sedistu prosla sa manjim ozledama.
Atentat je izvrsen tacno 7 nedelja posle Joksovi?evog ubistva.
Na televiziji Iracanin koji obicno upotrebljava automobil izjavio je da je poznavao Joksu i da su zajedno radili u nekim no?nim barovima ranije. ?ak su bili skupa optu?eni za uterivanje duga, ali su zbog nedostatka dokaza oslobo?eni.
?vedska policija je imama teoriju da su se tri osobe iz ?vedskog podzemlja
udru?ile da bi eliminisali Joksovi?a. Njihov cilj je bio da preuzmu Joksovi?evu kontrolu za ?verc cigareta i alkohola u ?vedsku. Sva trojica su povezana sa restoranskim klanom. Evo kako su se ?ve?ani se?aju Jokse, odnosno ?ta je predhodilo seriji obracuna u Stokholmu:
”U po?etku 1984. godine zaustavljen je jedan mali ”fijat ritmo”, koji je imao pokvarena svetla i zmigavce koji nisu radili. Iza?ao je jedan dvometra? koji je opisan od policiske patrole,- kao iritiraju?e non?alantan. Dragan Joksovi? tada je ?iveo sa svojom verenicom i k?erkicom u okolini Stokholma.
?etrnaest godina kasnije isti taj ?ovek iamo je: najskuplji mercedes, vi?e trka?ih konja, svoj sto u kockarnici, mogu?nost da prokocka milionske sume i stan u najotmenijem delu ?vedske prestonice.”
U utorak 31. marta 1998. godine u Stokholmu doneta je presuda ubici Dragana Joksovi?a Jokse. Ubica, mladi Finac, koji je ubio Joksu 4. februara 1998. godine, star 21 godinu, osu?en je na osam godina zatvora.
Na su?enju Finac, ?ije se ime skrivalo, je izjavio da je izvr?io ubistvo na brzinu i u strahu. Navodno mu je Joksovi? pretio da je u?ao u njegov reon zbog krijum?arenja cigareta. Zatim je oti?ao u restoran da ga moli za izvinjenje i poku?a da izbegne reket od 30 000 kruna . Po njegovoj pri?i kada je ugledao Joksu izgubio se i ne se?a se ni?ega do momenta kada se predao ?uvarima.
Posebno je izazvao pa?nju pi?tolj profesionalno napunjen za ubistvo. Municija je bila sa posebnom oblogom i zasiljenim kuglama sa rupom.
On je rekao da nije imao nameru da ubije Joksovi?a ve? da je do?ao u restoran da razgovara sa njim. Nije mogao da objasni za?to je pucao. Tu?ilac i policija nisu mu verovali da nije imao naredbodavca za ubistvo. Po?to ubica nije napunio 21. godinu u vreme izvr?enja ubistva po ?vedskom zakonu nije mogao biti osu?en na normalnu kaznu predvi?enu za ubistvo – do?ivotnu robiju.
U presudi koja mu je izre?ena je zapisano:
”Na?in na koji je pucano pokazuje da se radi o hladnokrvnom ubistvu. ?injenica je da je izvr?ilac bio svestan dela i da je sve bilo isplanirano.”
Me?utim, ba? ta eksplozija bombe na jednom autu u Stokholmu i velike mere predostro?nosti vezane za ubicu, kome je data mogu?nost izdr?avanja kazne u inostranstvu radi njegove za?tite, govorili su o snazi Joksinih prijatelja i o o?ekivanju novih atentata. Ubica Dragana Joksovi?a Jokse iz Stokholma postao je naj?uvaniji zatvorenik u ?vedskoj. Ubici je ponu?en novi identitet i mo?e da odle?i kaznu u drugoj zemlje, bez obzira na sve on je smrtno upla?en.Ve? mu je pripremljen “sigurnosni bunker” u zatvoru u Norcepingu.
- Op?te mi?ljenje je bilo da ova presuda ne?e staviti ta?ku na slu?aj Joksovi?. Niko u Stokholmu do sada nije uspeo da zauzme Joksino mesto, ali je jedna od jugoslovenskih grupa odlu?ila da osveti svog biv?eg vo?u. Jedn Ira?anin je ubijen 5. juna 1998. godine sa ?etiri hitca pravo u srce. Nekoliko dana kasnije napad se ponovio. Dvojica ljudi u?li su u kafe ”Broder Tuck” na Gotgatan u centru Stokholma oko 22 sata. Odmah su po?eli da pucaju, ispaliv?i, prema izve?tajima policije, oko 20 metaka iz automatskog oru?ja, na 36-godisnjeg Jugoslovena koga su zatekli u kafeu. ?vedska policija je tvrdila da je ubijeni i pomenuti Ira?anin dvojka, od tri naru?ioca Joksovi?evog ubistva. Kao tre?i naru?ilac pominjan je jedan 41-godi?nji vlasnik restorana u Stokholmu – rekao mi je Mladen Petrovic, mladi takstista iz Malmea u ?vedskoj i dopisnik beogradskih medija.
Posle likvidacije Dragana Joksovi?a Jokse i samoubistva Vlaste Petrovi?a srpsko podzemlje je splasnulo i utopilo u arapsko da bi se oduprelo albanskoj mafiji, koja u ?vedskoj uzima maha.
Stari gastarbajter Milan ?o?ki? ka?e:
- Danas u ?vedskoj prave srpske mafije i organizovanog kriminala nema. Ima nekih 30 grupa na?ih kriminalaca, koji rade svi za sve. Kradu garderobu, tehniku, pare, automobile i preprodaju na?im ljudima. Novajlije trguju drogom i padaju. U Stokholomu kao najopakiji momak pominje Crni iz Loznice. Pre njega jak je bio Dragan iz Mero?ine, ali je dobio 5 godina zatvora. Oni stariji, iskusniji sede, organizuju poslove sa firmama, kockaju i pri?aju o starim slavnim danima!
U ?vedskoj radi oko 300 restorana, kafi?a, picerija i klubova ?iji su vlasnici Srbi. Najvi?e ih je u Stokholmu, Geteborgu i Malmeu. Ve?ina njih radi legalno, a 30 restorana spada u kategoriju crnih, jer se u njima kocka sa kartama, i ispod tezge prodaju ?vercovane cigarete i alkohol. Zbog visokog poreza paklica cigareta u ovoj zemlji ko?ta oko 10 maraka, a fla?a dobrog vina preko 30 maraka.
?verc cigareta je najsigurniji posao u podzemlju, jer su kazne u ?vedskoj male. Cigarete se ilegalno nabavljaju u Jugoslaviji, Rusiji, Poljskoj i Finskoj. Jedan ?leper duvana supuje se za 800.000 kruna. Potom se cigarete prodaju ilegalno po ovim klubovima, u koje policija ne ulazi tako lako, jer su registrovani kao privatni restorani zatvorenog tipa. Najpoznatije takve klubove dr?e Dragan, Rade i Tasa.
SMRT RATKA ?OKI?A
Ubistva na?ih ljudi u stranim zemljama postala su, na?alost, deo istorije na?eg krvoproli?a. Nema dr?ave u Evropi, a i u svetu, u kome nije stradao neko od Srba i Crnogoraca. ?vedska policija uhapsila je po?etkom februara 2005. godine 65-godi?njeg mu?karca, poreklom iz biv?e Jugoslavije, zbog sumnje da je organizovao ubistvo crnogorskog biznismena Ratka ?oki?a (54) u Stokholmu pre dve godine. Osumnji?eni 65-godi?njak je, kako su pisali mediji, Ne?o Lu?i?, uhap?en je u svom stanu.
- Ose?amo da smo kona?no napravili pomak napred. Verujemo da je uhap?eni 65-godi?njak nekoliko dana pre ubistva ?oki?a ubicama pomagao na razli?ite na?ine – izjavila je tada Ola Sjostrand, dr?avni tu?ilac.
Advokat Jan Karlson, branilac uhap?enog mu?karca, nije ?eleo da ka?e kako njegov klijent reaguje na optu?be.
- On je odgovorio na postavljena pitanja na zadovoljavaju?i na?in – kratko je saop?tio advokat Karlson.
Iako tu?ila?tvo nije ?elelo da saop?ti vi?e informacija o uhap?enom mu?karcu, dnevnik “Ekspresen” tvrdi da je osumnji?eni Lu?i? po?etkom 60-ih godina do?ao u ?vedsku iz biv?e SFRJ i da se bavio gra?evinarstvom. Policija sumnja da je Ne?o Lu?i? kao blizak ro?ak jednog biznismena iz ?vedske, samo bio posrednik u naru?ivanju ubistva.
Paralelno s njegovim saslu?anjem, istra?itelji nastavljaju s potragom za ubicama za koje se pretpostavlja da su sa Balkana. Crnogorski mediji su pisali da je re? o trojici momaka. Jedan je iz Nik?i?a, drugi iz Bara, a tre?i iz Aran?elovca. Posle likvidacije Ratka ?oki?a pobegli su u ?paniju.
Ratko ?oki? je ubijen 5. maja 2003. godine u centru Skerholmena, u ju?nom Stokholmu, ispred lokala u koji je dolazio svakog jutra i gde je trebalo da otvori bokserski klub. Na uvi?aju je konstatovano da je ?oki? i?ao pe?ke kada su dve osobe iza?le iz “mercedesa”, ukradenog nekoliko dana ranije, i po?ele da pucaju na njega. Te?ko ranjeni ?oki?, koji nije imao pancir, ni obezbe?enje, uspeo je da otr?i tridesetak metara, ali su napada?i ispalili jo? dva metka i on je pao mrtav.
Posle toga ubice su ponovo u?le u “mercedes” u kojem ih je ?ekao tre?i sau?esnik i pobegle.
Ratko ?oki? je do?ao u Stokholm po?etkom osamdesetih iz Crne Gore. Ratko ?oki? je ranije bio ?ampion u automobilizmu i uspe?an bokser, a po dolasku u ?vedsku bio je aktivan kao potpredsednik jednog na?eg udru?enja, bokserski trener i uspe?an poslovni ?ovek.
A 1982. godine je sa sobom doveo Dragana Joksovi?a Joksu. Dok su na?i u Geteborgu radili »?anu«, u Stokholmu, koji je mnogo ve?i i bogatiji grad, Vlasta, Arkan, Ratko i Joksa su organizovali na?e podzemlje. Centar okupljanja bio im je restoran »Pe?ina«, a potom i hotel »Bate« u Stokholmu. Neki zlobnici tvrde da je Ratko Malisor i da mu je pravo prezime ?okaj.
Ratko ?oki? je bio poznat kao biznismen, ?ije se ime posljednje tri godine stalno pojavljivalo na stranicama hrvatske i crnogorske stampe.
Van Jugoslavije ?oki? je opet bio od leta 2000. godine. Imovinu je rasprodao, a svoju familiju odveo u egzil. Obavestio je ameri?ku ambasadu o svemu ?to zna i tra?io je politi?ki azil da ne bi bio ucenjen la?nim optu?nicama i la?nim tu?iocima ili isporu?en za Beograd da ga tamo likvidiraju, kako je sam govorio. Zato je tra?io od Savezne vlade li?nu za?titu, jer su mu, kako re?e jednom, ubili brata i prijete da ?e i njega likvidirati.
Za ?ivota Blagota – Baja Sekuli? je Ratka Kne?evi?a i Ratka ?oki?a naveo kao koautore “Nacionalovih” tekstova o duvanskoj mafiji u Crnoj Gori. On tvrdi da je njihov motiv bio neuspeli poku?aj reketiranja Stanka Suboti?a. Potom se oglasio i Ratko Kne?evi?, biv?i ?ef Trgovinske misije Crne Gore u Va?ingtonu, koji je sve demantovao.
Sam Stanko Suboti? je to potvrdio kada je izjavio da poznaje Baju Sekuli?a:
- Baja mi je bio klju?ni svedok protiv reketara, a kad je ubijen, bio sam u Beogradu. On je slovio kao jedan od ?vrstih momaka, dr?ao je kladionice i no?ne klubove, organizovao koncerte i tulume. Bio mi je simpati?an i drag, zavolio sam ga, i zadnju godinu pre nego ?to je nastradao, postali smo veoma bliski. Kako sam tada u fabrici “Sunseaker” u Engleskoj gradio brod, a imao sam poverenja u Baju, on je ?esto kontrolisao kako napreduju radovi. Tako je Baja – jer je brati? Ratku ?oki?u – bio jedina veza Ratka ?oki?a i Ratka Kne?evi?a sa mnom, budu?i da je on znao i mene i njih.
U utorak, 29. maja 2002. godine se javio i Ratko ?oki?, koji je, kako pi?e “Dan”, zbog pretnji likvidacijom napustio Jugoslaviju “ljudi bliske Vladi Srbije”. Podgori?ki list “Dan” je do?ao do ekskluzivnih informacija da se ?vedskoj policiji predao jugoslovenski gra?anin Goran, sa tvrdnjom da pripada jednoj tajnoj policijskoj slu?bi sa ovih prostora i da je imao zadatak da za ra?un Stanka Suboti?a – Caneta locira kretanje Podgori?anina Ratka ?oki?a da bi ga ubili. O tome je sam ?oki? u vi?e navrata javno pri?ao:
- Ja sam morao zbog lo?ih namera Stanka Suboti?a da zatra?im politi?ki azil u ?vedskoj. Dve godine, sa ograni?enim kretanjem i policijskom za?titom se nalazim u toj zemlji. Ne mogu biti izru?en, niti su?en, osim u ?vedskoj. Amerikanci su saslu?ali moju pri?u. Ali, ba? dok sam bio tamo, zvali su me ljudi iz Beograda, iz Suboti?evog okru?enja. Od mene su iz Beograda tra?ili da dam izjavu da iza tekstova u “Nacionalu” stoji Vuk Obradovi?, potom sam dobio “lak?i zadatak”, da izjavim da poti?u od Ratka Kne?evi?a. Zatim su mi rekli da – ako imam veze u “Nacionalu” i “Danu” – imam “zeleno svetlo” da se sve natovari na Mila ?ukanovi?a. Taj razgovor je snimljen u ambasadi Sjedinjenih Ameri?kih Dr?ava.
Ratka ?oki?a je posebno kao azilanta saslu?avala ?vedska tajna policija SEPO:
- Zadr?an sam celi dan i odgovarao sam na pitanja o ?vercu cigareta i droge na evropsko tr?i?te, a centar je bila Jugoslavija.
U intervjuima koje je davao telefonom iz Stokholma, Ratko ?oki? je
Priznao da je imao nesuglasice i sa pokojnim Bajom Sekuli?em, bratom od ujaka.
- Ne znam kako je moj brat mogao da izjavi da ?elim reketirati Cana Suboti?a. To me navodi na zaklju?ak da je celi razgovor dirigovan iz nekog centra. Otkako je moj brat po?eo da se dru?i sa nekim monstrumima, mnoge stvari su po?ele da se mijenjaju nagore. Istina je da sam Baju zvao dok je bio u Grckoj i da sam mu saop?tio da se pri?aju opasne pri?e u vezi sa njegovim boravkom tamo. Bratski sam ga savetovao da se ?uva i da se ?uje sa Sre?kom Kestnerom. Jer, ta?no je da Kestnerov poslovni partner, a Bajin prijatelj, Stanko Suboti? Cane, koga nikada u zivotu nijesam vidio, duguje Kestneru cetrdeset miliona maraka. Zamolio sam tada Baju da posreduje kako se Kestner i Suboti? ne bi sva?ali zbog duga. Tom prilikom mi je Baja potvrdio da je Suboti? zvao Kestnera i predlo?io mu da se sretnu i da mu tom prilikom vrati novac. Me?utim, Kestner nije prihvatio da se li?no sretnu, ve? je zatra?io da mu novac bude ispla?en na njegov ra?un u banci. Tada mi je Baja rekao da poru?im Kestneru da – ako ho?e novac – mora se smiriti odre?eno, kra?e, vreme i da on garantuje da ?e Kestner biti ispla?en. Meni je ?ivot bio u opasnosti.
?oki? je tada tvrdio da je uporedo sa Italijom, Nema?ka, a i ?vedska povela istragu da doka?e da je ?ak 90 odsto ?vercovanih cigareta nelegalno proizvedeno po divljim fabrikama u Crnoj Gori, Albaniji, Makedoniji i Kosovu. Na osnovu te tvrdnje o?ekivao je da ?vedski organi i po slu?benoj du?nosti podignu optu?nicu protiv Suboti?a.
Ratko ?oki? ocenjuje da je Evropa odlu?na da nadoknadi ?tetu od 15 milijardi maraka koje je izbugila zbog balkanskog ?verca cigaretama i da ?e, najverovatnije, tra?iti od?tetu od Crne Gore.
Sam Stanko Suboti? Cane je za Ratka ?oki?a rekao u jednom intervjuu:
- ?oki? je uli?ni bandit visokog ranga s podebljim dosjeom. Nikada nismo kontaktirali. Kne?evi? je njegov ?ak i prijatelj, ali je za razliku od njega prevarant u rukavicama. Kne?evi?a sam sreo dva puta: upoznao sam ga 1992. na brodu u Crnoj Gori u ve?em krugu ljudi, kada je izazvao neugodan incident. Nakon toga, na molbu direktora hotela Mikana Zeca, sastao sam se s njim kako bi mi se ispri?ao. Bio je to nas zadnji susret. Kne?evi? je u Crnoj Gori poznat kao prevarant. Verojatno nije bilo najsretnije postaviti takvog ?oveka za ?efa Trgovacke misije Crne Gore u Va?ingtonu, u najva?nijoj zemlji na svetu. Tako je dobio mo? koju danas koristi.
Ratko ?oki? je krajem 2000. godine za podgori?ke medije izjavio da su mu pojedini ljudi iz MUP-a Crne Gore pretili smr?u, zbog ?ega je morao da napusti Crnu Goru i ode u ?vedsku. ?oki? se oglasio nekoliko dana pre likvidacije o?tro kritikuju?i policijska saop?tenja i pisanje ?vedskih medija posle hap?enja ?oki?evog zeta Milana ?eva, poznatog biznismena. ?evo je uhap?en u aprilu 2003. godine po povratku iz Jugoslavije nakon ?to je policija na?la pi?tolj u njegovom stanu.
- Milan ve? sedam meseci ne stanuje u tom stanu i prijavljen je na sasvim drugoj adresi. NJegovo ime povezuju i s kokainom, ?to nema veze s realno??u jer svako ko zna Milana zna da je on veliki protivnik narkotika – pri?ao je tada ?oki?.
Njegov brat Dragan ?oki?, koji ga je sahranio u Crnoj Gori, izjavio je za podgori?ke medije da su ubice njegovog brata, biznismena Ratka ?oki?a, pla?enici koje je anga?ovao izvesni biznismen iz Geteborga. Posle hap?enja Ne?a Le?i?a, istraga o likvidaciji Ratka ?oki?a, nastavljena je i u ?vedskoj i u Crnoj Gori.

Belosvetski Srbi Marko Lopu?ina

SUMNJIVCI IZ STOKHOLMA

Ipak, i pored toga ?to je imao politi?ki azil, ?to je bio vlasnik bara u centru Stokholma i ?to se ispovedao ?vedskoj i ameri?koj tajnoj policiji i administraciji, Ratko ?oki? se u ?vedskoj za ?ivota nalazio pod stalnom kontrolom ?vedske policije. Takav tretman je imao i njegov zet Milan ?evo. O ?oki?evom zetu je ?vedska ?tampa tokom 2002. dugo pisala kao o novom kumu srpskog podzemlja. Tada su ?vedski mediji javili novu senzaciju, koja je, indirektno bila vezana za Ratka ?oki?a:
” Milan ?evo je jugoslovenski gangster, naslednik pokojnog Dragana Joksovi?a Jokse, on je kralj ganstera, ali i uspe?an ?vedski biznismen.”
Ovi naslovi osvanuli su u ?vedskim novinama u ?etvrtak 5. juna 2002. godine, kada je Tu?ila?tvo u Stokholmu objavilo vest da je podignulo optu?nicu protiv Milana ?evo, starog 33 godine. ?evo je u ?vedskom gradu Hudingu zvani?no optu?en za vi?e ubistava i druga krivi?na dela kao su bila rezultat “gangsterskog rata koji se ve? du?e vreme vodi u ?vedskoj”, napisano je u toj optu?nici. Zbog tih krivi?nih dela Milan ?evo je uhap?en u Stokholmu, na radnom mestu, u svom restoranu u glavnom gradu ?vedske, i stavljen u zatvor.
Mesec dana kasnije, 5. jula 2002. godine, me?utim, ?vedski dnevnici Aftonbladet i Dagens niheter, objavili su senzacionalnu vest da je ”kralj gangstera”, kako ga naziva ?vedska ?tampa, Milan ?evo i oslobo?en optu?bi za ubistvo. ?evo i dvojica njegovih “gorila” bili optu?eni za takozvano gangstersko ubistvo u Tumbi u novembru pro?le godine.
Advokat optu?enih Tomas Martinson ne krije zadovoljsvo ishodom su?enja u Hudingu i ka?e:
- Ne postoje nikakvi dokazi da bi se gospodin ?evo osudio zbog ubistva. I gospodin Milan i ?rtva su bili izlo?eni atentatima i bilo je razloga da se njih dvojica sretnu i ispitaju da li postoji zajedni?ka pretnja. Sama ?rtva je imala kriminalnu pro?lost i bavila se reketiranjem, a gospodin ?evo nije imao razloga da ga likvidira. Dokazi za tu optu?nicu su bili nedovoljni!
?vedski tu?ilac Pia Soderstrom, me?utim, koji je tra?io najstro?iju kaznu za ?eva, do?ivotnu robiju, nezadovoljna presudom odlu?ila je da podnese ?albu:
- Sav dokazni materijal protiv Milana ?eva nalazi se na telefonskim listama. Takva vrsta dokaza, nikada nije bila dovoljna za osudu. Mislim da postoji mogu?nost da se na?u novi dokazi i novi svedoci protiv Milana ?eva!
A to ujedno zna?i da ova osloba?aju?a presuda prvostepenog suda u Hudingu Milanu ?evi, kralju gangstera u ?vedskoj, nije kona?na. ?eka se ?ta ?e re?i vi?i sud na ?albu tu?ioca. Uostalom, iako su ?evo i njegovi telohranitelji oslobo?eni odgovornosti za ubistvo, sva trojica su osu?eni za druga dela. Milan ?evo je osu?en na ?etiri meseca zatvora zbog nedozvoljenog posedovanje oru?ja, jer je policija kod Milana prona?la jednu granatu. Jedan od njegovih telohranitelja osu?en je za nedozvoljeno posedovanje oru?ja na dva meseca zatvora, a drugi “gorila” osu?en je na osam meseci zatvora zbog grubog kr?enja zakona o oru?ju.
Milan ?evo je ro?en u Jugoslaviji 1968. godine. U ?vedsku je do?ao 1979. godine sa roditeljima kada je imao samo 11 godina i prema policijskom izve?taju, od maloletnog delinkventa postao je milioner.
U njegovom dosijeu u policiji Stokholma pi?e da je Milan kao tinejd?er voleo oruzje i ” nosio ga sa sobom jer je mislio da je zabavno”. Zapravo, Milan je voleo borila?ke ve?tine, jer je od malena trenirao tekvando i dospeo ?ak i u juniorsku reprezentaciju ?vedske. Za razliku od mnogih svojih vr?njaka kao mladi sportista bio je jako disciplovan i nije koristio narkotike, pi?e u ovom policijskom raportu o Milanu ?evu.
Kada je napunio 19 godina ?evo je oti?ao 1988. u Jugoslaviju da slu?i vojsku. Vratio se u ?vedsku, narednog leta, ali je ve? 1991. godine prvi put uhap?en i osu?en zbog tu?e u jednom stokholmskom restoranu. Ta zatvorska kazna, smatraju danas prijatelji Milana ?eva, u?inila ga je poznatim u srpskom podzemlju, pa je Milan, da bi se dokazao kao tvrd momak, nastavio da se kao izbaciva? persnicama ponekad razra?unava sa gostima, ali i sa ?vedskim policajcima.
Poslednja optu?nica teretila je Milana ?evu i njegova dva telohranitelja da su izvr?ili ubistvo jednog delinkventa 21. novembra 2001. godine. ?rtva je pogo?ena sa sedam metaka u glavu.
Su?enje Milanu ?evi i njegovim ?uvarima po?elo je 13. juna u Stokholmu. Najavljeno je kao proces protiv “kralja ?vedske mafije iz Srbije” i “prekid gangsterskog rata u ?vedskoj”. ?evo je, prema ?vedskim podacima, za 33 godine ?ivota bio osu?ivan za 30 krivi?nih dela. Pre desetak godina, na primer, Milan ?evo je prebio jednog konobara, a potom i dvojicu stokholmskih policajaca. Naredne 1993. godine osu?en je na 4 meseca zatvora zbog te tu?e.
U 1996. godini ?evo je dobio 2 godine robije zbog ilegalnog posedovanja oru?ja i droge. Prilikom pretresa njegovog stana ?vedska policija je prona?la 7 pi?tolja, 1 pu?ku, ve?u koli?nu kokaina i falsifikovane nov?anice.
Ugled koji je dobio Joksinim prijateljstvom Milan ?evo je koristio da se jo? vi?e prikazuje kao gangster broj dva.
- U srpskim i ?vedskim restoranima u Stokholmu i Geteborgu ?evo je upoznao Dragana Joksovi?a Joksu i vrlo brzo se sprijateljio sa njim. Ugled koji je dobio Joksinim prijateljstvom Milan ?evo je koristio da se jo? vi?e prikazuje kao gangster broj dva. Sredinom devedesetih ?evo je po?eo da preuzima neke od polova ?uvenog Jokse i da se bavi za?titom restorana i organizacijom konjskih trka i kla?enja po ?vedskoj – izjavio je ?vedski policajac Mark Anderson.
Koliko se ?evo uzdigao videlo se 1999. godine, kada su na njegovu svadbu, pored poznatih Jugoslovena, do?li i mnogi ?ve?ani, uglavnom, kolovo?e ?edskog podzemlja. Bilo je to zvani?no priznanje da je Milan ?evo pravi naslednik Dragana Joksovi?a Jokse i da je preuzeo ?elnu poziciju u jugoslovenskom podzemlju u ?vedskoj i ?itavoj Skandinaviji. Oni su mu sigurno pomogli da ve? naredne godine ?evo dobije ?evedsko dr?avljanstvo i da sa suprugom kupi ekskluzivni restoran Kvi-lan? u centru Stokholma. Kada se posle svadbe, me?utim, Milan ?evo uorta?io sa ?elnicima motociklisti?ke i delinkventne grupe Pakleni an?eli, ?vedska policija je po?ela intenzivno da ga prati i tajno prislu?kuje.
U novembru 2001. godine Milan ?evo je bio ?rtva neuspelog atentata, koji je i ?vedska policija, a i ?vedska ?tampa okarakterisala kao ”gangsterski rat u ?vedskoj podzemlju”. Kako ?ve?ani ne objavljuju puna imena i prezimena osumnji?enih, pa ni ovih atentatora, sa pouzdano??u se tvrdilo da su atentatori ljudi sa kriminalnom pro?lo??u, ?to je poja?avalo Milanov imid? stranog gangstera broj jedan u ?vedskoj.
Taj imid? je poja?an, opet, policijskim saznanjem, da je Milan ?evo sa dvojicom svojih advokata i jednim biznismenom, ?ve?anima, oplja?kao ?uvenu SEB banku. Od 9 milona kruna, koliko je nestalo iz ove banke, poilicija je prilikom pretresa Milanovog bankovog sefu, u njemu prona?la 2,5 milona kruna u ke?u. Sva ?etvorica su osu?eni zbog ove plja?ke, ali presuda nije izvr?na, jer krivci imaju pravo na ?albu. Tako se dogodilo da je Milan ?evo opet seo na “crnu” ?vedsku klupu.
?ve?ani su napravili detaljan spisak nedela zbog kojih optu?uju Milana ?evu kao glavnog aktera:
- 21. novembra 2001. ubijen je 32 godina star ?ovek S.S. sa kriminalnom pro?lo??u u Tumbi,
- 31. decembra 2001. pogo?en je 25 godina star kriminalac B.K., koji ?ivi danas sa te?kim o?te?enjima na mozgu,
- 10. januara 2002. ubijen je 28 godina star delinkvent O.L. u jednom video butiku u Orbiju.
Veruje se da su pomenuta trojica kriminalaca bili unajmljeni od jednog biv?eg norve?kog oficira, saradnika ?vedskog podzemlja, da likvidiraju Milana ?evu, pa im se on osvetio.
?ve?ani su sa posebnim interesovanjem pratili sudski proces kralju mafije jer se u sudu, kako krunski svedoka, pojavila jedna poznata ?vedska peva?ica, ?iji identitet se krije od javnosti, ali i od podzemlja. Ona je poznata i kao svetska lepotica i kao prijateljica mnogih poznatih i uglednih ?ve?ana.
“Zvezda bez imena”, kako su je nazvali ?ve?ani, svojim kazivanjem na sudu okrivila je Milana ?evu za ubistvo njenog momka. Taj 32 godine star mladi? ubijen je na igrali?tu u Tumbi. Prvo je pogo?en sa jednim hitcom u potiljak, a posle sa ?est metaka u glavu. Peva?ica je, me?utim, i priznala da je njen momak bio delinkvent i da je i ranije bio meta raznih atetntatora iz ?vedskog podzemlja.
Su?enje Milanu ?evi i njegovim telohraniteljima u Stokholmu se odvijalo se u sudnici sa posebnim i strogim obezbe?enjem. Policija je saop?tila da su posebne mere obezbe?enja u sudu uvedene zbog realne opasnosti od nasilnog osloba?anja optu?enih. Ta?nije, ?vedska policija se boji da bi mafija izvr?ila prepad na sud i kidnapovala svog kralja Milana ?evu.
U svom obra?anju sudu i ?vedskoj javnosti, preko svog advokata Tomasa Martinsona, optu?eni Milan ?evo je rekao da nema nikakve veze sa ubistvom momka poznate ?vedske peva?ice:
- Nisam planirao, nisam u?estvovao, nisam izvr?io nikvo ubistvo. Nisam ubio momka u Tumbi!
?vedski dnevnik ”Dagens niheter” je, me?utim, iz poverljivih izvora saznao da je prilikom ispitivanja u istrazi optu?eni ?evo, prvi put priznao da se 21. novembra 2001. godine, na dan ubistva, nalazio sa prijateljima u Tumbi. I da su njih dvojica razgovarali desetak minuta.
Sudski proces protiv “kralja ?vedske mafije iz Srbije” i njegovih saradnika otvorio je u ?vedskoj dva vrlo bitna pitanja. Prvo je, koliko je uop?te nedela u Skandinaviji po?inio Milan ?evo sa svojim saradnicima i mo?e li se njemu suditi i zbog drugih nedela? I drugo je, kako je jedna anonimna osoba iz Jugoslavije, kakav je Milan ?evo bio, uop?te, dobila ?vedsko dr?avljnstvo i uspela u ?vedskoj i pored registrovanih kriminalnih aktivnosti, postane vlasnik ekskluzivnog restorana, u koji je dolazila ?vedska elita, pa i princeza Magdalena, li?no?
Na ovo poslednje pitanje ?vedski mediji su odgovorili skandaloznom pri?om da je “kralj gangstera” Milan ?evo “kupio ?vedsko dr?avljanstvo tako ?to je podmitio ?vedskog dr?avnog slu?benika u Birou za useljavanje”. Novinari su otkrili da je Milan ?evo, “mafijaski kum”, kako ga mediji nazivaju, dobio ?vedski paso?, iako po zakonu za to treba da ima saglasnost ?vedske slu?be dr?avne bezbednosti, SEPO, koja mu tu saglasnost nije dala.
Dr?avni tu?ilac Torsten Agervog je za list Dagens niheter izjavio:
- Svi dokumenti oko dr?avljanstva Milana ?eva su nestali. Radi se o osam dokumenata koji ne mogu da se na?u, a to nas navodi na zaklju?ak da su dokumenta Milana ?eva unistena od strane osumlji?enih slu?benika. Sumnjamo da su dvojicu slu?benika iz Biroa za useljavanja primili mito i tako omogu?ili osobama iz podzemlja da se domognu ?vedskog dr?avljanstva. Pored ?eva dr?avljanstvo je na taj na?in dobio i jedan Rus, koji je optu?en za industrisku ?pijuna?u.
U Birou za useljenike u Nor?epingu vodi se istraga protiv dvojice ?inovnika, za koje verujemo da su dobili po 80.000 kruna da bi dali ?vedski paso? Milanu ?evi, zetu Ratka ?oki?a iz Podgorice.
Milan ?evo je zahtev za dr?avljanstvo podneo u februaru 2000. godine, objavio je list Aftonbladet, iako je bio osu?ivan za 30 dela u ?vedskoj i dobio je dr?avljanstvo. Odluka o dobijanju dr?avljanstva po ?vedskom zakonu je neopoziva, i paso? se ne mo?e oduzeti Milanu ?evu, tako da je on danas ?ve?anin srpskog porekla.
Na isteku 2003. godine Milan ?evo je osu?en zbog ilegalnog posedovanaj oru?ja i poslat u zatvor, ali je on, koriste?i pravo na vikend pobegao iz Stokholma u Crnu goru. Neko vreme je boravio u Budvi, a potom je pre?ao Srbiju. Ne zna se kome se ?evo zamerio u otad?bini, tek u septembru 2004. na?ao se na meti atentatora.
Okru?no tu?ila?tvo u Beogradu podiglo je optu?nicu protiv sedmorice optu?enih pripadnika ogranka takozvanog be?anijskog klana zbog planiranja ubistva biznismena Milana ?eva (36) u kome se terete Slaven Jeli?, Nikola Vujovi?, Predrag Pe?anac, Milutin Kalu?erovi?, Dejan Milutinovi?, Kosta Latinovi? i Zoran Boji?.
Milan ?evo je u izjavi medijima rekao da je ubistvo naru?io Urugvajac Karlos Perez zbog nera??i??enih ra?una vezanih za ubistvo Dragana Joksovi?a Jokse, prvooptu?enog Slavena Jeli?a tu?ila?tvo tereti za poku?aj ubistva iz koristoljublja.
- Jeli? je za ovo delo podstrekao Vujovi?a koji je za izvr?ioce anga?ovao Kalu?erovi?a, Milutinovi?a, Latinovi?a i Boji?a. Za zloupotrebu slu?benog polo?aja tereti se policajac Predrag Pe?anac, koji je osumnji?en da je za potrebe optu?enih pribavio adresu boravka Milana ?eva – navodilo se u optu?nici.
Slaven Jeli? i ostali optu?eni “otkriveni” su tako ?to je njihove mobilne telefone prislu?kivalo ?etvrto odeljenje beogradske kriminalisti?ke policije, saznaje Glas. Jeli?eva grupa bila je pod prismotrom zbog sumnje da su ume?ani u preprodaju narkotika. Me?utim, umesto droge, policija je otkrila pripremu atentata na ?eva.
Pe?anac je policajac OUP Novi Beograd i poznat je po beskompromisnoj borbi protiv uli?nog kriminala. Susret sa njim dobro pamte i mnogi novobeogradski prestupnici, koji su imali priliku da osete “tretman” ovog radnika MUP-a. Pe?anac je u?estvovao u sukobima policije sa teroristima OVK na Kosovu, za ?ta je odlikovan ordenom za hrabrost.
Sudsko ve?e, me?utim, nije na?lo dovoljno dokaza za optu?ene, pa su Slaven Jeli?a, Nikola Vujovi?a, Predrag Pe?anac (37), Milutin Kalu?erovi? (43), Dejan Milutinovi? (34), Kosta Latinovi? (33) i Zoran Boji? (33) oslobo?eni. Posle toga, u zimu 2005. Milan ?evo je napustio SCG i sklonio se u gr?ku. Tamo nije imao sre?e, uhap?en je 8. marta 2005. u Solunu na osnovu poternice ?vedskih vlasti, zbog bekstva sa izdr?avanja zatvorske kazne i vr?an u Stokholm da robija.
U glavnom gradu ?vedske u to vreme boravio je i prvi ?ovek obezbe?enja Svetlane Ra?natovi?, biv?i gardista Slobodan Stojan?evi? Laki. On mi je otvoreno govorio o tome ko preti Ceci, kako ?uva njenu decu i ku?u i kao telohranitelj svetskih zvezda tvrdi da je Ceca je popularnija od Britni Spirs i lep?a od D?enifer Lopez !!!
- Kada sam ja bio u ?vedkoj jedan moj drugar me pozvao da mu pomognem, kako mi je rekao «u ?uvanju nekih peva?ica». Nije mi rekao da radi za Abu Sinana, Sirijca, koji ima najve?u agenciju za obezbe?ivanje li?nosti u Skandinaviji i koji je sklopio ugovor za obezbe?ivanje D?enifer Lopez i Britni Spirs. Obe su sredinom pro?le godine gostovale u Stokholmu, D?enifer da u jednom pozori?tu promovi?e svoj novi album, a Britni da u hali Glodel odr?i koncert. Ja sam radio «na crno», u drugom krugu pratilaca D?enifer Lopez i britni Spirs, tako da sma bio na dva-tri koraka od njih. Izgledaju lepo, ali su uobra?ene kao paunovi. Samo se ?epure. Za njih je na?a Ceca carica, laf sa velikim srcem, jer ceca je neposredna, otvorena, iskrena i vrlo prijatna. Uz to ceca je kep?a od D?enifer Lopez i popularnija od Britni Spirs. Na promociji albuma D?enifer Lopez u Stokholmu lane bilo je oko atotinak ljudi, a na koncertu Britni Spirs jedva 5.000. U toj istoj ?vedskoj sali Ceca, koja jo? nema svetsku slavu, je imala 3.600 posetilaca…
- priznao mi je Slobodan Stojan?evi?, zvani Laki.
Prvi ?ovek obezbe?enja Svetlane Ra?natovi?, biv?i gardista je Ni?lija, ima 38 godina i kao specijalac pro?ao je Arkanovu obuku za antiteroristi?ka delovanja, a potom i Legijinu obuku za komandose. Bio je ranjen na rati?tu, pa je, kako re?e, «od gazdarice u jesen 2004. godine», dobio poziv da preuzme njeno obezbe?enje:
- Ja sam 2000. godine, kada je komandant Arkan ubijen bio ?lan obezbe?enja Borislava Pelevi?a, ali me on tada prebacio u ekipu koja je imala zadatak da ?uva Cecu, jer su te godine po proceni garde i policije, postojale indicije da ?e atentatori da izvedu i udar na ostale ?lanove porodice Ra?natovi?. Obezbe?enje gospo?e Ra?anatovi? je bilo poja?ano, ?uvalo je 15 do 20 ljudi. Koristili smo i jedan blindirani auto za za?titu njene i Arkanove dece. Na kraju 2001. ja sam oti?ao u ?vedsku, gde sam se o?enio i ?iveo 3 godine, ali kada sam se vratio Ceca me pozvala telefonom i rekla da se vratim kod nje na posao.
U me?uvremenu je mesto ?efa obezbe?enja napustio Slavi?a Stojanovi?, zvani Zenica, koji je krenuo u privatni biznis, pa je Svetlana Ra?natovi? na to mesto imenovala Slobodana Stojan?evi?a, koji ima nadimak Laki.
- Ceca je, kada sam u oktobru 2004. godine opet do?ao kod nje, bila jako uznemirena zbog policijske i sudske istrage protiv nje, zbog pritiska politi?ara, medija i javnosti, ali i zbog anonimnih pretnji muslimanskih i hrvatskih nacionalista njoj i njenoj deci. Ja sam joj kao prijatelj porodice Ra?natovi? obe?ao da joj garantujem mir i sigurnost, i toga se dosledno dr?im – rekao mi je Slobodan Stojan?evi? Laki.
Porodicu ?eljka Ra?natovi?a Arkana danas ?uva 15 momaka iz slu?be obezbe?enja FK «Obili?», koji su u stalnom radnom odnosu i koji rade u tri smene, svih 24 sata. Niko od ?lanova obezbe?enja nije naoru?an, ali se zato Cecina ku?a nalazi pod video nadzorom, koji pokriva prilaz, ali i okolne ulice pored stadiona Crvene zvezde.
- Od oktobra 2004. godine Ceca ima i policijsku pratnju, koju joj daje MUP Srbije, jer prema operativnim saznanjima i bezbednosnoj proceni porodica Ra?natovi? je ugro?ena i neophodna joj je policijska za?tita. Mi vr?imo neposredno obezbe?enje gospo?e Ra?natovi?, njene ?erke Anastazije i sina Veljka, a kada deca idu kod baba Slavke ili ona dolazi kod Cece, mi ?titimo i Arkanovu majku. Policajci, njih ?etvorica, dva voza?a i dvojica pratilaca, su samo na?a pratnja i zbog njih se niko u porodici ne ose?a nelagodno. Naprotiv, Anastazija i Veljko, koje pratimo kada idu u ?kolu, na treninge karatea ili fudbala, vole sa nama da odu u zoolo?ki vrt ili u Mekdonalds na sladoled – ka?e Slobodan Stojan?evi? Laki.
Za prevoz Cece i njenih mali?ana Stojan?evi? ima na raspolaganu tri d?ipa marke «ford» i «eksariti». Sama ceca, kako tvrdi Slobodan Stojan?evi?, voli da vozi neki od tih d?ipova i vozi ih brzo i sigurno. Po re?ima Stojan?evi?a, na?a najpopularnija pop peva?ica retko izlazi. A kada krene napolje, najavi se svom obezbe?enju i ka?e mar?rutu.
- Ceca ima ?etiri va?ne destinacije na koje odlazi svakog meseca, a to su Arkanov grob, koji, tako?e, ?uvaju na?i ljudi, zatim FK «Obili?», u kome je njena kancelarija, studio za snimanje plo?a i u neki od restorana, gde ide na poslovne sastanke. To je naj?e??e restoran Koling, jer se Ceca u njemu ose?a prijatno i sigurno. Mi uvek do?emo pre nje, izvr?imo proveru prostorija i obezbedimo mesto na kome Ceca treba da sedi. Prema poslednjim analizama i procenama policije gospo?a Svetlana Ra?natovi? i njena porodica su u Beogradu i Srbiji sigurni, jer ih niko ne ugro?ava. Me?utim, van Srbije je bezbednosna situacija za Cecu lo?a, jer ima dosta ljudi koji ?ele da joj naude. Mi smo tada Cecin ?ivi ?tit – priznao mi je Slobodan Stojan?evi? Laki.
Kada je pre nekoliko meseci Ceca trebalo da po?e u Skoplje, gde je imala zakazan koncert na stadionu FK «Vardar», nacionalnisti?ka grupa VMRO je zapretila da ?e da minira ?itav koncert.
- Cecu smo u Makedoniji obezbe?ivali mi iz njenog tima, zatim makedonska policija sa oko 500 ljudi i privatna agencija sa 50 ljudi, koju je iznajmio organmizator. Sli?no je bilo i prilikom Cecinih koncerata u Ljubljani, Be?u i Cirihu, gde ?ak bilo i najava da su podmetnute bombe, ali od svih tih pretnji, sre?om nip?ta nije bilo – otkriva nam prvi ?ovek obezbe?enja Svetlane Ra?natovi? – Ceca se tih najava uop?te nije bojala, ali je uzdrhtala kada je ?ula vest o teroristi?kom napadu u egiptu, jer je njena sestra Lidija, samo par dana pre te tragedije bila u tom letovali?tu.
Kako tvrdi Slobodan Stojan?evi? Laki njegova «gazdarica» je prijatna i jako komunikativna osoba, koja kao i svaka druga majka brine o svojoj deci, ali nije optere?ena strahom. Me?utim, ka?e Stojan?evi? neki strani politi?ari i vlasnici medija vole od Cece da prave bauka, ?to u javnosti izaziva rali?ite rakcije.
- Pojedini politi?ari i novinari za Cecu tvrde da je mafija?ica, da je ?ena ratnog zlo?inca, da je nepo?eljna kao gost u njihovim gradovima i zemljama. Ceca je pre ?etiri meseca ugostila urednika i fotreportera uglednog ?asopisa «GQ», koji je zloupotrebio njeno gostoprimstvo, i umesto reporta?e o «srpskoj Britni Spirs», kako je rekao, napravio je pri?u o «najopasnijoj ?eni na Balkanu». A manekene, koj isu se slikali sa tamnim nao?arima, kao Cecini telohranitelji, napisali su da su ?lanovi Arkanove bande – priznao nam je Slobodan Stojan?evi? Laki.
Njegovo obezbe?enje ?uva i Borislava Pelevi?a i njegovu porodicu. Cecin kum Pelevi? trenutno pi?e knjigu o ?eljku Ra?natovi?u. Kako sam ?uo Pele je ovih dana predao rukopis svoje knjige o Kosovu i Metohiji. A sada namerava da, kako re?e, doma?oj i svetskoj javnosti prezentira istinu o ?eljkovom detinjstvu, odrastanju, njegovoj ljubavi prema sportu, Arkanovom boravku u inostranstvu, njegovim aktivnostima u Slu?bi dr?avne bezbednosti, njegovom politi?kom radu, i ?eljkovoj borbi za srpstvo. A posebno o Arkanovim ratnim danima. Ja sam sa Arkanom bio u Zvroniku. Nikakav zlo?in u Zvorniku garda nije po?inila. Da jeste neko bi ve? za to bio optu?en u Hagu. Ona slika, na kojoj neki navodni gardista ?utira civila dok le?i na zemlji u Zvorniku, je neistinita, odnosno to je obi?lna foto monta?a.
U knjizi o Arkanu, koja jo? nije dobila naslov, Borislav Pelevi? ?e ekskluzivno da objavi ispovest ?eljkove majke Slavke Josipovi?-Ra?natovi?, koja ?e prvi put javno da govori o biografiji svog sina. Uz to Pelevi? ?e objaviti eksluzivne fotografije ?eljka Ra?natovi?a, od ro?enja do smrti 15. januara 2000. godine, kao i sva poverljiva dokumenta o Arkanu.

Belosvetski Srbi Marko Lopu?ina

ROBIJA ZBOG ?ENE

Mi?a ?elo ima 48 godina, a izgleda kao da mu je tridesetak. Pravo ime mu je Miroslav ?ur?evi?. On je Beogra?anin na privremenom zatvorskom radu u ?vedskoj. Tamnoput je, dobre kondicije, srednjeg rasta, istetoviran po rukama, grudima i nogama i sa firzurom poslednjeg Mohikanca izgleda kao indijanski poglavica me?u ?ve?anima i Fincima koji robijaju u kaznionici Esteroker u Stokholmu. ?elo je jedan od dvojice zatvorenika koji ima sopstvenu sobu sa klozetom. Preko nedelje radi u radionici kao stolar, a svake 13 nedelje kao kuvarica i doma?ica. Do slobode ima jo? nekoliko meseca.
Ovo je svedo?enje Miroslava ?ur?evi?a zvanog Mi?a ?elo, najpoznatijeg srpskog d?eparo?a, koji kao drvodeljac odra?uje kaznu od 4,8 godina zbog ?verca droge u Stokholmu:
- Ovo je brate sanatorijum za robija?e alkoholi?are i narkomane. Uspeo sam preko veze ovde da se ubacim da bih izbegao da me neki smradovi ubiju i da bih, brate, lak?e robijao. Ona sisata kurva Janika Borg, ?ena biv?eg teniskog ?ampiona Bjorna Borga, kojoj sam prodao 2 puta po 2 grama koke, otipovala me kod murije. Namestila mi 4,8 godina robije. Zbog mene su stradala jo? ?etiri ?oveka. Tips je dala policiji 28. maja 2000. godine kada je izvedena racija. Dvadeset policajaca sa 10 automobila me hapsilo. Na?li su mi samo 3 grama ha?i?a kod mene, ali u podrumu mog ortaka na?li su jo? 2 kila.
Na sudu sam se branio ?utanjem. Tu?ilac je tra?io za mene najve?u kaznu jer sam progla?en organizatorom prodaje narkotika, tako da sam i osu?en maksimalno. Ovo mi je deseta zatvorska kazna u ?ivotu. Robijao sam u Jugoslaviji, Italiji, Holandiji, Nema?kog, ?vajcarskoj, Belgiji i ?vedskoj. Ukupno 18 godina proveo sam iza brave. Mnogo, zato sam re?io, da kada odavde iza?em, prestanem sa kriminalnim ?ivotom.
Tom kriminalnom stazom ?ivota krenuo sam davne 1968. godine, kada sam imao samo 15 godina. Roditelji su mi se razveli, majka se preudala za pukovnika Mirka, voza?a generala ?oke Jovani?a, koji se trudio da od mene napravi ?oveka. Kad sam se jednom o?i?ao do glave, Mirko me je pomazio i rekao:
- ?elo, moja ?elo!
Tako sam dobio nadimak ?ela – ka?e Miroslav ?ur?evi?.
- Ro?en sam u Beogradu 1953. ?iveli smo na Vozdovcu neko vreme, a potom smo se iz Vojvode Stepe preselili u Ulicu Maksima Gorkog. Igrao sam fudbal u Partizanu kod Viloti?a, svirao harmoniku i posle osnovne ?kole oti?ao na zanat za automehani?ara. Po?eo sam rano da be?im od ku?e i da se dru?im sa tvrdim momcima, kao ?to su bili Buca, Duja, Met, Mi?el, Cane Bubuljica, Grk, Penda, Laci, bra?a Tomi?, ?ikota. Kao najmla?i, kad su oni i?li u provale, ja sam im bio voza?. Dignem 1969. jednog fiata 1.300, uhvate nas i zavr?imo u zatvoru. Neki u KPD Kru?evac, a drugi u zemunski dom za maloletnike Vasa Staji?. Poslala nas sudija Stanka Pekovic na prevaspitanje, a mi u domu diplomiramo na lopovluku. Buzda, koji je bio poznati bosker Radni?kog sa Novog Beograda me u?io da d?eparim i provaljujem u ku?e. A Grk kako se kradu i pale automobili.
U jesen 1969. godine, kada sam iza?ao iz doma, sa?ekam u Kru?evcu Duju i Bucu i zajedno sednemo na voz i pravac Ljubljana. U Sloveniji smo preko groblja u Gorici prebegli u Italiju i potom autobusom oti?li u Milano. Nismo mi tamo nikog imali. Izveli smo sve na svoju ruku. Smestili smo se u hotel San Francisko. Danju smo d?eparili po gradskim autobusima, a no?u gluvarali i trossili pare. Bio sam specijalista za va?enje nov?anika iz zadnjeg mu?kog d?epa i iz ?enskih ta?ni, koje sam ve?to zatvarao, tako da pokradene Italijanke nisu znale gde su im i kada nestale pare. Samo na jednoj liniji u jednom danu umeo sam da dignem 55 nov?anika – se?a se svoje mladosti Miroslav ?ur?evi?.
- Kada je posle godinu dana 1970. Vlasta Deni? zvani Met uhap?en, ?vatio sam da nas je policija prokljuvila i odlu?io sam da pre?em u Nema?ku. Postao sam isuvui?e upadljiv kao d?eparo? u Milanu i susednoj Firenci. Kupio sam la?ni paso? od nekog Sarajlije za 50.000 lira. Kod sebe sam imao nekih 10.000 maraka i ose?ao sam se kao bogat ?ovek kada sam u?ao u Minhen. Nije mi se dopao, pa sam seo u prvi voz i stigao u ?tutagrt.
Nema?ki nisam znao, hranio sam se po kioscima oko ?elezni?ke stanice i d?epario po tranvajima. U prvom nov?aniku je bilo 820 maraka, a sutradan ve? sam imao 6.000 ukradenih maraka. U to vreme, narod na Zapadu je bio naivan. Nov?anike je nosio sa sobom. Plasti?nih kartica nije bilo, a nije bilo ni lopova. Ko bi izgubio nov?anik mogao je da ga podigne sa svim parama u policiji, gde bi ga po?teni pronalaza? ostavio. Mi Srbi smo to umeli da koristimo za sebe, pa smo vadili nov?anike, uzimali pare, a bu?elare bacali. Radio sam neko vreme sam, a onda su me manga?i sa ?elezni?ke stanice posavetovali:
- Idi u Frankfurt. U ?tutgartu je prevoz lo?, stanice duge, a gu?ve nema. Tamo je svaki dan haos! A na?ih ima na svakom koraku!
Poslu?ao sam ih. ?im sam po?etkom 1971. godine stigao na frankfurtsku ?elezni?ku stanicu naleteo sam na jednog na?eg ?oveka, nekog taksistu Tomu. On mi je na?ao hotel. Sobu u hotelu Oberman brik placao sam 30 maraka dnevno.
- Sine, to ti je skupo – rekao mi je o?inski.
- Nema veze, nego ho?e? ti meni da voza? nov?anike?
Gledao me belo, ali je klimnuo glavom. Ja bih vadio nov?anike putnicima u frankfurtskom prevozu, Toma bi me pratio kolima, i ja bih te nov?anike ubacivao kod njega, da me neko ne uhvati sa robom u rukama. Posle toga smo zajedno brojali pare. Tog prvog radnog dana u Frankfurtu sam ulovio 7.000 maraka. Taksisti Tomi sam dao 2.000. On je odmah sebi kupio drugi, skoro nov auto.
Od te velike zarade kupio sam majci poklone kada sam u maju 1971. oti?ao u Beograd da diplomiram zanat, da o?uhu ispunim ?elju i da vidim moju Desanku, da majci ispunim ?elju. Odbila je sve moje darove:
- Baci to, to je sve kupljeno od ukradenih para!
- Moj o?uh Mirko bio je ponosan ?ovek – ka?e Miroslav ?ur?evi? ?ela – Sredio mi je da idem u auto jedinicu i da slu?im vojsku u Skoplju. Krajem maja 1971. me?utim otkrio sam da sam redov u ABH jedinici u kasarni “?or?e Petrov”. Poludeo sam od besa. Moj drugar ?or?e Hornjak me, me?utim posavetovao da mi glumimo neku bolest. Ni?ta mu drugo nije palo na pamet nego ludilo.
Prilika se ukazala kada sam na jednoj utakmici izme?u Vardara i Partizana od?epario nekog ?iptara, pa ovaj navalio da me bije, a vojska da me brani. Nastala je tu?a posle koje sam zavr?io u vojnom zatvoru. Obojica smo dobili 40 dana ?uze. Tu je ?or?e glumio narkomana, a ja debila. Neka medicinska sestra, koja mi je previjala zavoje, posavetovala me da ukradem ?erpu sa vir?lama i stavim je u krevet. Ja sam na svoju ruku jurio medcinke i vatao za sise, pa vojnim lekarima nije bilo te?ko da me poglase ludim i nesposobnim za JNA. Kad sam do?ao ku?i majci Desanki sam rekao da sam dobio nagradno odsustvo kao najbolji strelac!? – ispri?ao mi je Miroslav ?ur?evi?.
- U leto 1971. godine dobio sam legalno paso? i oti?ao opet u Frankfurt. Tu sam sreo Tri?u, ?apca, Mi?u i Vladu Crevara. Sa ?apcem u tandemu sam d?epario. Smestio sam se u hotel Duo Hombah, ?uvene bra?e boksera i blizanaca Kurta i Rudolfa Hombaha. Prijao mi je taj hotel jer je imao malo na?ih ljudi, dobru hranu i stiprtizete. Jednog dana Kurt Hombah me otvoreno pitao:
- Mi?o ?ime se ti bavi?? Vidim da ima? neke probleme, daj da ih re?im!
- Ako ti ka?em propas?e na?e prijateljstvo. Ti ima? decu, a ja prljavu pro?lost!
- Reci slobodno!
- Ja kradem nov?anike!
Meni je bilo te?ko da to glasno ka?em, a njemu da to ?uje. Nije mi verovao, pa sam ?uvenog boksera, ?ampiona Nema?ke Kurta Hombaha poveo u tranvaj da gleda kako radim. Nije video ni?ta, dok mu nisam stavio na sto 6 ukradenih nov?anika i 11.600 maraka. Kurt je po me?u dobijao 8.000 maraka. Dao sam mu tih 8 hiljadarki i rekao:
- Danas si boksovao sa vazduhom i pobedio !
- Ne hvala Mi?o. Zva?u policiju da ti sredim radnu dozvolu, boravak i ostale papire!
Tako je i u?inio. Prijavio me da sam njegov sparing partner, iako su mu u to vreme u ringu pomagali Ivan Prebeg i Miroslav Paunovic, Paun, ?uveni bokser i jo? ?uveniji ?aner u Nema?koj.
Tokom 1972. godine po Nema?koj, Belgiji i Italiji, d?epario sam u tandemu sa Banetom Pacovom sa Liona, koji je bio specijalista za nov?anike u unutra?njem d?epu sakoa. U Monci na trkama Formule 1 smo znali da za 10 minuta, kada narod posle trke krene sa tribina, dignemo po 30 nov?anika. Bio sam tada na vrhuncu svoje lopovske mo?i. Iz zezanja su me Buca i ?abac prozvali srpski kralj d?eparo?a.
- Se?am se da smo Cane, Buzda i ja radili u Parizu, februara 1973. na boks me?u Karlosa Monzona, a potom na koncertu Tine Tarner. Tada sam prvi put na jednom mestu video 70.000 ljudi, a me?u njima Alena Delona, Belmonda i Bri?it Bardo. Posle koncerta na stanici Gardelion smo nekom Tur?inu, koji je nosio dvoje pantalona, isekli d?ep i drpili nov?anik. Kad nas je osetio vrisnuo je kao da ga koljemo. ?vatio sam po tome da smo uboli cifru. Drpili smo mu 32.000 franaka – sme?ka se Miroslav ?ur?evi?.
- U jesen 1973. me?utim Nemci su u Frakfurtu po?eli da ?vataju ?ta im srpski lopovi rade, pa su po?eli da nas progone. Da bih se maskirao zaposlio sam se u Simensu, da sklapam elektri?ne prekida?e za 1.000 maraka plate mese?no. Predve?e bih, me?utim, i dalje d?epario. Imao sam toliko para da sam kupio ku?u, novi fiat spajder i potom mercedes. A po?eo sam i da ?tedim kao moja majka. Uzeo sam 31 koverat i u svaki stavio po 200 maraka, za tro?ak. A nove pare bih stavljao u poseban koverat, moju ku?nu ?par kasicu.
Novembra 1973. godine u Frankfurt su do?i Ljuba Zemunac, Arkan i Tika ?iptar. Dovezli su se u opel askoni crvene boje sa belgijskim tablicama. Utekli su iz Milana, posle plja?ke i ubistva u jednom baru. Ljuba Maga? je bio plav, duge nakostre?ene kose, mi?i?av i jak kao zemlja. Tika ?iptar je bio momak sa Dor?ola, a Arkana uop?te nisam poznavao. Ve? u januaru 1974. stigli su i Duja, Buzda, Cane Bubuljica, Grk, Met i Beli Mati?, moj drugar iz kraja, da vide Ljubu, jer on je bio car. Maga? je sa sve nas bio autoritet, jer je bio ludo hrabar, po?ten i jer je nama mla?ima ulivao sigurnost.
Spremali smo se za fudbalski derbi ?panija-Jugoslavija. Odlu?ili smo da ne d?eparimo na?e ljude, koji su do?li na majstoricu za Mundijal, ve? samo Nemce. Ba? sam se spremao da iza?em iz ku?e kad mi je takista na trotoaru rekao da neka ?ena ho?e da me vidi. U kolima je sedela moja majka Desanka, a iza nje u autobusu, njen kolege iz Laste, koju su po?le na utakmicu u Frankfurt. Sve sam ih odveo na ru?ak u restoran Bosfor, a potom da mu?ki gledaju javne ku?e i na stadion. Sa majkom sam oti?ao na posao. Kad je Ljuba Zemunac video obradovao se:
- Kevo ajde da navijamo za Jugu!
Trinaestog februara 1974. u 13 minutu Katalinski nas je odveo na Mundijal. Bio sam prvi put sre?an u Nema?koj, zbog majke i zbog reprezentacije Jugoslavije – pri?a ?ela.
- Posle tog legendarnog me?a u Frankfurt su krajem prole?a po?ele da pristi?u sve?e lopovske snage iz otad?bine – Laza. ?ok, Branko ?ora, ?upko, Pavle Baljovi?, svi sa Liona, ?ica i Dra?a Debeli sa Novog Beograda, Rade ?enta, Bata Glavac, ina?e Ljubin kum i Vasa iz Zemuna. Stigli su i Kokan, Voja, Va?kara, Guza, Vita Nikoli?, ?uveni plja?ka? robnih ku?a u Francuskoj i ?vajcarskoj i ?valer, ljubavnik manekenki Sen Rolana. Bilo nas je u jednom trenutku oko 60. Radili smo u grupama, a Ljuba Zemunac nam je bio komandant parade. Bio je tada u vrhunskoj formi kao bokser, pa nas je sve terao da tr?imo. Govorio nam je:
- Od duvana ste postali kilavi, trapavi ste kao devoj?ice, policija mo?e da vas pohvata kao ma?i?e! Ko bude hap?en, nemoj da progovori, nemoj da se desi da ortak ne plati kauciju i advokata. Moramo da se ?titimo, ko izda neka se seli iz Nema?ke!
Pred po?etak Mundijala 1974. Ljuba je u Frankfurtu branio ?entu od murije i zato je uhap?en. Deportovan je u Beograd, gde mu je policija namontirala silovanje i strpala ga u zatvor. U to vreme u GSUP-u su glavni policajci bili Sima Maksi?, Mele, Mita Ubica, Raki? i Toma Jeremi?. Oni su imali mo? da biju i ubiju kriminalca, zato mi nismo hteli da radimo po Beogradu.
Drugi razlog za na?u opreznost je bila Bucina smrt u Amsterdamu, kog je likvidirao Bob Karate u klubu Bumerang i za to bio osu?en na 17 godina zatvora. Ta dva slu?aja su nas usporila, u?inila opreznim, ali i prekim sa policijom.
- U zimu 1974. me?utim, pali su i Met, Tika, Arkan, Bambe, u Belgiji, jer ih je odala neka cura. Beli mi je tada rekao da pre?emo u Italiju, ali su nas karabinjeri 28. januara 1975. uhapsili u Trstu zbog kra?e automobila fiat 128. Osu?eni smo na godinu dana, ali smo le?ali samo 3 meseca jer nas zahvatila papina amnestija robija?a. Krajem aprila smo deportovani za Zagreb, gde smo se Beli i ja sreli sa Gi?kom.
- Ta 1976. je bila ?udna godina. Gi?ka je napravio novu pajser ekipu: Sme?ni, Radovan, Mr?a i ja imali smo zadatak da mlatimo ortake koji su pravili probleme. Da bi se dokazao kao novi vo?a Gi?ka se tukao sa ?entom i ?or?om i potukao ih. Priznavao je samo Ljubu Zemunca. Fizi?ki je Gi?ka bio jak kao div, a psihi?ki ne?an i pazljiv. Mo?da najpismeniji me?u nama sa ulice. Imao je divan rukopis i umeo je lepo da pri?a. Znao je odli?no istoriju, a obo?avao je gr?ku mitologiju – priznaje Miroslav ?ur?evi?.
- Bio sam Gi?ki desna ruka, posebno u Beogradu. Kada je uboden no?em 1976. godine i sme?ten u bolnicu, Beli Mati? mi je javio da je u te?kom stanju. I da ?e murija da ga obra?uje i da se mo?e desiti da ?or?e Bo?ovi? umre. Odlu?io sam da ga kidnapujem. Dogovor sam napravio sa Belim, Borisom Bugarinom i ?arlijem, sinom bankara koji je radio kao voza? kod Coza Nostre. Sead Su?i? nam je ponudio stan za Gi?ku iznad restorana Zona Zanfirova.
U?ao sam u bolnici sa ro?akom saobra?ajcem, kao da obi?emo njegovu ?enu, uzeo Gi?ku, koji je imao 140 kila, i sneo ga napolje.
Odneli smo ga kod Su?i?a, a kada je policija po?ela da traga za Gi?kom, prebacili smo ga kod Ra?ida Kunovca, a potom kod tetka Mare na Vo?dovac. Tu je Gi?ki krenula migrena, pa smo morali tajno da ga le?imo. ?im je prezdrdavio, u jesen 1976. pre?ao je u Italiju, gde je u Milanu, me?utim, zajedno sa ?arlijem uhap?en.
Kada smo se iz Beograda vratili natrag u ?vajcarsku postali smo nerazdvojni trio. Radili smo d?ep i provale po celoj Evropi. Jugovi?i su nam bili jataci, a mi smo iz za vernost dobro pla?ali. ?ivot mi je tih godina tekao munjevitom brzinom. Bio sam okru?en devojkama, koje su me volele zbog para, ali sam uvek imao i po neku sa kojom sam se ozbiljno zabavljao. Jedna od njih je bila i Ljiljana Aran?elovi?, sa kojom sam se o?enio 20. avgusta 1977. godine.
- Svadbu je organizovao Ljiljin otac u Malom Mokrom Lugu sa 600 gostiju. Veselje je trajalo 4 dana. I moj tast i ja bili smo tada imu?ni ljudi. Moji kumovi su bili ?lanovi porodice Ran?i?, koji su kumovali i mojim roditeljima, i pred kojima se, pored moje majke Desanke, jedino stidim ?to sam i danas u zatvoru. Po?asni gost je bila Gi?kina majka Milena Bo?ovi?, kojoj je kao i meni bilo te?ko bez ?or?a. On me?utim, nije tako mislio, iskrao se iz zatvora i pojavio usred veselja sa prijateljom Brunom, ?efom italijanske mafije Kontrabande za ?verc cigareta i alkohola u Italiji. Zbog opasnosti da ga policija otkrije Gi?ka se na veselju zadr?ao samo sat vremena. Taj upad na moju svadbu policija Gi?ki nije mogla da oprosti. Kada sam se vratio sa medenog meseca, koji sam proveo na Malti, odveden sam u GSUP Beograda kod Meleta Jovanovi?a, Mite Ubice i inspektora Matkovi?a. Tukli su me i govorili:
- Priznaj ko ti je sve bio na svadbi?
Zapravo tra?ili su da odam Gi?ku, moju levu ruku. Tukli su me sve dok nisam pao u nesvest. U me?uvremenu u kancelariju su do?li Sima Maksi?, Dule Tomi? i ?uveni Bi?i?. Kao kroz san sam ?uo kako me pla?e re?ima:
- DB je naredio da se Gi?ka ubije, a ?elu pustite da be?i i njega sredite !
Ostavili su me na hodniku, vezanog za radijator. Imao sam sre?u da pred zoru nai?e moj cinkaro?, policajac Sava, kome sam rekao da javi majki Mileni da skloni Gi?ku. Kada su videli da ne?u odati ?or?a Bo?ovi?a inspektori su me izbacili napolje. Majka i o?uh su me smestili na VMA kod Kara?or?evog parka, gde se doktor Radivojevi? sa generalom Papom borio za moju ki?mu i moje noge:
- ?anse da ti spasemo noge su jedan odsto!
- Jedanaest dana se taj pukovnik borio za mene i spasao me – ponosan je Miroslav ?ur?evi?- I danas spominjem doktora Radivojevi?a sa VMA kao svog spasitelja. Trideset dana sam hodao na ?takama. Gi?ka je tajno dolazio da me obi?e. Policija nas je neprestano pratila. U oktobru 1977. policija je uhapsila ?iku ?ivca, Gi?ku i mene, pod optu?bom da smo “po?inili vi?e krivi?nih dela provale”. Sumnjalo se da smo plja?kali benzinske pumpe na Ibarskoj magistrali. I strpala nas u ?uveni CZ. Pu?teni smo posle nekoliko dana jer je neki Olja?a sve te plja?ke priznao.
TAJNI KURIR MI?A
- Kada samo se Arkan i ja prvi put sreli u Frakfurtu rekao mi je da li?im na njega. Tada mi je poklonio njegov paso?. ?eljko je bio uvek picaner, u odelu sa kravatom, duge kose. Te godine zajedno smo radili d?ep. Krajem 1973. Arkan, Buzda i ja smo po?eli da provaljujemo po ku?ama u naselju Taunus, gde su ?iveli bogati Nemci. Uzimali smo zlato i novac. Samo iz jedne vile Arkan i ja smo izneli 2,5 kila zlata i 70.000 maraka. Kad me je Arkan ostavio provale sam radio sa Belim Mati?em, koji je bio jak i siguran kao zemlja.
U oktobru 1974. godine sam sa Arkanom prvi put oti?ao u ?edsku na rad, jer je ?eljko bio dobar sa Vlastom Petrovi?em koji nam je name?tao kra?e. U Malmeu sam upoznao tog ?uvenog Vlastu Direktora ili Saveznog, kako su ga zvali, potom Diksona, Peru Gicu i Dragana Pe?anca. Ovog puta sa Arkanom sam radio plja?ke banaka i zlatara. Bio sam voza? brzog BMW 2.800. Sav plen sam potom iz ?edske 1974. prebacivao u ?vajcarsku, kod jednog ?eljkovog ortaka. Arkana su ?e?ani zvali “Razbojnik sa osmehom”. Oplja?kao im je 22 banke. Imao je njuh za posao i srce veliko kao kod slona. Tamo gde je on odlazio, 90 odsto nas nije smelo da idem. Precizno je birao ekipu. Ja sam vi?e puta odbio da idem sa njim, jer nisam mogao da ga pratim – govori mi je u poverenju Miroslav ?ur?evi?.
- ?eljko Ra?natovi? je bio kompletan kao li?nost i kao kriminalac. Radio je sve – d?ep, provale, pljacke i bio je spreman da ubije, ako treba. Bio je jak na re?ima i jedan od najmudrijih kriminalaca jer je rano po?eo da ?teka lovu i ula?e je u biznis. Prvi je od nas umeo da pravi pare. Ako je Arkan mrtav, a mnogi ?ve?ani misle da nije, ?eljko Ra?natovi? je danas najve?i jugoslovenski kriminalac u Evropi svih vremena.
Kada je ?eljko sa Metom i Bembetom u Belgiji 1975. osu?en i potom poslat u zatvor u Gent, 1976. godine je napisao tajno pismo Gi?ki i meni, u kome je tra?io da mu po?aljemo oru?je i pare da bi sredio begstvo. Tra?io je i pismenu izjavu iz Beograda da je u vreme plja?ke bio u Milanu, ?to sam mu ja poslao. Posle sastanka u parku iza hotela Metropol u Beogradu sam, tako?e, uzeo na sebe zadatak da budem Arkanov tajni kurir.
Krajem marta 1977. uzeo sam u Beogradu 2 pi?tolja TT i 300.000 maraka od Arkanovog nesu?enog zeta i odneo ih u Brisel. U restoranu kod Vlaste Matorog, koji je dr?ao pravog bengalskog tigra, ?eljkov drugi tajni kurir, neki Belgijanac preuzeo je tovar. – Moje odnose sa ?eljkom Ra?natovi?em pokvarila je njegova devojka Ljilja Bosanka, koja je sve nas, njegove drugare, posebno Gi?ku i mene, tako ocrnila, da nam je Arkan pisao da smo ga izdali. Pravdao sam se koliko sam mogao, a onda sam 1978. godine odlu?io da mu se vi?e ne javljam – poverio mi se Miroslav ?ur?evi?.
- Sa 26 godina ?arko sam ?eleo da se smirim i posvetim porodici. U zimu 1977. sam se zaposlio u JAT, odakle su me oterali, jer su me okrivili da sam ukrao neke pakete iz Australije. Potom sam pre?ao u Poslovni prostor u Sava cantru. Tokom 1978. vikendom sam d?epario i provaljivao po Italiji zajedno sa Gi?kom, sve dok nije uhap?en u Francuskoj.
Ja sam bio situiran, tast mi je bio imu?an, ?ena zadovoljna. Dobili smo dete,?erku, ?to sam i ?eleo. Me?utim, zov podzemlja je bio ja?i. Iz Malmea je stigao poziv da do?em kod Vlaste Petrovi?a i njegovog sina Bojana, koji je patio od kompleksa da postane novi Gi?ka. Oti?ao sam sa Bad?om Hud?ecom u ?vedsku 1980. godine. Bojan je Bad?i, Bati i meni organizovao provale po stanovima i kra?e po samouslugama, iz kojih smo jedne nedelje uzeli toliko love da je svaki zaradio po 160.000 maraka.
- Prve paketi?e droge u Beograd su doneli jo? 1968. godine Dule i Miki sa Crvenog krsta. Posle toga su se narkotici ra?irili Beogradom, a krajem sedamdesetih drogu su radili i na?i momci u Evropi. I to oni koji su imali veze sa jugoslovenskom tajnom policijom, koja ih je ucenjivala i primoravala da rade za nju. Kada je Stane Dolanc postao ministar policije jugoslovensko podzemlje je po?elo organizovano da radi krijum?arenje narkotika. Taj posao je organizovao Dolanc sa svojim policajcima, koji su srpskom podzemlju u Nema?koj, Belgiji i Italiji davali drogu oduzetu i zaplenjenu od ?iptarskih dilera sa Kosmeta i iz Turske. U tom poslu bili su neki Ta?i, Darko i Duja, ali sam siguran da nisu bili Arkan, Beli i Gi?ka – posvedo?io mi je Mi?a ?elo.
- Ku?i sam se vratio u jesen, jer me Buca Jovan?i?, bokser pozvao da radimo blagajnike tombole i neke kockare u Valjevu. Bio je novembar, posao je lo?e organizovan, pa nas je valjevska murija lako otkrila. Pobegao sam u Italiju, ali me advokat ubedio da do?em iz Milana u Beograd, da se predam, jer je sredio da le?im samo 3 godine. Sud mi je otcepio 7 godina robije, a za to vreme advokat mi je preoteo ?enu. Odmah sam se razveo od nje. Tako sam duplo stradao.
Robijao sam u Zabeli, odakle sam 1986. godine pobegao dok su me vodili u bolnicu. Sau?esnik mi je bio zatvorski ?ofer, koji je ?eleo sa mnom da krade po Nema?koj. Ispostavilo se da je dileja, pa sam ga napustio. Skrasio sam se u Ludvisburgeru kod ?tutgarta, gde su u moju novu ekipu u?li Nikola Zemunac, Zoran Livaja i Dule ?majser. Stanovao sam kod Slobe u njegovom restoranu U ?umi.
- Tri dana pre njegovog ubistva Ljuba Zemunac je spavao u tom hotelu. Videli smo se i niko nije slutio da ?e ga Goran Majmun ubiti. Goran ga je ubio iz straha, jer ga je Ljuba Zemunac vi?e puta tukao kao psa, a i jer je potajno ?eleo da postane vo?a i ima svoj klan. Smr?u Ljube Maga?a umrlo je jugoslovensko podzemlje u Evropi. Posle Ljube Zemunca postojali su samo pojedinci i manje grupice koje su poku?avale da se organizuju, ali im to nije uspevalo, jer niko od njih nije imao snagu i autoritet jednog Maga?a.
Ovu ekipu, Nikola, Livaja i Dule, sam 1987. napustio, jer sam krenuo u provale sa Draganom Min?u?om, Radetom Seljakom, Nikolom Nosatim i Malim Karlom. Krali smo sve, garderobu i tehniku, i robu utapali kod jugoslovenskih trgovaca. Posao je i?ao sjajno. Kada sam uhap?en 10. februara 1988. godine, policija mi je u stanu na?la robu iz samo 3 butika vrednu 1,2 milion maraka. Tu?ilac me teretio za preprodaju i tra?io je 4 godine robije, a sud mi je izrekao samo 22 meseca – se?a se Miroslav ?ur?evi?.
- Iz Nema?ke sam deportovan pravo u Zabelu 16. avgusta 1990. godine. Ponovni dolazak u ovu po?areva?ku kaznionicu mi je sasvim promenio ?ivot. Nisam ni slutio da ?u vrlo brzo postati komercijalni direktor za korupciju. Naime, u Zabeli sam upoznao Bo?u Vu?urevi?a, Kertesovog savetnika, koji je le?ao robiju zbog mita. On me je pozvao da, kada iza?em iz zatvora, do?em kod njega:
- Ajde bre, da radimo pare po?teno, preko ?ekova!
- Ne znam ja to. Ja sam majstor samo za pajser i brzu ruku!
Vu?urovi? mi je vrlo brzo objasnio da ja treba da budem komercijalni direktor, uvek lepo obu?en, sa velikom ta?nom punom para, koji ?e da kupuje i uzima tu?u robu, a ne?e nikada da je plati. Sistem je bio: plati? malo, uzme? sve!
- Beli Mati? mi je prodao mercedes za 5.000 maraka da izgledam kao direktor. Zvani?no sam bio zaposlen u firmi Komens iz Zagreba. Zajedno sa direktorom te firme, nekim Dragojlovi?em, zapalili smo Brodomerkur iz Splita za robu vrednu 4,5 miliona maraka. Prvo smo od ovog preduze?a kupili tehniku za 1,2 miliona, a platili smo prvu ratu od 300.000 maraka. Potom mi je Beli dao nalog da kupim sve ostalo za 3,2 miliona. Robu, belu tehniku, elektroniku i opremu smo prebacili u Srbiju 1991. godine, a ra?un nikad nismo platili.
Sli?nu operaciju smo izveli i za Badelom. Beli Mati? je vodio i taj posao.
A onda je izbio rat, Gi?ka je likvidiran, Beli je ubijen, jer je Milo?evi? tako naredio. Kada se to dogodilo ?iveo sam u Amsterdamu. Do?ao sam na Gi?kinu sahranu, iako me GSUP Beograda proganjao. Gi?ka i Beli su finansirali SPO i Srpsku gardu, najve?eg protivnika stranke Slobodana Milo?evi?a. Svi mi u podzemlju smo tada verovali da je Vuk Dra?kovi? novi vo?d Srbije, koji ?e nas uvesti u demokratsku Evropu. Beli mu je kupio beli mercedes i poklonio. Me?utim, Vuk Dra?okovi? se prodao Milo?evi?u i ?rtvovao sve svoje sledbenike – pri?a ?ela.
- Kada su po?ele likvidacije ljudi iz podzemlja, od kojih su mnogi bili srpske patriote, ?vatio sam da je Milo?evi?eva vlast bila ve?e zlo od srpske mafije u Evropi. I ja sam u zimu 1992. godine bio ?rtva neuspelog atentata u Malom Mokrom Lugu. Te godine sam do?ao ku?i da sredim neke ra?une sa ortacima, koji su mi dugovali pare. Me?u njima su bili i neki Arkanovi ljudi iz Novog Pazara, kojima sam za 260.000 maraka prodao nekoliko automobila. Kako nisu hteli da mi plate, ja sam im sa ortacima zaplenio robu vrednu milion maraka. Bio je to ?amar koji oni nisu mogli da izdr?e. Njihovi ljudi su mi napravili sa?eku?u u Malom Mokrom Lugu. Kad sam ja pripucao, pobegli su glavom bez obzira, ostavljaju?i iza sebe automobile, koje sam polio benzinom i zapalio – ka?e Miroslav ?ur?evi? inastavlja:
DVOBOJ U STOKHOLMU
- Da ne bih izgubio glavu morao sam da be?im iz Srbije. Sa sobom sam poveo mog durga sa robije Ivana Valjevca i moju drugu ?enu. Skrasili smo se u Geteborgu 1992. godine, gde smo podneli zahtev za politi?ki azil. Dobili smo ga 1. oktobra 1992. godine. Ubrzo nam se rodilo dvoje dece, pa smo ?ena i ja razmi?ljali da se preselimo na Novi Zeland ili u Australiju, jer je ?vedska od 1994. po?ela da isteruje Srbe.
Seoba je odlo?ena zbog mog hap?enja, jer sam uhva?en kako vozim kraden auto iz Jugoslavije. Dobio sam 3 meseca zatvora. Zbog tih kola sam se posva?ao sa ?enom i ona je u maju 1996. zatra?ila razvod braka. Jedna nesre?a ne ide bez druge, ka?e na? narod. Naredne godine lekari su mi otkrili rak testisa i operisali me. U me?uvremenu, otac mi je umro, da ga nisam video. A polubart po ocu me se odrekao. Iza svega toga, opet u maju, ali 19997. dogodila mi se saobra?ajka i ja sam se na?ao na kraju svog ?ivotnog puta – depresivno ?e Miroslav ?ur?evi?.
- Pobegao sam u jedno ?vedsko selo, na jezero da pecam i da ?ekam sudnji dan. Tako sam tada razmi?ljao. Iz depresije me izvukao nenadani prijatelj, Dejan iz Beograda, koji me susreo slu?ajno u tom selu i poveo kod sebe u Stokholm.
U glavnom gradu ?vedske sam se vrlo brzo sprijateljio sa Draganom Kova?em, zvanim Kova i njegovim prijateljom Dimom. Kova je radio cigare i imao je dosta problema sa Srbima, koji su bili na ivici zakona kao i on. Me?u njima glavni je bio Dragan Joksovi?, vlasnik trka?ih konja, vlasnik restorana, kockar, plejboj, ?armer evropskog ranga, kog su ?vedi iz po?tovanja zvali Jokso, a koji je od Kove tra?io pare.
- Ja sam Josku znao od 1980. godine, kada se u Titogradu tukao sa Gi?kom i ?asno izgubio. Pojavio se u ?vedskoj 1979. godine i radio je neko vreme kao izbaciva? u diskoteci Aleksandrija. Dragan Kova? je stvorio Joksu, pomagao mu je da se uklopi u ?vedskoj dru?tvo i ?titio ga je od ?vedske policije. Kada je Joksa postao kum sa Arkanom, ?eljko ga je prevaspitao i u?inio gospodinom. Joksa je kao i ?eljko Ra?natovi? uvek bio elegantan, markantan i vrlo cenjen u ?vedskoj politi?koj eliti – re?i ?e ?ela.
- Jedanaest godina su Joksa i Kova bili nerazdvojni drugari. Njih dvojica nisu bili kriminalci, ve? moderni brzi biznismeni. Joksa je imao restoran Dalanski konj. Vremenom, me?utim, Joksa je postao desperados. Uzimao je anabolike, ?mrkao i kockao. U po?etku je dobijao na konjima, a potom je gubio. Stalno je bio u dugovima, a zbog toga je bio nervozan i naprasit. Pozivao se na svog kuma Arkana i ja?ao svoj autoritet. Tra?io je od Kove pare, a kada bi ga ovaj savetovao kao brata, govorio mu je:
- ?ta se me?a? u moje poslove!
Imao je obi?aj da pri?a kako je tukao Kovu, njegovog najboljeg druga, koji ga je navodno na kolenima molio da ga vi?e ne dira. Sreo sam Joksu u leto 1997. godine i rekao mu:
- Brate, ako se vas dvojica posva?ate, svi ?emo da propadnemo!
Posle toga su se Joksovi? i Kova? u crkvi zakleli da se vi?e ne?e sva?ati, ali je Joksa tu zakletvu prekr?io.
Dvadeset i prvog januara 1998. Joksa je poslao jednog Beogra?anina da napadne Kovu. Atentatora smo uhvatili, oteli mu pi?tolj i oterali. Rat izme?u dvojice doju?era?njih prijatelja je izbegnut, jer Kova nije hteo da se sveti. Satima smo posle toga pri?ali, sve tajne njegovog drugarstva sa Joksom mi je rekao, ali ih ja ?uvam za sebe. Uverio sam se tada da dvoboja, ipak, ne?e, biti.
- U glavnoj zgradi hipodruma u Stokholmu, 4. februara 1998. godine, mladi Finac, doju?era?nji robija? u ?vedskoj, pucao je u glavu Draganu Joksovi?u i ubio ga. Bacio je pi?tolj na njegovo mrtvo telo i digao ruke u vis. Uhap?en je, odao je svoje sau?esnike i osu?en, ali je zbog straha od osvete Joksinog kuma Arkana i arkanovaca, po nalogu ?vedske policije i suda njegov identitet promenjen.
Tog dana sam, posle 12 godina ?utanja, pozvao telefonom Arkana i puna 3 sata pri?ao sa njim, jer mu je bilo javljeno da smo Kova i ja pripremili Joksinu likvidaciju.
- Nemamo veze sa tim ?eljko! Ko je lud da ubije druga i da dozvoli da se ubica uhvati i progovori? Njih dvojica jesu bili u sva?i, ali su se pred popom pomirili i zakleli na mir!
- Sve je u redu Mi?o – odgovorio mi je ?eljko Ra?natovi?.
Izgleda, me?utim, da nije ni?ta bilo u redu, jer je vrlo brzo iz Beograda stigao glas da arkanovci dolaze u ?vedsku i da ?e Kova uskoro biti likvidiran.
Grupa ljudi u kolima italijanske registracije nas je jednom isekla ispred Kovine zgrade, ali sam ga ja bacio na zemlju. Atentatori nisu pucali, jer nisu imali ?istu situaciju, pa su pobegli – ka?e Miroslav ?ur?evi?.
- ?vedska policija je Draganu Kova?u nudila za?titu, ali je Kova odbio. Policija ga je, ipak, tajno pratila, prislu?ikvala, i pretresala, iako je Kova bio poslovni ?ovek, a ne delinkvent. U jednog raciji policija, je prona?la kod mene kolt, a kod Kove pi?tolj TT, bez dozvole. Zbog toga sam osu?en na 2 meseca zatvora, ali sam sedeo kod ku?e sa no?nom elektronskom lisicom na sebi. U tom me?uvremenu, Dragan Kova? je ubijen 9. jula 1998. godine, dok sam ga ja ?ekao da se vrati kod mene da jedemo lubenicu. Kako nije dolazio, po?ao sam mu u susret.
Likvidiran je ispred restorana na Gurma? planu. ?uo sam samo vrisku i ugledao Kovu kako le?i potrbu?ke na zemlji. Stigao sam samo da mu podignem glavu i ka?em:
- Kovo brate!
Ubacili smo ga u sanitet, ali je tada doktor javio bolnici da ne sprema operacionu salu, jer “nije potrebno!” Arapin, pla?enik, koji ga je likvidirao je uhap?en na licu mesta. I on je policiji otkrio svoje sau?esnike, ali nijedan nije bio Srbin – pri?a Miroslav ?ur?evi?.
- Kova je sahranjen u Stokholmu 23. jula 1998. godine, ali pri?e oko njegove smrti nisu okon?ane. ?ak su i mene neki ljudi po srpskim restoranima u ?vedskoj prozivali, da sam navodno, “prodao preijatelja”, ?to je za mene bilo jako opasno. Imao sam zbog toga dosta problema, pretnji, ali sam uspeo da objasnim da ja nisam kriv i da ja nisam ?elio rat izme?u Kove i Jokse.
I danas mogu da ka?em: – Ja sam ?ist !
Izgubili smo dvojicu naja?ih ljudi u ?evdskoj, Joksu i Kovu, jer nismo hteli da im pomognemo da se pomire, nego smo ih pustili da se sva?aju. Posle njihove smrti srpska kolonija u ?edskoj se raspala, zapala u letargiju i prosto nestala sa ?vedske scene.
Ja ne znam da li ?u sutra ujutro biti ?iv. Iz ovog zatvora treba prvo da iza?em ?iv i zdrav. A potom da odredim ko mu moji pravi prijatelji, koji mi mogu pomo?i da se napokon vratim normalnom ?ivotu. Ima decu i staru majku koju nisam video 10 godina. Zbog mene su ispa?tali i moja deca i moja majka. ?erka tra?i da budem kraj nje u Srbiji. Ako do?ivim penziju u ?vedskoj idem dole, u staro dru?tvo. Malo nas je ostalo me?u ?ivima, ali dovoljno da obnovimo na?a se?anja na pro?lost! – zavr?io mi je svoje kazivanje Miroslav ?ur?evi?, zvani ?ela, koji uskoro izlazi na slobodu.
?VEDSKI ZATVORI
Zatvori u ?vedskoj su stari 45, 40, 30 godine i ve? dugo godina nisu napravili nijedan novi zatvor klase 1 ili 2. Ovde se zatvori dele na klasu 1, 2, 3 i 4. Svima su poznati zatvori Kumla, Hal, Tideholm, koji su klasa 1, a tako?e su poznati zatvori u Malmeu, Nortelje, Geteborg, Esteroker, Hernesham, Kalmar, Nor?eping i to su zatvori klase 2.
Svi istra?ni zatvori se nalaze na vrhu zgrade policije i to je prava katastrofa za ljude koji sede u njima. Retko koji istra?ni zatvor ima u sklopu sobe WC. Mnoge sobe samo imaju vodu, a WC se nalazi u hodnicima.
Mnoge sobe u istra?nim zatvorima u poslednjih pet do deset godina nisu uop?te kre?ene. Odvratno je videti te sobe u kojima mora? da bude? i provodi? vreme. Jedino ?to svaka soba ima mali televizor i zavisi koliko je kanala u tom istra?nom zatvoru dozvoljeno.
U mnogim istra?nim zatvorima u tim malim sobama su sedeli po dvoje, s tim ?to jedan spava na krevetu, a drugi stavi du?ek na pod i spava. Po tome je najpoznatiji istra?ni zatvor koji se zove «Krunoberi-hektet» i nalazi se u centru Stokholma, mada i drugi istra?ni zatvori ne odska?u mnogo od njega.
Tako?e je poznato da zatvor u Malmeu u sobama nema WC, niti vodu, isto tako u zatvoru Hal u odeljenju A tako?e nema ni?ta u sobama. Zato osu?enici stavljaju dosta najlon kesa u sobu i onda no?u stave par kesa u korpu za ?ubre i u to pi?aju i seru i kad im ujutru stra?ar otvori vrata te kese bacaju u kantu za ?ubre.
Osu?enici su osu?eni da rade takve stvari jer kad preko interfona zovnu stra?are da bi i?li u WC, mnogo puta stra?ari do?u tek posle pola sata ili jo? kasnije, tako da oni koji sede po sobama izbegavaju da no?u zovu stra?are.
Tako?e je dokazano da mnogi stra?ari dok sede u kancelariji i piju kafu, igraju razne igre na kompjuteru i uop?te ne obra?aju pa?nju na osu?enike.
U zatvoru Hal na odeljenju koje se zove «Somaten», to je fakti?ki bolesni?ko odeljenje i osobe koje rade na tom odeljenju vi?e zanimaju igre na kompjuteru i pijenje kafe nego da pomognu bolesnim osu?enicima. U poslednjih 18 meseci ?etiri osobe sa tog odeljenja su umrle jer personal ne ?eli da pomogne i mnogi koji rade na tom odeljenju su lo?i, pokvareni ljudi, i ako im zasmetate odmah vam naprave probleme i po?alju vas u tzv. «Hord-isol», a to je jaka izolacija, a oni pi?u la?nu prijavu i posle nekog vremena ?alju vas u drugi zatvor.
Ta jaka izolacija je poznata po tome da mnoge sobe nemaju ni?ta, ni WC, ni vodu, ni sat, niti ima grejanje, kamoli TV. Mnogi spavaju na patosu dok neke sobe imaju metalne krevete u?vr??ene za patos i zid i u sobama tako?e nema ni sto ni stolice. Tako da, kad dobijete jelo, morate da ga stavite na krevet ili u krilo da bi jeli.
Pona?anje osoblja koje radi u istra?nim i ostalim zatvorima je prava katastrofa jer 60 posto ima samo osnovnu ?kolu, «grund-skul», i onda idu dva do tri dana po par sati na kurs za stra?are i po?inju da rade po raznim zatvorima.
Mali je broj stra?are koji rade po zatvorima na vi?im funkcijama, da imaju zavr?ene fakultete i ima njih koji, kad zavr?e vi?u ?kolu ili fakultet, odmah napu?taju posao stra?ara.
U zatvoru Hal u jakoj izolaciji je poslednje soba bila soba za mu?enje i u njoj osoblje, kad do?e neki novi da radi, ve?u ga za krevet, skinu golog i guraju mu palicu u duper i jebu ga i zabrane mu, da ne sme ni?ta da prijavi. Pre par meseci je jedan stra?ar sve prijavio policiji i sve je bilo prikazano na TV-u, i onda su prikazali kako ta soba izgleda.
Kada su novinari i TV reporteri pitali upravnika zatvora ?ta se to de?ava u toj sobi, on je po?eo da daje la?ne izjave, ne bi li zata?kao situaciju. Milioni ljudi su to gledali i shvatili da upravnik zatvora perfektno la?e i pri?a kako njemu odgovara.
Nekoliko osoba koje rade u Halu kao stra?ari su iz Bosne i ?vedski su dr?avljani. Njihovo pona?anje je bedno, pravi su sadisti, ne bi li vam pokazali kakvu mo? imaju kada rade.
Najgora osoba koja radi u zatvoru Kumla je ?ena stra?ar, koja je iz Beograda, zove se Ana Stankovi?. ?ta ona radi osu?enicima koji do?u na prolazno odeljenje, koje se zove «Riks-mutagning», jer tu ako vam je kazna ?etiri godine ili vi?e mora da provedete od dva do tri meseca. Kome je ona tada kontak-man, onda ona o toj osobi pi?e sve najgore i kako njoj odgovara i onda mnogi osu?enici zbog nje i njenih la?i ne dobiju ni?ta, a to je da posle izvesnog vremena provedenog u zatvoru idu jednom mese?no na vikend ku?i ili da budu poslati u neki bolji zatvor, klase 2, 3 ili 4.
Takvo pona?anje jedne smrdljive osobe koja radi na takvom mestu, kao ?to je Ana Stankovi?, je bruka i stid celog zatvora Kumla, i njoj je par razli?itih Jugoslovena ?estoko pretilo i ne bi me uop?te ?udilo da je neka osoba dobro prebije i po?alje u penziju za sva vremena.
U mnogim ostalim zatvorima klase 1 ili 2, mnoge sobe nisu kre?ene po nekoliko godina i onda sami osu?enici se snalaze da nabave farbu i okre?e sobu, mada u mnogim zatvorima vas odbijaju i ka?u da zatvor nema pare za farbanje sobe. Da obi?ete mnoge zatvore klase 1, 2, 3 ili 4 i da vidite sobe, mnogima bi se ?ivot smu?io, gde mnogi moraju da sede u istra?nom zatvoru ili izdr?avaju kazne u mnogim zatvorima. Takvih zatvora kao ?to je u ?vedskoj, takvih je malo na svetu.
Po istra?nim zatvorima i normalnim zatvorima rade 60 posto stranci, koji su ?vedski dr?avljani, a 40 posto su pravi ?ve?ani i retko ko ima od njih vi?u ?kolu. Tako?e veliki problem u istra?nom i normalnom zatvoru za sva lica koja tu sede jesu sve gazde koje na tim mestima dr?e prodavnice za kupovinu, kioske.
Ina?e, vlasnik kioska u zatvoru Hal je pravi kriminalac i sve ?to prodaje, prodaje duplo skuplje nego ?to ko?ta po radnjama i verovatno sa nekim deli deo novca, jer njegove cene su astronomske, i niko nema uvid ?ta je prodao i koliko je zaradio. To je prava katastrofa za sva osu?ena lica.
?to se ti?e sudova u ?vedskoj, mnoga lica su osu?ena bez i jednog dokaza i dovoljno je da policija sumnja i zatvori vas u dogovoru sa javnim tu?iocom, da vam smesti robiju ni krivom ni du?nom. Sudije i javni tu?ioci se krvolo?no pona?aju prema strancima kojima sude i po?to niste ?ve?anin, dobijate mnogo ve?u kaznu no ?to bi trebalo.
Mnoge sudije sa vi?eg i najve?eg suda su ljudi koji mnogo letuju na Tajlandu i Filipinima i tamo kupuju i vode ljubav sa malom decom jer su mnoge sudije pedofili. Dokaz za to je da, kad neki ?ve?anin siluje devoj?icu, dobija malu kaznu ili ako curica ima 13 godina, onda osloba?aju osobu koja siluje i navode kako je devoj?ica pila pi?e i htela da vodi ljubav sa tom osobom.
Na najvi?em sudu koji se zove H.D. ili «Hegst-Dumstul», dokazano je, ako prime 1000 ?albi u roku od dve nedelje, 995 odbiju, kao, nema dokaza, a ostalih pet vrate sudiji na ponovno re?avanje.
Ministar pravde ili kako oni zovu ‘Justicije ministar’ Tomas Bostrem je biv?i fudbaler «A.I.K» i pre nego ?to je postao ministar pravde, bio je advokat i branio dosta kriminalaca. Otkad je postao ministar pravde, totalno se promenio i svojim pona?anjem pokazuje kako je velika li?nost.
Dosad je mnogo puta davao izjave na televiziji i narod je shvatio da on daje la?ne izjave i pri?a kako njemu odgovara i on ne ?eli ni?im da pomogne osu?enim licima.
Tako?e, osu?ena lica koja ?ele da idu u svoju zemlju da sede deo kazne, kako Bostrem radi i kriminalne ustanove koje su za to zadu?ene ispada da ljudi ?ekaju od godinu do dve da bi dobili papire, da ?e biti poslati u svoju zemlju da sede ostatak kazne. Od dobijanja tog papira, pa do odlaska, pro?e po godinu dana jer ministar pravde mnogo la?e i daje la?ne izjave.
U ?vedskoj policiji radi dosta stranaca koji su ro?eni u ?vedskoj i ?vedski su dr?avljani, a me?u njima je dosta jugovi?a i Srba.
U policiji u Malmeu radi jedan inspektor u odeljenju za narkotike, Goran Nikoli?, i maltretira mnoge na?e ljude i tera ih da rade za njega. Kad ljudi odbiju, on ih obara na zemlju i pretresa, i, kao, vadi kesicu iz d?epa te osobe, a u stvari je kesa bila u njegovoj ruci, sa deset grama heroina, i preti. Mnogi ne pristaju na saradnju sa njim i on ih uvaljuje na robiju. Neki pristaju jer ne mogu da doka?u da sa tom kesicom nemaju veze. Mnogu sumnjaju u njega jer jer od dosta kriminalaca uzimao pare i javljao im od koga da se paze i poslednji put je i bio osumnji?en, da ima udela u nekim delima prodaje droge sa nekim kriminalcima, ali ga ti ljudi nisu smeli teretiti, da ih posle ne uvali na robiju, pa je za to delo oslobo?en.
Drugi Srbin, tako?e, radi isti posao kao inspektor i vo?a grupe u Stokholmu za drogu i mnogi su ogor?eni na njega i njegovo pona?anje. On tako?e voli da provocira narkomane, ho?e da udari i da im uvali kesicu, ako ne sara?uju sa njime i da ih uvaljuje na robiju.
- Bio sam svedok u istra?nom zatvoru u Stokholmu kad mi je pet-?est ljudi na ?etnji pri?alo o njemu i njegovom pona?anju i onda sam u zatvoru sreo nekoliko ljudi iz arapskih zemalja kojima je on uvalio velike robije i ljudi se ve? du?e vreme dogovaraju i skupljaju dobar deo para i uskoro treba da naru?e njegovo ubistvo i re?e se smrada. Svi znamo da su pla?ene ubice iz nekoliko zemalja i da nisu skupi i te zemlje su blizu ?vedske. Ako uskoro bude ubijen, mnogi ljudi ?e u Stokholmu biti radosni i sretni ?to takav smrad ne postoji vi?e i ?to ne mo?e da ih tereti za ne?to ?to nisu uradili i ?to nemaju veze sa tom kesicom – pri?ao mi je zatvorenik Mikaln Ne?i? iz Geteborga.
Svi Srbi po zatvorima u ?vedskoj dobro znaju kako se kompletan personal u ?enskom zatvoru pona?a prema gospo?i Biljani Plav?i?, koliko je poni?avaju i omalova?avaju, jer ona ne razume ovaj jezik i njoj je mnogo te?ko ?to tu kaznu izdr?ava u ovoj zemlji. ?ta god da zamoli mora da ?eka po nekoliko dana na odgovor, a pogotovo ?to je ona starija ?ena i ?to se na?i ljudi koji su na slobodi ne trude da joj pomognu oko izdr?avanja kazne.
Po svim ?vedskim zatvorima u celoj zemlji je problem ?to u svakom zatvoru radi, u stvari dolazi jedanput nedeljno doktor koji taj dan radi par sati i to debelo napla?uje, ali skoro nikom ni?ta ne poma?e, samo prepisuje tablete za smirenje.
U zatvoru Hal ima oko 220 osu?enika, a doktor olazi samo utorkom i mnogi ga ne sretnu po nekoliko nedeljea i mnogima je ona napravio da budu oterani u drugi zatvor. Tako je u skoro svim zatvorima i tu osu?enici ni?ta ne mogu da promene u svoju korist kad je u pitanju bolest, jer ih niko ne slu?a i ne poma?e.
PRETU?ENI SRBIN
- Posle 34 godine rada u ?vedskoj televiziji meni je zabranjen rad i ulaz u ovu dr?avnu ustanovu, jer ?vedska tajna slu?ba smatra da sam ja opasan Srbina!
Ovo je bila kratka poruka, koja mi je preko mobilnog telefona stigla iz Stokholma u zimu 2004. godine. Poslao mi je ?vedski televizijski snimatelj, kamerman i tonac, Cvetan Slep?ev, poreklom sa Starog sajmi?ta u Beogradu.
Ovaj ?ezdesetogodi?njak, poznat u prestonici po svom nadimku Bulka, nikada nije pravio izgrede i nikada nije imao posla sa policijom, pa je bilo neophodno da saznamo ?ta se zapravo dogodilo u Stokholmu:
- Ja sam letos objavio knjigu »Iza kamera«, u kojoj slikom i re?ju govorim o svom ?ivotu u ?vedskoj i radu na dr?avnoj televiziji. Dobar deo memoara posvetio sam mojim susretima sa visokim ?vedskim dr?avnicima, od biv?eg premijera Ulofa Palmea, preko kraljevske porodice do sada?njeg predsednika Gorana Persona. Knjiga je nai?la na sjajan prijem kod publike, ali je iz meni nepoznatih razloga Kraljevina ?vedska zabranila. List dr?avne televizije odbio je da objavi moj oglas o toj knjizi, a potom je bez obja?njenja povu?ena iz prodaje u knji?arama. Sa dozovolom poliicje ?trajkovao sam tri dana ispred televizije i ?vedskog parlamenta u Stokholmu. Kada time nisam skrenuo pozornost javnosti, medija, a ni mojih kolega i sindikata ?vedske televizije, ja sam se krajem septembra vezao lancima za vrata dr?avne televizije, da poka?em kako izgleda moderna ?vedska diktatura – ispri?ao nam je u jednom dahu uznemireni Cvetan Slep?ev, koji se javio iz stokholmske bolnice.
Bulka pripada poratnoj generaciji momaka sa Save, u kojoj su bili Bata Kameni, Buca Al Kapone, Mi?ko Mercedes i njegov idol i profesor Miroslav ?itakovi?, poznatiji kao ?ita. Slep?ev je ro?en 1942. godine u Sofiji, a u Beograd se doselio iz Ni?a, pet godina kasnije. Odrastao je na Starom sajmi?tu, gde je krajem pedesetih po?eo da sniva san o boljem ?ivotu u inostranstvu. Taj san, za koji ?e se ispostaviti da je ru?na java, po?eo je da se ostvaruje 1965. kada je Bulka preko Austrije i Nema?ke stigao u ?vedsku.
- Sre?a mi se osmehnula da na?em bolji posao od pranja sudova u hotelu Grand, kada sam kao statista u filmu slavne glumice Bibi Anderson, pokazao talenat za kameru i mikrofon. Glavni snimatelj Oki mi je tada dao nov posao – da snimam ton dugom pecaljkom, na ?ijem vrhu je bio mikrofom. To je posao kojim sam se bavio do pre meseca dana. Na ?vedskoj dr?avnoj televiziji sam ?ekam da odem u zaslu?enu penziju. Me?utim, neki ljudi u televiziji, a i u policiji su bili protiv mene i mog na?ina protesta – ka?e Cvetan Slep?ev.
I obja?njava nam da je uprava televizije vi?e puta poku?ala da ga skloni u penziju. Prvo mu je skratila radno vreme na pola, a potom mu je zabranjeno da poslala policiju da ga skloni sa ulaznih vrata televizije:
- Progla?en sa za teroristu koji blokira rad dr?avne televizije. Kada su policajci navalili na mene, tri puta sa, od batina padao u nesvest, a pendrecima su mi napravili podlive po rukama i telu– jada nam se Cvetan Slep?ev – Oborili su me udarcima ruku i nogu na zemlju da bi sa mene mogli da skinu lance kojima sam se vezao i tegove od po 20 kilograma, koje sam imao na nogama, da ne bi mogli da me odnesu. Odvezli su me u psihijatrijsku bolnicu, gde su mi rekli da oni ne le?e povre?ena tela. Tri dana sam le?ao u toj bolnici.
Objavio sam u listu »Nedeljni telegraf« ekskluzivno fotose vezanog i pretu?enog Cvetana Slep?eva iz Stokholma. Ovaj televizijski snimatelj 34 godine radi u dr?avnoj televiziji ?vedske. Knjiga Iza kamera, nastala je iz njegovih memoara, ali i iz snimljenih intervjua i reporta?a o slavnim ?ve?anima, koji su bili gosti ove televizije. Samo u zgradi dr?avne televizije Bulka je prodao oko 400 primeraka svojih memoara, ispisanih na ?vedskom jeziku.
- Ja mislim da je moja knjiga, koja je ?tampana na ?vedskom, zabranjena jer ja u njoj prvo, kritikujem organizaciju rada na dr?avnoj televiziji i odnos, rekao bih robovlasni?ki i diskriminatorski, koji ova ustanova ima prema zaposlenim strancima. Ja sam Srbin iz Beograda i bio sam uprilici da u dr?avnoj televiizji ?vedske osetim mr?nju prema meni. Drugi razlog je ?to ja u knjizi prikazujem svoj profesionalni, ali i privatni odnos prema kraljevskom paru kralju Gustavu i kraljici Silviji, sa kojima sam radio punih 30 godina. Meni o zabrani knjige zvani?no niko nije poslao nikakvo re?enje od suda ili od nekog cenzora, ali su mi knji?ari u Stokholmu rekli da moji memoari Iza kamera ne smeju da se nalaze na tr?i?tu. ?vedska tajna policija Serpo me prati, i ne dozovoljava mi kao dr?avnom neprijatelju d au?em u zgradu televizije. Uzeo sam bolovanje da bih mogao da vodim sudski proces protiv dr?ave ?vedske, njene televizije i njene policije – priznao nam je Cvetan Slep?ev, koji je tu?io policiju i dr?avnu televiziju ?vedske za diskriminaciju i prebijanje.
Kako sam saznao od ?vedske policije, optu?be Cvetana Slep?eva su bile neosnovane. Policija je demantovala da je Bulka tu?en i povre?en, ali je priznala da je samo sklonjen sa ulaznih vrata jer je ometao rad u dr?avnoj televiziji. Da su njegove optu?be na ra?un policije i dr?avne televizije ?vedske neosnovane potvr?uje i ?injenica da je tu?ba Cvetana Slep?eva podnesena sudu u Stokholmu odba?ena. Kako mi je u policiji re?eno, pravi razlog Bulkine pobune i ovakve reakcije jeste njegovo prevremeno penzionisanje, koje Cvetan Slep?ev nije mogao d?entlmenski da podnese.
U sindikatu ?vedske dr?avne televizije smo saznali da je Cvetan Slep?ev prekr?io radnu disciplinu i da mu sindikat, ali ?e mu pomo?i dati pravnu pomo? da re?i svoj problem, mada Bulka tvrdi da nije dobio slu?benog advokata.
Zbog toga ?to je uklonjen sa posla i ?to mu ?vedska tajna policija ne dozovoljava prilaz zgradi televizije Cvetan Slep?ev se obratio i predsedniku Goranu Per?onu, kome s epo?alio na diskriminaciju i ugro?avanje ljudskih prava. Iz kabineta ?vedskog predsednika Bulka je dobio odgovor da ima pravo da se ?ali obusmanu za diskriminaciju. Ovaj obusman je, pak, utvrdio da u slu?aju Cvetana Slep?eva nema diskriminacije.
I tako je pri?a o na?em belosvetskom Srbinu u ?vedkoj okon?ana, na njegovu ?tetu.

STRADANJE MILANA JEVTOVI?A

Najlo?iju saradnju SCG oko ekstradicija ima sa ?vajcarskom, koja je, na primer, odbila da nam preda ubicu Besima Feti?a, dok se nalazio u ?vajcarskom zatvoru. Feti? je 1997. u Crnoj Gori po?inio ubistvo za koje je osu?en na 15 godina robije.
- Dve godine smo urgirali kod ?vajcarskih vlasti da nam predaju Besima Feti?a. Dve godine su ?vajcarci ?utali, a onda su nas obavestili da je Feti? je Italiji i da se nalazi u Rimu. Ispostavilo se da je Besim Feti? pobegao, odnosno jednostavno pu?ten iz ?vajcarskog ekstradicionog pritvora – re?eno mi je u Saveznom ministarstvu pravde.
Pored odbijanja da izru?i tra?ene delinkvente ?vajcarska ?esto uslovljava ekstradicije gra?ana SCG. Od Scg se tra?i da ne?e izru?enu osobu da osudi na smrtnu kaznu, da ne?e ugro?avati njegova nacionalna i verska prava, da ?vajcarski konzul ima pravo da to lice pose?uje u jugoslovenskom zatvoru i ?titi njegova ljudska prava.
Me?utim, ?vajcarski biznismen Milan Jevtovi?, vlasnik firme »Finogest trejd«, koji je samo bio osumnji?en za privredni kriminal, izru?en je ekspresno Srbiji.
- Meni su razni prevaranti, uz pomo? politi?ara i pravosu?a, oteli najmanje 10 miliona dolara. Kada sam odlu?io da ih tu?im za prevaru i da povratim svoj kapital, oni su mene pretvorili u kriminalca i stavili iza re?etaka!
Ovako mi je govorio Milan Jevtovi?, Valjevac, biv?i ugostiteljski radnik sa Zlatibora, koji je napravio poslovnu karijeru u Italiji i ?vajcarskoj. Jevtovi? je danas vlasnik 11 firmi u Evropi i Aziji, koje se bave proizvodnjom i trgovinom. A jedan od njih, preduze?e »Finogest trejd«, registrovani u ?enevi, poslednjih godina posluje i u Srbiji.
Prva firma koju je Milan Jevotovi?, kako ka?e uz pomo? Ivice Stamboli?a i Rajka Medenice, otvorio u Beogradu, bilo je preduze?e »Kontakt«. Preko njega Jevtovi? je 1986. i 1987. uvozio elektronske ure?aje iz Hong Konga. Cilj je, kako nam je priznao, bio da se dr Rajko Medenica, koji je bio osu?en na 20 godina robije, zbog finansijskih malverazacija u le?enju uglednih pacijenata, rehabilituje, ali kao poslovni ?ovek.
Ovo je ispovest Milana Jevtovi?a, koji je kao biznismen iz dijaspore do?iveo te?ak poraz u Srbiji, ali je, ipak, i dalje voljan da investira u zavi?aj:
- Moja firma Kontakt je postojala sve dok Jugoslaviji nije uveden ekonomski embargo 1992. godine. U posao sa elektronikom krenuli smo sa 100.000 ?vajcarskih franaka kapitala, da bi 1992. zavr?ili sa obrtom od 50 miliona dolara. Od toga su, zbog uvedenih sankcija, nastala nenapla?ena potra?ivanja u Jugoslaviji od 7 miliona dolara. Zbog mog poslovanja sa Jugoslavijom u vreme embarga, te 1992. godine, odlukom dr?ave ?vajcarske pod ste?aj su stavljena tri moja preduze?a. Pored firme Kontakt, zatvorena mi je prvo avio kompanija Point tours, a potom i turisti?ku agenciju.
- U samo jednom danu ja sam u ?enevi izgubio svojih sedam i po miliona dolara, i svoje tri kompanije, dve kreditne pozicije koje sam imao kod tada?nje ?vajcarske banke. Ja sam te 1992. godine kao Srbin jedini u ?vajcarskoj imao privatni avion, ku?u sa bazenom, i 20 miliona dolara otvorene kreditne linije. Do?iveo sam tada da me dr?ava ?vajcarska preko svojih organa suspenduje, da moji saradnici podnesu protiv mene krivi?nu prijavu, optu?uju?i me da sam ja proizveo bankrot. Imao sam ukupno 50 ljudi zaposlenih, ?iji je platni fnd bio 300.000 franaka, neto na mese?nom nivou. Deset godina smo se sudili i ja sam taj proces dobio. I danas se sudim sa ?vajcarkom da mi vrati kapital, koji mi je zbog embarga prema Jugoslaviji, oduzela. I dobi?u ?vajcarsku na sudu.
Me?utim, Srbiju, ne mogu nikako da dobijem na sudu, jer na?im pravosu?em, barem onim koje sam ja upoznao, rukovode ljudi iz politi?kog i mafija?kog podzemlja.
- Moje muke, po?ele su, me?utim, dva godine ranije, kada sam ja 1990. godine u Negotinu kupio fabriku ?ice za zavrarivanje Tehnoistok za 1,5 miliona dolara u ke?u. Zbog embarga i hoh?taplerskog pona?anja tada?njeg direktora Pavla Mini?a, koji je posle zavr?io u zatvoru, meni je osporeno pravo da preuzmem tu fabriku. Mi smo fabriku kupili jer smo sa njima sara?ivali, kao ?to smo to radili sa jo? 150 fabrika u Jugoslaviji. Naime kada je Ante Markovi? stvorio prave uslove mi smo sa Jugoturbinom napravili prvo me?ovito preduze?e Ju-kont u Beogradu, koje je privatizovano. Onda nas je Jugoturbina molila da u?emo kao suvlasnici u njenu fabriku Tehnoistok, d bi ulaganjima podigli njen nivo proizvodnje na 10.000 tona godi?nje. Tehnoistok je krajem osamdesetih bila jedina fabrika u Jugoslaviji koja je proizvodila ?icu za varenje u koturima. Taj posao je zbog embarga doveden u pitanje.
- Ja sam pokrenuo tu?bu za nadoknadu ?tete, odnosno da povra?aj moje investicije od 1,5 miliona dolara. Spor je vo?en pred Privrednim sudom u Zaje?aru deseti godina, koji je stalno iznalazio nove pravne forme da odugovla?i ili da osporava na? zahtev. Ja sam se za to vreme neprestano trudio da Privrednom sudu u Zaje?aru pru?im ?to vi?e dokaza o na?im ulaganjima i na?im potra?ivanjima. Na osnovu re?enja Gradskog zavoda za ve?ta?enje grada Beograda pokazalo se da ja sa kamatama i svim davanjima za ovih deset godina, ne potra?ujem vi?e 1,5 miliona dolara, ve? potra?ujem 5 miliona dolara – objasnio mi je Milan Jevtovi?.
- Jer, pored Tehnoistoka iz Negotina, mi imamo potra?ivanja i od Agro Vojvodine, Komercijalne banke, Union bankae. Kada se sve sabere, to iznosi preko 5 miliona dolara. Do danas smo naplatili jedino od Sartida 300 000 dolara duga – ka?e Jevtovi? i nastavlja:
- U me?uveremenu je Privredni sud u Zaje?aru dobio tu?bu preduze?a Tehnoistok, po kojoj ja njima dugujem tih 5 miliona dolara. Taj sud je utro?io pet godina da utvrdi da li ja zaista dugujem te milione fabrici Tehnoistok u Negotinu, iako za tu tvrdnju sud od ovog preduze?a nije dobio nijedan dokaz.
Prema ugovoru ja sam ulo?io 1,5 miliona dolara sa ciljem da otkupim 70 odsto vrednosti fabrike i tako postanem njen vlasnik. Shodno tome, sud je doneo re?enje o zabrani raspolaganja i otu?ivanja imovine fabrike Tehnoistok u Negotinu od strane lokalne vlasti. I pored toga, rukovodstvo fabrike Tehnoistok je podizalo kod Jugobanke dva puta kredite od po 500.000 dolara, tro?ilo ih i prebacivalo na moj ra?un, ?ime sam ja zadu?ivan, a potom prodavalo fabri?ku imovinu. I sad se u ste?ajnoj masi nalazi na?a zabrana na 1,5 milion dolata i milion dolata Jugobanke, koja ima prioritet pred sudom u Zaje?aru, jer je, eto, na?a banka, a ja sam gastarbajter.
I pored toga ?to sam anga?ovao na desetine advokata, koji su mi uzeli najmanje 100.000 ?vajcarskih franaka za honorare, nisam uspeo da iza?em iz nadle?nosti lokalnog zaje?arskog suda. ?alio sam se Vrhovnom sudu Srbije, koji je doneo odluku da je na? zahtev za obe?te?enjen osnovan, i da fabrika u Negotinu treba da nas isplati, dodu?e u ne?to manjoj sumi, ali i to je osporio Trgovinski sud u Zaje?aru. I do danas odluka Vrhovnog suda Srbije u Zaje?aru nije izvr?ena – pri?ao mi je Milan Jevtovi?.
- U me?uvremenu, fabrika je uni?tena, njen novac je potro?en, a kapital reznesen koje kude, iako je postojala sudska zabrana o raspolaganju na?om imovinom. Direktor te fabrike je zavr?io u zatvoru, ali je to meni mala uteha, jer je potro?io moj novac.
Taj spor u Zaje?aru je mene kroz tro?kove dolazaka na ro?i?ta, anga?ovanje advokata i razne sudske takse ko?tao jo? 150.000 ?vajcarskih franaka. Da bih na kraju do?iveo da mi ste?ajni upravnik ka?e pre dve godine da nemam prava na povratak mog kapitala, jer je on u?ao u ste?ajnu masu.
Tako se dogodilo da meni ?etiri dr?ave, ?etiri re?ima, od Ante Markovi?a, preko Milo?evi?a i DOS-a, do Ko?tunice, otimaju moj kapital i uni?tavaju me kao poslovnog ?oveka. Niko u te ?etiri dr?ave nije ni?ta uradio da me za?titi kao ?oveka koji ?eli da ula?e u Srbiju. Pitam se za?to i nalazim u odgovor u ?injenici da je u sva ?etiri re?ima, korupcija osnova funkcionisanja politi?kog i ekonomskog sistema Srbije.
- Vlast u Srbiji je, kako sam se li?no uverio u poslednjih 15 godina, zasnovana na sprezi politi?kih i ekonomskih interesa uskih interesnih grupa, koje se nalaze u politici, pravosu?u, policiji, advokaturi i koje direktno sara?uju sa svojim organizovanim kriminalcima – ka?e Jevtovi? – Pripadnici tih interesnih grupa su apsolutno za?ti?eni, jer su oni glavni finansijeri politi?kih grupa, pa i stranaka, a posebno ljudi na vlasti u regionima, u provinciji. U mom konkretnom slu?aju, firma Tehnoistok je u Negotinu, a otima?e mog kapitala od tada?njih 1,5 miliona dolara, ?titi sud iz Zaje?ara, koji imenuje lokalna politi?ka vlast. Kako da lokalna vlast kazni vlastitu dru?tevnu firmu Tehnoistok i oduzme joj 1,5 miliona dolara i vrati, tamo nekom ulaga?u iz ?vajcarske, kada je deo tog novca zavr?io i u kasi i u d?epovima ljudi iz lokalne politi?ke vlasti.
- Ako bi sudija ili predsednik suda doneo odluku da mi se vrati 1,5 miliona dolara, on bi naru?io piramidu i sistem vlasti u regionu Zaje?ara i ugrozio politi?ke interese nosilaca te vlasti. Zato bi obojica morali da podnesu ostavke ili da budu smenjeni. Da se to ne bi dogodilo, najlak?e je Milanu Jevtovi?u oteti 1,5 miliona dolara i fabriku, jer on nije vlast, nema kome da se ?ali, i napokon, jer »Jevtovi? ima para, nije to za njega ni?ta!« – kako se o meni govori u Negotinu i Zaje?aru.
Dakle, pravo i pravda su u Srbiji instrumentalizovani u korist grupa i pojedinaca na vlasti i njihovih saradnika i zato u Srbiji danas nema demokratije i ne?e je uskoro ni biti.
- Nisam ja jedini Srbin iz dijaspore, kog je vlastita otad?bina oplja?kala. Moj prijatelj iz Ralje, ima blokiran name?taj u vrednosi od milion evra, u hali biv?eg Doma seoske zadruge. Njemu je lokalna vlast rekla: »Samo vi nama dajte pare i ne brinite!« I ?ovek nije brinuo dok nije shvatio da je oplja?kan. Pare su nestale, a posao mu je propao. Uuostalom i Beogradom se ?eta ?ovek, koji se hvali da je Filipu Zepteru, najmo?nijem na?em biznismenu »uzeo 5 miliona maraka«. To je mogu?e jer se danas u Srbiji dobar deo poslovnog sveta i dobar deo politi?kih struktura, umesto biznisom bavi manipulacijama i prevarama na dr?avnom nivou – kazivao mi je Milan Jevtovi? – Ja sam vlasnik 11 kompanija, koje posluju u Evropi i Aziji. Trenutno sve poslove vodim preko firme Finogest trejd i kompanije Konekt, koje su registrovane u ?enevi. U Srbiji sam od po?etka devedesetih ulo?io preko 15 miliona dolara. I u me?uvremenu sam ostvario potra?ivanja jo? 5 miliona maraka, od na primer, Vojvo?anske banke, od Pribojske banke, od Trepke, od Jukontija, Prvi maj iz Ruskog Krstura. Tim firmama sam davao visoke avanske za poslove, koji nikada nisu ura?eni, jer mi je lokalna vlast u sprezi sa pravosu?em i mafijom taj nova otela i potro?ila. Da bih izvukao makar ne?to od tog ulo?enog kapitala, ja sam po?eo da ula?im u kompezacione aran?mane, ne bi li umesto svog novca dobio robe, koje mogu da prodajem. Preko mog prijatelja Dragana Ili?a iz firme »Goma«, upoznao sam Dragana Mihal?i?a iz Zemuna, vlasnika opet firme BCD. Postigli smo po?etkom 2000. godine dogovore da oni na regularan na?in naplate moja potra?ivanja, a da ja njima za to platim odre?enu proviziju i da oni meni umesto novca daju robu. Prve godine smo napravili posao vredan od milion maraka, sa automobilima, nakitom, name?tajem, kafom.
- Sa Mihalj?i?em sam po?eo da dogovaram posao oko trgovine automobilima marke »mercedes« i »tojota« i oko izgradnje fabrike za proizvodnju nao?ara za sunce – se?a se Milan Jevtovi? – Ja sam uvezao u Srbiju nekoliko desetina automobila, a Mihalj?i? se obavezao da ?e mi za njih, kada ih proda, da mi isporu?i garderobu za doradu u istoj vrednosti. Me?utim, kada sam ja dobio njegovu robu i otvorio pakete, video sam da sam umesto garderobe za doradu i izvoz dobio obi?ne krpe. Poku?ao sam sa Mihalj?i?em da na?em izlaz iz tog problema, da dobijem drugu robu ili makar nadoknadu u novcu za uvezene automobile. Ja kao poverilac tra?io sam naknadu od 1,5 milion ?vajcarskih franaka, u novcu ili u robi. Mihalj?i?, me?utim, pokre?e svoj mehanizam za?tite, u kome su kako sam kasnije saznao ugra?eni deo beogradskog pravosu?a i zemunski klan, koji pravi takvu konstrukciju da ja postajem Muhalj?i?ev du?nik, odnosno da sam ja njega prevario i da ja njemu dugujem novac za automobile, a ne on meni.
- Kada se to de?avalo u Beogradu ja sam bio u ?enevi, jer sam morao da pokrijem kredite, kojima sam platio automobile za Mihalj?i?a. Na osnovu tu?be Mihalji?i?evih poslovnih prijatelja iz Valjeva i Beograda, u kojoj je tvrdio da sam ja prevario njegove poslovne saradnike prilikom trgovine sa solju i malinama za 900.000 dinara, a ne on mene, pokrenuta je istraga u Beogradu i u Valjevu. A zatim je pokrenut sudski proces protiv mene u Okru?nom sudu u Valjevu i u ?etvrtom op?tinskom sudu na Novom Beogradu. Kako sam u to vreme, u jesen 2003. godine, bio u ?vajcarskoj, i valjevski, i beogradski sud je zatra?io moju ekstradiciju od ?vajcarskih vlasti. Uhap?en sam po toj me?unarodnoj poternici u ?enevi 25. novembra 2003. godine – priznaje Milan Jevtovi?.
- Ja nisam znao za tu tu?bu i krivi?nu prijavu, niti za tu poternicu, jer ja nikada nisam bio krivi?no gonjen zbog biznisa. Naime, ja se li?no nikada nisam pojavljivao kao biznismen, jer se ja bavim korporacijskim poslovima, u kojima je uvek u prvom planu firma, a ne pojedinac. Kada sam uhap?en re?eno mi je da me tra?e sudovi u Novom Beogradu i u Valjevu zbog su?enja za krivi?na dela prevare. Tu krivi?nu prijavu preuzelo je i ?vajcarsko pravosu?e, koje je, tako?e, pokrenulo istragu.
Pozvao sam istra?nog sudiju u Valjevu, gospodina Obradovi?a, i dogovorio se sa njim da do?e o mom tro?ku u ?enevu i da me saslu?a. Obradovi? je ovaj predlog prihvatio, ali je nenadano odustao i pridru?io se inicijativi iz Beograda da me goni preko me?unarodne poternice za »seriju prevara«, kako je napisano u njegovom sudskom zahtevu. Zbog te optu?nice da sam »u seriji prevario za 900.000 dinara«, odnosno za 11.000 evra, ja sam uhap?en u ?enevi, a moja delatnost i imovina su blokirani.
?vajcarski sud me je dr?ao sedam meseci u pritvoru i osudio na 2 godine zatvora, ?to sam ja na vi?oj istanci pobio. ?vajcarci su me oslobodili odgovornosti po toj optu?nici i bili primorani da mi nadoknade ?tetu, zbog blokade rada mojih firmi i zbog blokiranja mojih ra?una i imovine.
- Kako je taj ?albeni proces jo? bio u toku, sva moja dokumenta pa i paso?, su bila u ?vajcarskom sudu, kada je iz Beograda stigla ekipa policajaca, koji su me po poternici Interpola, uhapsili i ekstradirala u Beograd. Ja zam zapravo kidnapovan i bez ikakvog li?nog dokumenta, dakle, ilegalno 24. juna 2004. godine une?en u Srbiju, kao sam vre?a krompira a ne ?ovek. Sme?ten sam u Okru?ni zatvor u Beogradu, a srpski mediji su o meni pisali kao o »serijskom prevarantu«, koji je ojadio ugledne biznismena.
Tada sam po?eo ozbiljno da sumnjam da se radi o name?taljki, jer nisam mogao da shvatim kome se to i za?to toliko ?uri u Beograd da me ekstradira iz ?vajcarske i dovede bez paso?a, iako sam ja istovremeno u ?enevi bio pod kontrolom ?vajcarskog suda i policije.
- Posle pet dana dao sam izjavu javnom tu?iocu, koji je pismenim putem nalo?io istra?nom sudiji da me pusti iz pritvora, jer »nema dokaza o krivici Milana Jevtovi?a«. Ali da »mu se zadr?i paso? kao garancija« da ne?u pobe?i dok se kompletna istraga ne zavr?i. Nudio sam tada kauciju od 50.000 dolara, da bih se branio sa slobode, ?to nije prihva?eno. Istra?ni sudija, zato ?to ja nisam imao paso?, jer sam ilegalno doveden u Beograd, odlu?uje da mi produ?i pritvor u CZ-u za 8 meseci.
Tada sam definitivno bio ube?en da sam ?rtva dobro organizovane hajke na mene od strane mog poslovnog partnera Dragana Mihalj?i?a i njegovih prijatelja iz pravosu?a – rekao m ije Milan Jevtovi?.
- Zbog svega toga sam se ?alio Ministarstvu pravde, Ministarstvu unutra?njih poslova, Ministarstvu za dijasporu, ?ak i Vladimiru Bo?ovi?u, generalnom inspektoru MUP-a Srbije, mom biv?em advokatu, ali ministri i sekretar nikada nisu odgovorili. Moj prijatelj Vladimir Bo?ovi? mi je samo poru?ioi da nije nadle?an za mene.
- Kada je krajem 2004. i po?etkom 2005. po?eo sudski proces protiv mene, prvo u Beogradu, pred ?etvrtim op?tinskim sudom, a potom u vi?em Okru?nom sudu u Valjevu, ?to je pravosudni nonsens, Dragan Mihalj?i? me u svojstvu svedoka njegovih poslovnih prijatelja, optu?io za prevaru, jer sam ja njega »od?tetio za 3 miliona dolara«. Odgovorio sam mu tako ?to sam ja podneo krivi?nu prijavu protiv Dragana Mihalj?i? zbog prevare, sa dokazima, meni je javni tu?ilac, odgovorio da »nema elemenata pevare«.
Mihalj?i? je oslobo?en odgovornosti, a ja sam zadr?an 8 meseci u pritvoru za 900.000 dinara. Ja, dakle, danas definitivno znam da je ?itavu ovu operaciju protiv mene organizovao Dragan Mihalj?i?, ?ovek koji me prevario i potro?io moj novac, a koji je da bi sebe za?titio, anga?ovao svoje prijatelje u pravosu?u i politici, mene proglasio kriminalcem, uhapsio i kidnapovao.
Me?utim, ima pravde, Dragan Mihalj?i? se trenutno nalazio u pritvoru u Kraljevu, jer je osumnji?en za prevaru i plja?ku 30 miliona dinara, u poslovanju sa jednom pekarom. Iako je u pritvoru, nijednom kasnije nije doveden na su?enje, koje obojica imamo u Valjevu i Beogradu, jer neki ljudi iz pravosu?a ne dozvoljavaju da se Draganu Mihalj?i?u sudi. Toliko ih je zadu?io – re?e Milan Jevtovi?.
- ?ta ja sad treba o svemu tome da mislim? Dr?ava Srbija me o?tetila za najmanje 10 miliona dolara. Taj novac su mi oteli ljudi iz pravosu?a i zato ja mislim da se danas centar srpske mafije nalazi u srpskom pravosu?u i tu?ila?tvu. Jer ja sam li?no osetio kako funkcioni?e mafija?ka sprega ljudi iz politike, ljudi iz poslovnog miljea, ljudi iz podzemlja i ljudi iz pravosu?a i policije. Pravosu?e je glavni centar korupcije u Srbiji, a samim tim i glavni centar srpske mafije.
- Nastavak mog su?enja u Valjevu je pokazao da sam nevin, pa sam oslo?en optu?bi, a ?ekam i presudu u Beogradu – priznao mi je Milan Jevtovi? – I pored svega ?to mi se doga?a ja ?elim i dalje da ula?em u Srbiju. U Srbiji imam detvoro dece iz tri braka, imam familiju, imam vlastitu imovinu, imam poslovne anga?mane i imam neka stara ulaganja, a spremam i nova. Imam preduze?a Kontekt u Beogradu, Zaje?aru i Kontekt produkt u Valjevu, a i nekoliko pradstavni?tava stranih kompanija u Srbiji. U rodnom selu sam podigao ran?, izgradio put i ulo?io ukupno 3 miliona maraka. Ja ne ?elim da be?im pred problemima, koji su me zadesili, jer smatram da sam ispravan ?ovek. Odlu?io sam da investiram u Fabriku ko?e iz Valjeva, koja je privatizovana, i koja ima ?ansu da svoje proizvode lansira na evropsko tr?i?te.
Pripremam izgradnu fabrike prvog srpskog i prvog svetskog energetskog pi?a od maline, koje ?e se zvati »likvud pauer«. Ovo pi?e je registrovano i atestirano. U taj program sam ve? ulo?io nekoliko stotina hiljada franaka zajedno sa frabikom Srbijanka, jer ?elim da valjevski kraj o?ivi svoju privredu. Zaposli?emo u fabrici oko 150 ljudi. Ideja nam je da pravimo i specijalne vrste rakija, suve ?ljive sa orasima i d?emove od malina.
Najva?niji projekat mi je izrada malih hidroelektrana, za gradove do 10.000 stanovnika i ve?a naselja. Ovaj projekt treba da realizujemo za 5 godina. I u njega ?u sa prijateljima ulo?ili 3 miliona evra.
Ja smatram da je Srbija perspektivna zemlja za biznis, ali samo pod uslovom da se dr?ava oslobodi svog politi?kog i mafija?kog podzemlja, koje vlada Srbijom iznutra. To podzemlje uni?tava Srbiju. Ja verujem da u Vladi Srbije ima ljudi koji to vide i koji su sposobni da se sa tom politi?kom i kriminalnom mafijom obra?una. Dok se to ne desi, meni ?e moji najbolji prijatelji i dalje da govore:
- Jevtovi?u ti si lud, ula?e? pare, a dobro zna? da ?e dr?ava i njena mafija opet da te prevare i oplja?kaju ! – zavr?io mi je svoju ispovest ?vajcarski biznismen i Valjevac Milan Jevtovi?.

Belosvetski Srbi Marko Lopu?ina

STRADANJE MILANA JEVTOVI?A

Najlo?iju saradnju SCG oko ekstradicija ima sa ?vajcarskom, koja je, na primer, odbila da nam preda ubicu Besima Feti?a, dok se nalazio u ?vajcarskom zatvoru. Feti? je 1997. u Crnoj Gori po?inio ubistvo za koje je osu?en na 15 godina robije.
- Dve godine smo urgirali kod ?vajcarskih vlasti da nam predaju Besima Feti?a. Dve godine su ?vajcarci ?utali, a onda su nas obavestili da je Feti? je Italiji i da se nalazi u Rimu. Ispostavilo se da je Besim Feti? pobegao, odnosno jednostavno pu?ten iz ?vajcarskog ekstradicionog pritvora – re?eno mi je u Saveznom ministarstvu pravde.
Pored odbijanja da izru?i tra?ene delinkvente ?vajcarska ?esto uslovljava ekstradicije gra?ana SCG. Od Scg se tra?i da ne?e izru?enu osobu da osudi na smrtnu kaznu, da ne?e ugro?avati njegova nacionalna i verska prava, da ?vajcarski konzul ima pravo da to lice pose?uje u jugoslovenskom zatvoru i ?titi njegova ljudska prava.
Me?utim, ?vajcarski biznismen Milan Jevtovi?, vlasnik firme »Finogest trejd«, koji je samo bio osumnji?en za privredni kriminal, izru?en je ekspresno Srbiji.
- Meni su razni prevaranti, uz pomo? politi?ara i pravosu?a, oteli najmanje 10 miliona dolara. Kada sam odlu?io da ih tu?im za prevaru i da povratim svoj kapital, oni su mene pretvorili u kriminalca i stavili iza re?etaka!
Ovako mi je govorio Milan Jevtovi?, Valjevac, biv?i ugostiteljski radnik sa Zlatibora, koji je napravio poslovnu karijeru u Italiji i ?vajcarskoj. Jevtovi? je danas vlasnik 11 firmi u Evropi i Aziji, koje se bave proizvodnjom i trgovinom. A jedan od njih, preduze?e »Finogest trejd«, registrovani u ?enevi, poslednjih godina posluje i u Srbiji.
Prva firma koju je Milan Jevotovi?, kako ka?e uz pomo? Ivice Stamboli?a i Rajka Medenice, otvorio u Beogradu, bilo je preduze?e »Kontakt«. Preko njega Jevtovi? je 1986. i 1987. uvozio elektronske ure?aje iz Hong Konga. Cilj je, kako nam je priznao, bio da se dr Rajko Medenica, koji je bio osu?en na 20 godina robije, zbog finansijskih malverazacija u le?enju uglednih pacijenata, rehabilituje, ali kao poslovni ?ovek.
Ovo je ispovest Milana Jevtovi?a, koji je kao biznismen iz dijaspore do?iveo te?ak poraz u Srbiji, ali je, ipak, i dalje voljan da investira u zavi?aj:
- Moja firma Kontakt je postojala sve dok Jugoslaviji nije uveden ekonomski embargo 1992. godine. U posao sa elektronikom krenuli smo sa 100.000 ?vajcarskih franaka kapitala, da bi 1992. zavr?ili sa obrtom od 50 miliona dolara. Od toga su, zbog uvedenih sankcija, nastala nenapla?ena potra?ivanja u Jugoslaviji od 7 miliona dolara. Zbog mog poslovanja sa Jugoslavijom u vreme embarga, te 1992. godine, odlukom dr?ave ?vajcarske pod ste?aj su stavljena tri moja preduze?a. Pored firme Kontakt, zatvorena mi je prvo avio kompanija Point tours, a potom i turisti?ku agenciju.
- U samo jednom danu ja sam u ?enevi izgubio svojih sedam i po miliona dolara, i svoje tri kompanije, dve kreditne pozicije koje sam imao kod tada?nje ?vajcarske banke. Ja sam te 1992. godine kao Srbin jedini u ?vajcarskoj imao privatni avion, ku?u sa bazenom, i 20 miliona dolara otvorene kreditne linije. Do?iveo sam tada da me dr?ava ?vajcarska preko svojih organa suspenduje, da moji saradnici podnesu protiv mene krivi?nu prijavu, optu?uju?i me da sam ja proizveo bankrot. Imao sam ukupno 50 ljudi zaposlenih, ?iji je platni fnd bio 300.000 franaka, neto na mese?nom nivou. Deset godina smo se sudili i ja sam taj proces dobio. I danas se sudim sa ?vajcarkom da mi vrati kapital, koji mi je zbog embarga prema Jugoslaviji, oduzela. I dobi?u ?vajcarsku na sudu.
Me?utim, Srbiju, ne mogu nikako da dobijem na sudu, jer na?im pravosu?em, barem onim koje sam ja upoznao, rukovode ljudi iz politi?kog i mafija?kog podzemlja.
- Moje muke, po?ele su, me?utim, dva godine ranije, kada sam ja 1990. godine u Negotinu kupio fabriku ?ice za zavrarivanje Tehnoistok za 1,5 miliona dolara u ke?u. Zbog embarga i hoh?taplerskog pona?anja tada?njeg direktora Pavla Mini?a, koji je posle zavr?io u zatvoru, meni je osporeno pravo da preuzmem tu fabriku. Mi smo fabriku kupili jer smo sa njima sara?ivali, kao ?to smo to radili sa jo? 150 fabrika u Jugoslaviji. Naime kada je Ante Markovi? stvorio prave uslove mi smo sa Jugoturbinom napravili prvo me?ovito preduze?e Ju-kont u Beogradu, koje je privatizovano. Onda nas je Jugoturbina molila da u?emo kao suvlasnici u njenu fabriku Tehnoistok, d bi ulaganjima podigli njen nivo proizvodnje na 10.000 tona godi?nje. Tehnoistok je krajem osamdesetih bila jedina fabrika u Jugoslaviji koja je proizvodila ?icu za varenje u koturima. Taj posao je zbog embarga doveden u pitanje.
- Ja sam pokrenuo tu?bu za nadoknadu ?tete, odnosno da povra?aj moje investicije od 1,5 miliona dolara. Spor je vo?en pred Privrednim sudom u Zaje?aru deseti godina, koji je stalno iznalazio nove pravne forme da odugovla?i ili da osporava na? zahtev. Ja sam se za to vreme neprestano trudio da Privrednom sudu u Zaje?aru pru?im ?to vi?e dokaza o na?im ulaganjima i na?im potra?ivanjima. Na osnovu re?enja Gradskog zavoda za ve?ta?enje grada Beograda pokazalo se da ja sa kamatama i svim davanjima za ovih deset godina, ne potra?ujem vi?e 1,5 miliona dolara, ve? potra?ujem 5 miliona dolara – objasnio mi je Milan Jevtovi?.
- Jer, pored Tehnoistoka iz Negotina, mi imamo potra?ivanja i od Agro Vojvodine, Komercijalne banke, Union bankae. Kada se sve sabere, to iznosi preko 5 miliona dolara. Do danas smo naplatili jedino od Sartida 300 000 dolara duga – ka?e Jevtovi? i nastavlja:
- U me?uveremenu je Privredni sud u Zaje?aru dobio tu?bu preduze?a Tehnoistok, po kojoj ja njima dugujem tih 5 miliona dolara. Taj sud je utro?io pet godina da utvrdi da li ja zaista dugujem te milione fabrici Tehnoistok u Negotinu, iako za tu tvrdnju sud od ovog preduze?a nije dobio nijedan dokaz.
Prema ugovoru ja sam ulo?io 1,5 miliona dolara sa ciljem da otkupim 70 odsto vrednosti fabrike i tako postanem njen vlasnik. Shodno tome, sud je doneo re?enje o zabrani raspolaganja i otu?ivanja imovine fabrike Tehnoistok u Negotinu od strane lokalne vlasti. I pored toga, rukovodstvo fabrike Tehnoistok je podizalo kod Jugobanke dva puta kredite od po 500.000 dolara, tro?ilo ih i prebacivalo na moj ra?un, ?ime sam ja zadu?ivan, a potom prodavalo fabri?ku imovinu. I sad se u ste?ajnoj masi nalazi na?a zabrana na 1,5 milion dolata i milion dolata Jugobanke, koja ima prioritet pred sudom u Zaje?aru, jer je, eto, na?a banka, a ja sam gastarbajter.
I pored toga ?to sam anga?ovao na desetine advokata, koji su mi uzeli najmanje 100.000 ?vajcarskih franaka za honorare, nisam uspeo da iza?em iz nadle?nosti lokalnog zaje?arskog suda. ?alio sam se Vrhovnom sudu Srbije, koji je doneo odluku da je na? zahtev za obe?te?enjen osnovan, i da fabrika u Negotinu treba da nas isplati, dodu?e u ne?to manjoj sumi, ali i to je osporio Trgovinski sud u Zaje?aru. I do danas odluka Vrhovnog suda Srbije u Zaje?aru nije izvr?ena – pri?ao mi je Milan Jevtovi?.
- U me?uvremenu, fabrika je uni?tena, njen novac je potro?en, a kapital reznesen koje kude, iako je postojala sudska zabrana o raspolaganju na?om imovinom. Direktor te fabrike je zavr?io u zatvoru, ali je to meni mala uteha, jer je potro?io moj novac.
Taj spor u Zaje?aru je mene kroz tro?kove dolazaka na ro?i?ta, anga?ovanje advokata i razne sudske takse ko?tao jo? 150.000 ?vajcarskih franaka. Da bih na kraju do?iveo da mi ste?ajni upravnik ka?e pre dve godine da nemam prava na povratak mog kapitala, jer je on u?ao u ste?ajnu masu.
Tako se dogodilo da meni ?etiri dr?ave, ?etiri re?ima, od Ante Markovi?a, preko Milo?evi?a i DOS-a, do Ko?tunice, otimaju moj kapital i uni?tavaju me kao poslovnog ?oveka. Niko u te ?etiri dr?ave nije ni?ta uradio da me za?titi kao ?oveka koji ?eli da ula?e u Srbiju. Pitam se za?to i nalazim u odgovor u ?injenici da je u sva ?etiri re?ima, korupcija osnova funkcionisanja politi?kog i ekonomskog sistema Srbije.
- Vlast u Srbiji je, kako sam se li?no uverio u poslednjih 15 godina, zasnovana na sprezi politi?kih i ekonomskih interesa uskih interesnih grupa, koje se nalaze u politici, pravosu?u, policiji, advokaturi i koje direktno sara?uju sa svojim organizovanim kriminalcima – ka?e Jevtovi? – Pripadnici tih interesnih grupa su apsolutno za?ti?eni, jer su oni glavni finansijeri politi?kih grupa, pa i stranaka, a posebno ljudi na vlasti u regionima, u provinciji. U mom konkretnom slu?aju, firma Tehnoistok je u Negotinu, a otima?e mog kapitala od tada?njih 1,5 miliona dolara, ?titi sud iz Zaje?ara, koji imenuje lokalna politi?ka vlast. Kako da lokalna vlast kazni vlastitu dru?tevnu firmu Tehnoistok i oduzme joj 1,5 miliona dolara i vrati, tamo nekom ulaga?u iz ?vajcarske, kada je deo tog novca zavr?io i u kasi i u d?epovima ljudi iz lokalne politi?ke vlasti.
- Ako bi sudija ili predsednik suda doneo odluku da mi se vrati 1,5 miliona dolara, on bi naru?io piramidu i sistem vlasti u regionu Zaje?ara i ugrozio politi?ke interese nosilaca te vlasti. Zato bi obojica morali da podnesu ostavke ili da budu smenjeni. Da se to ne bi dogodilo, najlak?e je Milanu Jevtovi?u oteti 1,5 miliona dolara i fabriku, jer on nije vlast, nema kome da se ?ali, i napokon, jer »Jevtovi? ima para, nije to za njega ni?ta!« – kako se o meni govori u Negotinu i Zaje?aru.
Dakle, pravo i pravda su u Srbiji instrumentalizovani u korist grupa i pojedinaca na vlasti i njihovih saradnika i zato u Srbiji danas nema demokratije i ne?e je uskoro ni biti.
- Nisam ja jedini Srbin iz dijaspore, kog je vlastita otad?bina oplja?kala. Moj prijatelj iz Ralje, ima blokiran name?taj u vrednosi od milion evra, u hali biv?eg Doma seoske zadruge. Njemu je lokalna vlast rekla: »Samo vi nama dajte pare i ne brinite!« I ?ovek nije brinuo dok nije shvatio da je oplja?kan. Pare su nestale, a posao mu je propao. Uuostalom i Beogradom se ?eta ?ovek, koji se hvali da je Filipu Zepteru, najmo?nijem na?em biznismenu »uzeo 5 miliona maraka«. To je mogu?e jer se danas u Srbiji dobar deo poslovnog sveta i dobar deo politi?kih struktura, umesto biznisom bavi manipulacijama i prevarama na dr?avnom nivou – kazivao mi je Milan Jevtovi? – Ja sam vlasnik 11 kompanija, koje posluju u Evropi i Aziji. Trenutno sve poslove vodim preko firme Finogest trejd i kompanije Konekt, koje su registrovane u ?enevi. U Srbiji sam od po?etka devedesetih ulo?io preko 15 miliona dolara. I u me?uvremenu sam ostvario potra?ivanja jo? 5 miliona maraka, od na primer, Vojvo?anske banke, od Pribojske banke, od Trepke, od Jukontija, Prvi maj iz Ruskog Krstura. Tim firmama sam davao visoke avanske za poslove, koji nikada nisu ura?eni, jer mi je lokalna vlast u sprezi sa pravosu?em i mafijom taj nova otela i potro?ila. Da bih izvukao makar ne?to od tog ulo?enog kapitala, ja sam po?eo da ula?im u kompezacione aran?mane, ne bi li umesto svog novca dobio robe, koje mogu da prodajem. Preko mog prijatelja Dragana Ili?a iz firme »Goma«, upoznao sam Dragana Mihal?i?a iz Zemuna, vlasnika opet firme BCD. Postigli smo po?etkom 2000. godine dogovore da oni na regularan na?in naplate moja potra?ivanja, a da ja njima za to platim odre?enu proviziju i da oni meni umesto novca daju robu. Prve godine smo napravili posao vredan od milion maraka, sa automobilima, nakitom, name?tajem, kafom.
- Sa Mihalj?i?em sam po?eo da dogovaram posao oko trgovine automobilima marke »mercedes« i »tojota« i oko izgradnje fabrike za proizvodnju nao?ara za sunce – se?a se Milan Jevtovi? – Ja sam uvezao u Srbiju nekoliko desetina automobila, a Mihalj?i? se obavezao da ?e mi za njih, kada ih proda, da mi isporu?i garderobu za doradu u istoj vrednosti. Me?utim, kada sam ja dobio njegovu robu i otvorio pakete, video sam da sam umesto garderobe za doradu i izvoz dobio obi?ne krpe. Poku?ao sam sa Mihalj?i?em da na?em izlaz iz tog problema, da dobijem drugu robu ili makar nadoknadu u novcu za uvezene automobile. Ja kao poverilac tra?io sam naknadu od 1,5 milion ?vajcarskih franaka, u novcu ili u robi. Mihalj?i?, me?utim, pokre?e svoj mehanizam za?tite, u kome su kako sam kasnije saznao ugra?eni deo beogradskog pravosu?a i zemunski klan, koji pravi takvu konstrukciju da ja postajem Muhalj?i?ev du?nik, odnosno da sam ja njega prevario i da ja njemu dugujem novac za automobile, a ne on meni.
- Kada se to de?avalo u Beogradu ja sam bio u ?enevi, jer sam morao da pokrijem kredite, kojima sam platio automobile za Mihalj?i?a. Na osnovu tu?be Mihalji?i?evih poslovnih prijatelja iz Valjeva i Beograda, u kojoj je tvrdio da sam ja prevario njegove poslovne saradnike prilikom trgovine sa solju i malinama za 900.000 dinara, a ne on mene, pokrenuta je istraga u Beogradu i u Valjevu. A zatim je pokrenut sudski proces protiv mene u Okru?nom sudu u Valjevu i u ?etvrtom op?tinskom sudu na Novom Beogradu. Kako sam u to vreme, u jesen 2003. godine, bio u ?vajcarskoj, i valjevski, i beogradski sud je zatra?io moju ekstradiciju od ?vajcarskih vlasti. Uhap?en sam po toj me?unarodnoj poternici u ?enevi 25. novembra 2003. godine – priznaje Milan Jevtovi?.
- Ja nisam znao za tu tu?bu i krivi?nu prijavu, niti za tu poternicu, jer ja nikada nisam bio krivi?no gonjen zbog biznisa. Naime, ja se li?no nikada nisam pojavljivao kao biznismen, jer se ja bavim korporacijskim poslovima, u kojima je uvek u prvom planu firma, a ne pojedinac. Kada sam uhap?en re?eno mi je da me tra?e sudovi u Novom Beogradu i u Valjevu zbog su?enja za krivi?na dela prevare. Tu krivi?nu prijavu preuzelo je i ?vajcarsko pravosu?e, koje je, tako?e, pokrenulo istragu.
Pozvao sam istra?nog sudiju u Valjevu, gospodina Obradovi?a, i dogovorio se sa njim da do?e o mom tro?ku u ?enevu i da me saslu?a. Obradovi? je ovaj predlog prihvatio, ali je nenadano odustao i pridru?io se inicijativi iz Beograda da me goni preko me?unarodne poternice za »seriju prevara«, kako je napisano u njegovom sudskom zahtevu. Zbog te optu?nice da sam »u seriji prevario za 900.000 dinara«, odnosno za 11.000 evra, ja sam uhap?en u ?enevi, a moja delatnost i imovina su blokirani.
?vajcarski sud me je dr?ao sedam meseci u pritvoru i osudio na 2 godine zatvora, ?to sam ja na vi?oj istanci pobio. ?vajcarci su me oslobodili odgovornosti po toj optu?nici i bili primorani da mi nadoknade ?tetu, zbog blokade rada mojih firmi i zbog blokiranja mojih ra?una i imovine.
- Kako je taj ?albeni proces jo? bio u toku, sva moja dokumenta pa i paso?, su bila u ?vajcarskom sudu, kada je iz Beograda stigla ekipa policajaca, koji su me po poternici Interpola, uhapsili i ekstradirala u Beograd. Ja zam zapravo kidnapovan i bez ikakvog li?nog dokumenta, dakle, ilegalno 24. juna 2004. godine une?en u Srbiju, kao sam vre?a krompira a ne ?ovek. Sme?ten sam u Okru?ni zatvor u Beogradu, a srpski mediji su o meni pisali kao o »serijskom prevarantu«, koji je ojadio ugledne biznismena.
Tada sam po?eo ozbiljno da sumnjam da se radi o name?taljki, jer nisam mogao da shvatim kome se to i za?to toliko ?uri u Beograd da me ekstradira iz ?vajcarske i dovede bez paso?a, iako sam ja istovremeno u ?enevi bio pod kontrolom ?vajcarskog suda i policije.
- Posle pet dana dao sam izjavu javnom tu?iocu, koji je pismenim putem nalo?io istra?nom sudiji da me pusti iz pritvora, jer »nema dokaza o krivici Milana Jevtovi?a«. Ali da »mu se zadr?i paso? kao garancija« da ne?u pobe?i dok se kompletna istraga ne zavr?i. Nudio sam tada kauciju od 50.000 dolara, da bih se branio sa slobode, ?to nije prihva?eno. Istra?ni sudija, zato ?to ja nisam imao paso?, jer sam ilegalno doveden u Beograd, odlu?uje da mi produ?i pritvor u CZ-u za 8 meseci.
Tada sam definitivno bio ube?en da sam ?rtva dobro organizovane hajke na mene od strane mog poslovnog partnera Dragana Mihalj?i?a i njegovih prijatelja iz pravosu?a – rekao m ije Milan Jevtovi?.
- Zbog svega toga sam se ?alio Ministarstvu pravde, Ministarstvu unutra?njih poslova, Ministarstvu za dijasporu, ?ak i Vladimiru Bo?ovi?u, generalnom inspektoru MUP-a Srbije, mom biv?em advokatu, ali ministri i sekretar nikada nisu odgovorili. Moj prijatelj Vladimir Bo?ovi? mi je samo poru?ioi da nije nadle?an za mene.
- Kada je krajem 2004. i po?etkom 2005. po?eo sudski proces protiv mene, prvo u Beogradu, pred ?etvrtim op?tinskim sudom, a potom u vi?em Okru?nom sudu u Valjevu, ?to je pravosudni nonsens, Dragan Mihalj?i? me u svojstvu svedoka njegovih poslovnih prijatelja, optu?io za prevaru, jer sam ja njega »od?tetio za 3 miliona dolara«. Odgovorio sam mu tako ?to sam ja podneo krivi?nu prijavu protiv Dragana Mihalj?i? zbog prevare, sa dokazima, meni je javni tu?ilac, odgovorio da »nema elemenata pevare«.
Mihalj?i? je oslobo?en odgovornosti, a ja sam zadr?an 8 meseci u pritvoru za 900.000 dinara. Ja, dakle, danas definitivno znam da je ?itavu ovu operaciju protiv mene organizovao Dragan Mihalj?i?, ?ovek koji me prevario i potro?io moj novac, a koji je da bi sebe za?titio, anga?ovao svoje prijatelje u pravosu?u i politici, mene proglasio kriminalcem, uhapsio i kidnapovao.
Me?utim, ima pravde, Dragan Mihalj?i? se trenutno nalazio u pritvoru u Kraljevu, jer je osumnji?en za prevaru i plja?ku 30 miliona dinara, u poslovanju sa jednom pekarom. Iako je u pritvoru, nijednom kasnije nije doveden na su?enje, koje obojica imamo u Valjevu i Beogradu, jer neki ljudi iz pravosu?a ne dozvoljavaju da se Draganu Mihalj?i?u sudi. Toliko ih je zadu?io – re?e Milan Jevtovi?.
- ?ta ja sad treba o svemu tome da mislim? Dr?ava Srbija me o?tetila za najmanje 10 miliona dolara. Taj novac su mi oteli ljudi iz pravosu?a i zato ja mislim da se danas centar srpske mafije nalazi u srpskom pravosu?u i tu?ila?tvu. Jer ja sam li?no osetio kako funkcioni?e mafija?ka sprega ljudi iz politike, ljudi iz poslovnog miljea, ljudi iz podzemlja i ljudi iz pravosu?a i policije. Pravosu?e je glavni centar korupcije u Srbiji, a samim tim i glavni centar srpske mafije.
- Nastavak mog su?enja u Valjevu je pokazao da sam nevin, pa sam oslo?en optu?bi, a ?ekam i presudu u Beogradu – priznao mi je Milan Jevtovi? – I pored svega ?to mi se doga?a ja ?elim i dalje da ula?em u Srbiju. U Srbiji imam detvoro dece iz tri braka, imam familiju, imam vlastitu imovinu, imam poslovne anga?mane i imam neka stara ulaganja, a spremam i nova. Imam preduze?a Kontekt u Beogradu, Zaje?aru i Kontekt produkt u Valjevu, a i nekoliko pradstavni?tava stranih kompanija u Srbiji. U rodnom selu sam podigao ran?, izgradio put i ulo?io ukupno 3 miliona maraka. Ja ne ?elim da be?im pred problemima, koji su me zadesili, jer smatram da sam ispravan ?ovek. Odlu?io sam da investiram u Fabriku ko?e iz Valjeva, koja je privatizovana, i koja ima ?ansu da svoje proizvode lansira na evropsko tr?i?te.
Pripremam izgradnu fabrike prvog srpskog i prvog svetskog energetskog pi?a od maline, koje ?e se zvati »likvud pauer«. Ovo pi?e je registrovano i atestirano. U taj program sam ve? ulo?io nekoliko stotina hiljada franaka zajedno sa frabikom Srbijanka, jer ?elim da valjevski kraj o?ivi svoju privredu. Zaposli?emo u fabrici oko 150 ljudi. Ideja nam je da pravimo i specijalne vrste rakija, suve ?ljive sa orasima i d?emove od malina.
Najva?niji projekat mi je izrada malih hidroelektrana, za gradove do 10.000 stanovnika i ve?a naselja. Ovaj projekt treba da realizujemo za 5 godina. I u njega ?u sa prijateljima ulo?ili 3 miliona evra.
Ja smatram da je Srbija perspektivna zemlja za biznis, ali samo pod uslovom da se dr?ava oslobodi svog politi?kog i mafija?kog podzemlja, koje vlada Srbijom iznutra. To podzemlje uni?tava Srbiju. Ja verujem da u Vladi Srbije ima ljudi koji to vide i koji su sposobni da se sa tom politi?kom i kriminalnom mafijom obra?una. Dok se to ne desi, meni ?e moji najbolji prijatelji i dalje da govore:
- Jevtovi?u ti si lud, ula?e? pare, a dobro zna? da ?e dr?ava i njena mafija opet da te prevare i oplja?kaju ! – zavr?io mi je svoju ispovest ?vajcarski biznismen i Valjevac Milan Jevtovi?.

?PANSKI UHAP?ENICI

Podgori?anin Milenko R. Bojani?, star 37 godina, ubijen je u drugoj polovini 2004. godine u poznatom ?panskom ljetovali?tu Marbelji. Likvidiran je u blizini svoje vile u tom poznatom letovali?tu. ?panska policija je za zlo?in je osumnji?ila trojicu dr?avljana SCG, za kojima je raspisana me?unarodna poternica. Ta vest o ubistvu Bojani?a ujedno je i prva informacija koja je procurila o njemu 11 godina posle bekstva iz Podgorice.
Crnogorskoj javnosti Bojani? je bio poznat kao osoba osumnji?ena za ubistvo Rasima M. Had?iahmetovi?a, vlasnika jednog od podgori?kih lokala. Njega je Bojani?, prema onome ?to je tada utvrdila policija, ubio 30. juna 1993. godine u ba?ti picerije „Leone“ u Njego?evoj ulici, nao?igled velikog broja gostiju lokala i prolaznika. Had?iahmetovi? je pri?ao stolu za kojim su sedeli Bojani? i njegovi prijatelji. Posle verbalnog duela, Bojani? je potegao pi?tolj i ubio Had?iahmetovi?a.
Bojani? je nestao bez traga, a podgori?ki Centar bezbednosti raspisao je za njim me?unarodnu poternicu, navode?i da je re? o naoru?anom i opasnom ?oveku.
Bojani? je pre bekstva iz Crne Gore ?iveo u Podgorici na Trgu Edvarda Kardelja u Bloku 5. U tom stanu ve? godinama niko ne ?ivi. Pre odlaska u ?paniju ovaj Crnogorac se krio u vi?e evropskih zemalja.
Ro?ak pokojnog Bojani?a izjavio je da je Milenko ubijen „po narud?bi“ i da su za to anga?ovane pla?ene ubice.
- Nije ta?no, kako se nezvani?no tvrdi, da su ga likvidirali islamski teroristi sa prostora jugoisto?nog Balkana. Milenko se nije dru?io niti je imao bilo kakve kontakte sa teroristima – rekao je njegov ro?ak.
Zahvaljuju?i kamerama koje su snimale letovali?te Marbelj, ?panska policija identifikovala je dve osobe poreklom iz Crne Gore koje je povezala sa vatrenim obra?unom u luksuznom restoranu “Mediteraneo”. Potome je crnogorska policija obave?tena od Interpola ?panije da zbog istrage o ubistvu Bojani?a tragaju za izvesnim ?eljkom Pavi?evi?em, iz Danilovgrada, i Rado?em Joki?em, iz Bijelog Polja.
?panci su se, ina?e, poslednjih godina pokazali kao vrlo ve?ti lovci na na?e “tvrde momke”. Podgori?anin ?eljko A. Bulatovi?, osu?en u odsustvu na dvadeset godina zatvora za ubistvo Samira C. Usenagi?a (36), deportovan je u Podgoricu iz Valensije u ?paniji krajem 2004. Bulatovi? se nalazi u Zavodu za izdr?avanje krivi?nih sankcija u Spu?u.
Poznati sportista Samir Usenagi? i pripadnik Ministarstva unutra?njih poslova Crne Gore ubijen je osmog maja 2001. godine u ba?ti picerije “Leone”, na uglu ulica Hercegova?ke i NJego?eve. Ubistvo se dogodilo u 13.30 ?asova, kada je Usenagi? sjedio u ba?ti ove picerije. Bulatovi? je na njega ispalio vi?e hitaca iz pi?tolja i odmah pobegao. Te?ko povre?eni Usenagi? preminuo je u podgori?koj bolnici pola ?asa nakon pucnjave.
Ubistvo se dogodilo u vrijeme kada su ba?ta “Leonea” i obli?njih kafi?a bile prepune gostiju.
Samir Usenagi? je bio vi?estruki ?ampion Jugoslavije u karateu, prvak Evrope a 1989. godine u Budimpe?ti je osvojio i Svjetski kup. Karate je kik-boksom zamenio 1991. godine i u tom sportu vrlo brzo dostigao svetski vrh. On je dva puta biran za najboljeg sportistu Crne Gore, a tri puta zaredom za najboljeg karatistu Jugoslavije. Usenagi?evo ubistvo bilo je ?etvrto koje je se dogodilo u prole?e 2001. godine u centru Podgorice.
Slu?benik Dr?avne bezbjednosti Darko – Beli Raspopovi? (42) ubijen je vatrenim oru?jem 8. januara oko 17 ?asova na uglu ulica Slobode i Miljana Vukova. Podgori?anin Milan Radulovi? (34) ubijen je 19. marta oko 20 ?asova u Ulici Vuka Karad?i?a u centru Podgorice, kada je eksplodirala bomba podmetnuta ispod njegovog automobila. Milo? – Mi?ko Krstovi? (38) iz Gori?ana u Zeti usmr?en je 13. aprila oko 21.45 ?asova na uglu Hercegova?ke sa Ulicom slobode. Nepoznati ubica ispalio mu je hitac u potiljak i pobjegao.
Ova ubistva nikada nijesu rasvetljena.
Nakon ubistva pokrenuta je obimna policijska potera za ubicom ?eljkom A. Bulatovi?em. Bili su blokirani svi putevi koji vode van Podgorice. Za Bulatovi?a se tvrdilo da je pripadnik nekada?njeg Sedmog bataljona Vojne policije, ali je to Vojska Jugoslavije demantovala. Bulatovi?u je su?eno u odsustvu. Njegov branilac je bio poznati podgori?ki advokat Marko Daki?. Tokom su?enja je dokazivano da je u pitanju bila nu?na odbrana i zatra?ena osloba?aju?a presuda za Bulatovi?a.

Belosvetski Srbi Marko Lopu?ina

SMRT U DE?ELI

Ljubljanska kriminalisti?ka policaja je jo? krajem 2002. godine raspisala poternice za dvojicom dr?avljana Srbije i Crne Gore, za koje se sumnja da su tre?eg septembra 2002. godine u ljubljanskom hotelu “Lav” ubili Mi?a Vuji?i?a, starog 37 godina. Prijave su podnesene protiv S.?. (39) i J.Z. (28), iz Crne Gore. Slovena?ka policija podatke o ubicama nije ?elela da iznosi u javnost radi istrage kao i da se ne bi uzburkalo ljubljansko i crnogorsko podzemlje. Osumnji?eni u Sloveniji nisu imali policijski dosije, pa se pretpostavlja da su u ljubljanski hotel “Lav” do?li iz Crne Gore i posle ubistva Mi?a Vuji?i?a napustili Sloveniju u pravcu Bosne i Hercegovine.
Slike ubica, skinute sa hotelske sigurnosne kamere, poslate su srpsko-crnogorskoj policiji, od koje je zatra?eno da ispita gde se nalaze ubice i da im stavi lisice na ruke. Slovena?ku policiju posebno zanima ko je i zbog ?ega mogao ubiti vo?u crnogorskog podzemlja u Ljubljani.
Kobne no?i napada?i su u salonu luksuznog ljubljanskog hotela iz neposredne blizine, u Vuji?i?a pucali precizno i nepogre?ivo. Interesantno je da su njegovi telohranitelji fatalne ve?eri bili “zauzeti” u momentu kada je ubica pri?ao i pucao u Vuji?i?a. On je, ina?e, bio stari znanac slovena?ke policije, a bio je poznat i kao ?ov
ek koji je godinama “lebdio” i bavio se poslovima na rubu zakona. Policiji nije polazilo za rukom, ili to nije ni ?elela, da doka?e njegovu ume?anost u sumnjive poslove i tako ga smesti iza re?etaka. Nakon atentata, ?tampa je Vuji?i?evo ubistvo dovela u sumnju sa likvidacijom njegovog zemljaka Veselina Jovovi?a, koji je pre pet godina mu?ki ubijen u jednom ljubljanskom lokalu. Slovena?ka ?tampa je otvoreno tvrdila da je tom ubistvu kumovao upravo Vuji?i?, kao i da je zbog toga platio glavom. Na Vuji?i?a je, pre tre?eg septembra, poku?ano nekoliko atentata, koje je on pukim slu?ajem izbegao.
Veselin Jovovi? je bio ?rtva likvidacije u Ljubljani 7. juna 1998.u “Latino-baru”. Vesko, kako su ga zvali, je tog dana, kao i gotovo svakog prethodnog, do?ao negde pre podne u mali “Latino-bar” u centru presti?nog ljubljanskog naselja Zupan?i?eva jama, da sa prijateljima popije pi?e i odigra partiju preferansa.
Otprilike pola sata kasnije u lokal je u?ao jedan mladi?. U jednom trenutku, desetak minuta pre trinaest ?asova, neznanac iza ?anka se naglo okrenuo i bez oklevanja Jovovicu ispalio metak u potiljak. Pa jo? dva. Jovovi? je pao sa stolice i nije se pomerio. Ubica je pobegao. Policija je, ipak, brzo napravila ubi?in foto-robot i raspisala poternicu i nagradu od 11.000 maraka svakome ko na bilo koji na?in uka?e na trag do zlo?inca.
Bio je porodi?an ?ovek i veliki humanista. Slovenija ga je znala kao nekrunisanog kralja mafije u ovoj zemlji. Pri?ali su da je bio ?rtva obra?una izmedju crnogorskog i ?iptarskog podzemlja u Ljubljani.
Veselin Jovovi? je bio kriminalac evropskog kalibra, bos crnogorske mafije u Sloveniji i strah i trepet za ostale klanove u slovenackom podzemlju. Po drugima, bio je uspe?an, moderan biznismen, poslovni ?ovek za 21. vek. Ro?en pre ?etrdeset ?etiri godine u selu Rastovcu, desetak kilometara udaljenom od Nik?i?a, kao najstariji od tri sina Milana i Jevrosime. ?im je zavr?io zanat tu u Niksicu, sestra mu od tetke Mika Kne?evi odvela ga u Kranj, da ga zaposli.
Ostao u Kranju sve do 1992. godine. Posto nije hteo da uzme slovena?ko dr?avljanstvo, prodao je stan i sa suprugom Nadom i dvoje dece Sanjom
i Du?anom, a dobio je i tre?e dete, ?erkicu Ninu, do?ao u Nik?i?, u Rastovac, gde su on i brat Vuka?in ve? ranije bili sagradili veliku i lepu ku?u. Veselin je imao ku?u u Novom Sadu jo? 1993. godina. Tada je neko u njegov “mercedes” ispalio ceo rafal iz automata, ali ga za veliko cudo
nijedan od trideset metaka nije ni okrznuo.
Bavio se trgovinom i uvozom i druge robe iz inostranstva, a kad se 1994. godine ponovo vratio u Sloveniju i skrasio u Ljubljani, na suprugu, koja je imala slovena?ko dr?avljanstvo, registrovao je uvozno-izvoznu firmu “Bata” i iz Austrije, Nema?ke, Italije i drugih zemalja po?eo da uvozi prehrambene proizvode, deterd?ente i drugu raznovrsnu robu za Jugoslaviju. Zaradio je dobre pare, kupio u centru Ljubljane stan od 115 kvadrata i luksuznu vilu u Podutiku, ?etiri kilometra od centra grada.
?iroj slovena?koj javnosti pro?uo se u martu 1998. godine kada je u spektakularnoj akciji specijalaca uhap?en u jednom kafi?u u centru Ljubljane, zajedno sa godinu dana mladjim drugom Seadom Softi?em, pod sumnjom da se bavio reketom. Ispostavilo se da mu je to namestio Du?an Dolami?, biznismen, koji je Jovovi?u dugovao 20.000 maraka i da je tog dana trebalo da mu ih vrati u kafi?u “Nostalgija”. Umesto para, on je doveo policiju.
Posle Jovovi?eve smrti, me?utim, u pojedinim novinama je nedavno osvanula informacija da se na Interpolovoj “top-listi” deset najtra?enijih kriminalaca na svetu, na tre?em mestu, odmah iza najozlogla?enijih i najtra?enijih terorista na planeti, vo?e muslimanskih fundamentalista Osame bin Ladena i perjanice ?e?enskih pobunjenika ?amila Basajeva, nalazi i jedan Jugosloven – Nik?i?anin Vuka?in Jovovi?.
Njegov brat Vuka?in Jovovi? je, izgleda, sumnjao u sve te pri?e, dok slovena?ka policija, nije i za njim raspisala poternicu i u?inila da on dospe i na spisak Interpola. Ovog kr?nog Crnogorca od 199 centimetara tra?io je Nacionalni biro Interpola za Sloveniju, uz naznaku da je u pitanju poku?aj ubistva, da se obrati pa?nja prilikom hap?enja jer je opasan, da od osobenih znakova ima o?iljak na stomaku dug ?etrdeset centimetara, da je stamene gra?e, kratko pod?i?ane sive kose, sa kestenjastim o?ima…
Vuka?in Jovovi? je ro?en u Rastovcu pre 45 godina. ?im je zavr?io srednjotehni?ku ?kolu u Nik?i?u, sestra mu od tetke Mika Kne?evi? odvela je njega i starijeg brata Veselina u Sloveniju. Jedno vreme je studirao metalurgiju, a onda napustio i zaposlio se u “Litostroju”. Kad je napustio posao u “Litostroju”, sa prijateljem, poznatim ko?arka?om ?arkom ?uri?i?em, kupio je jedan lokal u centru grada i otvorio kafi? pod imenom “Lesendro”, koji mu je obezbe?ivao pristojan i miran porodi?an ?ivot.
Prema tim podacima, Jovovi? je 4. novembra 1999, u hotelu “Holidej in” u Ljubljani, pucaju?i iz pistolja, sa tri hica ranio Mi?a Vuji?i?a, koji je, tako?e, iz Crne Gore i nastanjen je u Sloveniji.

AMERI?KI HEROJI

Pripadnici Uprave kriminalisti?ke policije MUP Srbija uhapsili su krajem aprila 2005. prvog dr?avljanina na?e zemlje osumnji?enog za trgovinu i distribuciju pedofilskih fotografija putem interneta. Informaciju o tome da neko sa podru?ja Srbije putem interneta nudi pornografske fotografije na kojima se nalaze mala deca, ?elnici pomenute uprave dobili su od kolega iz ameri?kog Federalnog istra?nog biroa (FBI).
J. Stefanovi? i I.D. su za slanje fotografija koristili pseudonime. ?aba?ki gimnazijalac se u ata?mentu, odnosno pozdravnoj poruci i-mejla, predstavljao kao o?enjen ?etrdesetogodi?njak, dok je Stefanovi? koristio pseudonim „Wolf Lone“ , u prevodu: „Usamljeni vuk“. Stevanovi? i Dimitrijevi? su za slanje fotografija koristili istog provajdera, preko kojeg im je i otkriven broj telefona, a samim tim i adresa. Za Dimitrijevi?a je utvr?eno da je u novembru 2004. u Ameriku poslao pet i-mejlova sa 23 fotografije, dok je u Stevanovi?evom kompjuteru na?eno oko 500 fotografija de?je pornografije.
Nakon dojave FBI inspektori MUP Srbije pokrenuli su detaljnu istragu koja je rezultirala privo?enjem osumnji?enih. To su Jugoslav Stefanovi? (38) iz Loznice i ?ap?anin Ivan Dimitrijevi? (19). Njima je odre?en jednomese?ni pritvor. MUP Srbije sprema hap?enje jo? 20 osoba za koje se trenutno prikupljaju podaci i dokazi da su preko Interneta slali skaradne fotografije seksualnog zlostavljanja dece. I u ovom delu posla u?estvuje ameri?ki FBI.
- Posle ru?enja milo?evi?evog re?ima Amerikanci su u sklopu savezni?ke saradnje doveli FBI i CIA na Balkan, odnosno i u Srbiju. Njihova filijala se nalazi u ameri?koj ambasadi. Iako je bilo planirano da FBI otvori samostalnu kancelariju u Beogradu – rekao mi je advokat Marko Nicovi?.
I sam Robert Maler, direktor Federalnog istra?nog biroa izjavio je da po?etkom 1999. godine da ?e FBI stacionirati u Ma?arskoj svoje agente za Balkan:
- Njihov zadatak je da pomognu u borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma u centralnoj i isto?noj Evropi, kao i u biv?im sovjetskim republikama. Posebno smo aktivni u borbi protiv terorizma, trgovine drogama i trgovine ljudima ?to i dalje predstavlja jedan od najozbiljnijih problema ?irom Evrope i ?irom zapadne hemisfere. U tu saradnju uklju?eno je 26 zemalja.
Na prostoru SCG ameri?ka policija najvi?e pa?nje, kako tvrdi Marko Nicovi?, predsednik Komiteta za borbu protiv droge, posvetila je narko mafiji. Drugi cilj FBI u Srbiji i Crnoj Gori da otkrije aktere organizovanog kriminala, koji se bave trgovinom ljudima i oru?jem. Tre?a grupa Srba i dr?avljana SCG za koje se FBI interesuje u na?oj zemlji jesu teroristi. Prema nalazima ameri?ke policije u SAD deluju ?etiri srpske teroristi?ke organizacije “Crna ruka”, “Oslobodioci Srbije”, “Srpski orlovi” i “SNO”. Sve te grupe se nalaze pod kontrolom FBI i za sada su registrovane samo njihove verbalne i pisane aktivnosti.
U okviru pra?enja organizovanog kriminala i terorizma u SCG ameri?ka policija preko satelita kontroli?e i sve vrste sajber kriminala. Tako je, prema priznanju Kolmena, FBI do?ao do proizvo?a?a pornografskog materijala iz Loznice i ?apca, koji je plasiran i na ameri?ko tr?i?te.
Istovremeno, naravno FBI prati i kontroli?e srpske delinkvente u samoj Americi, gde ?ivi oko 700.000 na?ih ljudi.
- U Americi Srbi kao delinkventi su poznati po prekr?ajima u saobra?aju, nasilju u porodici, jer vole da tuku svoje ?ene i po kafanskim tu?ama. Jedan manji broj Srba se bavi mu?kama sa papirima za boravak i zaposlenje, nekim la?nim osiguranjima, kra?ama po magacinima sa robom. To uglavnom rade Srbi, koji su ro?eni ov?e, pa misle da dobro poznaju zakone Amerike, tako da mogu da izbegnu visoke kazne. Ima, me?utim, i na?ih ljudi koji su dobro namu?ili FBI i ameri?ke policajce. To su Slobodan Luni? ,koji je optu?en za prevaru u prodaji telefona i izvesni Tomo Razmilovi?
- tvrdi Ratko Roki?, srpski aktivista iz Tusona u dr?avi Arizona.
Jugoslovenski iseljenik Tomo Razmilovi?, koji je ?ezdesetih godina me?u prvima do?ao na rad u ?vedsku i obogatio se, sada je na poternici me?u deset najtra?enih kriminalaca u Sjedinjenim Ameri?kim Dr?avama. Raspisana je i nagrada na 100.000 dolara za onoga ko uspe da ga uhvati. Optu?nica koja je podignuta u Bruklinu tereti ga da je la?irao zavr?ne ra?une svoje firme da bi joj podigao vrednost na Vol Stritu, pi?e list “Blekinge Lens Tidning”.
FBI trenutno u SAD traga za desetak Srba, optu?enih za ratne zlo?ine u biv?oj Jugoslaviji. Dvojica su nedavno uhap?ena ba? u Arizoni, zbog sumnji da su u?estvovali u pokolju muslimana u Srebrenici. Danas se u FBI na listi nepodobnih Srba u SAD nalazi 30 na?ih ljudi. Me?u njima je najtra?eniji Slobodan Luni?, koji je osumnji?en za prevaru te?ku 30 miliona dolara. A na toj listi je bio i Stani?a ?urbatovi?. On je profesor, ta?nije lektor Odseka za engleski jezik i knji?evnost na Filozofskom fakultetu u Nik?i?u i dr?avljanin SAD. Na poziv Ratne mornarice SAD, oti?ao je lane u London, da ?eka raspored na neki od ameri?kih brodova u Mediteranu. Tada je javljeno da ?urbatovi? ide u vojnu obave?tajnu slu?bu DIA ameri?ke armije sa zadatkom da kao poliglota lovi glas Osama Bin Ladena sa satelitskih tajnih snimaka.
O svojim armijskim danima u SAD di?ni Stani?a zvani Stiv ?urbatovi? je nekoliko dana kasnije izjavio:
- Proveo sam u mornarici ameri?ke vojske tri godine, od 1991. do 1994. godine, ali kao kapelin. To je ?in u rangu oficira, ali potpuno druga?iji od komandnog kadra. Radi se o sve?teniku koji slu?bu obavlja u okviru ameri?ke vojske. Zavr?io sam Teolo?ki fakultet, a posle toga i postiplomske studije. Jedno vreme sam vr?io slu?bu na malom ostrvu u Pacifiku, gde se nalazila ameri?ka vojna baza, da bih posle toga bio preme?ten u ?paniju.
Iako je 1994. napustio slu?bu u armiji SAD, ?urbatovi?eve obaveze prema vojsci nisu prestale, da bi u slu?aju ratne opasnosti bio na raspolaganju ameri?koj vojsci i narodu. Porodica ?urbatovi? je poreklom iz sela Br?no kod Nik?i?a, odakle se, nakon Drugog svetskog rata, odselila u Los Andeles, gde je Stani?a ro?en.
On je sin Milisava ?urbatovi?a, ?ija familija ima zlatarsku radnju u Oran?u, kod Los Angelesa. Stani?in otac bio je diplomac vojne akademije, a kasnije i oficir u vojsci Kraljevine Jugoslavije, da bi 1944. godine, kao poznati antikomunita, emigrirao u Italiju, a posle ?etiri godine preselio se u Ameriku. Tu se zaposlio kao oficir ameri?ke vojske i vremenom zavr?io poslediplomske studije, i postao prvi magistar u vojsci SAD u rodu in?injerije.
?urbatovi?i su porodica koja tradicionalno daje oficire. Tako su Stani?ini deda i pradeda bili ugledni visoki oficiri u vojsci crnogorskog kralja Nikole. Tim stazama odlu?io je da ide i Stani?a Stiv ?urbatovi?.
- Ja se u ameri?kim dokumentima se vodim kao Sten, zvali su me Stiv. U SAD sam zavr?io Pomorsku akademiju i u mornarici sam radio sa ?inom vi?i poru?nik ratnog broda. Potom sam diplomirao teologiju i gr?ki i hebrejski jezik. Pre pet godina dobio sam dvojno dr?avljanstvo. Kada sam odlu?io da se preselim u Crnu Goru, ugovorom sam se obavezao da ?e se odazvati na eventualni poziv Pentagona. I Pentagon me pozvao, ali ja nisam pozvan da bih hvatao Osama Bin Ladena – ka?e Stani?a ?ubartovi?.
Stani?a ?urbatovi? se 1996. godine iz Los An?elesa preselio u Nik?i?, gde se zaposlio kao profesor engleskog jezika na Filozofskom fakultetu. Doveo je suprugu Amerikanku i petoro dece. Porodi?nu idilu prekinuo je poziv ameri?ke mornarice, koji je nalagao da se Stani?a javi u vojnu bazu u Londonu, kao jedan od 50.000 rezervista koje su SAD mobilisale za potrebe rata sa Talibanima.
- Poslali su mi i avionsku kartu. ?im sam stigao u London, uputio sam nadle?nim komandama molbu da me oslobode vojne obaveze, jer bi mi to potpuno poremetilo ?ivotne planove. Iza?ao sam pred peto?lanu komisiju, sastavljenu od stru?njaka raznih profila i izneo sam stav kako moja porodica, po?to jo? ne zna srpski, nije u stanju da bez mene ?ivi u Jugoslaviji. I kada sam rekao da kao slobodni gra?anin imam pravo da biram gde ?u da ?ivim sa porodicom, komisija mi je, preglasavanjem 4:1, odobrila osloba?anje iz rezervnog sastava americke vojske. A resorni kapetan, me pre odluke vi?e komande, na svoju odgovornost, pustio da se vratim u Nik?i?. Nisam bio u Avganistanu, ali jesam dobio poziv ameri?ke vojske da joj se, kao kapelin, stavim na raspolaganje – rekao nam je Stani?a Stiv ?urbatovi?, sav sre?an ?to ?e jo? mnogo godina slobodn da ?ivi u rodnoj Crnoj Gori.
ZAGONETNI ?EDA
Za razliku od di?nog Crnogorca, jedan drugi Srbin, sa ameri?kom adresom, provla?io se kroz ?ivot kao mangup. To je ?edomir ?eda Mihajlovi?, avanturista, za kog se tvrdi da je saradnik tajnih slu?bi,a li i mafije?
Njega je Du?an Spasojevi?, kum zemunskog klana zvao “?edice, ljubavi!” Lista «Kurir» je u prole?e 2005. objavio transkripte tajno prislu?kivanih razgovora izme?u Du?ana Spasojevi?a i ?ede Jovanovi?a, u jesen 2001. godine. Ne?a Kuni?, jedan od ?lanova legendarnog sastava “Sedmorica mladih” ?itaju?i te transkripte primetio je da je re? o ?edomiru Mihajlovi?u.
- Njega smo moja supruga Irena i ja upoznali kada smo prodali auto, septembra 2001. godine!
Prema Kuni?evoj tvrdnji, ?edu Mihajlovi?a su sreli nakon oglasa koji su dali kada su prodavali svoj automobil. Sastali su se na hipodromu, a Mihajlovi? se predstavio kao Igor Aron Baruh. Rekao im je da ovde ima nekoliko svojih skupocenih konja. Bio je sa porodicom, suprugom i tri ?erke i delovao izuzetno fino, pa su zato odlu?ili da ostave auto da ga isproba.
- Uskoro smo se ponovo sreli, i on je isplatio novac. Nakon ?to je ?uo na?u pri?u da tra?imo ve?i poslovni prostor za salon name?taja, ponudio je lokal i odveo nas u ku?u u ?ilerovoj, ?ija se gradnja privodila kraju. Videli smo se jo? nekoliko puta: jednom zbog auta, a jednom zbog lokala. Uskoro smo mu javili da odustajemo od iznajmljivanja prostora u ?ilerovoj jer nam nije odgovarala cena. Posle toga se vi?e nismo sreli – ka?e Ne?a Kuni?.
Kada se po?etkom 2001. godine pomenuti ?eda Mihajlovi? pojavio u Zemunu predstavljao se kao veliki biznismen i patriota. Kao novinar NT saam imao priliku da se vidim na kratko sa ?edom Mihajlovi?em u ?ilerovoj broj 38 u Zemunu. To se dogodilo 29. oktobra 2001. godine.
- Mo?e li Nedeljni telegraf da objavi intervju sa mnom? – interesovao se ?eda Mihajlovi?.
- Da.
- Javi?u se ja?
?eda Mihajlovi? se nikada potom nije javio. A broj telefona koji nam je dao nije vi?e bio aktivan u mobilnoj mre?i.
U me?uvremenu Du?an Spasojevi? je tokom 2001. pri?ao kako je ?eda Mihajlovi? njegov prijatelj, koji se doseljava u Zemun. I koji mu je poklonio
dva legendarna motora tipa “harli”, zatim auto “Ferari”, d?ipove marke “hamer”. Motor su kupili za 4.800 dolara na ime Radivoja Krsti?a. Taj vozni park nalazio se u gara?i i u izlogu poslovnog centra u ?ilerovoj broj 38.
Kako je tada tvrdio Du?an Spasojevi? njegov prijatelj ?eda Mihajlovi? je krajem 2001. kupio u Italiji crveni “ferari telaio” za svoju ?enu Jasminu Leu, koja je, ina?e, bila ?kolska drugarica Tanje Jurak – Spasojevi? iz Zemuna. Crveni “Ferrari” stigao je na jugoslovensko-ma?arsku granicu u kamionu, ali prevoznik se nije usudio da ga vozi u Beograd. Du?a i Legija objasnili su ?edi Mihajlovi?u da je “rizi?no voziti takav auto ovde” i ponudili da njihovi ljudi obezbede pratnju od Horgo?a do Beograda. Mihajlovi?a u “ferariju” su pratili Legijin telohranitelj Zoran Vukojevi? Vuk i jo? dvojica ?lanova JSO, koji su na svakoj saobra?ajnoj kontroli pokazivali policijske zna?ke i sve je pro?lo glatko.
?eda Mihajlovi? je neko vreme sa ?enom i tri ?erke ?iveo kod Du?ana Spasojevi?a u ?ilerovoj 38. U ?ilerovoj su zavr?ile i li?ne stvari ?ede Mihajlovi?a i njegove ?ene Lee Baruh prido?le iz SAD, kao i oba motocikla.
Tada je ?eda Mihajlovi? u Srbiji boravio kao Igor Baruh, Amerikanac. Porodica Baruh je u Zemunu potom kupila stan u Ora?koj ulici br. 21.
?eda Mihajlovi? se hvalio Du?i i Legiji da ho?e u Srbiji da kupi televiziju YU Info, Lutriju Srbije i FK “Obili?”.
U ?ilerovoj je ?eda Mihajlovi? li?no upoznao Milorada Ulemeka i Du?ana Mari?i?a Gumara, komandante “crvenih beretki”. Po?etkom 2002. Legija je pitao ?edu Mihajlovi?a, alijas Igora Baruha da li bi mogao da nabavi rezervne delove za terenska vozila tipa “hamer”, koje koristi JSO. Baruh ga upozorava da je za te delove potrebna potvrda o kona?nom korisniku, jer je re? o vojnoj opremi. I MUP Srbije je dao tu potvrdu.
Delovi za koje je Baruh tj. ?eda Mihajlovi? tvrdio da ih je platio 102.000 dolara stigli su brodom u Solun. Odatle su prekrcani u kamione i preba?eni u Kulu. Milorad Ulemek, komandant JSO nije platio te d?ipove, jer je na pitanje ?ede Mihajlovi?a ko ?e da plati te 102.000 dolara, odgovorio:
- Treba ne?to ti i ja da odradimo za ovu siroma?nu Srbiju!
Du?an Spasojevi? znao je oba ?edina imena i prezimena. ?edomir ?eda Mihajlovi? je bio, tvrde njegovi poznavaoci, tajni agent srpske dr?avne bezbednosti i svetski mangup. Koristio je vi?e paso?a i imena. Tako je ?eda Mihajlovi? po potrebi bio Emir Guji? iz Mostara (paso? BiH, izdat u Be?u u septembru 1993) i Esad Ramadanovi? iz Sarajeva (paso? BiH, izdat u Sarajevu u aprilu 1994). Imao je i dva paso?a SFRJ, obi?ni (CE 064854) i diplomatski (DP 02872) na ime ?edomir Mihajlovi?. Njegov ?armantni lik krasio je i slu?benu legitimaciju MUP-a Srbije br. MUP 2765. U li?noj karti je vo?en je kao Beogra?anin na adresi Omladinskih brigada 208.
?eda Mihajlovi? je, tvrde njegovi prijatelji, ro?en ili 1946. ili 1950. Te datume je imao u svojim dokumentima. Poslovnu karijeru je po?eo kao elektronski kamerman TV Beograd 1978. Dve godine kasnije odlazi u SAD sa turisti?kom vizom da radi kao ENG snimatelj za tada?njeg dopisnika JRT-a Gorana Mili?a. Radio je i za ITT Avionics za vazduhoplovnu elektroniku u Njujorku. Posle Amerike ?eda Mihajlovi? se pojavljuje u Beogradu 1993. Kao bistar ?ovek, po?inje da radi za Republiku Srpsku i beogradski patriotski blok. U Republici Srpskoj je prevario ljudi sa Pala za 40.000 maraka. A u Beogradu je radio sa organizacijama “Pravoslavna sloga”, “Bela ru?a” i “Nova Vizantija”.
Vi?e puta je osu?ivan za prevaru, provalnu kra?u, falsifikat i kra?u automobila i ima krivi?nu evidenciju pod brojem KE 83929.
- Nikada moj sin ?eda nije radio u MUP-u Srbije, pogotovo nije ta?no da je bio visoki funkcioner Resora dr?avne bezbednosti. Rano se posle zavr?ene srednje ?kole o?enio Jadrankom Pensom iz Splita. I iz tog braka ima sina Sa?u koji sada ?ivi u Americi. Tri godine posle ?enidbe ?edomir se sa porodicom obreo u Americi. U Nju D?ersiju se ja Vladimirom Bogi?evi?em dr?ao kafanu. Tamo je prvo radio kao saradnik Gorana Mili?a i kao kamerman u privatnoj televiziji jednog iseljenika iz Makedonije. A kada je stekao diplomu ma?inskog in?enjera, vratio se u Jugoslaviju i na Novom Beogradu otvario firmu “AS-M trejd” za spoljnu trgovinu, turizam i trgovinu na veliko. U bloku 19, pored Centra “Sava” otvorio je i jedan restoran. Drugi je imao na ?ukari?koj padini. Sa konobaricom Tanjom, koja je radila u pomenutom restoranu, po drugi put je u?ao u brak. – tvrdi ?edin otac ?ivan Mihajlovi?.
Put ga je zatim odveo u Arapske Emirate, iz kojih se vratio posle dve godine. Tada se okrenuo novom poslu: konji?kom sportu. Sa konjima je imao nevolje, i sa sudom i sa policijom.
U septembru 1994. Resor dr?avne bezbednosti ga hapsi kod Loznice.
Dr?avna bezbednost Srbije 11. septembra 1994.. godine pretresla Mihajlovi?ev stan u Omladinskih brigada broj 206 na Novom Beogradu. U stan su u?la petorica pripadnika srpske policije, dva gra?ana kao svedoci, kao i sam ?edomir Mihajlovi?. Izneli su kofere s dokumentima, a ?edi su uzeli dva paso?a i odveli ga. ?edomir se pojavio posle dva dana i otuputovao. Javio im se posle sedam dana iz Holandije.
?eda je kao zastupnik firme “Kronsfild”, koja se bavi proizvodnjom skenera, poku?ao da napravi aran?man s beogradskom organizacijom “Jugoslavija publik”. Ubrzo je raskrinkan jer je koristio la?ne memorandume nepostoje?e firme “YU publik i film”. Zbog te mahinacije kompanija “Krosfild” je ?edi Mihajlovi?u u Beogradu dala otkaz. Potom se ?eda predstavljao kao predstavnik “Minolte”. Njegov zastupnik je neko vreme bio beogradski advokat Neboj?a Pavlovi?.
Drugu obmanu poku?ao je da izvede na Beogradskom hipodrumu. Kao vlasnik rasnih konja ?edomir Mihajlovi? se prvo pojavio u PIK-u “Halas Jo?ef” u Adi. Na Beogradski hipodrom je ?esto vi?an do po?etka 1993. Imao je dobre kasa?e i galopere. Njegov konj bio je “Sprint prajs”, pastuv u ergeli “Halas Jo?ef”, zatim grla “Litl Sur”, “Tedrou”.
Uvek je na hipodrum dolazio u luksuznim automobilima. Na hipodromu ka?u da je neke konje zaista dovozio avionima, iznajmljenim od vojske. Jednom prilikom vozio se helikopterom od Beogradskog aerodroma do Po?arevca.
Kada je sa hipodrumom sklopio ugovor o sponzorstvu nije ga ispo?tovao i taj ugovor je poni?ten, a ?eda Mihajlovi? najuren. Posle toga ga je tu?ila jedna Amerikanka, od koje je ?eda kupio kobilu “Tedrou” za 80.000 dolara, ali je, izgleda, platio ovog konja falsifikovanim ?ekovima. Ta afera je u?inila ?edu Mihajlovi?a popularnim u Srbiji 1994. godine. Posle toga je ?eda Mihajlovi? izjavio:
- Nisam cve?ka, ali nisam ni prevarant, ni falsifikator!
?eda Mihajlovi? je napustio Srbiju prvi put, posle ubistva njegovog bliskog prijatelja Riste ?oga u Zvorniku, 10. septembra 1994. godine. ?ogo je bio ?ef televizije bosanskih Srba na Palama. Ubice nikada nisu prona?ene. Me?utim, Mihajlovi? tvrdi da je ubistvo delo Arkanovih Tigrova, kao osveta jer je progovorio protiv njih.
Kada je pu?ten iz beogradskog pritvora 1994. ?eda Mihajlovi? odmah odlazi u Makedoniju u svom sportskom autu “?evrolet korvetu” i sa porodicom. I odatle kao azilant ulazi u Holandiju i u Ju?nu Afriku, gde se predstavljao se kao vlasnik rudnika dijamanata. Potom je oti?ao u Englesku i napokon u SAD. Tada je Slu?ba dr?avne bezbednosti imala dosije, jer se predstavljao kao ?ovek koji ima dokaze o srpskim zlo?inima u Bosni.
Naime, ?eda se po?etkom 1994.. pojavio se u Skoplju u holandskoj amabasadi da ponudi svoje “usluge” oko utvr?ivanja “srpskih zlo?ina u Bosni” i odgovornosti Slobodana Milo?evi?a. Njegova pri?a je 1995. godine objavljena u “Njujork tajmsu”, gde se on identifikovao kao pripadnik tajne srpske policije i ponudio se da bude svedok protiv Slobodana Milo?evi?a.
Hubertus Van ?ip, administrativni zvani?nik holandske ambasade, 10. oktobra 1994. otputovao je u glavni grad Makedonije, u Skoplje, gde se i sreo sa gospodinom Mihajlovi?em. Oti?li su do Investicione banke, iz ?ijeg su sefa podigli inkriminisani materijal. Potom odlaze u piceriju “Skopje”, gde dokumente predaju zvani?niku Ujedinjenih nacija, zadu?enog za odnose sa Tribunalom u Hagu.
- Naredba ozna?ena kao “dr?avna tajna”, zavedena pod tajnim brojem 778-3588-V-78/5-92 u sebi sadr?i deo koji se odnosi na to da ?e jo? ?est agenata u saradnji sa vlastima bosanskih Srba proveravati identitete i praviti odabir onih koji ?e biti preba?eni iz Bosne u Srbiju – rekao je tada Hubertus Van ?ip.
Ha?ko u?ila?tvo je, me?utim, ubrzo odustalo od ovog svedoka, jer su, po svemu sude?i zaklju?ilo da je ?edomir Mihajlovi? nepouzdan.
Pri?alo se jo? da je Mihajlovi? u Jugoslaviji poku?avao da otvori ?ak i avio-kompaniju, a kao potvrda se navodi podatak da je Vojnoj po?ti 8115 u Zemunu uputio zahtev za iznajmljivanje vazduhoplova za turisti?ka putovanja. Mihajlovi? je vi?an i na Kipru, gotovo uvek u elitnom dru?tvu, a sa ovog ostrva je stigao glas da su se jako opekli svi oni koji s njim sklapali aran?mane. Na Kipru je, naime, ?eda Mihajlovi? kupio stan za 500.000 dolara ?ekovima bez pokri?a. Zbog toga su kiparske vlasti za ?edomirom Mihajlovi?em raspisale me?unarodnu poternicu.
Kada se pojavio 2001. godine u Zemunu hvalio se Spasojevi?u, kod kog je stanovao neko vreme, da ga je Resor dr?avne bezbednosti opet anga?ovao.
Upu?eni ka?u da je ?eda Mihajlovi?a i Du?ana Spasojevi?a prevario za pola miliona dolara. ?eda Mihajlovi? se, me?utim, po?etkom 2002. godine, navodno, ?alio prijateljima da su mu Spasojevi? i Ulemek, uzeli firmu Gigasoft, “erari”, vozila i stvari u vrednosti od 250.000 dolara, konje, zlatni lanac “kartije” i sat “rolex”. I d aje hteo da ga ubije. O tome je i dao izjavu u UBPOK-u u vreme operacije “Sablja”. U prole?e 2002. ?edomir Mihajlovi?, posle avanture na Kosmetu, dobija nadimak ?eda Amerikanac. Neko vreme je proveo u jednoj beogradskoj bolnici, jer je imao mo?dani udar. Vi?an je potom u Novom Sadu.
U Beogradu se pojavljuje u jesen 2003. da tu?i pokojnog Du?ana Spasojevi?a, tada odbeglog Milorada Ulemeka Legiju, trenera Milanu Dudi? i Dragoljuba Markovi?a za uzete stvari, vrednosti i konje. Kako mediji tvrde ?eda Mihajlovi? danas ?ivi u Engleskoj.
?edomir Jovanovi?, biv?i potpredsednik Vlade Srbije i Demokratske stranke podneo je krajem pro?le nedelje Prvom op?tinskom sudu u Beogradu privatne krivi?ne tu?be protiv glavnih i odgovornih urednika ?oka Kesi?a iz dnevnog lista Kurir i Slobodana Relji?a iz nedeljnika NIN, kao i novinara NIN Nikole Vrzi?a zbog toga ?to su, kako se navodi u tu?bama, iznosili i prenosili neistinite informacije i podatke ?ime su na?kodili ugledu i ?asti Jovanovi?a. Razlog za tu?bu protiv NIN je tekst o navodnim posetama Jovanovi?a Centralnom zatvoru i susretima sa Du?anom Spasojevi?em ?iptarom, a protiv Kurira “la?ni transkripta razgovora izme?u Jovanovi?a i Spasojevi?a”, objavljen 14. aprila 2005. godine.
OPASNI LJUBI?A
FBI je u SAD najvi?e napora ulo?io da uhvati Dragi?u Lazarevi?a iz Ni?a, koji je krajem devedesetih okrivljen za kidnapovanje njegovo dvoje dece, koje je imao sa ameri?kom dr?avljanskom.
Lazarevi? je uhap?en u junu 2002. godine na pla?i u Los An?elosu, kada je u?ao u Ameriku da vidi svoju decu Sa?u i Andreja, koji ?ive sa majkom ?ejnom u Santa Kruzu. Odveden je u pritvor, u kome se i sada nalazi, jer je po tre?i put od strane biv?e supruge i kalifornijskog suda okrivljen za “produ?eno zadr?avanje dece” i drugi put za ilegalni ulazak u Ameriku.
Ovo je ispovest Dragi?e Lazarevi?a, koju sam dobio direktno iz kalifornijskog zatvora Santa Kruz:
- Kada je meni ameri?ki sud pre desetak godina oduzeo decu i dao mi pravo da ih vi?am, nije mi izrekao zabranu da izlazim iz Amerike i zabranu ulaska uz SAD, ali mi je ameri?ka administracija odbila zahtev za ulaznu vizu jo? 1998. godine. Ja sam od tada dva puta poku?ao da u?em u Ameriku da vidim svoju decu, da ostvarim svoje pravo, koje mi je dao i ameri?ki sud, ali sam zbog toga strpan u zatvor, u kome se sada nalazim.
Ja sam ?ejnu upoznao kao ?erku uglednog profesora sa Kalifornijskog univerziteta. Bila je to ?udna jevrejska porodica, jer je njen otac ?iveo sam, a ona sa majkom. Uspeo sam da ?ejnu odvojim od svog narkomanskog dru?tva i da je o?enim. Kad smo se uzeli bila je jo? student. Imali smo uspe?an, bogat i buran ?ivot. Dobili smo i divnu decu. Sa?a Lazarevi? je ro?ena 7. septembra 1982. godine u Daunu, a sin Andreja, kog smo nazvali Andra 26. avgusta 1985. godine u Lon Bi?u. Tada smo ?iveli u lepoj ku?i. Kada sam, me?utim, otkrio da se moja ?ena ?ejna i pored toga ?to sam je izvukao iz narkomanske krize, opet vratila heroinu i marihuani, ja sam napustio Kaliforniju i sa decom oti?ao u Ni?.
- Svoju decu sam skrivao i od supruge ?ejne, ali i od ameri?kih konzula u Beogradu i od samog Slobodana Milo?evi?a i njegove policije. Deca su ?est godina bila sa mnom i volela su da budu sa mnom. Pod tajnim imenom sam ih prebacio u Suboticu i upisao u osnovnu ?kolu “U?itelj Tasa”. Moja biv?a ?ena ?ejna je, u me?uvremenu, zahvaljuju?i ponajvi?e Srbima, kongresmenki Helen Deli?-Bantli i Slobodanu Milo?evi?u, organizovala javnu, politi?ku, sudsku i policijsku hajku na mene i na na?u decu – po?alio mi se Dragi?a Lazarevi?, Srbin iz Ni?a.
- Helen Deli?-Bentli je preko ameri?ke televizije poru?ivala Milo?evi?u da je diktator i zlikovac, jer skriva kidnapera ameri?kih gra?ana. Na Milo?evi?a su vrili pritisak i dr?avni sekretar D?ejms Bejker, administrator Rudolf Perina i ambasador Voren Zimerman. A list Njujorka tajms je napisao da se radi o “ozbiljnom kr?enju zakona i ugro?avanju gra?ana SAD”. Ja sam fakti?ki bio tretiran kao me?unarodni terorista. A za mnom je bila raspisana poternica Interpola i davana je nagrada od 30.000 dolara ko me otkrije, uhvati i ?ivog isporu?i Americi.
Taj posao umesto Amerikanaca odradila je jedna beogradska novinarka i jedan Suboti?anin, koji je prepoznao moju decu i prijavio me policiji. Posle toga sam uhap?en 1995. godine, a moja dece su mi oteta i predata Rudolfu Perini. Ne znam ko je od njih uzeo tih 30.000 dolara, koliko je bila ucenjena moja glava, ali sam ?uo da je ?ejna nekog od njih ?astila tako ?to je poklonila moj d?ip.
- Otmicu moje dece izvr?io je Slobodan Milo?evi? sa svojim ljudima iz pravosu?a i iz policije – tvdri danas Dragi?a Lazarevi?, Srbin iz Ni?a – Moja ?erka Sa?a je plakala, jer nije ?elela da ide kod majke u Kaliforniju, ali na te suze Slobodan Milo?evi? nije ?eleo da se sa?ali. Slobodan Milo?evi? je i bukvalno prodao moju decu, ?erku Sa?u i sina Andreju Amerikancima, a mene potom smestio u ameri?ki zatvor, da bi spasao sebe od politi?kog progona politi?ara iz Va?ingtona. Moja ?erka Sa?a i sin Andreja su bili predmet pomonjanja i u politi?kim pregovorima u Dejtonu, u novembru 1995. godine. Nekome bi se u?iniloi da su Sa?a i Andreja, i njihova ?elja da ?ive sa ocem u Srbiji, tada, zaista bili, jedan od najve?ih politi?kih problema na svetu.
Me?utim, moja deca su za Amerikance bila samo motiv vi?e i alibi za jo? jednu politi?ku akciju protiv Milo?evi?a i protiv ?itave Srbije. I Milo?evi? i Helen-Deli? su kao Srbi zaboravili da sam ja Srbin i da su moja deca Srbi, pa su, sve ?inili da ih poredaju Amerikancima. Milo?evi? nije ?eleo da prizna njihovo srpsko dr?avljanstvo, iako su i Sa?a i Andrej imali na? paso?. Koliko se Slobodan Milo?evi? bojao dr?avnog sekretara SAD D?ejmsa Bejkera i kongresmenke Helen Deli?-Bentli, Srpkinje poreklom iz Like, govori i podatak da je li?no primio moju biv?u ?enu ?ejnu Lazarevi? i obe?ao joj da ?e joj dati decu, a mene oterati u zatvor.
- Ina?e, dok je ?ejna boravila u Beogradu, tro?ila je moju u?te?evinu sa ?tedne knji?ice u Kaliforniji. Odsela je u hotelu Hajat, imala je luksuzni automobil, prevodioca, dva advokata. Za borbu protiv mene ?ejna je potro?ila 300.000 dolara mog novca sa te knji?ice, iako smo bili zvani?no razvedeni – nastavlja svoju pri?u Dragi?a Lazarevi?, Srbin iz Ni?a – Kada sam ja tra?io prijem kod Milo?evi?a, primio me njegov ?ef kabineta Goran Milinovi?, koji mi je obe?ao da ?e mi “predsednik odgovoriti”. Nikada nisam dobio nikakav odgovor od Slobodana Milo?evi?a. Razumem ja Milo?evi?a, od se preko mene i moje dece oslobodio ameri?kog pritiska, a ja sam izgubio porodicu, decu, ku?u i svu imovinu.
Ali sam zato od Rudolfa Perine dobio obe?anje, kada je ovaj ameri?ki politi?ar i ?inovnik odveo Sa?u i Andreju u Kaliforniju, da ?u imati pravo da redovno dobijam ameri?ku vizu i da ?u mo?i redovno da vi?am svoju decu u na?oj nekada?njoj ku?i u Santa Kruz. To obe?anje Amerikanci su prekr?ili.
Jer, kada sam ja poku?ao da dobijem vizu 1996. godine, Amerikanci su me odbili. Naredne godine sam dobio kanadsku vizu i poku?ao preko Toronta da u?em u Los An?elos. Nije mi uspelo. Onda sam krajem 1997. oti?ao u Meksiko i odatle ulazio, prvo avionom, zatim avio-taksijem i na kraju gumenim ?amce, ali sam uvek bio vra?an natrag. Za Bo?i? 1997. sam se preru?io u Meksikanca i u?ao u Kaliforniju. Iz Los An?elosa do ku?e u Santra Kurz ima 800 kilometara. Meni je trebalo pet dana da tako maskiran kao meksikanac do?em u Santa Kruz i neopa?en pri?em ?erki Sa?i i sinu Andreju, da se izljubim sa njima. Plakali smo od sre?e, ali je ta sre?a trajala kratko, jer me je FBI otkrio i uhapsio. Tada mi je su?eno po tee?i put za kidnapovanje vlastite dece, po ?lanu 278. Krivi?nog zakona Kalifornije.
Kada sam po?etkom jeseni 2000. godine pu?ten da se branim sa slobode do?ao sam u Srbiju, da vidim majku i brata, koji ?ive u okolini Ni?a. Poku?ao sam i da iz banke izvu?en 100.000 dolara stare ?tednje, da bih imao od ?ega da ?ivim, ali mi to nije uspelo. Tako mi je i taj novac propao.
Petog oktobra 2000. bio sam u Beogradu i u?estvovao u ru?enju Slobodana Milo?evi?a sa vlasti. Tada sam naivno pomislio da ?e nova vlast u Srbiji i nova administracija u Va?ingtonu da promene odnos prema meni i mom problemu. Grdno sam se prevario – kaje se Dragi?a Lazarevi?, zato?enik zatvora u Kaliforniji.
- U to vreme, uspeo sam nekako, preko prijatelja u Kaliforniji, da do?em do Sa?ine imejl adrese, ?to nam je omogu?ilo da se dopisujemo. ?erka je tra?ila da do?em u Santa Kruz, da budem pored nje, jer sa majkom sve te?e komunicira. U?ao sam u Kaliforniju, i ovog puta kao la?ni Meksikanac iz Meksika i boravio nekoliko dana u Los An?elosu. ?ekao sam da se Sa?a i Andrej pojave, ali umesto njih, na pla?u, na kojoj sam se odmarao, stigli su inspektori FBI i uhapsili me. Policajci su i bukval?no na pla?i i?li od ?oveka do ?oveka i proveravali im dokumenta.
- Povod za hap?enje je bila poternica suda u Kaliforniji, koji me je tra?io zbog nove krivi?ne prijave za “produ?eno zadr?avanje” moje dece, koju tada nisam ni video i za ilegalni ulazak u Ameriku. Tra?io sam advokata, ali su ameri?ki branioci odbili da me zastupaju.
Antrfile
AMERIKANCI SU ME 4 PUTA HAPSILI
- Ja od 1989. godine bijem bitku za moju decu i na? zajedni?ki ?ivot. Te godine sam, naime, u Kaliforniji, gde sam ?iveo sa suprugom ?ejnom, otkrio da ona toleri?e da vaspita?ica ?erki Sa?i i sinu Andreju daje tablete za uspavljivanje i marihuanu. Uzeo sam tada de?iji paso? za mali?ane u konzulatu Jugoslavije u Kaliforniji i doveo ih u Ni?. Od tada po?inje moja Golgota:
- u leto 1989. kalifornijski sud me razveo od ?ejne i dodelio joj decu,
- po?etkom 1990. godine pokre?em postupak za izmenu odluke ameri?kog suda i za poveravanju dece meni i dobijam pravosna?nu presudu Prvog op?tinskog suda u Beogradu,
- u prole?e 1992. godine ?ejna preko ameri?ke ambasade u Beogradu pokre?e u Ni?u postupak protiv mene zbog navodnog kidnapovanja dece, pa me zato u Beogradu hapse,
- iste godine 1992. pokrenut je sli?an sudski postupak protiv mene i u Beogradu,
- juna 1992. osu?en sam u Ni?u uslovno na 6 meseci zbog kidnapovanja vlastite dece, na ?ta sam se ?alio, ali odgovor nikad nisam dobio ali je presuda ukinuta,
- u prole?e 1995. godine mi se ponovo sudi za “produ?eno zadr?avanje dece”, posle ?ega mi je Ministarstvo pravde, na nalog Slobodana Milo?evi?a predsednika Srbije, u junu mesecu oduzelo Sa?u i Andreju i predalo ih Amerikancima, koji su ih odveli u Kaliforniju,
- u jesen 1995. godine ?ejna pokre?e u Srbiji postupak protiv mene zbog navodnog falsifikovanja jugoslovenskog paso?a za na?u decu,
- krajem 1995. godine odlazim u Hag da se ?alim Me?unarodnom sudu pravde, ali me Amerikanci i Holan?ani hapse u stavljaju u pritvor, zbog poternice iz SAD, jer sa optu?en za kidnapovanje moje dece, odnosno ameri?kih dr?avljana,
- po izlasku iz holandskog zatvora, odakle sam pu?ten na slobodu, u Hagu su me uhapsili agenti CIA i sproveli u pritvor u Santra Kruz, gde ostajem do 1997. godine, da bi mi sada ameri?ki sud sudio za kidanpovanje dece i falsifikovanje jugoslovenskih paso?a, kada sam pu?ten da se branim sa slobode,
- krajem 1998. godine iz Meksika ilegalno ulazim u SAD, gde me opet hapse i sudski gone zbog “produ?enog zadr?avanja dece”, ali me posle 2 godine pritvora pu?taju opet na slobodu,
- u junu 2002. godine, kada sam se iz Srbije vratio u Kaliforniju da vidim svoju ?erku i sina, Amerikanci su me uhapsili na pla?i u Los An?elosu i odveli u poritvor, u kome se i sada nalazim, jer sam tre?i put okrivljen za “produ?eno zadr?avanje dece” i ilegalni ulazak u Ameriku.
Ovo poslednje hap?enje me zaprepastilo, jer ja sam za ta dva krivi?na dela ve? odgovarao. Presude su dono?ene i u Srbiji i u Kaliforniji, ali je proces obnovljen, jer sam ja Dragi?a Lazarevi?, izgleda, i dalje, kidnaper, srpski terorista i ?ovek koga se SAD neopisivo mnogo boje. Obele?en sam kao ?ovek koji “izla?e gra?ane Amerike dvostrukoj opasnosti”. A za mene postoji opasnost da me Amerikanci osude na pet godina robije i da me potom proteraju u Srbiju, a da ja opet, ne vidim svoju decu. Jer ja zbog Sa?e i Andreje ?ivim i za njih ?u i umreti.
- Su?enje mi je bilo zakazano za 8. septembar 2003. godine, pa je otkazano. Sudi mi se za delo iz 1992. i 1995. godine. Amerikanci se naprosto igraju sa mnom. Moja deca mi se vi?e ne javljaju. Os?eam da su se toliko integrisala u ameri?ko dru?tvo da su igubila ose?aj za oca i za porodicu.
U zatvoru u Santa Kruz sam psihi?ki popustio, toliko da se nalazim na ivici nervnog sloma. Amerikanci mi dugo nisu dozovoljavali da uzmem ameri?kog advokata. Ne dozovoljavaju mojoj deci da mi do?u u posetu, iako sam u pritvoru. Dozovolili su mi samo da koristim usluge Generalnog konzulata SCG iz ?ikaga i njhovog savetnika, koji mi dolazi redovno u posetu. To mi je i dalo nadu da zatra?im pomo? od nove vlasti u beogradu.
Kada je premijer Zoran ?ivkovi? poslednji put bio u Va?ingtonu, poverovao sam da ?e Srbija sada kao saveznik Amerike, mo?i politi?kim i diplomatskim putem da tra?i za?titu interesa svog gra?anina Dragi?e Lazarevi?a. Jer, kako ?to su SAD stale u za?titu svog dr?avljanina ?ejne Lazarevi?, i mene progone ve? deset godina, mislim da i Srbija i crna Gora, a posebno republika Srbija treba da stane u za?titu svog dr?avljanina Dragi?e Lazarevi?a – zavr?io je svoju ispovest kalifornijski zatvorenih Dragi?a Lazarevi?, poreklom iz okoline Ni?a.
Njegova deca ga dugo nisu videla. Ovo je poslednja poruka Sa?e Lazarevi? svom ocu Dragi?i Lazarevi?u od 2. maja 2003. godine:
“DRAGI TATA, NE DELIM VA?E NEPRIJATELJSTVO !
Ose?am se gorko i slatko ?to sam dobila pismo od tebe. Nikada, me?utim, ne?u mo?i da ka?em da li sam postupila ispravno u svojoj odluci da pretim put bez otpora, koji nas navodi da odrastamo odvojeno. Veoma mi je ?ao da su okolnosti u ne?m ?ivotu takve. Razumem da si ti mislio najbolje. Istovremeno ne krivim majku. Zato ja nikada ne?u deliti neprijateljstvo, koje ste vas dvoje imali jedno prema drugom. Nego ?u i dalje da vas volim.
Ne mora? da brine? za Andru, mi smo dobro i ?uvamo se. On nije mnogo sre?an sa svojom srednjom ?kolom, mada vidim da ho?e potom da ide na koled?. Jo? je u dilemi ?ta da uradi.
Tata ja ne patim. Verujem da ?u raditi sjajne stvari u svom ?ivotu. Treba da zna? da sam veoma uspe?no bi?e, dobar student i rukovodilac u mojoj op?tini. Veoma sam nezavisna i poku?avam da budem ponosna zbog svojih roditelja. Pro?plog meseca sam ispred univerziteta bila na velikoj konferenciji u Va?ingtonu. Spremna sam da radim naporno, jer ?elim da uspem. Razmi?ljam da budem stru?njak za me?unarodne ondose.
Mama mi mnogo poma?e u tome, ona mi je velika podr?ka i poma?e mi da budem odli?an student. I ti si mi na svoj na?in pomogao u tome, jer si uspeo da mi usadi? sve dobre osobine, dok si bio pored mene. Nadam se da ?u zato i dalje biti ponosna na tebe. Volim te mnogo. Ne?u u?initi ni?ta bez tebe, ja samo ?elim da imam normalan ?ivot. Molim te javi i babi u Srbiji da je mnogo volim,
tvoja ?erka Sa?a.”

Belosvetski Srbi Marko Lopu?ina

PRIJATELJ DONA GOTIJA

Jedini Srbin koji je dva puta porazio FBI i ameri?ko pravosu?e jeste Bo?ko Radonji?, srpski patriota i nacionalista u pravom smislu te re?i, ?lan SOPO, nekada?nji kum irske mafije u Njujorku i veliki prijatelj poslednjeg dona “Koza Nostre” u SAD.
Petnaestog juna 2002. godine u Americi umro je poslednji don sicilijanske mafije D?on Goti. Sau?e??e za smrt “kuma svih kumova” u Beogradu primio je njegov prijatelj i saradanik Bo?ko Radonji?, danas vlasnik ?uvenog “Lotos bara”. Sve se dogodilo tako brzo i iznenadno da Bo?ko Radonji? nije imao vremena da ode na sahranu poslednjem donu. Ipak, na stotine ljudi okupilo se na bdenju u njujor?kom Kvinsu dan kasnije, 16. juna 2002. godine, za nekada najmo?nijeg ameri?kog mafija?a D?ona Gotija, poznatog po skupim odelima, ru?i?astom prstenu na malom prstu i rasko?nom ?ivotu.
Goti je umro u 61 godini u zatvorskoj bolnici u Misuriju gde je izdr?avao do?ivotnu kaznu zbog ubistva i reketiranja.
Bo?ko Radonji? je osamdesetih u Njujorku bio poznat kao kum irske bande organizovanog kriminala “Vesties” i blizak prijatelja ?uvene mafija?ke porodice Gambino, a posebno D?ona Gotija, poslednjeg dona italijanske mafije u Americi. O svom prijatelju Radonji? ka?e:
- Goti i ja smo prijatelji gotovo dvadeset godina. Svakodnevno smo se dru?ili. Znao sam ga dok jo? nije u?ao u mafiju. ?iveli smo u zapadnom delu Njujorka, gde je godi?nje bilo najmanje po pet stotina ubistava. Prilikom svakog susreta D?on i ja bismo se obavezno poljubili u oba obraza, a zbog mene je u svoj jelovnik uvrstio i crnogorski pr?ut.
Bo?ko Radonji? je ro?en pre 62 godina u U?icu, u ku?i sa kasnije za njega ne?eljenom adresom – Mar?ala Tita 25. Otac Dragomir se borio na Solunskom frontu, a bra?a su mu bili u ?etnicima. Radonji?i su poreklom iz Crne Gore. U Srbiju su utekli od arnautske osvete, jer je Bo?kova baba po maj?inoj liniji, Tonka pucala u Tur?ina koji im je krao krompir.
Danas Bo?ko Radonji? za sebe u ?ali i zbilji ka?e da je komandant bezbednosti Nove Srbije. Kada je Moma Kapor poku?ao da skicira njegov ?ivotni put, Radonji? se usprotivio, jer smatra da je to gotovo nemogu?e. I nama je rekao:
- Ja imam tri ?ivota i tri biografije!
Imao je dvadeset ?est godina kada je pobegao u Ameriku, koja je za njega bila ogledalo slobode. Vrlo brzo je shvatio da Amerika od srpskih emigranata proizvodi dr?avne neprijatelje, pa se udru?io sa hrabrim Srbima i stvorio “Srpski oslobodila?ki pokret Otad?bina” – SOPO. Nikada nije bio ?lan nijedne stranke, jer je srpstvo njegova jedina ideologija. Sa Nikolom Kavajom se pred vladikom Dionisijem zakletvo da su “jedno telo, a dve glave”, jer su obojica bili Srbi kojima je komunizam bio zajedni?ki neprijatelj.
Sa kumom Kavajom i prijateljima poku?ao je da ulovi Tita u Americi. Zbog toga je Radonji? proveo 2 godine u zatvoru Ensisi, me?u 80 najozloga?enijih robija?a. U SAD je Radonji? robijao ukupno 4,5 godina.
U me?uvremenu se o?enio Amerikankom i dobio sina Bo?ka juniora, koji danas ima 23 godine. Kao biznismen Radonji? se u SAD bavio gra?evinarstvom i jednim od najprofitabilnijih i najza?ti?enijih poslova – parkirali?tima.
Kakav je ?ovek bio D?on Goti?
- D?on Goti je bio jedan skroman ?ovek kog je muka naterala da postane veliki. Ni?ta nikome nije oteo. Stanovao je u drvenoj ku?i, iako je bos bosova, za razliku od arapskih terorista koji iz besa di?u avione u vazduh i svi redom ?ive po luksuznim zamkovima. Nije bilo nijednog razloga da Goti bude uhap?en. Sve je to bila vrhunska name?taljka zbog koje je D?on dobio sto godina – ka?e Bo?ko Radonji?.
D?on Goti je sve ?to je nau?io saznao od pravih sicilijanskih kapoa. “Koza Nostra” je bila njegov stil ?ivota. Bio je ?lan klana Gambino. Ro?en je 27. oktobra, 1940. godine. Bez obzira na njegovu nasilni?ku biografiju koja je od njega napravila mafija?a koga su se najvi?e pla?ili u SAD, nije bio u zatvoru sve do njegove 32. godine kada je osu?en za ubistvo s predumi?ljajem. Po?to je iza?ao na slobodu posle samo dve godine, stekao je famu „nedodirljivog„.
U januaru 1972. u tridesetprvoj godini Goti izlazi iz zatvora. Zahvaljuju?i svom tastu Fran?esku Di?ornu, zapo?ljava se kao nastojnik u gra?evinskoj firmi Senturi sa mese?nom platom od 3.000 dolara. Me?utim, Gotija takva vrsta zara?ivanja novca uop?te ne privla?i. Bio je dovoljan samo jedan poziv Fatakove grupe, da Goti napusti gradili?te i vrati se starom na?inu ?ivota.
“Koza Nostra” je u SAD nastala odlukom ameri?kih vlasti. Dve politi?ke odluke Va?ingtona, naime, doprinele su stvaranju italijanske mafije u SAD. Prva je da se po?etkom ovog veka Italijanima dozvoli useljavanje u Ameriku. A druga je odluka Amerikanaca 1943. godine da oslobode Evropu, po?ev?i od Sicilije. Da bi to postigli, tra?e pomo? od bosa mafije Laki Lu?ijana, a zauzvrat obe?avaju Sicilijancima vlast u njihovoj zemlji.
Ro?endan “Koza Nostre” u Americi povezuje sa najvi?e Al Kaponeom, mada se najpoznatiji gangster na svetu pojavio na sceni dvadesetih godina ovog veka, kada je mafija postojala ve? najmanje 40 godina.
Porodica Gambino je udarila temelje i pe?at mafiji “Koza Nostra” u SAD. O Gambinovom dolasku u Ameriku, stvorena je legenda. Brod “SS Vin?enco Florio”, koji je plovio na relaciji Palermo-Njujork, jednog nedeljnog jutra u luku Norfolfk, iskrcao je tovare limuna, maslinovog ulja, vina Marsala i jednog putnika: Karla Gambina. Uskoro se priklju?uje najmo?nijoj bandi u gradu, ?iji je ?ef bio ?uzepe “Gazda D?o” Maseria. Distribucija ilegalnog alkohola, bila je glavna delatnost Maseriinog ganga.
Glavni izvori prihoda mafije osamdesetih i devedesetih godina bile su tajne fabrike za proizvodnju droge, koje su nedeljno na Siciliji pravile po 80 kilograma heroina. Uz procenat od 2000 odsto ta droga je prebacivana u Njujork i po kilogramu donosila 200.000 dolara. Zato je “Koza Nostra” u SAD mogla da opere i po pet miliona dolara na dan, ?to je bio njen drugi izvor prihoda. Za godinu dana ova mafija bi oprala po 300 miliona dolara, svog i tu?eg prljavog novca.
U vreme dok je Don Karlo suvereno vladao familijama Gambino, Lukeze, Kolombo i ?enoveze, D?on Goti je pekao gangsterski zanat kod Gambinovog kapoa Karmina Fatika, zvanog “?arli Vagon”.
Dve godine nakon smrti Karla Gambina 1978. godine Goti izlazi iz dr?avnog zatvora Grin Hejven, gde je robijao zbog ubistva D?ejmsa Mekbretnija, kindapera ne?aka Karla Gambina. Nekoliko nedelja kasnije, na tajnoj ceremoniji u Bergin hant fi? klubu, Gotija primaju u “Koza Nostru”.
Tridesetog decembra 1985. D?oe Galo saziva novi sastanak svih kapoa. Sastanku su prisustvovali i An?elo Ru?ero, Semi Gravamo, D?in Goti i D?ord?i De?iko. Tom prilikom je Goti zvani?no izabran za kuma ameri?ke mafije. Svaka od dvadeset i tri grupe Gambinove familije za Bo?i? kao poklon dala je Gotiju po 10.000 dolara. Preuzimaju?i vlast, 18. januara 1986. godine, Goti po?inje da pravi planove za budu?nost.
Ubistvom kuma Pola Kastelana, Goti je nasledio multi dolarsko preduze?e, koje je tokom proteklih ?etrdeset godina, stvarao Karlo Gambino. Na taj na?in Goti je kontrolisao njujor?ku mesnu industriju, gra?evinarstvo, ?pediciju, kao i kompletan parking prostor grada Njujorka. Godi?nje je ubirao profit u visini 500 miliona dolara. Ipak od svih ovih delatnosti, pornografija je bila najprofitabilnija aktivnost familije Gambino.
Uticaj porodice Gambino nije se zavr?avao na obodima grada Njujorka. Svoj uticaj su ?irili po celom kontinentu. Bili su prisutni u Konektikatu, u Pensilvaniji. Nju D?ersiju a naro?ito su bili aktivni u Atlantik sitiju.
I pored fantasti?nog rukovo?enja multi dolarskim poslovima porodice, Goti je bio svestan da se pred njim nalazi jedna nepremostiva prepreka: ameri?ko pravosu?e. Ipak, 9. februara 1990. godine Goti dobija nadimak “Teflon Don” posle jo? jedne pobede na sudu, u vezi slu?aja ubistva jednog lokalnog sindikalnog vo?e.
Po?etkom februara, 1992. godine, u Njujorku je na po?eo glavni pretres protiv poslednjeg mafija?kog dona D?ona Gotija. Kao krunski svedok Salvatore Gravano je FBI potanko ispri?ao sve o ubistvima, kao i o njegovoj ulozi u ubistvu Pola Kastelana. Niko u sudnici nije ose?ao samilost prema Salvatoreu Gravanu, jer je svima bilo jasno da je isti kao i Goti. Obojica su ubijali ljude, sa obrazlo?enjem da je to na?in rukovo?enja familijom Gambino!
Gravano je u svojem maratonskom svedo?enju protiv Gotija, navodio i najsitnije detalje. Potanko je opisivao kako je njegov ?ef podmi?ivao policajce, pa ?ak i jednog sudiju. Kako bi izbegao kaznu za reketiranje, Goti je prema re?ima Gravana podmitio sa 60.000 dolara jednog anonimnog porotnika. D?ord?u H. Pejtu, kako se kasnije saznalo ime porotnika, novac je doturio Bo?ko Radonji?, vo?a bande Vestis.
U svom obra?anju poroti dr?avni tu?ilac Endrju J. Meloni izlo?io je sve neoborive dokaze, koji Gotija terete za trinaest ubistava i reketiranje. Dokazi su se nalazili zabele?eni na magnetofonskim trakama. Trake su sadr?avale tajno snimljene razgovore Gotija sa svojim po?injenima, kao i svedo?enje njegovog konsiljerea, koji je postao glavni izvor informacija. Zato je kum D?on Goti osu?en na do?ivotnu robiju.
Vlasti SAD su odlu?ile da Gotija na izdr?avanje do?ivotne kazne zatvora po?alju u naj?uveniji zatvor Marion, u dr?avi Ilionois. Sme?ten je u samicu. To, me?utim, nije donelo mira njegovom prijatelju Bo?ku Radonji?u, Srbinu iz Njujorka.
Piato sam g. Radonji?a za?to ga je FBI zapravo progonio?
- Zato ?to sam ja bio jedan od retkih ljudi u Americi koji je krajem osamdesetih godina otkrio da Federalni istra?ni biro i Ministarstvo pravde pripremaju hap?enje i su?enje mom prijatelju D?onu Gotiju, ?efu sicilijanske mafije u Americi. Za to su tada mogli da znaju samo trojica Amerikanaca – javni tu?ilac SAD, direktor FBI i ministar pravde, jer samo su oni bili nadle?ni za bosa svih bosova u Americi. FBI je da bi za?titio ovu dr?avnu tajnu odlu?io da i mene uhapsi, pa sam ja morao da napustim Ameriku i pobegnem u Jugoslaviju. Zbog toga je u SAD za mnom bila raspisana poternica, na osnovu koje je izvr?eno moje kidnapovanje u Majamiju 31. decembra 1999. godine.
Na optu?be da je sa 60.000 dolara podmitio porotnika D?ord?a Pejpa, nekada?njeg trgova?kog putnika, ina?e Bo?kovog starog poslovnog partnera, Radonji? ka?e:
- Pa, onoliko koliko je mogu?e da od 1.200 kandidata za porotnika iz ?itave Amerike ja namestim ba? Pejpa da postane porotnik. On jeste bio moj poznanik, ali ja ga nisam potkupio, niti je njegov glas mogao da bude toliko va?an da bi ba? on i ja spasli Gotija!
Kum D?on Goti je 22. juna 1992. godine dobio 100 godina zatvora. Poslednji veliki don D?on Goti je pao, a sa njim se i stara italijanska Koza Nostra u Americi na?la pred ga?enjem. Njeno vo?stvo je preuzeo D?onov brat Peter Goti, koji je ubrzo poslat na robiju i sada vlada klanom iz zatvora.
Bo?ko Radonji? je zbog toga u FBI predstavljen kao dr?avni neprijatelj broj jedan Amerike.
- Postavljanjem informacija tajno je porotnicima poslata poruka FBI o meni, da bi porotnici pre dono?enja kona?ne odluke, stvorili lo? sud o meni. Amerikanci nisu ?alili vremena i para da formiraju optu?be protiv mene, a da istovremeno sve to bude zavijeno u najbolje demokratske forme. ?ak mi je omogu?eno u ime ljudskim prava da se branim na maternjem jeziku i da im na ?istom srpskom ka?em na sudu: “Mar?!” – pri?ao mi je Bo?ko Radonji?.
- U zatvoru u Njujorku bio sam godinu dana, a potom jo? ?est meseci u zatvoru na Floridi. Anga?ovao sam ?itav kolegijum najboljih ameri?kih advokata da me brane od tih montiranih optu?bi FBI i tu?ila?tva. Advokati su se uhvatili u ko?tac sa ameri?kom dr?avom, izborili se za ?ansu da poroti doka?em da sam nevin i da sru?im tu isfabrikovanu optu?nicu.
Radonji? je jednom ve? kao ?lan SOPO bili osu?en u SAD na 4 godine zatvora zbog terorizma. Pripisivano mi je daje ?lan tajne srpske organizacije Crna ruka?
- SOPO nije bio teroristi?ka organizacija, ve? patriotska organizacija za ujedinjenje svih Srba. Na? cilj borbe je bio o?uvanje i unapre?enje srpstva, stvaranje jedne srpske dr?ave i borba protiv svih jugoslovenskih inicijativa i konstrukcija, pa bilo da ih sprovode komunisti, monarhisti ili dra?i?evci. FBI, CIA i UDBA su zajedno iskonstruisali da je SOPO teroristi?ka organizacija, da bi mogli da nas prolase dr?avnim neprijateljim i da nas progone. Fabrikovali su i pri?u o Crnoj ruci kao teroristi?koj organizaciji, koja, ina?e, nikada nije postojala u Americi. Bila je to podvala Titovih oficira i ?pijuna, kakav je, na primer, bio Andra Lon?ari?. UDBA i FBI su ubili Dragi?u Ka?ikovi?a u ?ikagu da bi uni?tili SOPO. Njegov ubica je poznat, to je Bogoja Panajotovi?, sa kojim sam se ja posle toga jednom sreo u Kaliforniji, ali on nikada zbog tog ubistva nije osu?en u SAD.
Amerika uvek primenjivala duple standarde i uvek igrala duplu igru. Krajem sedamdesetih Amerika je javno podr?avala Tita i njegove komuniste. Amerika je preko ?er?ila Titu dala vlast. Za uzvrat Tito je 1948. napustio sovjetski blok. Ucenjen je potom Tr??anskom krizom, da Zapadu da deo Jugoslavije, a potom je nateran da stvori Pokret nesvrstanih, kao protivte?u Rusima u Africi i Maloj Aziji. Tito i nesvrstani su fakti?ki bili ameri?ki ?pijuni, koje je Va?ington pla?ao dolarskim kreditima. Kada je 1963. Tito do?ao u Ameriku da vidi Kenedija, niko od srpskih emigranata nije mogao da mu pri?e jer ga je CIA ?titila. CIA je, uostalom, 50 godina vodila Udbu i sve ostale Titove obave?tajne slu?be. Kada je Tito umro, Amerika je podr?ala novog komunistu Slobodana Milo?evi?a i preko njegove ?ene i SK-Pokreta za Jugoslaviju borila se za o?uvanje SFRJ.
Radonji? tvrdi da je mafija je u SAD ozbiljna institucija koja kontroli?e celokupni kapital Amerike, sve penzijske fondove, glasove bira?a, sve sindikate. Edgar Huver je na podzemlju napravio FBI i taj policijsko-pravni sistem Amerike:
- Znao sam Huvera – ka?e Bo?ko Radonji? – On je stvorio Al Kaponea, najve?eg ameri?kog kriminalca, da bi na njemu dokazivao snagu svog sistema. Kada je odlu?io da ga se oslobodi, uvalio mu je devojku sa sifilisom, od kog je Kapone posle nekoliko godina umro. Edgar Huver, koji je 48 godina vodio FBI, nikada javno nije rekao da u SAD postoji mafija.
FBI je protiv mene dva puta fabrikovao optu?nice. Prvi put da sam srpski terorista, a sada da sam srpski terorista i ?lan italijanske mafije. Oba puta sam se odbranio od tih optu?bi. Me?utim, treba da znate da su meni srpstvo i Srbija uvek bilo iznad svega. I ja sam za srpstvo bio spreman da radim i sa crnim ?avolom, ako je trebalo, pa i sa mafijom. Ali, da znate, mafija je njihova, ameri?ka, a ne moja.
Kada se Bo?ko Radonji? vratio po?etkom devedesetih godina u Srbiju nastavio je sa svijim patriotskim radom, koji je i danas njegova glavna preokupacija.
Me?utim, u zimu 2000. i 2001. godine proveo je u njurjo?kom zatvoru.
- Ja sam danas definitivno slobodan ?ovek. U Americi sam krajem marta 2001. godine oslobo?en svih optu?bi, pu?ten sam iz zatvora sa pravom da kao gra?anin mogu slobodno da ulazim u SAD. Vratio sam se u Srbiju na Uskrs da bih je sa ujedinjenim rodoljubima vaskrsnuo!
Ovako danas govori Bo?ko Radonji?, najzagonetniji srpski emigrant, beogradski biznismen, vlasnik “Lotos bara” u Beogradu i kasina “Boss” na Zlatiboru, o kome Milomir Mari? priprema dokumentarni film.
SRBIN PROTIV AL KAIDE
Amerikanac srpskog porekla Aleksandar Spasenovski je jedini Srbin koji se kao marinac SAD borio u Avganistanu protiv Talibana i Osama Bin Ladena. Upoznao sam ga u zimu 2003. godine kada se vratio sa arapskog boji?ta, dok su ga roditelji Rade i Nina, sestra Danijela i baka Bosiljka sa porodi?nim kumovima Mirom i Slobodanom Pavlovi?em, svojim kumom Radovanom Jakovljevi?em i gostima ?ekali sa kola?ima na stolu u svojoj ku?i u ?ikagu.
Kada sam upitao Sa?inog oca Radeta Spaseenovskog ?ta trenutno marinac Aleksandar Spasenovski, njegov sin i jedini Srbin u Avganistanu, radi, rekao nam je iskreno:
- Sa?a je na brodu stra?ar vojnog zatvora. Trenutno ?uva 12 zarobljenih Talibana i onog Amerikanca, kapetana D?ona Vokera koji je ratovao sa Talibanima protiv Severne alijanse i ameri?ke armije. Sa?ini marinci su u Avganistanu uhapsili su ovog 20-godi?njeg Amerikanca koji se borio na strani Talibana i koji je pre?iveo pobunu talibanskih zarobljenika kod Mazar-i-?arifa. Predstavljao se kao Abdul Hamid, ali su ga njegovi roditelji iz SAD, kad su ga videli na televiziji identifikovali i priznali da mu je pravo ime D?on Filip Voker Lind.
Aleksandar Spasenovski, mladi Amerikanac srpskog porekla se po?etkom decembra 2001. godine, zajedno sa marincima sa broda Peli Lu, iskrcao na kopno Avganistana.
- Poslednji put kada se meni javio, govorio je na srpskom i tra?io od mene da ne govorim engleski, valjda da ga Amerikanci ne bi prilu?kivali ?ta mi pri?a. Rekao mi je da se spremaju za iskrcavanje na kopno i da ne?e biti u mogu?nosti da mi se javi izmedu dve nedelje i dva meseca. Srce mi je pucalo, ali molila sam Boga da ga ?uva i da mu milost i brzi povratak ku?i – pri?a majka Nina.
Kada se iskrcao sa svojom jedinicom marinac Aleksandar Spasenovski je bio naoru?an do zuba. Sleteo je helikopterom armije SAD na prostor biv?eg avganistanskog aerodroma, 65 milja udaljenog od Kandahara.
- Sa?a je bio u prvoj grupi marinaca koji su upali u Avganistan, u vreme kada su na severu ove zemlje intervenisale specijalne planinske jedinice SAD. Bio je sme?ten u kampu Rajno, odakle je u?estvovao u dva napada na Talibane. Prvo vatreno kr?etenje imao je kod Kandahara, a drugi kod Kabula. Kada se javi telefonom ne govori nam mnogo o tim borbama, pa mi kod ku?e gledamo sve ratne vesti. Kako su informacije iz Avganistana na ameri?koj televiziji, posebno na CNN-u, dosta kontradiktorne, ?esto ne znamo ?ta se de?ava sa Sa?om i strepimo da mu se ne?to lo?e ne dogodi – otvoreno mi je rekao njegov otac Rade Spasenovski.
Mladi marinac Aleksandar Spasenovski ima 23 godina. ?ivi sa roditeljima, majkom Ninom, ocem Radetom i sestrom Danijelom u ?ikagu. Planirao je 2000. godine da upi?e fakultet, ali se iznenada u januaru 2000. predomislio i u februaru oti?ao u vojsku. Bio je marinac u kalifornijskoj vojnoj bazi Njegova baza je Kamp Penalton, 30 kilometara udaljen od San Dijega. Od 13. avgusta 2001. godine marinac Aleksandar je na ratnom brodu. Kao marinac Aleksandar Spasenovski je februara 2000. godine potpisao ugovor sa vojskom SAD na ?etiri godine. Sme?ten je u mornari?koj bazi u San Dijegu, a slu?buje na ratnom brodu Peli Lu, koji ima 20 spratova i predstavlja pravu vojnu tvr?avu. Kada su Talibani napali 11. septembra 2001. godine SAD, Aleksandar se sa jedinicom marinaca nalazio na brodu u vodama Australije. Putovao je sa jo? 3.000 svojih drugova i stare?ina u obilazak ameri?kih vojnih baza u Singapuru i na Tajvanu, ali je taj put naglo prekinut. U?li su u arapske teritorijalne vode i dobili zadatak da inteveni?u u Avganistanu.
- Moj jedini san ?itavog ?ivota bio je da i?kolujemo svoju decu, da ih na?inim ljudima, da im omogu?imo bolji i sigurniji ?ivot. Sa?a se ipak odlucio na izazov ove vrste, a sudbina ga je, eto, odvela u samo grotlo aktuelnog rata. Bila je to njegova li?na volja, ali nama ni danas nije jasno zbog ?ega se odlu?io na taj izbor. Ve? je polo?io prijemni ispit na fakultet. Ipak, moram da verujem da ?e sve biti u najboljem redu. Iako ne mogu da mu oprostim ?to se odlu?io da ode u marince – ka?e Sa?ina majka Nina.
Rade Spasenovski je pre 32 godine, u potrazi za boljim i sre?nijim ?ivotom, do?ao iz Novog Be?eja u ?ikago. Danas u ovom gradu, u kome ?ivi preko 200.000 Srba, Spasenovski ima dve firme Junited realiti grup i Kongres korporej?en, koje se bave prometom nekretnina, organizacijom kulturnih manifestacija, naj?e??e koncerata zabavne muziker. Zajedno sa njim ovim poslovima se bavi i njegova ?erka Danijela.
Sa Slobodanom Pavlovi?e, svojim kumom, Spasenovski je vlasnik velikog Kongresnog centra na Milvoki aveniji u ?ikagu, u kome su koncerte odr?avali Bora ?or?evi?, Zdravko ?oli?, ?or?e Bala?evi? i Lepa Brena, kao i pojedini popularni svetski zabavlja?i:
- Uvek kada do?u u ?ikago da dr?e koncerte kod mene ve?baju Rolongstonsi, ?uran ?uran, Aerosmit i mnoge druge ameri?ke rok i pop grupe – ka?e Rade Spasenovski, kog Amerikanci zovu Rej.
Ugovor sa marincima Aleksandru isticao 2004. godine u februaru.
U me?uvremenu je pet puta iz San Dijega dolazio na odsustvo, ku?i u ?ikago, a i roditelji su i?li da se vide sa njim u Las Vegasu. Njegovi nisu ni slutili da ?e se na?i na rati?tu Avganistana.
Baka Bosiljka nije imala prilike da skoro vidi unuka:
- ?esto me iz baze u San Dijegu zvao telefonom i samo ka?e: “Bako, ho?e? li me ?ekati dok se ne vratim”. Ma, ?eka?u ga, nego ?ta, ne mogu da ga sla?em – pri?a baka Bosiljka, koja je sada posve?ena pletenju zimskih ?arapa za svog unuka.
Njegov otac Rade nije, kako ka?e, previ?e uzbu?en zbog Aleksandrovog ratovanja protiv Talibana:
- ?to se mene ti?e, ja sam kao biv?i vojnik to prihvatio normalno, kao otac i kao mu?karac takode, ali supruga Nina je podnela te?ko. I zato joj i sve ovo ?to se ovih dana de?avalo pada jo? te?e. Ja znam da ?e Aleksandar posle svega ?to se desilo u njegovom ?ivotu postati ja?i, svesniji, hrabriji. Nisam nikad ?eleo da ga odvra?am od odluke da bude ameri?ki vojnik. Jer, verovatno ga ne bi bilo ni mogu?e odvratiti!
U me?uvremenu, otac Rade upla?uje telefonske kartice za razgovore sa sinom ili se Alaksandar, kada mo?e javi imejlom preko komjutera. ?itava porodica je ponosna na Aleksandra jer veruje da je ?astan vojnik i jer su ?uli da je posle dve uspele akcije u Avganistanu unapre?en u starijeg vodnika preve klase. Otac Rade Spasenovski danas dr?i Aleksandrovu sliku u uniformi ameri?kog marinca na zidu svoje kancelarije na Milvoki aveniji u ?ikagu. Poslovni partneri Amerikanci i prijatelji Srbi ga ?esto zapitkuju kako je Aleksandar:
- Posebno mi prija kada me moji klijenti pitaju: “Je li to na? prijatelj marinac”. Ja pitam: “Kako prijatelj?” Odgovor je: “I ja sam bio marinac. Jednom marinac – uvek marinac!”
Potajno u du?i, porodica Spasenovski se nada da je ameri?ki rat u Iraku protiv Talibana, mo?da, stigao u zavr?nu fazu i da SAD ne?e otvoriti front prema Somaliji. Otac Rade i majka Nina su veliki optimisti i veruju u brzo zavr?avanje sukoba. ?eljno o?ekuju Aleksandrom povratak. Sa njima je zajedno i Aleksandrova devojka Brut, mlada ameri?ka studentkinja.
TAJNI AGENT MILOJKO
Milojko Kragulj, ameri?ki vojni obave?tajac i prevodilac napustio je bazu Bonstil 14. marta 2004. godine u vratio se u SAD, samo tri dana kasnije albanski teroristi su izveli napad na kosmetske Srbe. ?ta se do tada de?avalo na Kosmetu i u ameri?koj vojnoj bazi posvedo?io je li?no sam Milojko Kragulj, u svojoj ispovesti u knjizi «Bonstil – tajna misija Milojka Kragulja».
Ovo je samo deo pri?e ameri?kog obave?tajca Milojka Kragulja, koji je na Kosmetu boravio od novembra 2000. do marta 2004. godine:
- Dan moga odlaska na novi zadatak i „tajnu misiju“ je do?ao. Nisam znao ?ta me ?eka. Jedini zadatak je bio da niko ne sazna cilj mog odlaska. Trebalo je da, preko korporacije TRW, u ulozi prevodioca za Kfor odem na Kosmet.
Zakasnio sam na prvi sastanak prvog dana na mom novom poslu u Va?ington Feksu, u kome se nalazi glavni ?tab Pentagona za radnike koji se raspore?uju na razne du?nosti po svetu. Ja sam bio raspore?en u glavni kamp vojne baze Bondstill na Kosovu – po?inje svoju pri?u Milojko Kragulj, Srbin ro?en u Bosni, ali odrastao u Americi.
- Na sastanku je bilo nas oko 25 prevodilaca, raznih nacionalnosti. Najvi?e Albanaca. Tu su nam dali uputstva o daljim pripremama. Saslu?avali su nas i postavljali su nam mnoga pitanja, kao, na primer: «Da li znam Arkana, da li znam jo? mnoga lica?» Odgovorio da Arkana znam sa televizije, a ne znam da li to zna?i da ga znam ili ne. Slu?benik se nasmejao. Potom me pitao da li sam ?uo za „Crnu ruku“. Tra?io sam da mi objasni ?ta zna?i ime „Crna ruka“? Prvi put u ?ivotu ?ujem za to. To su teroristi?ke grupe, rekli su. On vidi da se smejem i pita: ?ta je sme?no? Ja mu ka?em da su pitanja sme?na, da ja nikad nisam ?uo za njih, a sada govore o njima kao o teroristima. Nabrojali su oko deset raznih teroristi?kih grupa, ali ja u to vreme nisam znao za njih. O Arkanu sam znao da brani svoj narod. Mo?da je nekada bio lopov, ali Arkan za mene nije bio terorista ve? heroj koji je branio Srbe na ratom zahva?enim teritorijama. Naravno, to im nisam rekao. Slu?ao sam njihova pitanja i odgovarao sam onako kako su oni ?eleli da im odgovorim. Pitali su me da li sam ?lan bilo koje organizacije u Americi.
- Naime, ?lan sam crkve „Sveti Sava“ u Merryville-u, Indiana. Slu?benica koja je dr?ala pognutu glavu i spu?tene o?i, a kojoj sam uputio pitanje, odre?nim pokretom dala mi je do znanja da „Sveti Sava“ nije na spisku teroristi?kih organizacija u Americi. Bilo mi je milo. Tada sam ?uo mnogo srpskih imena. Pa i za mog te?u Jovicu Dragi?i?a i njegovog sina Dragana Dragi?i?a iz Bosne. I bilo me je sramota i te?ko ?to su Srbi postali tolike ?ivotinje, pa su na tim listama, ali morao sam da sve to progutam i da idem dalje – se?a se Milojko Kragulj.
- U tom ispitivanju i pripremama za odlazak na Kosmet, imao sam samo jedan dan predaha. Proveo sam ga u spavanju. Slede?i dan je bio nedelja, 12. novembar 2000. Oti?li smo na aerodrom u Va?ingtonu. Leteli smo dva sata do Fort Beninga u D?ord?iji, gde je vojna baza u kojoj smo sme?teni. U toj bazi bili smo podvrgnuti neverovatnim medicinskim tretmanima. Samo u jednom danu primio sam devet injekcija, posle kojih sam se stvarno razboleo. Le?ao sam u krevetu dva dana, a kad sam mislio da mogu da ustanem i odem do toaleta, trebalo mi je tri sata da se priviknem na vertikalan polo?aj. Celo telo mi je bio kao slomljeno.
Tih dana smo i?li na stra?ne treninge. Pucali su na nas, a mi smo morali da se zaklanjamo od metaka, u?ili su nas kako da dezaktiviramo mine i kako da ih zabele?imo da se vidi na kom se mestu nalaze i kako da ih otvorimo, a da ne eksplodiraju. U?ili su nas kako da reagujemo na snajpere. Bitno je bilo da kad snajperista dejstvuje, neko od nas javi sa koje se strane vatra pojavila. Javljali smo ?iframa koje su bile: 6, 9, 12 i 3 sata, ?to je zna?ilo sa koje strane snajper ga?a: Isto?ne, zapadne, ju?ne ili severne. Sve ostalo je bila kombinacija tih brojeva – otkrio mi je Milojko Kragulj.
- Prikazivali su nam filmove o raznim stra?nim bolestima, naj?e??e seksualnim. I o minama. Pokazali su nam film na kome je telo bilo u komadima; jedna noga na jednu stranu, druga na drugu, a trup u komadima. Rekli su nam da je taj podigao de?iju igra?ku i ostao tako iskasapljen. Savet: «Ne di?ite ni?ta ?to vam se na?e na putu i ?to vam ne pripada!»
Drugi film koji su nam pokazivali bio je o Milo?evi?u i njegovoj bandi. Na filmu pokazuju kako se Milo?evi? dere i obe?ava srpskom narodu da ne?e biti tu?en, da ?e on poslati vojsku da spase narod, a onda je poslao Arkana, tu teroristi?ku grupu, da plja?ka narod. Govorili su nam o „Belim orlovima“ i „Belim vukovima“ i pokazivali filmove o onome ?to su te teroristi?ke grupe uradile od naivnog albanskog naroda. Gledao sam te pokidane le?eve i le?eve dece, ali moram da ka?em da meni nisu izgledala kao albanska deca i albanski narod.
- Govorili su nam da se ?uvamo „Belih orlova“, „Belih vukova“ i te „Crne ruke“, a ja mislim: «Daj Bo?e da ih sretnem na putu, tada ?u znati da sam kod bra?e!» – ka?e Milojko Kragulj – Imali smo trening za za?titu od bojnih otrova. Govorili su nam da su Srbi koristili gas, benzin, za uni?tavanje, odnosno za paralisanje naroda kako ne bi mogao da reaguje. Tek tada paravojne jedinice u?u u naselje i pobiju sve. U svim tim obukama Arkanovo ime su spominjali hiljadu puta.
- Bila je no?, ni?ta se nije videlo, ali ja sam u srcu ose?ao Kosovo. ?uo sam mnogo pri?a i uvek sam ?eleo da budem na strani srpskog naroda, ali nisam mogao. Sada sam stizao, nadaju?i se da nije kasno. U?ili su me da sam Srbin, da slavim slavu i da se Bogu molim. Do?ao sam ovde i da vide kakav sam Srbin. Ali ja sam Amerikanac, poreklom Srbin, i ne stidim se ?to su bacili la?i na moj narod – ogor?en je bio Milojko Kragulj.
- Do?ao je ?ef, narednik Teri, i pozvao prevodioce da idu s njim. Odveo nas je u naselje od ?atora sa 300 do 400 ?atora. Tu su nas smestili u jedan ?ator. Bilo nas je oko 20. Najednom, sve su ih odveli u timove, a mene ostavili samog. Ose?ao sam se izgubljen i zaboravljen, nevoljno veruju?i da me niko nije hteo zato ?to sam srpske nacionalnosti. Dolazi jutro. Obla?im se i odlazim na doru?ak u civilu. Pitaju me za koju jedinicu radim, a ja im ka?em da ?e me staviti za neku specijalnu jedinicu. Vidim da im je krivo kako sam ja, Srbin, tako ne?to dobio. Svesno sam im rekao malu la? da se ne sprdaju sa mnom ?to me niko nije izabrao.
Sutradan su mi rekli da sam u specijalnoj misiji kao prevodilac za srpski. Narednik Teri, grupa vojnika i ja oti?li smo u jedno alabsnsko selo na ru?ak. Mene nisu primili u ku?u. Kad sam iza?ao iz auta, opkolilo me je 20 malih de?aka. ?uo sam da me zovu “?kiva, ?kiva”.
Deca me ?tapovima bockaju i proveravaju gde je mekano, a gde su panciri na mom telu. Za sve vreme dok se to doga?a, vojnici me pitaju da li je sve u redu, a ja neprestano ponavljam da je sve u redu i po njihovoj volji! Kao da im je neko naredio da ?itav doga?aj re?iraju.
- Timi, albanski prevodilac, izvadio je CD sa dva mala zvu?nika i stavio na haubu auta. Taj CD je svirao rep muziku. Peva? peva i rok?e kako Srbima glavu treba se?i, kako im o?i treba vaditi, kako treba decu njihovu paliti. Onda reper govori kako ?e taj da prevede na albanski, i ta se pesma sada nastavlja na albanskom. Ne zna da li sam u ?ivotu mogao da ose?am ne?to stra?nije od toga. Ako smrt do?e, OK, ali kad ti je pred vratima i laje na tebe, nije prijatno – se?a se tih te?kih trenutaka Milojko Kragulj.
- Sutradan su nas poslali u albansko selo Smira. Kad sam izi?ao iz auta, ugledao sam albanskog de?aka kako stoji na krovu srpske zapaljene ku?e i dr?i strelu uperenu na mene. Morao sam da se ?uvam. Znao sam da me ne?e ga?ati u grudi ve? u glavu. Krio sam se koliko sam mogao. De?ak se sakrio, na trenutak ga nisam video, i taj trenutak je on iskoristio i odapeo strelu na mene. Slu?ajno sam ?uo njen fijuk i naglo sam savio glavu, pokrivaju?i je rukama. Strela je udarila u ivicu ?lema i zaglavila se izme?u ?lema i slepoo?nice. Od siline udarca, ?lem mi se okrenuo naopako.
I tada sam shvatio da nema smrti bez sudnjega dana. Majka mi je rekla da sam ja u Bo?ijim rukama – priznaje Milojko Kragulj.
- Kada sam do?ao u bazu Bonstil o svemu sam napisao izve?taj. Naglasio sam da mi je ?ivot doveden u pitanje zbog albanskog prevodioca. On je isteran iz baze. A tek ovde u Bonstilu mi je ?ivot bio u opasnosti. Ta moja informacija je, preko sredstava informisanja, objavljena u bazi. A i mnogo ?ire. Obi?la je svet. Svaki ?iptar je znao ko sam, odakle sam i gde ?ivim. Video sam opasnost kad sam izi?ao iz sobe. Jedan ?iptar se krije iza zgrade. Pomislio sam: Bo?e, evo ga, ali valjda me ne?e ubiti ovde. Nisam ?eleo da se na?em u lo?oj situaciji. Uzeo sam ?rafciger i stavio u d?ep, izi?ao iz barake i nastavio putem do mesta na kome ru?amo. Pratili su me dve nedelje i nisu mi dali mira. Vi?e nisam bio u timu koji je obilazio sela, ve? sam bio prevodilac u bazi. Posle toga sam preba?en u drugu jedinicu kao prevodilac vojnim obave?tajcima – ka?e Milojko Kragulj.
- Posle Kosmeta slu?bovao sam u Makedoniji i Bosni. I tamo sam se uverio da Amerika podr?ava separatiste i teroriste, sve one koji su se borili protiv Srba i Srbije. Posle 4 godine do?lo je vreme da pakujem stvari i ma?tam o mojoj ku?i u Floridi i o mojoj Americi. ?efovi u Wa?ingtonu su tra?ili od mene da odem ku?i, da se odmorim, pa da se vratim, govore?i mi da oni stvarno ?ele da budem s njima. Rekao sam im da mi je dosta ovoga vojnog ?ivota i da nemam planova za povratak. Zahvalan sam za most koji su mi oni pru?ili i dovoljno je da mogu da se vratim ako ho?u.
Stigao sam ku?i 14. marta 2004. godine, a nekoliko dana posle mog dolaska ?uo sam da se crno nebo spustilo jo? ni?e preko Kosova. Juri? terorista opet se spustio na taj ?alosni narod. Mislio sam: Bo?e, ?ta bi bilo da sam ostao? Da li bih mogao da to spre?im samo mojim ostajanjem na Kosovu, iako znam da su ?iptarski teroristi uz podr?ku Kfora sve vreme pripremali tako ne?to – pitao se Milojko Kragulj.

RUSKI PRIJATELJI

Rusija je krajem avgusta 2005. godine potvrdila hap?enje bosanskog Srbina Dragana Zelenovi?a (44), koji je pred Ha?kim tribunalom optu?en za ratne zlo?ine u Fo?i. Ministar za ljudska i manjinska prava SCG Rasim Ljaji?, koji je i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Ha?kim tribunalom, rekao je da Zelenovi? nije dr?avljanin Srbije, tako da po tom osnovu ne mo?e biti tra?eno njegovo izru?enje Srbiji i Crnoj Gori.
Tu?ila?tvo sibirskog okruga Hanti-Mansijski podiglo je optu?nicu protiv Dragana Zelenovi?a, biv?eg oficira Vojske Republike Srpske, uhap?enog u tom okrugu, zbog nezakonitog prelaska granice i falsifikovanja paso?a.
Zelenovi?a je 1996. Ha?ki tribunal optu?io za ratne zlo?ine po?injene 1992. godine u Fo?i, u isto?noj Bosni, a bio je u bekstvu do 25. avgusta 2005. godine kada je uhap?en u okrugu Hanti-Mansijski. Prema saop?tenju lokalne policije, Zelenovi? se od hap?enja privremeno nalazi u okru?nom zatvoru. On je vi?e godina ?iveo u tom gradu sa krivotvorenim ispravama pod la?nim imenom Branislav Petrovi?, zara?uju?i za ?ivot kao gra?evinski radnik.
Ha?ki tribunal je optu?io Zelenovi?a, biv?eg zamenika komandanta vojne policije u Fo?i, za kr?enje prava i obi?aja ratovanja i zlo?ine protiv ?ove?nosti. Zelenovi? je sa Gojkom Jankovi?em i Radovanom Stankovi?em optu?en na osnovu individualne odgovornosti za mu?enje i silovanje muslimanskog i hrvatskog stanovni?tva u Fo?i 1992. godine. Okru?no tu?ila?tvo je 31. avgusta saop?tilo da je ruskom d?avnom tu?ila?tvu uputilo dokumenta neophodna za ekstradiciju ovog ha?kog optu?enika.
Zelenovi? mo?da ne?e ni biti izru?en Ha?kom tribunalu, ocenjuje ugledno rusko internet izdanje «Gazeta». Podizanje optu?nice zbog nelegalnog prelaska granice i falsifikovanog paso?a, kako ocenjuje «Gazeta», “poja?ava verovatno?u da ?e kaznu izdr?avati u Rusiji”.
»Gazeta» podse?a da je pre podizanja krivi?ne optu?nice, tu?ila?tvo Hanti-Mansijskog okruga poslalo neophodna dokumenta Dr?avnom tu?ila?tvu Rusije. To zna?i, zaklju?uje izdanje, da je za krivi?no gonjenje postajala dozvola “odozgo”. “To ?to su ha?kog optu?enika Zelenovi?a zaveli pod stavku ‘falsifikovanje dokumenata”, dosta je ?udno, po?to Ha?ki tribunal prema njemu ima neuporedivo ozbiljnije pretenzije”, pi?e list.
«Gazeta», me?utim ocenjuje da podizanje optu?nice od strane okru?nog tu?la?tva jo? “ne garantuje da ?e biti isporu?en Ha?kom tribunalu ili vlastima Srbije”. Mada Rusija nije vezana ?vrstim sporazumima o izru?enju ha?kih optu?enika, neki eksperti, smatraju da ?e Zelenovi?, ipak, biti poslat u Hag. Na to indirektno ukazuju i komentari koje je okru?no tu?ila?tvo Hanti-Mansijskog dobilo od Dr?avnog tu?ila?tva Rusije, gde se govori da ‘nema prepreka za njegovu ekstradiciju’”.
Me?utim, ministar Ljaji? se interesovao za sudbinu jednog drugog Srbina, generala policije Vlastimira ?or?evi?a, koji se, tako?e, skriva u Rusiji. I njega tra?i ha?ki tu?ilac karla del Ponte da ga izvede pred Tribunal za ratne zlo?ine na tlu biv?e Jugoslavije.
Ha?ki optu?enik penzionisani general policije Vlastimir ?or?evi?, koji je od maja 2001. godine u bekstvu, spreman je da se pojavi i odgovara pred bilo kojim doma?im sudom. U pismu od 10 kucanih strana, koje je iz Rusije poslao “Nedeljnom telegrafu” detaljno opisuje ?ta je radio kao na?elnik Javne bezbednosti MUP-a Srbije od 1997. do kraja 2000. godine. ?or?evi? navodi da je pobegao posle 5. oktobra 2000. godine, jer je tada?nja vlast htela da ga uhapsi i ucenama iznudi da u Hagu svedo?i protiv biv?eg predsednika SRJ Slobodana Milo?evi?a.
Vlastimir ?or?evi? je ro?en u selu Koznica kod Vladi?inog Hana, zavr?io je Pravni fakultet u Beogradu, radio je kao inspektor u zaje?arskom SUP, zatim u javnoj bezbednosti. Njegova supruga Sojka postala je ministar za socijalna i bora?ka pitanja u vladi Stanka Radmilovi?a i ?or?evi? dobija posao u sektoru milicije republi?kog MUP. Resor javne bezbednosti preuzeo je 1998.
Popularni Ro?a, penzionisani general policije, bi imao ?ta da ka?e, ponajvi?e o izranjanju hladnja?e sa ubijenim civilima iz Dunava kod Tekije 11. aprila 1999, potom i iz jezera Peru?ac, u aprilu 1999. Posmrtni ostaci iz ovih hladnja?a, kao i drugi, iz grobnica rasutih po celom Kosovu, sahranjeni su pored policijskih objekata u Batajnici i Petrovom Selu, a biv?i ministar policije Du?an Mihajlovi? je u junu 2001. saop?tio da policija poseduje operativna saznanja da postoje jo? dve masovne grobnice. Ekshumirano je 850 posmrtnih ostataka.
Uklanjanje tragova zlo?ina je, kao, uostalom, i zlo?in, bilo dr?avni posao, za koji je u operaciji “dubina 2″ bio zadu?en Vlastimir ?or?evi? u operaciji je dogovorena u martu 1999. na sastanku kod Slobodana Milo?evi?a kojem su, pored ?or?evi?a, prisustvovali tada?nji ministar unutra?njih poslova Vlajko Stojiljkovi? i ?ef Resora dr?avne bezbednosti Radomir Markovi?. Povod je, navodno, kako je pisao magazin Njuzvik, bila Milo?evi?eva re?enica “Pobrinite se za to”.
Ostala je misterija kako je ?or?evi? napustio zemlju, a spekulisalo se o vi?im dr?avnim interesima i policijskoj solidarnosti kakvu su, na primer, maja pro?le godine prema ha?kom optu?eniku Sretenu Luki?u, zapovedniku policijskih snaga na Kosovu izrazili policajci, ?andarmerija, vatrogasci. Visoki policijski oficir Dragan Karleu?a saop?tio je neposredno nakon ?or?evi?evog nestanka da je izdat nalog za hap?enje, te da postoje informacije da je u Makedoniji.
Pred Posebnim odeljenjem za ratne zlo?ine Okru?nog suda u Beogradu vodi se 60 postupaka u vezi sa ovim slu?ajevima, tako da bi ?or?evi?evi iskazi bili dragoceni. Ha?ki tribunal koji je 20. oktobra pro?le godine podigao optu?nicu protiv ?or?evi?a, me?utim, ima prednost i stoga ?or?evi? ima male ?anse da se do?e do doma?eg suda. Ukoliko je stvarno u Rusiji, tamo?nje vlasti bi morale da ga uhapse i predaju Tribunalu, a ako se i dokopa Beograda, bi?e kratko u njemu, destinacija ?e biti ista.
Kada je u leto 2005. protiv Marka Milo?evi?a, sina Slobodana Milo?evi?a povu?ena optu?nica za poku?aj ubistva Zorana Milovanovi?a iz Po?arevca testerom, pojavila se mogu?nost i povratka malog Marka u Srbiju. Kako je pre toga povu?ena poternica iz za njegovom majkom Mirjanom Markovi?, zbog zloupotrebe slu?benog polo?aja, pokazalo se da skrivanju u Ruciji, ovih ?lanova porodice Milo?evi?, mo?e do?i kraj. Mira i Marko su u Rusiju oti?li 5. oktobra 2000. godine, u re?iji radeta Markovi?a, generala tajne policije i na?elnika Resora dr?avne bezbednosti.
O odlasku Marka Milo?evi?a iz Srbije i zemljama koje su mu pru?ile uto?i?te odmah posle 5. oktobra i do danas se dosta spekuli?e. Ono ?to sigurno nije tajna, jeste da je sin biv?eg jugoslovenskog predsednika Srbiju zaista napustio dva dana posle sloma Milo?evi?evog re?ima. ?lanovi porodice Milo?evi? su rano ujutru, 7. oktobra 2000. godine, redovnom linijom JAT-a 132 poleteli za Moskvu, pod prezimenom Jovanovi?. A nalog za kartu je zemaljskim slu?bama prosledio tada?nji generalni direktor Mihailo-Mi?a Vujinovi? – ?to se mo?e videti i na samom dokumentu. U avionu, u kome je kapetan bio Nenad Biber?i?, do Rusije ih pratio telohranitelj Ljubi?a Valjarevi?.
Prema re?ima o?evidaca, a bilo ih je vrlo malo, jer se sve odigravalo brzo, nisu kod sebe imali ni?ta, sem ru?nog prtljaga za koji se pretpostavlja da nije ni pregledan.
Po?to nisu pro?li kroz carinski i paso?ki deo, u avion su u?li direktno iz automobila koji je na pistu do?ao iz tehni?kog dela aerodroma, gde se nalaze hangari.
Milo?evi?e su obezbe?ivala ?etvorica mu?karaca, me?u kojima su bili, kako tvrde neki izvori, i raniji i tada?nji ?efovi DB Jovica Stani?i? i Rade Markovi?, koji se, prema nekim tvrdnjama, od prethodne no?i nalazio u VIP salonu na aerodromu. Protiv njega je, samo nekoliko dana kasnije, podneta krivi?na prijava zbog falsifikovanja dokumenata. Sumnjalo se da im je paso?e na “Jovanovi?” li?no izdao Rade Markovi?.
Ve? slede?eg dana pojavila se vest u ruskim medijima da je porodica Milo?evi?, bez ruske vize, u?la u zemlju, a da ih je tu sa?ekao stric Borislav Milo?evi?, nekada?nji ambasador SRJ u Moskvi.
Njihov ostanak u Rusiji u jednom trenutku bio je doveden u pitanje, ruska pograni?na slu?ba na aerodromu ?eremetjevo odbila je da ih pusti bez vize.
Pretpostavlja se da je onda Borislav oti?ao u na? konzulat, stavio pe?at sa vizom, a potom se vratio na aerodrom. Tako je njih troje tek posle skoro dva sata i zvani?no u?lo u Rusiju.
Maltene istog dana kada su Marko i Milica Gaji? sa sinom do?li u Moskvu, tamo?nji mediji su po?eli da spekuli?u da oni na ?eremetjevo nisu sleteli iz Srbije, ve? iz Pekinga redovnom linijom “Aeroflota”, odakle su navodno vra?eni, navode?i kako su na kineskom aerodromu imali problema sa vizom.
Kako se potom pojavio jo? jedan nepredvi?eni problem – gde smestiti porodicu Milo?evi? do jutarnjeg leta za Rusiju – odlu?eno je da je najbezbedniji ?kolski centar JAT-a na aerodromu, odakle su direktno u pratnji policije transportovani 7. oktobra ujutru u avion za Moskvu. A samo nekoliko dana kasnije, na?a ambasada u Kini i kinesko Ministarstvo spoljnih poslova saop?tili su AFP-u da nemaju nikakvih saznanja o dolasku porodice Milo?evi? u tu zemlju.
Pretpostavlja se da ?ive u jednoj da?i kod Moskve i da o njima brine Slobodanov brat Borislav Milo?evi?.
Ina?e, protiv Marka Milo?evi?a je podignuta optu?nica za delo prinude po kome je 7. marta 2000. tada?njem “otpora?u” Milovanovi?u pretio motornom testerom da ?e ga ise?i i baciti u Moravu ako ne prizna ko finansira “Otpor”.
?ta je pri?ao Zoran Milovanovi? 2000. godine:
“Po povratku u Po?arevac iz Bg-a, 7. marta 2000, pozvao me je telefonom Zoran Ivanovi? Roleks i naredio mi da iza?em ispred ku?e. Prvo nisam ?eleo, ali sam posle ipak iza?ao. Pre nego ?to sam iza?ao, pozvao sam telefonom Dragana Stanisavljevi?a u Klub DS-a i o svemu ga obavestio. Roleks i jo? petorica su me povezli sa dvoje kola. Ve? u kolima su po?eli da me ?utiraju, tuku, stavljaju pi?tolj u usta. Odvezli su me u diskoteku Madona gde su nastavili da me tuku. Onda se pojavio Marko Milo?evi?, sin Slobodana Milo?evi?a, koji me je nazivao izdajnikom, NATO pla?enikom i sli?no, pri ?emu mi je ispred glave mlatio uklju?enom motornom testerom. Onda su me poluonesve??enog odvezli do ku?e, gde su me samo izbacili iz kola. Podneo sam prijavu policiji i pokrenuo sudski postupak.
Mislio sam da je to poslednji dan mog ?ivota.”
Optu?nica je podignuta protiv Milo?evi?a i sau?esnika koji su Milovanovi?a na silu odvukli u diskoteku “Madona” i tamo mu pretili. Posle vi?egodi?njeg su?enja Marku Milo?evi?u u odsustvu sud je petoricu aktera osudio na po ?est meseci zatvora, a za Milo?evi?em i Vladislavom A?aninom raspisao me?unarodne poternice.
Pro?le godine prvostepenom presudom Op?tinskog suda u Po?arevcu Marko Milo?evi? je bio osu?en na ?est meseci zatvora, ali je Okru?ni sud ukinuo presudu i predmet vratio na ponovni pretres koji bi da nije bilo, kako tu?ila?tvo tvrdi, izmenjenog iskaza trebalo da se odr?i u oktobru mesecu ove godine.
Naga?alo se da je Marko Milo?evi? boravio inkognito i u Kazahstanu, Azerbejd?anu, Jermeniji, Letoniji, Litvaniji, Tjumenu, Alma Ati i Irkutsku.
“Ne znam da li iko ima meni ?ta da pra?ta, ali ja sigurno nikome ne?u ni?ta oprostiti”, napisao je Marko Milo?evi? novembra 2001. godine u Otvorenom pismu sa nepoznate adrese Slavoljubu Mati?u, tada?njem predsedniku op?tine Po?arevac, a sada?njem poslaniku DSS. Ina?e, Milo?evi?evu ku?u i danas obezbe?uje privatno obezbe?enje kojim rukovodi Du?an Rako?evi?, nekada?nji telohranitelj Slobodana Milo?evi?a. Diskoteku Madona, sada Planeta dr?e po?areva?ki biznismeni Goran Mileti? i Milan Kuzmanov: do ove godine su Marku Milo?evi?u pla?ali kiriju, a od ove godine placaju je vlasniku objekta koji ?ivi u inostranstvu.
Deo Bambi parka koji su op?tinske vlasti 2000. godine ustupile bez naknade Marku Milo?evi?u iznajmljen je jednom lokalnom biznismenu, iako republi?ki javni pravobranilac ni posle pet godina od oktobarskih promena nije re?io pitanje op?tinske imovine koju bez naknade koristi mla?i Milo?evi?. Prodavnica Sajbernet, demolirana 5. oktobra, renovirana je i na licitaciji izdata odborniku DSS ?ivojinu Karad?i?u, a pekara Non stop i dalje ne radi.
Supruga Marka Milo?evi?a Milica Gaji? sa sinom Markom i dalje ?ivi u Po?arevcu. Dok se supruga Slobodana Milo?evi?a dr Mira Markovi? preselila u Hag.
Marko Milo?evi?, posle povla?enja me?unarodne poternice i optu?nice Tu?ila?tva, planira da poseti svoga oca u pritvorskoj jedinici u Ha?kom tribunalu. Dragan Had?i Anti?, blizak prijatelj porodice Milo?evi?, potvrdio je da ?e biv?em predsedniku Srbije Slobodanu Milo?evi?u do?i sin u posetu. – Marko mi je rekao da sada nema ?elju da do?e u Srbiju. Znam kako je Marku, jer sam i sam vi?e decenija bio proganjan i hap?en pod formom politi?kog kriminala. Za Marka su se pri?ale razne neta?ne pri?e. Imao sam priliku da se s njim sretnem u inostranstvu posle petog oktobra. Pri?a zbog koje je bio optu?en, da je pretio da ?e momka se?i motornom testerom, ?ista je besmislica. Pa i taj momak je rekao da se ne se?a da mu je Marko pretio. Bar pola Po?arevca o Marku misli pozitivno. Jako je va?no za Slobu da njegov sin mo?e da ga poseti u zatvoru. Marko je sada slobodan ?ovek i mo?e kona?no da do?e u Po?arevac i vidi se sa suprugom Milicom, sinom Markom i prijateljima – poru?uje Had?i Anti?.
Dru?tvo Marka Milo?evi?a, me?u kojima su i biv?i radnici „Bambilenda“, „Madone“, me?utim, su otvoreno u jednom od kafi?a „Barili centra“ u Po?arevcu pri?ali izme?u sebe kome ?e se mla?i Milo?evi? osvetiti kada se vrati u zemlju.
- Marko Milo?evi? najozbiljnije planira da se do kraja 2005. vrati u Srbiju! Milo?evi? planira da nastavi sa svojim poslovima u rodnom Po?arevcu i uveliko priprema teren za povratak. Rekao je da ?e u Po?arevac do?i i osvetiti se za sve ?to mu je ura?eno. Ka?e da ne?e ?aliti para da to i uradi – pri?ao je jedan od mladi?a.
Me?u onima kojima ?e se Marko navodno svetiti je biv?i gradona?elnik Po?arevca Slavoljub Mati?, danas poslanik DSS, doktor Vojin Kuzmanovi?, u ?ijoj je ku?i bila Markova pekara. Kako su okupljeni mladi?i pri?ali, na meti Milo?evi?a bi?e i Radio „Bum 93“, ali i, kako su dodali, „?uti smradovi koji su uzeli prostorije JUL“.
I pored povla?enja poternica Interpola protiv Mire Markovi? i Marka Milo?evi?a, njih dvoje su i dalje u dubokoj ilegali.
“Moskovske novosti” u najnovijem broju pi?u da Mira i Marko ?ive u najelitnijem naselju vila Borvihi gde su ruski politi?ari visokog nivoa, tamo ih niko nije video, a kamoli snimio. Od dolaska u Moskvu, Mira Markovi? nijednom nije bila u kontaktu sa novinarima. Jedine inforamcije o njoj mogu se ?uti me?u ?enama na?ih trgovaca, koje se me?u sobom hvale i pri?aju kako ju je neka od njih videla u prodavnici ili u nekom kafi?u kako pije kafu. Stariji brat Slobodana Milo?evi?a, Borislav, koji radi i ?ivi u Moskvi o svojoj snahi i bratancu uop?te ne ?eli da razgovara sa novinarima.
O Miri i Marku ga je pitala, nedavno, novinarka moskovskog dnevnika “Nezavisimaja gazeta”, ali on je kazao da ne ?eli da na to pitanje odgovori. U spekulacijama da Mira i Marko uskoro posete Slobodana Milo?evi?a u Hagu jedino nije sporno to da oni ?ele. Ali, da bi tamo stigli moraju da se ispune dva uslova. Prvo, te susrete treba da odobri Tribunal u Hagu, a zatim da od holandske ambasade dobiju vizu za put. Zapadne ambasade u Moskvi ?esto ne ?ele da izdaju vize na?im gra?anima koji nemaju stalan posao u Rusiji, ve? ih upu?uju u Beograd.
- Koliko ja znam, Mira i Marko se uop?te nisu pojavljivali u na?oj ambasadi u Moskvi. Ako su zaista u Rusiji, a slu?ajno im je istekla va?nost paso?a oni kao gra?ani Srbije i Crne Gore imaju pravo da se obrate svojoj ambasadi u zemlji gde se trenutno nalaze – ka?e na? konzul u Moskvi Milan ?ivkovi?.
Jasno je da dok su bili na poternici Interpola Mira i Marko nisu ni tra?ili vizu, jer bi samo posete holandskoj ambasadi u Moskvi za vizu bio iz dva razloga za njih opasan. Prvo, bio bi to dokaz da se stvarno nalaze u Moskvi i da ih ovda?nje vlasti ?uvaju. Druga – da i kad bi stigli u Hag i ne videv?i Slobodana, budu slede?im avionom prevezeni u Beograd.
Rusija je dugo godina bila poslovno uto?i?te ?eljka Rutovi?a, jednog od biznismena sa kontraverznom biografijom. Za Rutovi?a se tvrdilo da je ?lan ?ljukinog klana, ali to nije dokazano. U Beogradu ovaj ruski tajkun pojavio se u prole?e 2005. godine, kada je odlu?io da finansira promociju Jove D?o Pudara boksera super – te?ke kategorije koji ?e u naredne tri godine boksovati pod srpskom zastavom. ?eljko Rutovi? je obe?ao zna?ajnu finansijsku pomo? Pudaru, koji bi prvi me? u Srbiji trebao da ima 17. septembra 2005. u Novom Sadu.
U me?uvremenu, moskovska policija je saop?tila da je uhap?en Marijan Stri?evi?, gra?anin Srbije i Crne Gore koji je prevario jednu moskovsku banku i uzeo milion i po dolara. Tu kratku informaciju moskovske agencije su emitovale tvrde?i da je Stri?evi?u ve? dokazana krivica, a sada se tra?i novac koji je on uzeo od moskovske banke.
Predsednik jedne moskovske banke javio se 23. marta 2005. policiji saop?tiv?i da je Marijan Stri?evi? na osnovu la?ne dokumentacije dobio kredit od milion i po dolara. Stri?evi? je iz Siska koji je dugo vremena radio u predstavni?tvu beogradske “Delte” u Rusiji, koja je sa velikim uspehom prodavala sportsku ode?u i obu?u.
Poslednjih godina je Stri?evi?, koga su mnogi zvali Maki, bio direktor kompanije “Leurent” koja je ekskluzivni predstavnik “Timberlanda” za Rusiju. Stri?evi? ima dvojno dr?avljanstvo, srpsko i hrvatsko. Ruska policija se najverovatnije obratila konzulu Srbije i Crne Gore zato ?to Sti?evi? u paso?u ima na?u poslovnu vizu.
Me?u na?im poslovnim ljudima u Moskvi Marijana Stri?evi?a Makija su do sada znali kao vrlo uspe?nog i korektnog ?oveka, pa je tim vi?e pomenuta agencijska vest ?okirala mnoge.

NORVE?KI MAKROI

Osmorica te?ko naoru?anih razbojnika oplja?kali su po?etkom 2005. godine Kontant servis u norve?kom gradu Stavangeru i tom prilikom ubili 53 godi?njeg policajca. Plja?ku su izveli kriminalci iz ?vedske i Norve?ke, ali je njihov vo?a i organizator Jugosloven.
- Tajanstveni ?ovek koji je povezao ?vedske i norve?ke razbojnike i poveo ih u krvavu avanturu ima samo 24 godine. On je Norve?anin jugoslovenskog porekla i za njim je raspisana policijska poternica – saop?tio je tada portparol norve?ke policije.
Ime ovog, Jugoslovena, za kog se smatra da je ?ef balkanske mafije u Norve?koj i ?vedskoj, policija skriva od javnosti. U srpskoj koloniji u Skandinaviji se zato pretpostavlja da re? mo?e biti o Srbinu iz Beograda.
- Grupa od petorice maskiranih mu?karaca, obu?enih u tamne kombinizone, upali su u ?tedionisu Kontant servis i primorali oru?jem osoblje da legne na pod. Onda su ispraznili sve seforve i trezore i iz njih uzeli najmanje 20 miliona norve?kih kruna. Sve je ura?eno za nekoliko minuta sa vojnom precizno??u. Razbojnici su prisilili jednog policajca da legne na zemlju. A kada se oglasio alarm i kada je lokalna policija iz Stavangera pristigla, plja?ka?i su zapucali. Pred o?ima zapanjenih norve?kih policajaca razbojnici su likvidirali ?efa interventne policije Arna Sigva Klunglanda. Komandir policije je ubijen sa odstojanja iako nije predstavljao direktnu pretnju razbojnicima – izjavio je narednik Arne Hamersmark iz stavangerske policije.
Kada je do?ao trenutak da napuste mesto plja?ke ?tedionicu Kontant servis, razbojnici su kroz otvorene prozore automobila pucali na sve strane po ulicama Stavangera. Prolaznici koji su se zadesili na ulicama ovog grada morali su da be?e da bi spasili gole ?ivote. Voza?i automobila bili su ?ve?ani, jer se to ?ulo po na?inu kako su govorili na parkingu ispred ?tedionice. Oni su, izgleda, bili iznajmljeni zbog dobrog poznavanja oru?ja i ve?tine u rukovanju volanom.
Da bi spre?ili policijsku poteru, plja?ka?i su velikim kamionom blokirali izlaz iz policiske gara?e i u trenutku begstva ovu zapreku su zapalili. Ipak, u policiji grada Stavangera se veruje da je jedan od razbojnika ranjen u nogu tokom pu?karanja po gradu.
Kriminalisti?ki inspektor Tomas Ekegerd bio je iznena?en stepenom nasilja ovog, kako je rekao, ”gerilskog napada”.
- Radi se o ljudima koji odmah pucaju kada se susretnu sa policijom. To su zlikovci. Mi smo za njima raspisali poternicu. A ?tedionica daje nagradu od milion kruna za informacije koje bi vodile hap?enju plja?ka?a.
Odmah nakon plja?ke u Stavangeru alarmirana je policija u celoj Norve?koj, a potom i u susednim zemaljama ?vedskoj i Danskoj.
U Geteborgu su uhap?ena trojica ?vedskih dr?avljana za koje sada ?vedska ?tampa tvrdila da pripadaju srpskoj mafiji i da su u?estvovali u plja?ki i likvidaciji policajca u Stavangeru. Policija ih je otkrila dok je kontrolisala jedan iznajmljen auto za koga se ispostavilo da je kori??en u ovoj plja?ki. Sva trojica uhap?enih Srba su iz Geteborga i stari su izme?u 25 i 35 godina.
?vedski inspektori policije su zahvaljuju?i video snimcima plja?ke u Norve?koj uspeli da identifikuju sve razbojnike. Jedan od njih, ?etvrti po redu, uhap?en je u Geteborgu dok je vra?ao iznajmljeni auto na benzisku pumpu. U autu je prona?ena karta norve?kog grada Stavangera. Skandinavska policija skriva imena ovih srpskih razbojnika, jer po zakonima u ?vedskoj i Norve?koj, dok se ne podigne optu?nica, imena osumnji?enih se ne objavljuje. Me?utim, na osnovu informacija koje su se pojavile u norve?kim i ?vedskimm medijima, da je Geteborg postao centar srpske mafije u Skandinaviji, mo?e se zaklju?iti da je re? o mafija?ima iz Srbije.
?ve?ani su najavili izru?enje ?etvorice uhap?enih razbojnika u Norve?ku, dok se potera za ostalim njihovim saradnicima nastavlja.
Od svih krivi?nih dela, koje po?ine srpski delikventi u Norve?oj najvi?e je ilegalne trgovine ljudima. U Norve?koj trenutno ima oko 150 devojaka i mladi?a, koji su bili predmet ilegalne trgovine ljudima, bilo zbog seksualne ili radne eksploatacije.
- U Somboru je otkrivena mre?a trgovaca devoj?icama, koji ih radi prostitucije prodaju makroima u zapadnim zemljama. Jedna od tih devoj?lica, stara svega 13 godina, je odvedena u Italiju, gde je radila nekoliko meseci, a potom je preba?ena na rad u Norve?ku. U Italiju je ilegalno preba?ena preko Hrvatske i Slovenije, a odatle sa la?nim hrvatskim paso?em, u Oslo. Ta devojka je prodata Italijanima za 300 evra, a ona u Norve?koj godi?nje svom novom gazdi donosi zaradu i 15.000 evra – pri?ao mi je Du?an Zlokas, na?elnik Pograni?ne policije sa prizvukom gor?ine.
U poslednje tri godine u Srbiji je 64 dece bilo ?rtva trgovine ljudima. Me?u njima je bilo 58 devoj?ica, starih od 14 do 17 godina i samo 6 de?aka.
Beogradska policija ima evidenciju o nekoliko desetina devoj?ica, starih od 14 do 18 godina, koje su kao ?rtve trgovine ljudima primorane da se bave prostitucijom. Taj oblik seksualne zloupotrebe maloletnika u Beogradu je u porastu. Ovo je posao kojim se neki ljudi bave na vrlo organizovan na?in. «Vlasnici» ove dece i maloletnica su Novopazarci, Beogra?ani i ?ap?ani – otkrio mi je major policije ?okica Dra?kovi?.
U poslednje vreme devoj?ice kao prostitutke su anga?ovane i u nekim salonima za masa?u, gde su primorane da se bave oralnim seksom, koji je kamufliran u ponudu za tajvansku ru?nu masa?u. Cena te «masa?e sa ru?nom orbadom» je 1.800 dinara za sat masiranja. Sa beogradskih ulica i iz tih salona, vrlo ?esto, kako nam je re?eno u beogradskoj policiji, makroi krijum?are ove devoj?ice i devojke u inostranstvo. Beogradska policija je nedavno otkrila i uhapsila jednog makroa, starog 35 godina, koji ima «svoje devojke na radu u Norve?ku», kako se izrazio.
- Makroi beogradske devoj?ice odvode naj?e??e u Italiju i Norve?ku. One tamo rade 24 sata dnevno. Imali smo slu?aj devoj?ice, koja nam je priznala da je dnevno imala i po 15 klijenata. Njena zarada je mese?no iznosila 7.000 evra. Sav novac ona ?alje svom «gazdi» u Beograd. Od toga, zavisno od gazdinog obe?anja, mlada prostitutka dobija od 5 do 50 odsto kao platu. Ona u Oslu ?ivi od d?eparca, jer platu «gazda» ispla?uje kada do?e u Beograd, ako ikada do?e – pretpostavlja na? sagovornik Milan Stani?.
Kako tvrdi Aleksandra Jovanovi?, kordinator Astre, devoj?ice i devojke iz Srbije se vrbuju preko oglasa za zapo?ljavanje u inostranstvu, preko agencija za manekene, ali i preko ro?aka i prijatelja. Trgovci decom ?esto menjaju metode rada, mada se u su?tini, uvek radi o obmani, prevari i nasilju.
- Nema tipi?ne slike srpskog trgovca decom, jer se trgovinom ljudima bave osobe razli?itih profila, ali sa izra?enim sposobnostima ube?ivanja. U Beogradu je otkriven ozbiljan, sredove?an ?ovek, koji je vrbovao devojke za rad u Oslu, ali je otkrivena, tako?e, i jedna ?ena, du?ebri?nica, koja je podvodila na?e devoj?ice na prostituciju u inostranstvu. Drasti?ni su i slu?ajevi momaka, koji su svoje devojke, prevarili i prosto prodali makroima – rekla mi je Aleksandra Jovanovi?.
Beogradska policija je pro?log meseca uhapsila Dragana.?. iz Osla, jer je pre 3 godine, na prevaru iz Kragujevca odveo Lanu S. ?erku svojih ku?nih prijatelja, staru samo 15 godina, i primorao je na prostituciju.
- Pri?ao mi je kako je u ?vedskoj lepo, kako ?u da se ?kolujem i radim u njegovom kafi?u, ?to se mojoj mami jako dopalo. Verovala sam mu i pristala sam da zajedno otputujemo u leto 2002. u ?vedsku. Nije mi bilo sumnjivo to ?to sam koristila la?ni paso?, jer mi je ?ika Dragan objasnio da procedura oko va?enja vize za mene dugo traje…Kada smo do?li u Stokholm, smestio me u svoju ku?u, gde sam boravila sa njegovom ?enom, ?ve?ankom, nekoliko dana. Ona me odvela u njihov kafi?, u centru Osla, do opere, da radim u tre?oj smeni, od devet sati uve?e. Obe?ala mi je 200 evra nedeljno i ja sam pristala, da bih zaradila pare pre nego po?ne ?kolska godina – prise?a se Lana S. Iz Kragujevca.
Ve? posle nedelju dana u kafi?u je, ovoj zgodnoj i razvijenoj devoj?ici, pri?ao stariji ?ve?anin, koji joj je rekao da ga je «Dragan poslao» i ponudio 100 evra za seksualne usluge. Lana S. Kako ka?e, zbunjeno odbila, ali je ?ve?anin ?ak pet puta dolazio i nudio novac za seks u automobilu. Slede?e no?i scena se ponovila, ali su ovog puta momci iz kafi?a doveli i jednog preobu?enog policajca, koji je Lani S. Zapretio da ?e je uhapsiti, baciti u tamnicu, proterati iz zemlje, ako se ne «bavi svojim poslom».
- Iste re?i ponovio mi je na? ku?ni prijatelj Dragan, kada sam ujutro do?la ku?i. Pretukao me. O?i?ao je moju lepu i dugu kosu i zapretio me d a?e me ubiti, ako i dalje budem pravila probleme. Njegova ?ena me, kobajagi te?ila,
a ustvari me nagovarala da ga poslu?am: «?ta ti fali da zaradi? 100 evra? Daj ih meni, ako se gadi? tih para!» I tako je to ku?no nasilje i moje podavanje mu?karcima u Norve?koj trajalo pune tri godine – priznala je Lana S. koja je dala policiji sliku svoj makroa, na osnovu koje je uhap?en.
Istraga je utvrdila da je Dragan ?. iz Osla, sa svojom suprugom, zavrbovao i prinudio na prostituciju jo? jednu Beogra?anku.
Jedna Beogra?anka od 16 godina je iskusila kidnapovanje. Sa momkom je po?la na izlet, ali je on opio, zatvorio u gepek i prebacio u Norve?ku. Mlada Beogra?anka se probudila u nepoznatom gradu, me?u nepoznatim ljudima, za koje je morala da se prostitui?e 6 meseci. Kako je kasnije otkrila, bila je prodata za 1.500 evra.
Istra?ivanje OEBS-a i Viktimolo?kog dru?tva Srbije je pokazalo da su u Srbiji trgovci ljudima organizovani na tri na?ina: po principu piramide, sa jednim gazdom na vrhu, po principu mre?e, sa vi?e gazda po regionima, i kao ad hoc organizacije, koje nastaju od slu?aja do slu?aja.
- Na ?elu organizacije je “bos”, koji sve finansira i koji sve kontroli?e, a sam ne u?estvuje u vrbovanju, otimanju i seksualnom zlostavljanju devojaka. ?ef samo ugovara trgovinu, nabavljanje I isporuku devojaka I mladih ?ena, a njegovi saradnici rade “posao” – posvedo?io je u Somboru, jedan ?lan klana ilegalnih trgovaca.
Po njegovim re?ima organizacija lanca trgovine srpskim devoj?icama i ?enama je unutra?nja stvar svakog klana, ali se ta?no zna ko ?ta u tom lancu radi. Najva?niju ulogu imaju namamljiva?i, momci koji pronalaze, vrbuju ili otimaju mlada ?enska lica, i pretvaraju ih u prostitutke.
Prema iskustvu advokata Olivere Simonov, koja je razgovarala sa 120 ?rtava trgovine ljudima, od kojih su ve?inom mlade ?ene, ti trgovci ljudima u Srbiji su, naj?e??e mla?i mu?karci, iza tridesetih godina, sa lo?im obrazovanjem i sa sumnjivom biografijom.
- Njihov re?nik je siroma?an, a pona?anje je pozersko, napadno uljudno. Naj?e??e nemaju stalan posao, ali imaju povremeno neki bar ili restoran, u kome neke devojke rade. Ali se ne zna u kakvom su one radnom odnosu kod njih, pa se ne mo?e re?i da su takvi ljudi makroi ili kriminalci. Imaju porodicu, roditelje, ?enu decu, bra?u i sestre, veliki krug prijatelja, i poznanika u polciiji i pravosu?u, pa i u politici. Stalno pominju imena poznatih li?nosti i pozivaju se na njih da bi demonstrirali svoj autoritet i svoju dru?tvenu mo?. Neki od njih su bili u?esnici u na?im ratovima, pripadnici raznih vojski i paramilicija, pa zato imaju obi?aj da se predstavljaju kao srpske patriote, veliki poklonici pravoslavne crkve i za?titnici Radovana Karad?i?a i Ratka Mladi?a – tvrdi Olivera Simonov, doskora?nji pravni zastupnik Astre i skloni?ta Sigurna ku?a.
Trgovci ljudima i njihovi namamljiva?i imaju strahovit ose?aj da otkriju uznemirenu, ugro?enu, potresenu osobu, koja vapi za pomo?u. Marijana ?. je kao srednjo?kolka do?la u ku?i u sukob sa majkom alkoholi?arkom. Po?ela je da zapostavlja ?kolu, i sve vi?e vremena da provodi kod svog de?ka. Ali kada je on napustio pojavio se njegov drug, koji joj je ponudio da neko vreme bud ekod njega «dok se stvari ne srede». To je potrajalo 6 meseci. Mirjana ?. je sve re?e odlazila u ?kolu, a sve vi?e u kafi?e i barove, u kojima je upoznala potpuno nove ljude: policajce, telohranitelje, advokate.
Za to vreme drug njenog biv?eg de?ka joj je pla?ao kupovinu garderobe, hrane, izvodio je u dru?tvo, da bi u jednom trenutku rekao:
« Ko?tala si me 1.200 evra. Te pare sam pozajmio, pomozi mi da ih vratim ili vi?e nema izlaska iz stana!»
Me?u trgovcima ima i starijih ljudi, pristojnog izgleda i ozbiljnog nastupa, koje, tako?e, prate ?lanovi familije i prijatelji. I koji se, tako?e, pozivaju na srpstvo, na patriotizam, na humanost, na potrebu da poma?u ljudima.
- Zajedni?ko i starijim i mla?im trgovcima je da lako uspostavljaju kontakt sa drugim osobama, da su jako ljubazni i uvek raspolo?eni, naro?ito sa mladim ?enama i devojkama, koji im nude svoju pomo? za re?avanje svih njihovih problema. Ako je neka devoj?ica pobegla od ku?e, oni joj nalaze drugara ili drugaricu koja ?e da je primi u stan, iz kog se nikad vi?e ne?e vratiti svojim roditeljima, jer ?e taj stan za nju vrlo brzo da postane zatvor. Jer, kada po?nu da vrbuju neku devojku, oni je postepeno odvajaju od porodice, vr?njaka, momaka i poznanika, da bi je doveli u potpunu zavisnost. To je igra koja ima svoja vrlo surova pravila, koja moraju da se ispo?tuju i odigraju u vrlo kratkom vremenskom roku – pri?a nam Olivera Simonov.
Kada zavrbovana devojka postane robinja, bilo pod izgovorom da je ljubav u pitanju, sa 10 godina starijim mu?karcem ili je u pitanju «prijateljstvo», od nje sa za uzvrat tra?i «pomo?».
- U ?kripcu sam, treba da vratim ljudima novac, ubi?e me ako to ne u?inim. Pomozi mi, provedi no? sa jednim od njih. On ?e ti platiti, a ja ?u mu posle vratiti pare !
To je prva re?enica kojom trgovci na?im devoj?icama i devojkama prisiljavaju na prostituciju.
Druga pri?a, koja se koristi, zvu?i malo slo?enije: «Ja sa za tebe platio gazdi, duguje? mi pare, hajde da mi odradi? par no?i sa nekim ljudima?»
One devoj?ice i devojke koje ne prihvate ovakve predloge bivaju zatvorene pod klju?om nekoliko sati, dobijaju batine ili budu silovane po nekoliko dana, dok ih psihi?ki ne slome i pot?ine sebi. Tako nastaje du?ni?ko-povereni?ko ropstvo koje se nikada ne zavr?ava. ?rtve trgovaca ljudima ne raspola?u svojom slobodom, svojim telom, ni novcem koji zarade.
- Druga zajedni?ka karakteristika svih trgovaca ?enskim robljem u Srbiji jeste potpuno odsustvo ose?anja krivice. Oni sebe smatraju za?titnicima i spasiocima zabludelih i izgubljenih devoj?ica i mladih ?ena, kojima pru?aju pomo? u nevolji. Jer, se, kako oni smatraju, «one se podavanjem drugima bave dobrovoljno kao svojom profesijom». ?ak je i njihovo silovanje za njih «dobrovoljna ljubaznost», a nekad i «ljubav». Najgore je ?to trgovci ljudima tako iskreno misle. Oni smatraju da njima njihove «robinje duguju». Trgovci ljudima svoje ?rtve tretiraju kao ni?erazredne osobe, kao ?ene bez morala i li?nog integriteta, koje mo?e? slobodno da koristi?: «Ona to ho?e, ?ak i kad ka?e da ne?e!» – priznala mi je advokat Olivera Simonov.

NEZGODNI STRANCI

U spektakularnoj akciji nema?ke policije po poternici Interpola u Nema?koj je 2003. uhap?en Zoran Jak?ic iz Zrenjanina. Nema?ka policija je Jak?i?a uhapsila dok se vozio automobilom i kod njega je prona?la oko devet kilograma kokaina. Podse?anja radi pre nekoliko godina srpska policija uhapsila je Jak?i?a zbog dilovanja drogom i tom prilikom kod njega prona?la oko pet kilograma kokaina. Njega su nema?ki mediji okarakterisali kao jednog od ve?ih evropskih narko-dilera.
Prilikom hap?enja Jak?i? nije stigao da pru?i veci otpor, a automobil kojim je upravljao pripada Mileti Miljani?u zvanom Majki. Miljani?, koji je va?io za jednog od dilera, uhap?en je u ?vajcarskoj na osnovu me?unarodne crvene poternice Interpola koja se raspisuje za najopasnije kriminalce.
Jak?i? je bio Miljani?eva desna ruka za sve poslove vezane za ?verc droge. MUP Srbije raspola?e podacima da su Jak?i? i Miljani? bili u vrlo dobrim odnosima sa Vojom Rai?evi?em, zvanim Voja Amerikanac.
Rai?evi? je nestao pre nekoliko godina i od tada mu se gubi svaki trag, a “osnovano se veruje” da je ubijen, ali telo nije prona?eno. Jak?i?evo i Miljani?evo ime povezuje se i sa crnogorskim podzemljem, kao i sa ?eljkom Maksimovi?em Makom i Bo?kom Radonji?em. Maka je 2003. optu?en da je glavni organizator ubistva policijskog generala Bo?ka Buhe, a Radonji? je svojevremeno bio desna ruka ameri?kog mafijaskog bosa D?ona Gotija. Miljani? je vo?en u policijskoj evidenciji kao jedan od najja?ih i retkih pre?ivelih ?lanova tzv. grupe “Amerika”, ukojoj je bio aktivan i Jak?i?.
Interpol ?e, kako saznajem, uskoro saop?titi sve detalje vezane za Jak?i?evo hap?enje, kao i informaciju kada ?e biti izru?en Srbiji.
Nije Zoran Jak?i? bio jedini nezgodni stranac, a Srbin u Nema?koj. Predrag ?uri?i? tridesetogodi?nji Srbin je ?ovek za kog je nema?ka policija izjavila da je bio jedan od “bosova droge”, tek kada je ubijen sredinom januara 1992. godine. ?ure?i? je bio u oktobru 1991. izveden pred frankfurtski sud zbog nelegalne trgovine narkoticima, ali kako za to nije bilo dovoljno dokaza, pu?ten je da se brani sa slobode. Policija ga je tajno pratila i snimila da je kobnog dana svojim “mercedesom 560L” bio u Visbadenu i posetio svog bogatog prijatelja Eberhalda Tomu. Kada je odlazio od njega, pre nego ?to je iza?ao na glavni drum, Predrag ?uri?i? je pogo?en sa tri metka iz lova?ke sa?mare. Da bi ga likvidirao, ubica je morao da mu pri?e blizu, ?to zna?i da ga je ?ure?i? mo?da i video, ali ga nije poznavao. Prema mi?ljenju policije u Frankfurtu ovaj Srbin, “bos droge”, stradao je od ?iptarske ruke u borbi oko narkotr?i?ta u glavnom gradu pokrajine Hesen.
Smrt je bila sudbina i Ne?e Mitrovi?a, starog samo 23 godine, iz Marinkove bare u Beogradu, koji je pre dve godine usmr?en u Nema?koj. Sahranjen je u Beogradu, ali su na pogrebu bili svi njegovi prijatelji iz Minhena, Diseldorfa, Milana, Amsterdama, Roterdama i Frankfurta. Ne?a je bio jedan od najve?ih sportista me?u Romima. Zvali su ga Brus Li iz Srbije.
Njegov otac Du?an Mitrovi? mi je rekao da se Ne?in mladi ?ivot ugasio se 3. februara u nema?kom gradu Direnu kada mu je, za sada nepoznata osoba ispalila hitac u glavu.
- Moj Ne?a je od svoje desete godine aktivno trenirao tekvondo i kik-boks. Nosilac je crnog pojasa drugi dan. Bio je sportista u krvi i srcu, nikakva nadobudna sirovina.
Sve se dogodilo u jednoj hamburgernici u Direnu. Ne?a se sastao sa pet mladi?a, nema?kih Cigana, sa kojima je u?ao u konflikt. Jedan od njih je na kvarno udario Ne?u. Tu?a se nastavila, Ne?a je prebio ?etvoricu napada?a, a da mu nije dlaka s glave falila. Ubili su ga iz straha. Krenuo je napolje da potrazi strica. Tu su ga sa?ekala dvojica, ali ni?ta nisu poku?ali. Tre?i je stajao sa pi?toljem u ruci iza nekog stuba, ispalio mu metak usred ?ela. Bio je to jedini na?in da ga savladaju. Ova grupa se dala u bekstvu i na mestu zlo?ina dva “mercedesa”, ?ija je vrednost 150.000 evra.
Ne?u su helikopterom prebacili u Keln. Tri dana je bio u komi, jer je imao je izuzetno jako srce.
- Ne?a je bio veliki sportista. Obo?avao je borila?ke vestine. Nije propu?tao nijedan trenin Znao je da radi tre?u smenu celu no?, odspava malo, oko 14 ?asova torbu na le?a, pa na trenin Njegova ?elja je bila da ima diplomu ?kole za telohranitelje, koja traje dve godine. Zavr?io je za ?est meseci i dobio dozvolu za oru?je. Radio je u fabrici automobila, gde je zara?ivao oko dve i po hiljade evra mese?no. O?enio se sa nepunih 19 godina. Sva omladina u Diseldorfu ga je volela, i Srbi, i Turci, i ?iptari. U stanu u Nema?koj imao je pregr?t medalja i pehara. Zvali su ga da se bori u ultimat fajtu. Imao je mogucnost da otvori i svoju ?kolu borila?kih ve?tina. Trenirao je i klince po?etnike, izvodio nezamislive akrobacije u pozori?nim predstavama. Bio je ro?en za sve. Ponosim se sto sam imao takvog ?oveka za sina – izjavio je tu?ni otac Du?an Mitrovi?.
Kada je nema?ka policija u rejonu Frankfurta i Ofenbaha sredinom januara 2004. uhapsila dvadesetdevetogodi?njeg Baranina Zorana Dre?i?a pod sumnjom da je tu skoro ubio Miljana Gruji?i?a, vlasnika poznate diskoteke “Madona” u Frankfurtu, posle dve i po godine bezuspe?nog traganja do?lo se do sumnjivca koji je u Baru likvidirao i Nikolu Krivokapi?a zvanog Komarac.
Vi?i sud u Crnoj Gori je odmah pokrenuo postupak za izru?enje Zorana Dre?i?a, za kojim je bila raspisana me?unarodna poternica i kome u odsustvu u Podgorici te?e su?enje za zlo?in koji je navodno po?inio u Baru.
Da podsetimo, 16. avgusta 2000. godine u kasnim ve?ernjim satima neko je mobilnim telefonom pozvao Nikolu Krivokapi?a koji je ?iveo u svojoj ku?i u barskom naselju Rena. On je iza?ao na terasu i dok je razgovarao telefonom neko ga je iz mraka ustrelio najverovatnije hicem iz snajpera sa laserskim ni?anom.
Za likvidaciju “iz niskih pobuda i zbog ranijih sukoba i netrpeljivosti” osumnji?en je Zoran Dre?i?, ali je on na vreme umakao organima gonjenja i zameo trag preko granice. U tome mu je, kako smatra vi?i tu?ilac, desna ruka bio Branislav Mila?i? (27), uz kojeg je na optu?eni?ku klupu seo i Rajko Smolovi? (28) koji je u istrazi u vezi sa ovim slu?ajem po?inio krivi?no delo napada na slu?beno lice.
Motiv ovog zlo?ina za sada nije poznat. Gruji?i? je ranije imao probleme sa zakonom, ali se o?enio i okrenuo poslu. U Nema?ku je do?ao pre petnaestog godina, posle sukoba u Nik?i?u, kada su dvojica mladi?a ubijena, zbog ?ega se ne isklju?uje ni mogu?nost da je ubistvo naru?eno iz Crne Gore. Aleksander Staleker, javni tu?ilac u Ofenbahu je tu tezu potvrdio re?ima:
- U pitanju je obra?un ?lanova lokalne jugoslovenske mafije zbog sukoba koje imaju u Crnoj Gori i Srbiji!
Sudsko ve?e Vi?eg suda u Podgorici do sada je odr?alo pet-?est ro?i?ta o ovom slu?aju. O?igledno je odugovla?enje u nadi da ?e i prvooptu?eni Zoran Dre?i? pasti u ruke pravde i sesti na optu?eni?ku klupu. Njegovo hap?enje i eventualno izru?enje, kako se pretpostavlja, moglo bi zna?iti i veliki obrt u ovom predmetu, pogotovu ako bi on stvarno “propevao”.
Sini?a Petri? (28) zvani Zenica, dr?avljanin SCG je spasao ?ivu glavu u nema?koj, tako ?to je izru?en Srbiji na osnovu poternice koju je za njim raspisao na? Interpol jo? 2000. godine. Petri? je 1994. godine u Subotici, kao pripadnik “eskadrona smrti” Marinka Magde, bio osu?en na 15 godina zatvora zbog ubistava i razbojni?tava, posle ?ega je preba?en u sremskomitrova?ki zatvor odakle je 2000. godine na vol?eban na?in, opet, pobegao, najverovatnije u Nema?ku.
Zemaljski sud u Karlsrueu osudio je na do?ivotni zatvor bra?u Dejana J. (30) i Dragutina J. (24) iz Crne Gore, kao naru?ioce ubistva jednog od vo?a motociklisti?ko-rokerskog kluba „An?eli pakla“. Dvojicu njihovih ro?aka sud je osudio na 7,5 i 2,5 godina zbog pomaganja prilikom bekstva. Po narud?bini osu?enih, u januaru 2004. godine, usred dana u jednom kafeu u centru grada ubijen je Helmut M. zvani Miko, jedan od vo?a „An?ela pakla“, vlasnik bordela i, kako navode mediji, jedan od najuticajnijih u ?etvrti crvenih fenjera u Karlsrueu.
Motiv za ubistvo bila je, kako je ustanovio sud, sva?a koja je izbila kada je ubijeni Helmut M. Dejanu i Dragutinu „zabranio“ dolazak u Karlsrue posle sukoba oko jedne od prostitutki. Pored toga, ubijeni, koji je ranije i sam bio osu?ivan, i naru?ioci ubistva sporili su se i oko neizmirenih ra?una za kupoprodaju sportskog automobila tipa „korveta“. Sud je odlu?io da dvojica osu?enih, zbog posebne te?ine zlo?ina, 15 godina ne?e imati pravo da podnesu zahtev za preina?enje do?ivotne u vremenski ograni?enu zatvorsku kaznu. Ocenjeno je da je re? „o naru?enom ubistvu u mafija?kom stilu“.
Sud je, izri?u?i presudu, o?tro kritikovao dr?avno tu?ila?tvo Crne Gore ?to nije uhapsilo tre?eoptu?enog, koji se smatra neposrednim izvr?iocem naru?enog ubistva. Nema?ki sud smatra da dr?avno tu?ila?tvo Crne Gore nije preduzelo mere za hap?enje „iako se zna mesto boravka optu?enog“ i protiv njega „postoji me?unarodna poternica i uverljiv dokazni materijal“.
Predsednik sudskog ve?a u Karlsrueu Hans Fi?er izjavio je da ?e „dr?avno tu?ila?tvo Crne Gore mo?da reagovati sada, posle presude“, i ukazao da je DNK analiza bila „najva?niji dokaz“. Na zatvorske kazne od sedam i dve godina zatvora osu?ena su i dva ro?aka naru?ilaca ubistva. Ti mladi?i, tako?e iz Crne Gore, pomagali su „iz porodi?ne solidarnosti“ u planiranju i pripremi, ali ne i u samom ubistvu. Sud im je kao olak?avaju?u okolnost uzeo to ?to su priznali delo i time „?ak ugrozili sopstvenu egzistenciju“.
A Muhamed Agovi?, star 32 godine iz sela Vrbice kod Berana, je prvi osu?enik u Crnoj Gori sa 40 godina robije zbog razbojni?tva u Nema?koj. Utvr?eno je da je Agovi? nakon bega iz zatvora ?rasing u Luksemburgu, sa zemljacima Satkom Adrovi?em i Kemalom Cirikovi?em, i turskim dr?avljaninom ?engiz Ko?om, u?estvovao u plja?ki diskoteke “Tropikal” u Koncu, 9. decembra 1995. godine, prilikom koje je ubijen blagajnik a te?ko povre?en radnik lokala, Refik Zougi.
Agovi? je bio “mozak” ekipe koja je u diskoteku upala naoru?ana pi?toljima i no?evima. Za ubistvo blagajnika optu?en je turski dr?avljanin koji se tereti i za ranjavanje Zougija. Agovi? je okrivljen da je poku?ao da ubije Zougija ?iju su ?enu razbojnici hteli da napastvuju.
Uhap?en je 7. maja 1999. godine, po nalogu nema?kog suda u Sarajevu, a isporu?en 23. jula 1999. godine. Ka?njen je zbog krivi?nog dela u?injenog decembra 1995. godine u Trieru. Prethodno mu je sud u Trieru izrekao do?ivotnu robiju zbog toga ?to je navodno u?estvovao u plja?ki diskoteke Tropikal u Trieru. Time je je po?inio krivi?na dela: te?ko razbojni?tvo, razbojni?ka kradja i iznudjivanje sa posledicom smrti. Agovi? je na svim dosada?njim sudskim procesima poricao sva krivi?na dela koja su mu stavljena na teret.
Ovo je ispovest prvog osu?enika u Crnoj Gori na 40 godina robije zbog razbojni?tva u Nema?koj, Muhameda Agovi?a starog 33 godine:
- Ta?no je 3.33 ?asa iza pono?i. San mi ne dolazi na o?i. Dvojica mojih cimera spavaju dubokim snom, dok je u sobi veoma hladno jer jo? nemamo grijanje. Ja sam jo? u sredu, 9. 10. 2002., u 14,30, zapo?eo ?trajk gla?u.Otvaram vrata od WC da bih imao svetlosti za pisanje ovog pismo.
Razlog mog pisanja i obra?anja javnosti je zbog toga ?to sam nedavno, u ime naroda, bespravno i protivzakonito osu?en na kaznu zatvora od 4o godina. Sudija Golubovi? mi je izrekao ovako drakonsku kaznu na osnovu presude u Nema?koj, koja je totalno la?na, kao i na osnovu la?nih optu?bi, i to za delo koje nikada nisam po?inio.Tvrdim da sam u potpunosti nevin, a za to imam i dokaza.
Nema?ke vlasti su me 8.decembra 1998. pozvale kao svedoka u krivi?nom postupku protiv na?ih dr?avljana. Ponudili su mi i garantovali da mogu dva dana boraviti u Nema?koj pre i 20 posle mog svedo?enja, ali odbio sam. Me?utim, ja sam 7. maja 1999.godine, po nalogu nema?kog suda uhap?en u Sarajevu, a isporu?en 23. jula. Na sarajevskom aerodromu su me preuzeli nema?ki agenti i istog dana mi ponudili slobodu, pod uslovom da pristanem da ?pijuniram Jugoslovene. Uz to mi je ponu?ena i promena identiteta. Sve sam odbio iz vi?e razloga. Prvi i osnovni, ?to niko nikada moj nije bio ?pijun i ?to bi moja porodica ostala na milost i nemilost.
Od tog 23. jula 1999. godine po?inju smi?ljene psihi?ke torture u zatvoru. One se ne mogu opisati, jer to se mo?e samo do?iveti. Istina je da me nikada nisu fizi?ki zlostavljali. Moja porodica puna dva meseca nije znala gde se nalazim. Moja biv?a supruga, koja je tada ?ivela u Luksemburgu je kontaktirala javnog tu?ioca, ali ni on nije znao u kom se ja zatvoru u Nema?koj nalazim. A bio sam potpuno izolovan, tako da nisam imao kontakta ni sa kim, osim sa ?uvarima. Tokom su?enja, moja porodica mogla je da prisustvuje, ali se nismo mogli videti, jer samo bili razdvojeni paravanom.
Nakon 16 meseci provedenih u nema?kom zatvoru osudili su me na do?ivotnu robiju, navodno zbog toga ?to sam 1995. u?estvovao u oru?anoj plja?ki. A za to isto delo su mi 1998. nudili da budem svedok i garantovali da ne mogu biti uhap?en ili optu?en. Oni su dobro znali da nisam to po?inio, ali su samo hteli da me iskoriste kao dou?nika i ?pijuna. Moja kazna je bila osveta nema?ke tajne slu?be BND – priznao mi je Muhamed Agovi? i nastavio:
- Borave?i u nema?kom zatvoru moja najve?a borba je bila kako da pobedim samoga sebe i ostanem normalan. Uspio sam, ali samo zahvaljuju?i Bogu, koji je usli?io moje svakodnevne molitve i poslao u pomo? policajku iz zatvora. Prisustvuju?i mom svakodnevnom odvo?enju na saslu?anje i dobro znaju?i ko su ti ljudi koji me saslu?avaju i lome, ona se sa?alila i pomogla da pobegnem iz tog zatvora. Unela mi je mobilni telefon, ?eki?, klje?ta za se?enje armature i jedan revolver 357 magnum, pa sam 30. decembra 1999. u 15,30, po povratku sa zatvorske ?etnje, pohapsio stra?are i uspevam da pobegnem.
Najpre autom be?im u Luksemburg. U jednoj ?umi ostavljam auto i dalje se kre?em pe?ke. Mesec dana kasnije sti?em i u svoje rodno selo, u Vrbici, kod Berana u Crnoj Gori, gde sam napokon ugledao nasmeana lica svoje bolesne majke i sestre. Nisam se skrivao, svi su znali da sam tu. ?ak sam i u Centru bezbednosti Berane izvadio li?nu kartu, pa sam se i o?enio.
Moja radost je kratko trajala, jer me 12.marta 2000. godine, u mojoj ku?i, hapsi policija. Vec? 26.juna, Vi?i sud me zbog bekstva iz nema?kog zatvora osu?uje na ?est meseci zatvora. Sudija Golubovi? mi je preina?io presudu od 15 na 4o godina zatvora – po?alio mi se Medo Muhamed Agovi?.

KRVAVI SUBOTI?ANI

Najpoznatiji robija? u Ma?arskoj je na? ?ovek iz Subotice. Marinko Magda, koji je po?etkom devedesetih sa svojom dru?inom izvr?io najmanje 14 monstruoznih ubistava na severu Vojvodine i jugu Ma?arske, bi?e uskoro isporu?en Jugoslaviji – informacija je koju je u jesen 2005. godine objavio Narodni pokret “Otpor” iz Subotice. Leginoar poznat pod imenom Miko, nalazi se u ma?arskom zatvoru Beke? na granici prema Ukrajini, jer je osu?en na do?ivotnu robiju. A Srbija i Crna Gora tra?i njegovo izru?enje, jer je Magda ovde osu?en na smrtnu kaznu zbog ubistva porodica Agoti? i Petri? u Subotici pre 10 godina.
- Ma?ari nisu hteli ranije da izru?e Marinka Magdu, zato ?to je na? krivi?ni zakon predvi?ao smrtnu kaznu. Po me?unarodnom pravu osu?eni se ne isporu?uje u drugu zemlju gde je za isto delo predvi?ena ve?a kazna. U me?uvremenu SCG je ukinula smrtnu kaznu i zamenila je sa 40 godina zatvora, ?to je stvorilo uslov da se Magda, dr?avljanin SRJ, isporu?i na?oj zemlji. Narodnom pokretu “Otpor” stigla je potvrda iz ma?arskih vlasti da se ekstradicija Marinka Magde razmatra, a kona?na odluka treba da usledi za nekoliko meseci. Mi se nadamo da ?e ta odluka biti pozitivna i da ?e Marinko Magda biti vra?en u Srbiju da bi mu se po?teno sudilo – ka?e Branimir Nikoli?, koordinator Otpora za utvr?ivanje istine iz Subotice.
Biv?i legionar i suboti?ki kriminalac Marinko Magda uhap?en je u Segedinu po?etkom februara 1994. godine. Ma?arska policija ga je namamila tako ?to ga je pozvala da uzme useljeni?ku vizu, koju je tra?io jer je ?eleo da se trajno naseli u Segedinu. Prve meseca zato?eni?tva Magda je proveo u sgedinskom zatvoru ?ilag, potom je iz straha Ma?ara da ?e da im pobegne preba?en u sigurniju kaznionicu budimpe?tansku Ribarsku tvr?avu.
Ma?ari su tada Magdu nazvali Istrebljiva?, ali ih je on korigovao tako ?to je izjavio: – Ja sam profesionalni ubica!
Prva ubistva civila Marinko Magda je po?inio pod imenom Branko Mikovi? Miko kao legionar u ?adu. Zatim su stradali Marko Pejanovi?, biznismen sa Pali?a, ubijen je 1992. godine, Ida Feler je ubijena 24. februara 1993. u Subotici. A Atilu Horvata iz Ke?kemeta, likvidirao je 19. decembra 1993. godine. Edita Nemet, doma?ica iz Oro?haza je ubijena 4. januara 1994. godine. Jo?ef Lehotkai, taksista iz Subotice nestao je 9. januara 1994. godine i sumnja se da je Magdina ?rtva. Zotan Balint Na?, poslasti?ar i trgovac oru?jem, njegova ?ena i dvoje dece ubijeni su u januaru 1994. godine.
Josip Agati?, suboti?ki biznismen, njegova ?ena i deca ubijeni su u no?i 25. januara 1994. godine. A Milan Petri?, biznismen likvidiran je na Pali?u zajedno sa ?lanovima svoje porodice 25. januara 1994. godine.
- Kada je sme?ten u kaznionicu, pre 8 godina, Maringo Magda je govorio kako ima 140 kila zlata i 7 miliona maraka. Oduvek je voleo da se pokazuje. Na su?enju u Segedinu je izjavio da je vanzemaljac. Bio je to njegov beg od odgovornosti. Po meni Marinko Magda je bio profesionalni kriminalac i ubica, koji je svoju majku Milicu i sestru Miru ostavio u nevolji i bedi. Nijednom ga za ovih 8 godina nisu posetili u ma?arskom zatvoru. Majka mu je umrla pre mesec dana sama i napu?tena u Subotici – rekao mi je Velimir Kostadinov, pisac koji je Magdu nazvao “?ovek iz zone sumraka”.
Kako je i u Budimpe?ti pretila opasnost da Magda pobegne, jer je golim rukama izvadio ?ipke iz zatvorskog prozora, preba?en je u najstro?iji ma?arski zatvor Beke? na granici prema Ukrajini. Tu ga je posetio njegov biograf Velimir Kostadinov iz Subotice:
- To je najte?i zatvor u Evropi. ?elije su duboko u zemlji i bez svetla. Osu?enici izlaze napolje u ?etnju jednom nedeljno po 30 minuta. U zatvoru ima 18 osu?enika, a 30 njihovih ?uvara. Magda u ?eliji ima sliku svog konja Sivca, u koju netremice gleda. Ugojio se, pustio bradu i vi?e ne li?i na ?oveka kog smo svi zvali Suboti?ki fantom!
Kostadinov tvrdi da nikada nije ta?no utvr?eno u koliko je likvidacija Marinko Magda u?estvovao, ali on sumnja da ih je bilo preko 20. Kada ga je pitao koliko je li?no ubio ljudi, Magda mu je odgovorio:
- Puno! Nisam ra?unao!
Sa Magdom su u tim zlo?inima naj?e??e u?estvovali Sini?a Petri?, Jovan Sredanovi?, Goran Stavri?, Ivan ?inkovi?, Bo?idar Miljani? i Aleksandar ?ekari?, svi iz Beograda. Od njih je u zatvoru danas samo Ivan ?inkovi?.
- Ima indicija da su neke od tih likvidacija name?tene Marinku Magdi. Od 1992. do 1994. godine Suboticu je zadesio talas smrti u kome je nestalo i ubijeno oko 30 ljudi. Kada je policija u Ma?arskoj uhapsila Magdu, svi ti zlo?ini su njemu pripisani, a da on nije imao priliku da u prisustvu svog advokata ka?e istinu. Saslu?avale su ga ne?e sudije, ali na ma?arskom jeziku i bez branioca. Niti je izvr?eno suo?enje sa optu?enima, koji su ga i teretili, tako da se mo?e re?i da istina o Magdi u Jugoslaviji nikada nije utvr?ena – smatra njegov branilac Slavko Petri?.
Narodni pokret “Otpor” iz Subotice tra?io je reviziju slu?aja Marinka Magde, vi?estrukog ubice jer je o?igledno da Magda nije imao priliku da se brani u Jugoslaviji, da ka?e istinu, jer se veruje da neke zlo?ine nije po?inio, kao ?to je, na primer, ubistvo Marka Pejanovi?a. “Otpor” pretpostavlja da postoje nalogodavci ubistava koje je Marinko Magda po?inio. Iste no?i 25. januara 1994. godine, naime, u Subotici su ubijeni Milan Petri? i Josip Agati?, tada dvojica naja?ih dilera cigareta, alkohola i nafte u Vojvodini.
- Posle 5. oktobra 2000. godine “Otpor” je do?ao do dokumenata Slu?be dr?avne bezbednosti u Subotici, na osnovu koga smo zaklju?ili da Magda nije ubijao iz koristoljublja ve? da je bio spoljni saradnik militantnih delova tajnih slu?bi Jugoslavije, a i Ma?arske. Marinko Magda je jednostavno mobilisan kao saradnik da prati jugoslovenske i ma?arske biznismene i crnoberzijance u Vojvodini i Ma?arskoj. Imao je ku?u u Subotici i stan u Segedinu, a ni?ta nije radio. Imao je novac i veliki broj prijatelja, a do po?etka devdesetih bio je nepoznat momak. Onda se naglo uzdi?e uz pomo? ljudi iz policije. Prema na?im informacijama naredbodavci likvidacija koje je Magda sa ?lanovima svoje dru?ine izveo u Subotici i Segedinu tokom 1994. godine, nalaze se danas u Beogradu – ka?e Branimir Nikoli?, regionalni koordinator Otpora za utvr?ivanje istine.
Nikoli? me podse?a da je Magda bio toliko va?an zato?enik u Ma?arskoj, da je li?no general srpske policije Radovan Stoji?i? Bad?a i?ao da ga obi?e i da sa njim razgovara. U tome Nikoli? vidi direktnu vezu Marinka Magde sa tada?njim MUP-om Srbije.
Ivan ?inkovi?, klju?ni organitaor iz Magdine dru?ine, koji se nalazi u zatvoru Klisje u Novom Sadu, potvrdio je Nikoli?u da je Magda radio za tajne slu?be, ali i da je bio ume?an u trgovinu oru?jem.
Zahtev za utvr?ivanje istine u slu?aju Magda i obnovu procesa protiv Marinka Magde predstavnici “Otpora” iz Subotice podneli i novom specijalnom tu?iocu za borbu protiv organizovanog kriminala, jer imaju dokaze, kako tvrdi Nikoli?, da je Magda bio ?lan dr?avne mafije u vreme Slobodana Milo?evi?a. Sam Magda je, naime, ma?arskim istra?nim organima rekao kako je bio u grupi koja je trgovala oru?jem za potrebe paravojnih formacija na teritoriji biv?e SFRJ, ?to veoma interesuje tu?ioce u Hagu.
- Ma?ari su zainteresovani da se pozadina zlo?ina Marinka Magde rasvetli ba? zbog pri?e o trgovini oru?jem. Poslasti?ar iz Segedina, Zoltan Balint Na?, jedna od Magdinih ?rtvi, bio je trgovac oru?jem ali i dou?nik ma?arske policije. Tada je ma?arska policija pokrenula istragu i uhapsila Magdu. Danas su na?i, zatim ma?arski, ali i ha?ki istra?ni organi zainteresovani su da utvrde da li postoji veza izme?u Zoltana Balint Na?a i naoru?avanja paravojnih formacija u biv?oj SFRJ, odnosno da li je Magda bio „?ovek za vezu” izme?u trgovaca i kupaca oru?ja u Ma?arskoj. To oru?je kupovali su od Na?a i Srbi, ali i Hrvati, zato, ako se Magdino svedo?enje bude uzelo kao validno, postoji realna mogu?nost da Marinko Magda bude i klju?ni svedok u Hagu u procesu protiv Slobodana Milo?evi?a i vukovarske ?etvorke. A ako me?unarodna zajednica bude tra?ila odgovornost pred na?im sudom i komandanata srpskih paravojski Magda mo?e i u tim slu?ajevima da bude svedok. Sve su to razlozi da Ma?arska odobri izru?enje Marinka Magdi Jugoslaviji – smatra sa Branimir Nikoli?, koordinator Slu?be za utvr?ivanje istine.
Advokat Slavko Petri?, zastupnik Marinka Magde i Branimir Nikoli?, koordinator Otpora nameravaju da tra?e od ma?arskih vlasti dozvolu da posete Marinka Magdu u zatvoru na ukrajinskoj granici, kako bi on li?no potpisao zahtev za obnosu sudskog procesa u SCG i za izru?enje SCG. Takvu poruku su oni dobili od Magde preko njegove sestre Mire.
Ako ova inicijativa za privremeno osloba?anje i izru?enje ne uspe mora?e Marinko Magda u Ma?arskoj da sa?eka da odrobija prvih 15 godina, jer time sti?e pravo da mu se do?ivotna kazna smanji na 25 godina. I kad istekne 25 godina robije Magda mo?e da iza?e na slobodu samo na tren da bi ga Ma?ari prebacili na odslu?enje 40 godina zatvora u Srbiju.
I kako se pra?ina oko suboti?kog legionara koji, sude?i po napisima objavljenim i u „Pari ma?u„ i „?piglu„ postaje neka vrsta evropskog O.J. Simpsona, jo? nije slegla, jedan drugi Suboti?anin postao je pravi medijski hit u Ma?arskoj. Re? je o Josipu Josi Vuji?u, bajmo?kom ubici sa sekirom, koji je 2002. harao severom Ba?ke, ostaviv?i na svom krvavom putu ?est le?eva. Iako mu je na?a policija gotovo tri sedmice postavljala zasede i zamke, on je prebegao u Ma?arsku, gde je i uhva?en u ?iklo?u posle ubistva taksiste Jano?a Erliha. Odmah je objavljen i iskaz najpoznatijeg ubice u ovoj deceniji u kojem doslovce ka?e obja?njavaju?i smrt taksiste: “Ni?ega se ne se?am. Podmetnuli su mi.”
Vuji? je uhap?en deset posle po?injenog ubistva, jer su kraj napu?tenog taksija me?u gomilom razbacanih dokumenata prona?li Vuji?evu putovnicu, odnosno hrvatski paso?. Uhva?en je u svom izbegli?kom stanu u ?iklo?u, gde su se u trenutku hap?enja nalazili u njegova ?ena i k?erka. U stanu je, pored pi?tolja kojim je ubijao, na?eno i mnogo municije. Vuji? nije nepoznat ma?arskoj policiji i na konferenciji za ?tampu koju je prenosila i dr?avna televizija, dr Mihalj Erne?, policijski kapetan za baranjsku ?upaniju, rekao je:
- Pre dve godine Josip Vuji? je imao prvi ozbiljni sukob sa ma?arskom policijom. Tom prilikom oduzet mu je pi?tolj koji je ilegalno posedovao, a policajci su ustanovili da Josip psihi?ki ba? i nije ’kako treba’. Tada je proteran iz Ma?arske i izgubio je izbegli?ki status. Ko zna kakvim ga je kanalima ponovo dobio, i mi, sada, okrivljujemo imigracione vlasti ?to su dozvolile da nam takav ?ovek ponovo u?e u zemlju. Ina?e, ?teta je ?to nemamo nikakav kontakt sa srpskom policijom. Saznali smo iz novina da je Vuji? i u Srbiji po?inio neka ubistva, ali kontakt sa njihovom policijom nismo uspostavili.
Interesantno je da su u Sekretarijatu unutra?njih poslova Subotice samo dan ranije zvani?nici dali izjavu da je Josi? “uhap?en u Ma?arskoj zahvaljuju?i dobroj saradnji na?e i ma?arske policije.” Punih nedelju dana se Vuji? sa oko 300 policajaca igrao ?murke, izbegav?i ?ak i barikadu od prepre?enih policijskih kola da bi se 17. marta 2002. obreo u Tompi, pograni?nom mestu na ma?arskoj teritoriji.
Ko je, zapravo, Josip Vuji?, koga ma?arska ?tampa iz ko zna kojih razloga progla?ava Srbinom i ?iji su zlo?ini svojom monstruozno??u prevazi?li one Magdine, po?to su njegove ?rtve ubijane mahom hladnim oru?jem.
Vuji? je ro?en pre 35 godina u Staroj Moravici. Njegova porodica se doseljava krajem 70-ih na sala? ’Karantin’. Retki su bili posetioci na ovom sala?u, jer je porodica bila nekako zatvorena, izuzetak je ?inio jedino Josipov stariji brat koji je ?e??e izlazio, stekao dru?tvo. Kao de?ak bio je miran i povu?en. Nije pri?ao bez potrebe, mo?da i zbog toga ?to su mu se podsmevali zbog pogre?no izgovaranog glasa ’r’.
Kao malo stariji zavoleo je boks. Stru?njaci su mu proricali svetlu budu?nost jer je, ka?u, bio talentovan. U velter kategoriji je pro?av?i omladinsku ?kolu ’Spartaka’ postizao zapa?ene rezultate. Imao je veliku pod?ku roditelja, ?to je neuobi?ajeno za boksera. Me?utim, prelaskom u seniorsku konkurenciju, ne dolazi ba? mnogo do izra?aja. Ina?e, bio je pravi fajter, spreman da sve odlu?i u prvoj rundi.
- Karijera mu je prekinuta nakon te?e saobra?ajne nesre?e kada mu je stradala desna ruka. Kako se vi?e nije mogao vratiti sportu, po?eo je da ludi. Pri?a se da je prepadao ?ene i devoj?ice i pla?io ih. Zbog kra?a je bio otpu?ten sa dva posla: iz ekonomije ’Pobeda’ i iz jedne privatne autolimarske radnje. Njegov policijski dosije postajao je sve deblji, a pona?anje sve neura?unljivije, pa je sredinom 1994. bio osumnji?en za poku?aj ubistva medicinske sestre u Pa?iru. Me?utim, uspeo je da pobegne iz sudnice tako ?to je bacio pesak u o?i svom ?uvaru. Policija je i onda za njim bezuspe?no tragala – ispri?ao mi je Dragan Novakovi?, glavni urednik suboti?kog nedeljnika “Dani”.
Iako postoji teorija po kojoj je Josip Vuji? bio pripadnik Zbora nacionalne garde i da je surova ubistva po?injena rukovode?i se politi?kim nalozima, sva je prilika da se, ipak, radi o umno poreme?enom ?oveku, kako su pokazala i prva ve?ta?enja ma?arskih neuropsihijatara. ?rtve su, uglavnom, bili ljudi koji su mu se u pro?losti zamerili. Sestre Marica i Nedeljka Tomi? stradale su jer su svojevremeno prijavile Vuji?a da im je ukrao dva d?aka krompira i tada je platio nov?anu kaznu. Tako?e, direktor suboti?ke “Fidelinke” Savo Vukeli? je pre osam godina povredio Vuji?a traktorom, a za nesre?u je okrivljen sam Vuji?, pa se Joso osvetio ubiv?i sekirom i Savu Vukeli?a (51) i njegovu suprugu Ankicu (49). Ve?ina svedoka koji su potvrdili da je nesre?u izazvao Vuji? tako?e je mrtva.
Bilo kako bilo, Vuji?a je dobio deceniju robije, i kao i u Magdinom slu?aju, deportova?e ga u Suboticu tek kada odslu?i tu kaznu.

SRPSKI LEGIONARI

Zaje?arska policija uhapsila je 30. novembra 2004. godine ?arka Karabeca (41), iz Zemuna, kod koga je prona?en “hekler”, dok je u njegovom stanu prilikom pretresa zaplenjen i jedan “?korpion”. On je nedavno, zbog ?verca oru?ja iz Srbije u Francusku, u Beogradu osu?en na dve i po godine zatvora, ali presuda nije pravosna?na, pa se na?ao na slobodi.
Karabec je deceniju i po proveo u Legiji stranaca, gde je stekao pravo na francuski paso? i penziju. Slu?io je u Drugom padobranskom puku stacioniranom u Kalviju na Korzici, elitnoj jedinici ove pla?eni?ke formacije. Jedan je od mnogih gra?ana Srbije koji su Legiju stranaca videli kao put ka boljem ?ivotu.
Legija stranaca je naziv za specijalne vojne formacije Francuske, koje popunjavaju vojnici pla?enici, dobrovoljci. Francuska Legija stranaca danas broji osam hiljada vojnika. Prose?na starost je 23 godine, a vojnici dolaze iz ?ak 138 zemalja. Zanimljivo je da su polovina od te brojke danas osobe slovenskog porekla. Legionari su danas raspore?eni ?irom sveta, od Francuske, sve do D?ibutija, Francuske Gvajane i obala Ju?ne Amerike. Legionari se raspore?uju i na ?ari?ta najsurovijih sukoba, a pre Makedonije, poslednje misije bile su im u ?adu i Bosni. Prvi put upotrebljeni su u toku francuskog osvajanja Al?ira tridesetih godina 19. veka. Prose?na plata legionara kre?e se izme?u hiljadu i hiljadu i dvesta evra mese?no.
Moj prijatelj Nikola Kavaja, poslednji srpski komandos iz srpske emigracije u Americi, koji danas ?ivi u Beogradu, priznao mi je da je bio legionar:
- Ja sam u francuskoj Legija stranaca boravio od 1958. do 1961. godine. Naime, pukovnik Veljo Pileti? se sa mnom na kraju slo?io da treba da potra?im za?titu u Marsej, da stupim u francusku Legiju stranaca, jer mi je tamo bilo mnogo sigurnije nego u zapadnoj Evropi. Krenuo sam vozom u i u ranu zoru sam se na?ao u Marseju, gradu koji se nalazi na obali Sredozemnog mora gde je klima blaga i tropska. Tamo je u to vreme bila i komanda za primanje dobrovoljaca, odnosno najamnika u Legiji stranaca. Posle uvida u preporuke od strane P.V.P. i moja dokumenta, primljen sam u sastav francuske Legije stranaca pod imenom Adolf Miler. Tim imenom ?u se slu?iti sve do mog dolaska u Ameriku 1961. godine. Moj mati?ni brojem je bio A.1794 – poverio mi se Nikola Kavaja.
- U logor sam primeljen marta 1958. godine posle kra?e obuke. Ja sam u Legiji stranaca, u bataljonu 212 va?io za jednog od najboljih poznavaoca ratnih ve?tina u borbi prsa u prsa sa hladnim oru?jem, no?em i kundakom. Sve je to za mene bilo lako, jer sam ve? bio profesionalni vojnik. Oti?ao sam u glavni grad Al?ira, gde je bila komanda Legije stranaca za teritoriju Severne Afrike. Po dolasku u Al?ir odmah sam uspostavio kontakte sa nekim biv?im ameri?kim podoficirima koji su bili na slu?bi u Zapadnoj Nema?koj da bi izvr?ili par ubistava ameri?kih vojnika i oficira. Ni oni se nisu slu?ili svojim pravim imenima. Upoznali smo se preko jednog protestantskog sve?tenika, tako?e, Amerikanca koji je bio u Vijetnamu, Laosu, Kambod?i, gde su Francuzi imali dominaciju. Tu je Legija stranaca bila potu?ena od strane Severovjetnamaca, pod komandom generala ?apa, novog Napolena Bonaparte, kako je bio nazvan od svog naroda i pripadnika Legije stranaca.
Amerikanci su, moram naglasiti, pomagali Ho ?i Mina u borbi da izbace sa tla Indokine kolonijalne trupe Francuske da bi oni zaposeli sami Indokinu, kao ?to ?e se ubrzo i obelodaniti. Francuzi i Legija stranaca su pora?eni u Indokini 1954. godine. Dr?ave Indokine su dobile samostalnost, a Vijetnam je podeljen na Severni i Ju?ni i pretvori?e se u ?ari?te ve? 1958. godine, a ne kako Amerikanci tvrde 1964. godine. Amerikanci su u Indokinu poslali prve svoje Misionare, “elitne trupe” koje su imale zadatak da likvidiraju sve politi?ke i vojne li?nosti koje su zastupale narod i samostalnost. Predsednik Amerike general Dvajt Ajzenhauer je poslao te najamnike 1958. godine. Ve?i broj njih sam poznavao i svi su radili za CIA ili M5. To nije znao ameri?ki narod, to nije znala ni Zapadna Evropa. Masovni rat je zahvatio takore?i ?itavu Indokinu. U ratu sa Amerikancima od 1964. do 1975. godine ?e nestati vi?e miliona ljudi.
Gubitkom Indokine, Francuzi su ostali da brane svoje kolonije na tlu Severne Afrike, centralne Afrike gde su Evropljani imali kolonije i to pod upravom Belgije, Francuske, Portugalije i ?panije. Pada u o?i da su Francuzi bili, takore?i, najja?a evropska kolonija po Africi i Aziji, ali ih je najlak?e i gubila po zavr?etku Drugog svetskog rata. U Al?iru i severnoj Africi uz obalu Atlanskog okeana, odnosno Sredozemnog mora dominira oazni oblik naseljenosti vezan uz doline, uzvi?enja i oaze koje su me?u sobom odvojene prostranim nenaseljenim pustinjama. To je ogromni prostor od Egipta, Sudana i Libije. Ovde je novi arapski uticaj manje preobrazio stariju hami?ku podlogu, pa su suprotnosti bile ja?e i izra?enije od evropske dominacije a pogotovo Francuske.
- Po dolasku u grad Al?ir -se?a se danas Nikola Kavaja – posle kra?e obuke i to vi?e u obave?tajnoj struci, ja sam bio preba?en u grad Oran. Radio sam sa pripadnicima Legije stranaca, a najvi?e nema?kog porekla na prikupljanju podataka o al?irskim ilegalcima, koji su delovali prete?no no?u na Francuze. Afri?ki kontinent su pomagale skoro sve evropske i azijske komunisti?ke zemlje, a pogotovo Sovjetski Savez. Ja sam li?no prou?avao moderne gerile po?etkom i sredinom XX veka i moram re?i da ?e vijetnamska gerila ostati zabele?ena u istoriji vojnih ud?benika kao specifi?na za prou?avanje. Ne zaostaje ni na?a, jugoslovenska za vreme Drugog svetskog rata, pa bilo da se radi o nacionalistima ili komunistima.
Tako pomagan od strane komunsti?kih zemalja, afri?ki kontinent je bio osu?en na gubitak svih kolonijalnih poseda i na desetkovanje francuske Legije stranaca. ?itav narod Al?ira bio je protiv Francuza, posebno legionara koji su bili najamnici, begunci od pravde i zakona. Takav sam bio i ja Nikola Kavaja, dezerter iz JA, prebeglica iz komunisti?ke Jugoslavije i borac za demokratiju, a od 1958. godine i protiv demokrartie.
- Nema tog zadatka ili nare?enja koje nisam u potpunosti izvr?io pa ?ak i ako mi je ?ivot visio o koncu, a sve smatraju?i da radim za dobro i spas slobode od najezde komunizma. Sve to je uzrokovano i mojom mlado??u i time ?to sam u ranoj mladosti mnogo ispa?tao od strane komunista – ?ali za tim danima Nikola Kavaja – Oran, Oujda, Delfa, Biskra, Tezeur, Ouargla, El-Gol?a, Fi-Gordel, Ain-?alah i u ostalim manjim gradovima ja sam bio u poterama za al?ircima i njihovim gerlcima. Mi iz 212. desantnog bataljona smo u?estvovali u stalnim poterama za pripadnicima Al?irskog oslobodila?kog pokreta i tuklu ih na boji?tima. Al?irci bi se posle kra?e pauze pregrupisali i tukli nas na sopstvenim polo?ajima onda kad smo se najmanje nadali. Sav arapski narod je bio protiv evropske dominacije a pogotovo pripadnika francuske Legije stranaca koja je bila pod komandom ?uvenog generala Salam i ?arlija Rabidua.
U Versaju je ve?i broj poslanika bio za to da se francuske snage povuku iz svih svojih kolonija, a pogotovo iz Al?ira. Me?utim to mi?ljenje nije delio ni general Salam, a ni ?arli Rabidu, pa su formirali tajnu organizaciju za ru?enje Pete republike i sklanjanja sa njenog ?ela ?arla De Gola, proslavljenog generala iz Drugog svetskog rata. De Gol je prvi od evropskih predsednika shvatio da su porobljene kolonije sa pobunjenicima samo teret Francuskoj.
- Za vreme od kako sam se nalazio na crnom afri?kom kontinentu, najvi?e sam se kretao po Al?iru, ?adu, Libiji, Kongu, Keniji kao misionar i obave?tajac i prikupljao podatke o situaciji u ovim zemljama, pa i u ?itavoj Africi. U?estvovao sam u hvatanju prosovjetskih ?pijuna i uni?tavanju njihovih punktova, koji su bili organizovani od strane KGB po ?itavoj Africi. Imao sam tada maler, zaradio sam ranjavanje nogu od nagazne mine. Samo zahvaljuju?i mojoj snazi i otpornosti nisam ostao bez leve noge u kojoj i sada nosim ostatke gelera. Kao legionar otkrio sam jugoslovenski trgova?ki broda, koji su zaustavili francuski kolonijalni organi u al?irskim vodama Sredozemnog mora. U njemu je bilo pe?adijsko strelja?ko i automatsko oru?je namenjeno al?irskim pobunjenicima. To se desilo 1958. godine. Tada su se odnosi izme?u Francuske i Jugoslavije pogor?ali – prise?a se Kavaja i nastavlja da ogovara Tita:
- Nikad za vreme svog ?ivota general De Gol nije posetio Beograd, niti samozvanog mar?ala Tita samo, zato ?to su Josip Broz i njegova banda pogubili njegovog velikog prijatelja i prvog gerilca u okupiranoj Evorpi, besmrtnog generala Dra?u Mihailovi?a i zato ?to je predsednik Jugoslavije pomagao afri?ke gerilce. Svo oru?je u tom Titovom teretnom brodu bilo je neregistrovano i bez porekla proizvo?a?a. Doturalo se tajno afri?kim divljim plemenima.
Za vreme mog boravka u Africi s vremena na vreme sam pose?ivao Zapadnu Evropu, Ju?nu i Centralnu Ameriku. I?ao sam slu?beno pod la?nim imenom Adolf Miler. O svim mojim putovanjima znali su organi CIA. Vi?e meseci sam proveo u ?ileu i obu?avao specijalne jedinice koje su bile pripremane za gu?enje pobuna i revolucija, naklonjenih sovjetskoj imperiji u svetu. Ru?enje ameri?kog ?pijunskog aviona JU-2, zvanog “crna udovica” nad Sovjetskim Savezom 1960. zateklo me je u bolnici u Oranu.
General ?arl De Gol, po?to se drasti?no obra?unao sa komandantima francuske Legije Stranaca i po?to ih je poslao na do?ivotne robije obe?ao je da ?e povu?i trupe iz Al?ira i predati legalnim putem al?irskim predstavnicima. Tako je i postupio i po?etkom 1961. godine pripadnike Legije stranaca isporu?uje, i to ne u Francuskoj nego na ostvro Korzika na rodnom mestu najve?eg vojskovo?e svih vremena Napoleona Bonaparte. Snage Legije stranaca na Korzici bile su sme?tene u blizini gradova Caivi, Ajaccio, a i u glavnom gradu tog francuskog ostrva Bastio. Od 1960. pa do 1962. godine je izvr?eno prebacivanje svih oru?anih snaga koje su bile pod komandom Vrhovne komande Francuske, pa i Legije stranaca iz ?ada i Al?ira. Te dve dr?ave su dobile nezavisnost, prvo ?ad 1960. godine, a kasnije i Al?ir 1962. godine.
- Ja sam skoro proveo vi?e od dve i po godine na tlu Al?ira, ?ada, Konga u borbama protiv naroda koji su se borili za njihovu nezavisnost. Mi legionari smo se borili za neku zapadnu demokratiju. Moj ugovor od pet godina je raspu?tanjem Legije stranaca propao. Ja sam napustio Korziku, jer sam dobio nare?enej od Amerikanaca. Otputovao sam u Nema?ku, jer je to bio najsigurniji put izlaska iz Legije stranaca. Naime, gro trupa legije sa?injavali su pripadnici biv?ih hitlerovih oru?anih snaga, koji su se borili u Evropi, Africi, a koji se nisu hteli vratiti Nema?koj, da ne bi do?li pod udar savezni?kih vojnih sudova za po?injeni genocid. U vremenu kad sam bio u Legiji stranaca, broj pripadnika legionara sa Balkana kretao se preko 1800. Skoro svi mi Balkanci smo be?ali od nekih krivi?nih dela.
Fakat, sa gubitkom kolonija Francuska je izgubila i tu nekada?nju elitnu vojsku, koja je bila sastavljena od svih nacija Evrope i samo od belaca. Sada?nja “simboli?ka« francuska Legija stranaca je sastavljena od Francuza, stranaca, crnaca koji nemaju kriminalna dela i koji nisu pod udarom neke zemlje koja krivi?no ih godi. Legija stranaca sad ima sastav od par hiljada pripadnika i oni slu?e vi?e kao simboli?ne snage Francuske.
Ja sam uz pomo? Slobodana Zdravkovi?a potom dobio sam vizu za ulazak u ?ile. Oti?ao sam u ovu zemlju da vidim kakve su mogu?nosti da se tamo skrasim. Nameravao sam da ostanem dva do tri meseca, ali se ipak zadr?ah vi?e. Posle punih devet meseci vratio sam se nazad u Evropu. Kod Slobodana Zdravkovi?a do?ekalo me pismo sa informacijom da me ameri?ka Komisija za useljavanje poziva na intervju. To je zna?ilo da postoji velika mogu?nost da se iselim u SAD – ispri?ao mi je Nikola Kavaja svoju legionarsku tajnu.
Kroz Legiju je u njenoj istoriji pro?lo blizu 700.000 legionara. Prosek je 15-30 primljenih osoba na svakih 500 prijavljenih, a do danas poginulo je gotovo 35.000 stranaca. Interesantno je da se legionari me?usobno oslovljavaju samo prezimenom (ili nadimkom) koji je u 75 odsto slu?ajeva izmi?ljen, odnosno odabran prilikom ulaska u Legiju.
Nigde nije objavljen podatak koliko je Srba pro?lo kroz Legiju stranaca. U medijima se povremeno pojave imena nekih od njih koji su se istakli u ratovima na ovim prostorima, ili su zavr?ili u crnim hronikama.
Zanimljivo je da je u Drugom padobranskom puku sa Korzike slu?io Marinko Magda, a upu?eni tvrde i Milorad Ulemek Legija. Magda je po?etkom devedesetih osu?en u Ma?arskoj zbog niza ubistava, po?injenih u ovoj zemlji i na podru?ju Vojvodine. Nedavno se podigla velika medijska pra?ina posle najava da bi mogao biti izru?en Jugoslaviji, zbog mogu?nosti da u svom iskazu iznese neke frapantne podatke u vezi sa pomenutim zlo?inima.
Milorad Ulemek Legija sigurno je najpoznatiji Srbin koji je ratovao za francuske interese, ali je taj deo njegove biografije najmanje poznat javnosti. Tokom devedesetih borio se u Hrvatskoj i BiH kao pripadnik Srpske dobrovolja?ke garde ?eljka Ra?natovi?a Arkana, posle rata postao je komandant Jedinice za specijalne operacije (“crvene beretke”) RDB MUP-a Srbije, koju je predvodio u okr?ajima protiv OVK tokom 1998. i 1999. godine.
Verovatno zahvaljuju?i njegovom iskustvu, u JSO vidljiv je bio svojevrstan uticaj Legije stranaca. Pripadnici ove jedinice nosili su beretke sli?ne legionarskim, ali pli?e i zakrivljene na levu stranu. Sve?ane uniforme, sa maramom, ukrasnim gajtanima i belim rukavicama, podse?aju na njihove. U tim prilikama, kao i legionari, nose francusku automatsku pu?ku FA MAS. Isto va?i i za borbenu i strojevu obuku.
I dok se po izbijanju rata 1991. godine u Hrvatskoj organizovano pojavilo oko 150 legionara hrvatskog porekla, me?u kojima i po zlu poznati Ante Gotovina, Ante Roso i Bruno Zorica zvani Zulu, na srpskoj strani borili su se pojedinci kao ?to je Aleksandar Jokanovi? zvani Aca Legija:
- Proveo sam 16 godina na terenu, od polazne baze u D?ibutiju do Ju?ne Amerike i Afrike. Kad sam 1990. godine zatra?io raskid ugovora u Legiji stranaca, jer je bilo o?igledno da nakon doga?anja u Kninu predstoji rat – bez re?i su pristali. Ali mi je major pri?ao da se pridr?avam svih pravila koja smo tada savladali. To je vojska koja prati rad svakog svog vojnika, bez obzira u kojoj se jedinici sada nalazi. Ja znam da me oni i sada kontroli?u – govorio je Jokanovi? o svojim iskustvima.
Za srpsku stvar u Hrvatskoj i BiH borio se i Dejan Jevti?, poreklom iz Kru?evca, koji je u Legiji stranaca bio u sastavu amfibijske ?ete za podvodne diverzije. Novinarima je pri?ao o obuci koja je stvarala prave vojnike, iskustvima iz Gvajane, ?ada i D?ibutija:
- O Legiji stranaca se pogre?no misli da je re? o ma?ini za ubijanje. Prvo pravilo je da se osvoji postavljeni cilj sa ?to manje ?rtava. Po?to sam iskusio na?e rati?te, mogu da ka?em da su ranija bila poslasti?arnica u odnosu na ovu ovda?nju klanicu – tvrdi Dejan Jevti?.
Uz efikasno rukovanje oru?jem, u Legiji stranaca puno se pola?e na fizi?ku spremnost – svakog jutra vojnici tr?e vi?e kilometara, ?esto i pod punom ratnom opremom. O tome svedo?i i anegdota koju je ispri?ao jedan srpski legionar. Prvog dana obuke kaplar je postrojio regrute i uo?i ru?ka pitao ih da li je neko za aperitiv? Svi su podigli ruke, a on im je naredio da urade 40 sklekova – jer to otvara apetit!
I Bo?ko Peri?, penzionisani legionar i kriminalac, kada se posle 30 godina provedenih u vrhovima evropskog podzemlja i u Legiji stranaca, smirio u Gradi?ki progovorio javno o svojoj burnoj mladosti:
- Jedini sam Srbin koji ima ?in kapetana Legije ?asti. Tako?e, ne stidim se da priznam da sam bio u samom vrhu evropskog podzemlja.
Peri? tvrdi da je bio poznat kao “jedan od najve?ih” u podzemlju – od Rima, preko Pariza, Minhena, ?tokholma, do Paragvaja, Urugvaja i Argentine. Po?tovan je , navodi, kao “igra? iz senke” u svim balkanskim kriminalnim krugovima, od Zagreba, Sarajeva, Banjaluke, do Beograda, Podgorice i Sofije!
- Sa 17 godina dosegao sam veoma visoko mesto u hijerarhiji napolitanske i kalabre?ke mafije u Italiji, sa 19, u Francuskoj posle jednog te?kog krivi?nog dela, da bih se “odu?io” njihovoj dr?avi, postajem legionar. Jedini sam Srbin koji je iz Legije iza?ao sa ?inom kapetana. Radio sam u Maroku, Tunicu, Al?iru, Iraku, Kurdistanu, Palestini, Bejrutu. Kao mlad, dru?io sam se sa Gi?kom, ]entom, Ljubom Zemuncem, Arkanom, Borisom Petkovim… Italija, Holandija, Nema?ka… Mno?tvo ru?nih stvari, plja?ki, ubistava i robijanja. U zatvoru sam, sa prekidima, proveo skoro 10 godina – od Italije, Austrije i Nema?ke do Zenice i Sremske Mitrovice. U 36 godina postao sam penzioner, primam penziju od Legije stranaca. Vratio sam se u Republiku Srpsku, maltene, kao gasterbajter. Nisam “kontraverzni biznismen”, ve? sasvim obi?an penzioner – sa olak?anjem govori Bo?ko Peri?, penzionisani legionar i kriminalac.
- U Posavini, gde sam ro?en, kao dete sam gledao Italijane koji su dolazili u lov. Bio sam odu?evljen kako izgledaju. U to vreme, po?etkom 60-ih, kod nas u Jugoslaviji samo predsednici su imali takve automobile i garderobu. Po?eleo sam da budem kao oni. Re?io sam da kad-tad pobegnem u Italiju.
U 13 godina pobegao sam od ku?e i nekako stigao do Rijeke. More me je privla?ilo. Najpre sam radio kod jednog vulkanizera. Onda, naravno, u takvim godinama se to tako de?ava, upoznao sam jednog starijeg momka koji me je malo povukao. Nik?i?anin Bata Crnogorac i danas je poznat kao najve?i kockar u Sloveniji. Na relaciji Opatija – Rijeka obilazili smo kockranice i mene su ubrzo primetili tada?nji “autoriteti” jer sam bio dosta sna?an. Tu, rekao bih, po?inje moja karijera u podzemlju. Sa 14 godina sam obezbe?ivao kockarnice i polako ulazio u ?eme. Video sam lep ?ivot i re?io da ne stanem dok ne postanem neko i ne?to.
?iveo sam mukotrpno, ali i pre?iveo samo zato ?to sam uvek bio u senci. Nisam se eksponirao. Svima ovim starijima, Gi?ki, Arkanu, Goranu Vukovi?u, govorio sam: Uspeli ste, imate pare, narobijali ste se! Smirite se, povucite se! – pri?a Bo?ko Peri?, penzionisani legionar i nastavlja:
- Kada je Arkan prvi put “pao” u Hrvatskoj, odnosno kada je izbila ona afera sa oru?jem, pa do?lo do tada?njeg “su?enja veka”, imao sam zapa?enu ulogu u njegovom spa?avanju. Najva?niji posao zavr?io je Toma Fila, ali u toj situaciji svi smo prisko?ili u pomo? Komandantu.
Bo?ko Peri? je sedamdesetih godina pre?ao u Italiju, naravno, bez paso?a.
- Pri?e o ilegalnim prelascima granice i ke?anju ispod voza su sme?ne. U to vreme ta?no se znalo ko radi prevo?enje. Prelazili smo pe?ke. Sa?eka te vodi?, obi?no smo i?li u grapama od 10-ak ljudi, i za dana?njih 100 maraka, iza Trsta, uvede nas u Italiju. Tamo nas ?eka njegov “kolega”. Odmah sam u Italiji ukapirao da treba da se distanciram od na?ih ljudi. Nisu bili pouzdani, padali su u o?i, kitili se zlatom i radili najni?e poslove. Imao sam sre?e, i ve? nekoliko dana po prelasku granice, povezao sam se sa Napolitancima. Prihvatili su me, pa sam vrlo brzo postao jedan od njihovih. Brzo sam u?io italijanski, ali i uva?bavao manire. Uvek sam se, po lepom pona?anju i u?tivosti, razlikovao od na?ih kriminalaca. Dok su oni nosili uske ko?ulje i zvoncarice, ja sam bio obu?en u odela poznatih kreatora, uz obaveznu kravatu. Nisam se izdvajao od svog novog dru?tva – italijanskih mafija?a. Kasnije su mi ovi na?i priznali da su me smatrali za mladog advokata – Italijana. U to vreme govorio sam samo italijanski, i mada se nije pitalo ko je Bosanac, ko Srbin, Hrvat, glumio sam Italijana sa manirima. Na?i su obijali butike, stanove, krali po vozovima, ?ibicarili, a ja sam, iako veoma mlad, brzo stigao do ozbiljnih kombinacija.
Iako veoma mlad, Peri? je, tvrdi, ubrzo dostigao visoko mesto u okrutnoj hijerarhiji italijanskog podzemlja.
- Godine 1978. oti?ao sam, preko veza mojih Kalabreza, u Francusku. Tamo zati?em ostatke nekada?njeg, mo?nog jugoslovenskog podzemlja, pitomce Stevana Markovi?a. Kre?u poslovi: najpre Pariz, zatim Nica, Monte Karlo… I tada sam radio mnoge ru?ne stvari, morao sam da se probijam. Bio sam baziran na strance i nisam mogao da biram ?ta ?u da radim. Pojavim se, na primer, u kazinu u Be?u, progovorim srpski, a oni me gledaju kao smrdljiv sir. Kada bi im se obratim na italijanskom, nema?kom, imao sam prolaz. Italijani, od d?eparo?a do “kapo di tuti kapi”, imaju manire. Nebitno je gde su na hijerarhijskoj lestvici, uredni su i namirisani, pa svi izgledaju kao advokati. Voze naupadljiva kola, iako barataju sa stotinama hiljada maraka. A na? kriminalac, ?im zaradi prve pare, odmah kupi “mercedes”…- se?a se Bo?ko Peri?, penzionisani legionar i kriminalac i dodaje:
- Mi, Jugosloveni smo dobri kriminalci. I daleko bi dogurali, da se ne mrzimo. U to vreme dru?io sam se sa prvom ligom evropskih kriminalaca. Napominjem da su tu spadali Arkan, Gi?ka i na?a ekipa iz Frankfurta. Tada su Nema?kom vladale dve grupe: Ljuba, ?enta, Jusa, a sa druge strane Hrvati – bokser Pero Bukva i njegova ekipa. Svi su bili prijavljeni kao bokseri i imali su “?iste” papire. Posle “radnog vremena” okupljali smo se u okolini Kajzer?trase. Tu su bila kazina, javne ku?e, diskoteke. Nikad nije bilo problema. Znalo se da je Ljuba glavni. Do?e, negde 1984, neki musliman Hamzo iz Be?a i po?ne sa prozivkama: “Ko je taj Ljuba?” Vitlao je pi?toljem, ?to se tada smatralo d?uka?kim. Ljuba do?e, golim rukama mu otme pi?tolj i odere ga od batina.
Peri? u Francuskoj ubrzo zapada u probleme sa zakonom. Sa 18 godina ve? je obi?ao celu Evropu i zaradio “ozbiljan novac”. Me?utim, prvi veliki posao zbog kojeg je i sam pao u zatvor uradio je sa jednom italijanskom ekipom u Francuskoj. A onda je odlu?io da se spase:
- Morao sam da se “odu?im” francuskoj dr?avi, pa sam postao legionar. Muka me naterala! Imali su ?vrste dokaze i mogao sam da biram: zatvor ili Legija stranaca. Sa 19 godina, 1979, oti?ao u sam u njihov kamp u Tuluzu. Na obuci sam proveo godinu dana, a zatim sam dobio francusko dr?avljanstvo. Posle dve godine postao sam kapetan. Jedini Srbin koji je dobio taj ?in u Legiji! Radio sam na tajnim zadacima. Diverzantskim. Boravio sam u Maroku, Al?iru, Tunisu, Palestini, Kurdistanu… Sve do 1996, kada sam penzionisam, imao sam specijalan status. Ne?to kao obave?tajni agent. Zavr?avao sam poslove u ti?ini, iz senke. Fama je da legionari stalno moraju da budu u kampu, da ve?baju, da ratuju. Ja sam ?iveo svoj ?ivot, i po potrebi, zavr?avao poslove za Legiju…- priznaje Bo?ko Peri?, penzionisani legionar:
- Obu?avao sam nove oficire. Legiju i Gotovinu sam vi?e upoznao tek kasnije, na Balkanu. Nisam bio dobar sa njima. Ono ?to je najzanimljivije iz mog legionarskog ?ivota, to je da sam sada?njeg visokog predstavnika me?unarodne zajednice u Bosni Pedija E?aduna upoznao pre skoro 20 godina. On je ?ovek slabog obrazovanja i problemati?nog morala. ?pijunirao je za Engleze i radio najprljavije poslove. Putevi su nam se ukr?tali u severenoj Africi, na Bliskom istoku i kasnije u ?vedskoj. Znam ga kao zlu paru! Utoliko sam vi?e bio iznena?en kada sam ga zatekao u Bosni, kao apsolutnog gospodara ?ivota i smrti.
Kao mladi?, u vreme kada je ?iveo u Francuskoj, Peri? jer dosta vremena provodio u Beogradu.
- Se?am se redovnih tu?a kod Brankovog mosta. Iako smo se navodno uozbiljli, vukla nas je krv. Do?emo iz inostranstva samo da bi malo probazali po gradu i potukli se kod mosta. Pazi, Bosanac, a kao, tu?e se sa beogradskim ekipama! Dor?olci protiv Zemunaca ili Novobeogra?ana. Ja sam bio u ]entinoj ekipi. Znate ve?, posle se izljubimo, izgrlimo. Sada retko izlazim u Banjaluku, a u Gradi?ki nikad. Kada mi je do diskoteka, ludovanja, odem sa suprugom u Zagreb. Barem ne poznaju i verujem da tamo?nji klinci nemaju ?elju da me upucaju da bi se dokazali.
Bo?ko Peri? obreo se u Bosni po?etkom 90-ih. Ne ?eli da govori detaljnije o svom ratnom anga?ovanju, ali priznaje da je pro?ao sva rati?ta – od Hrvatske do Kosova.
- Moj najzna?ajniji udeo u ratovima, bio je, verujte, humanitarni. Po Nema?koj, Holandiji, Francuskoj sakupljao sam humanitarnu pomo? i u Gradi?ku, Banjaluku, Vukovar, ali i u Beograd, poslao vi?e od 350.000 DM medicinske pomo?i.
Kada se vratio ku?i 1991. i dobio prvi legalni paso? Peri? je ka?e, do?ivljavao neprijatnosti od policije RS:
- U Sarajevu su me pre tri godine uhapsili zbog navodnog posedovanja droge. Digla se velika frka u ?tampi, i na kraju – ni?ta! Oslobo?en sam zbog nedostatka dokaza, jer droge nije ni bilo. Ina?e, zna se da sam vrhunski sportista, ne pijem alkohol, ne pu?im, a drogu prezirem. Ja sa stara garda, kod nas su takve stvari bile ispod svakog nivoa. Za razliku od mene, gotovo svaki pripadnik SFOR mogao bi da zaglavi vi?egodi?nju robiju zbog posedovanja i rasturanja droge. Osumnji?en sam da sam oplja?kao jednog starca iz nekog okolnog sela. Optu?ili su me da sam mu ukrao mobilni telefon i 100 maraka. Imam u ku?i najmanje 10 mobilnih telefona, vozim automobil od 100.000 dolara, a oni me sumnji?e za koko?arenje. Naravno, taj starac je izjavio da ga je oplja?kao maloletni ro?ak, a meni su se izvinjavali zbog neugodnosti i molili da ih ne tu?im…zavr?io je svoju pri?u
Bo?ko Peri?, penzionisani legionar.

TAJANSTVENI DOKTOR RISOVI?

U zemlji jezera nalaze se danas pritajeni Miroslav Risovi?, doktor i Dejan Demirovi?, policajac. Kanada je ve? odbila izru?enje Nikole Buluta iz Herceg Novog, koji je oplja?kao 1,7 miliona dolara iz fabrike Zelengora sa Umke. Od sve trojice srpsku javnost je najvi?e interesovao doktor Miroslav Risovi?, za koga se tvrdilo da je ?lan zemunskog kriminalnog klana.
Sa?a Kranjc, biv?a bilderka, koja se dru?ila i volela mnoge ?estoke momke beogradskog podzemlja, govorila mi je o svojim “ludim godinama” i kako je u Urgentonom centru, na odelenju za reanimaciji, kao medicinska sestra poku?avala da spasi svoje upucane idole. U toj pri?i pomenula je da je radila sa doktorom Risovi?em:
- U struci sam po?ela da radim 1996. godine u Zemunskoj bolnici. Potom sam pre?la u bolnicu na Be?anijsku kosu, a odatle 2000. godine u Urgentni centar. Kao anesteti?ar radila sam u odeljenju za reanimaciju nastradalih, ili upucanih ljudi. To je izuzetno te?ak i mu?an posao. Kako ko strada u nekoj beogradskoj sa?eku?i i do?e u Urgentni centar, tako sa njim do?e bulumenta raznih likova, od ljudi iz obezbe?enja, do la?nih ro?aka, koji stoje u sali za reanimaciju i diktiraju nam ?ta da radimo. A njihovi ?efovi nam preko mobilnog poru?uju: “Ako umre, i vi ?ete umreti sa njim!”
To sam prvi put ?ula 1998. godine kada je ubijen moj najdra?i momak Darko A?anin. Strah od njegovih ljudi bio je toliko veliki da niko od lekara nije smeo da potpi?e smtrovnicu. Kada je upucan Arkanov gardista Peja, dove?en nam je polumrtav. Od Arkanovog brojnog obezbe?enja nismo mogli normalno da radimo. Peja je umro u Urgentnom centru. Doktor Risovi? je, uvek napetom i nervoznom dru?tvu stradalih, govorio: “Pre?ive?e, pre?ive?e!”, samo da smanji pritisak koji su ro?aci i prijatelji vr?ili na njega i na sve nas u sali za reanimaciju – pri?ala mi je Sa?ka Kranjc i nastavila:
- Radila sam u Urgentnom centru zajedno sa Miroslavom Risovi?em, doktorom koji je osumnji?en za saradnju sa zemunskim klanom i na kog se sumnja da je nesavesnim le?enjem pacijenata doprineo da neki ljudi umru na stolu za reanimaciju. Tvrdim da ta sumnja nema osnova i da doktor Risovi? nije bio nesavetsan lekar. On jeste, mo?da, bio problemati?an kao ?ovek, jer se kao izbeglica iz Hrvatske prosto smucao po Beogradu. ?ena mu je ve? bila u Kanadi, on se spremao za iseljeni?tvo i radio je kao crnac. Jeste bio u vezi sa “zemuncima”, imao je tri mobilna telefona. Risovi? je uvek pre svih znao ko je na beogradskom asfaltu upucan i koga nam dovoze polumrtvog u salu za reanimaciju. Preko tih telefona su “zemunci” su se interesovali za pojedine pacijente. A najvi?e za svoje prijatelje. ?ak su i privatno pla?ali medicinske sestre da posebno brinu o njihovim ljudima. Te sestre je anga?ovao Miroslav Risovi?. Ali, to su, ina?e, radili svi drugi ljudi iz podzemlja.
Se?am se da je doktor Risovi?, na primer, zbrinuo i Radeta Malog, kada su dove?eni u centar. Vesko Bo?ovi? iz Bijelog Polja je, na primer, reanimiran trti sata. Momak je bio pun rupa od metaka i beo kao sir. U sobi za reanimaciju bila mu je ?ena sa decom. Telefoni su neprestano zvonili, ali se doktor Risovi? nije javljao.
- Doktor Risovi? prilikom poku?aja o?ivljavanja Zorana ?in?i?a nije u?inio ni?ta lo?e – tvrdi medicinska sestra Sa?ka Kranjc – Ta?nije, doktor Risovi? nije ubio ?in?i?a. Me?utim, odmah sutradan 13. marta 2003. neko je u Beogradu pustio glas da je “li?no Du?an Spasojevi? doktoru Risovi?u zabranio da izvr?i reanimaciju premijera”, ?to nije bilo ta?no. Zbog te glasine doktor Risovi? je uhap?en u operaciji Sablja i dugo dr?an u pritvoru, ali mu ta sumnja nije dokazana i pu?ten je kao nevin ?ovek. Iz CZ-a se Risovi? vratio kod nas u Urgentni centar, ali ga ostali doktori nisu prihvatili, ?to je ubrzalo njegovu odluku da se kona?no preseli u Kanadu. Kada vi?e nisam mogla da izdr?im da gledam smrt u lice napustila sam posao u Urgentnom centru i posvetila se knji?evnosti – ka?e na kraju Sa?a Kranjc.
Beogradski advokat Zoran Kne?evi?, punomo?nik porodica ubijenih Miroslava Sekuli?a i Veselina Bo?ovi?a, koje je, prema optu?nici, likvidirala zemunska grupa, me?utim, smatra da je dr Risovi? kriv za svoj lo? rad:
- Optu?nicom KT-500/03 iz oktobra 2003. godine, Stojkovi?u i Savovi?u stavljeno je na teret da su 10. novembra 2001, na Novom obrenova?kom putu, ubili Miroslava Sekuli?a, a Stojkovi?, Savovi? i Peri? optu?eni su da su 5. septembra 2002, u Trgova?koj ulici, usmrtili Veselina Bo?ovi?a. Prema, optu?nici iz oktobra 2003. i januara 2004. godine, okrivljenom Stojkovi?u, Savovi?u, Peri?u, Pavlovi?u, Vujisi?u i Plav?i?u stavljeno je na teret da su u navedenom periodu izvr?ili vi?e te?kih kra?a, falsifikovanja isprava, razbojni?tava, stavljanja u promet opojnih droga, nedozvoljenog dr?anja vatrenog oru?ja. Postupak po navedenim optu?nicama spojen je kod sudije Milana Birmana – obja?njava advokat Kne?evi?.
On mi je posebno istakao da je protiv grupe lekara Urgentnog centra na ?elu sa dr Miroslavom Risovi?em, koji je osumnji?en za saradnju sa zemunskim klanom i nalazi se u bekstvu u Kanadi, podneo krivi?nu prijavu zbog sumnje da su nesavesnim le?enjem Veselina Bo?ovi?a po?inili krivi?no delo, ali da po prijavi, ni posle vi?e meseci, nije preduzeta nijedna procesna radnja u Drugom op?tinskom tu?ila?tvu.
- Sumnjamo da lekari na ?elu sa dr Risovi?em nisu pru?ili adekvatnu pomo? ranjenom Bo?ovi?u, zbog ?ega je preminuo – ka?e advokat Zoran Kne?evi?, nekada?nji savezni ministar pravde, i isti?e da ?e zbog ovog predmeta tra?iti prijem kod ministra Zorana Stojkovi?a i republi?kog javnog tu?ioca.

TVRDOKORNI CRNOGORAC

Nik?i?anin Zdravko Radonji? (36) je juna 2000. godine u gradu Ikedo kod Osake, sa jo? troje jugoslovenskih dr?avljana, uhap?en pod optu?bom za kra?u dragulja iz prodavnice nakita, a ubrzo posle hap?enja zapo?eo je ?trajk gla?u. Radonji?, Mitar Bo?kovi?, ?ur?ica ?uri? i Slavica Radovanovi? u?li su u Japan pod la?nim imenima i sa slovena?kim paso?ima, ali su ubrzo uhap?eni.
Predstavnici ambasade obi?li su Radonji?a krajem avgusta 2000. godine, kada je ve? smr?ao oko 30 kilograma i te?ko je hodao. Izjavio je da je prestao da uzima hranu “iz hri??anskih razloga i da bi okajao grehe”.
Ambasada SRJ je vi?e puta zahtevala od nadle?nih japanskih organa da se Radonji?u uka?e adekvatna pomo?, a kako je njegovo zdravstveno stanje postalo dramati?no, zatra?eno je njegovo prebacivanje u Beograd.
Japansko ministarstvo pravosu?a je, me?utim, saop?tilo da je Radonji? po?inio krivi?no delo na teritoriji Japana i da mu se prema doma?im zakonima mora suditi u toj zemlji.
“Notorno te?ki uslovi u japanskim zatvorima izbili su na videlo i u javnost kada je Amnesti interne?nel saop?tio da je jugoslovenski dr?avljanin koji ?trajkuje zbog lo?eg tretmana u japanskom zatvoru blizu smrti” – napisao je o ovom slu?aju tada novinar Hiro?i Hijama. Beogradski mediji su preneli tu informaciju, ali se po instrukcijama iz Tokija, oglasila japanska ambasada u Beogradu, sa zahtevom ministra savetnika Tada?i Nagaja da se objavi njeno reagovanje. U tom tekstu japanskih diplomata obja?njeno je ?ta se zapravo doga?alo u Japanu:
“Zdravko Radonji?, li?en je slobode 14. maja 2000. godine u Osaki zbog osnovane sumnje da je u?estvovao u kra?i nakita iz draguljarnice u Osaki. U u istra?nom odeljenju zatvora u Osaki (Osaka Detention House) nalazi se od 19. jula 2000. ?trajk gla?u zapo?eo je 16. juna 2000. dakle, vi?e od mesec dana pre dolaska u zatvor u Osaki i to, po sopstvenom kazivanju iz religioznih razloga.
Zatvorska uprava je, u skladu sa odgovaraju?im postupkom, jo? u ranoj fazi ?trajka gla?u organizovala da Radonji? bude medicinski ispitan, kojom prilikom ga je pregledao lekar specijalista i propisao mu odgovaraju?u terapiju. Nakon ovoga, Radonji? nastavlja sa ?trajkom, ali i odbija terapiju, propisane lekove, a kasnije i infuziju. Isklju?ivi razlog pogor?anja njegovog zdravstvenog stanja jeste pomenuti ?trajk gla?u.
Ambasada SRJ u Tokiju, ta?nije, ?lanovi njenog diplomatskog sastava, u nekoliko navrata obilaze Radonji?a i poku?avaju da ga nagovore da odustane od ?trajka gla?u, ali on to odbija da u?ini. Nakon ovoga, uprava zatvora procenjuje da bi dalje trajanje ?trajka gla?u moglo dovesti do pogor?anja njegovog zdravstvenog stanja koje bi moglo direktno ugroziti vitalne funkcije i ?ivot osumnji?enog, te je u skladu sa tom procenom, a uz saglasnost ambasade SRJ u Tokiju, odlu?eno da se Radonji?u hrana daje ve?ta?kim putem i protiv njegove volje.
Prema podacima kojima raspola?emo, od momenta prijema u istra?ni zatvor u Osaki do kraja decembra 2000. godine, Radonji? je izgubio 21 kilogram. O ovome postoji i zvani?na medicinska dokumentacija”.
Nadle?ni sud je 10. januara 2001. godine doneo odluku da se Radonji?u ukine pritvor do kraja januara 2001. do kada ?e se on nalaziti na medicinskom tretmanu u lokalnoj civilnoj bolnici, koja se nalazi izvan zatvorskog kruga.
Nije bilo nikakvog nasilnog postupanja prema njemu, niti se mo?e govoriti o bilo kakvom “mu?enju”. O svemu ovome Vlada Japana je ve? bila obavestila Vladu SRJ.
Radonji? ve? nekoliko puta hap?en i osu?ivan zbog sli?nih krivi?nih dela u nekim evropskim dr?avama. U Japan je u?ao ilegalno, sa falsifikovanim paso?em Republike, pod la?nim imenom Robert Piskur i time ve? i pre same kra?e po?inio jo? jedno ozbiljno krivi?no delo.
Alarmiran stanjem zdravlja zatvorenog Jugoslovena, sud je doneo odluku da se ukine pritvor u kome je Radonji? bio, da se on prebaci u bolnicu na rehabilitaciju i da se postupak prema njemu nastavi kada mu se zdravstveno stanje pobolj?a. Prva bolnica, u ?iju je ?ok sobu Zdravko Radonji? preba?en, ubrzo je utvrdila da je nesposobna da mu pomogne, jer je stanje bilo te?e nego ?to je o?ekivala, pa je bolesnik preba?en u Univerzitetsku bolnicu grada Osake u Odeljenje za reanimaciju, na koje se obi?no sme?taju ljudi u smrtnoj opasnosti.
Lekarski nalazi, do kojih je sada prvi put do?la porodica, pokazuju da Radonji? ima leukopeniju, trombocitopeniju, trovanje krvi, probleme sa jetrom, sepsu i upalu plu?a i da je, zbog dugog gladovanja, sam njegov organizam po?eo da odbija hranu – anoreksija, bolest koja se odnedavno bele?i kod osoba koje se podvrgavaju suvi?e strogoj i dugotrajnoj dijeti. Veoma ljubazni lekari, koji dobro govore engleski i odobravaju porodici stalan danono?ni boravak pored bolesnika, ka?u da ?e on u specijalizovanoj bolnici ostati najmanje desetak dana, a da njegov oporavak dalje treba nastaviti u klasi?noj bolnici, gde ?e ostati sigurno nekoliko meseci.
Zdravko Radonji? jedno vreme nije mogao da govori, njegovi mi?i?i se gotovo ne pokre?u. Iako japanske vlasti tvrde da nije bilo lo?ih postupaka prema Radonji?u, ?injenica da je sud posle upozorenja Amnesti interne?enel izme?u ostalog odlu?io da se zatvorski ?uvari, koji su do tada ?uvali Radonji?a, odvoje od njega, ukazuje da je neprikladnog pona?anja sigurno ipak bilo. Njemu je, ka?e porodica, sigurno potrebna i psihijatrijska nega, ?to je u zemlji ?iji jezik ne zna, sigurno nemogu?e.
Krajem februara 2001. Zdravko Radonji?, je pobegao je iz bolnice u kojoj je le?en od posledica vi?emese?nog ?trajka gla?u. Japanske vlasti tra?ile su Radonji?a i preko Interpola. Prema mojim podacima Zdravko Radonji? se danas nalazi u Nema?koj.
Drugi ?ovek koji je uznemiro Japance bio je legendarni ameri?ki ?ahista Bobi Fi?er, srpski prijatelj, ?ovek kog su SAD kaznile jer je prekr?io embargo i igrao ?ah u Jugoslaviji. Kada su u prole?e 2003. na?ao u Japanu, velemajstor Fi?er je uhap?en po poternici SAD. Vlasti SAD su ve? trinaest godina progonile zbog toga ?to je kao ?ahovski velemajstor 1992. godine prekr?io americki ekonomski embargo prema Jugoslaviji. Tada je, naime, Bobi Fi?er, odigrao me? protiv Borisa Spaskog u Budvi. Na zahtev ameri?kih vlasti, ?ezdesetdvogodi?nji ?ahista proveo je osam i po meseci u zatvoru u blizini Tokija.
- Ja ?elim da mi dozvole da idem u Srbiju – rekao je tada Bobi Fi?er srpskom novinaru D?onu Bosni?u iz Tokija.
To je bila re?enica koja je odu?evila Bosni?a i nagnala da donese odluku da pomogne srpskom prijatelju Bobi Fi?eru. Pu?ten je iz zatvora u Tokiju i kao slobodan gra?anin 24-og marta otputovao za Rejkjavik.
Bobi Fi?er je postao dr?avljanin Islanda, dr?ave u kojoj je 1972. godine pobedio Borisa Spaskog i postao svetski ?ampion u ?ahu. Glavni grad Islanda ?e biti novo uto?i?te ovog umetnika ?ahovske igre i ?udaka koji ume da zadivi svet.
?ahovski velemajstor Bobi Fi?er, kako javljaju sve svetske agencije, odmara se kao slobodan gra?anin u svojoj novoj otad?bini Islandu, ali razmi?lja i o
?enidbi.
- Ja sam dobio poziv da budem kum Bobiju Fi?eru na ven?anju sa japanskom ?ahistkinjom Mijoki Vatai. Prihvatio sam poziv Bobija Fi?era i sada ?ekam da mi javi kada ?e biti svadba u Rejkjaviku – rekao mi je u poverenju Jovan D?on Bosni?, ?ovek koji je spasao svetsku ?ahovsku legendu Bobija Fi?era od robije.
Fi?er istovremeno, kako nam je javio Jovan Bosni? iz Tokija, razmi?lja o skoroj poseti Beogradu. Ameri?ki velemajstor i u Rejkjaviku, me?utim, ima problema sa zvani?nim Va?ingtonom:
- Federalni istra?ni biro je ju?e raspisao poternicu za Robertom Bobijem Fi?erom, sa nalogom da se uhapsi ?im stupi na tlo neke zemlje, sa kojom SAD imaju ugovor o ekstradiciji – javio mi je Jovan Bosni?, doskora?nji predsednik Komiteta za oslobo?enje Bobija Fi?era.
Legendarni svetski ?ahista je, ina?e, ovih dana dobio poziv iz Kanji?e da bude gost ove poznate srpske banje. Sam Bosni? ka?e da Bobi Fi?er ?eli da do?e u Srbiju ?to pre, ali da mora da pazi da izbegne poternicu FBI:
- Da ne bi bio uhap?en i isporu?en Americi, na? srpski prijatelj Bobi Fi?er ?e da podnese zahtev za dr?avljanstvo i paso? dr?avne zajednice Srbije i Crne Gore. Jer, kako po Ustavu SCG nema izru?enja dr?avljana Srbije i Crne Gore, tako ?e i Bobi Fi?er izbe?i rizik da bude deportovan iz Beograda u Va?ington. Bobi Fi?er je dobio obe?anje od crnogorskog predsednika Filipa Vujanovi?a da ?e mu Podgorica dati dr?avljnstvo i titulu po?asnog gra?anina Crne Gore. I ?im Fi?er dobije to dr?avljanstvo Crne Gore i paso? SCG do?i ?e u Srbiju da ?ivi neko vreme sa svojim prijateljima i da igra ?ah – objasnio nam je japanski publicista je Jovan Bosni?, doskora?nji predsednik Komiteta za oslobo?enje Bobija Fi?era.
Najzaslu?niji za ovu ljudsku pobedu ameri?kog ?ahiste jeste Jovan D?on Bosni?, kanadski novinar u Japanu i predsedavajuci Komiteta za osloba?anje Bobija Fi?era. U eksluzivnoj izjavi ovaj Srbin iz Tokija mi je rekao:
- Ovo je duga i jako te?ka istorijska bitka protiv Amerike, svetske jedine supersile. To je bila bitka ne samo moja ve? samog Bobija, ?oveka koji je imao hrabrosti da se bori za svoju slobodu misli i pona?anja. Ne treba da zaboravimo da je Bobi Fi?er ka?njen u Americi zato ?to je srpski prijatelj. On je danas u svetu heroj i za?titnik svake druge potla?ene li?nosti!
Da se podsetimo: Bobi Fi?er je uhap?en na tokijskom aerodromu, jer je putovao sa pasosem koji je SAD navodno proglasila neva?e?im.
- Ja sam znao za Bobija Fi?era, jer je on bio na? ku?ni prijatelj. Imao sam 11 godina kad sam 1972. godine posetio mog strica Milenka i strinu Jelenu Bosni? u Zemunu. Tada je Bobi Fi?er pobedio Borisa Spaskog. Moj stric i ja smo diskutovali o tom neverovatnom me?u. Ja sam bio ?kolski ?ahovski ?ampion u to vreme, i Bobi Fi?er je postao moj idol. Kasnije, kada je imao hrabrosti da naru?i nepravedne ameri?ke sankcije 1992. godine, ja sam, kao svaki drugi Srbin, postao njegov du?nik. Moja du?nost je bila da mu pomognem da bude slobodan ?ovek. Upoznali smo se u japanskom zatvoru. Kad sam Bobija pro?log leta pitao u koju zemlju bi voleo da ode, njegov prvi izbor bila je Jugoslavija. Na?alost, Beograd i Podgorica se ocigledno upla?io Va?ingtona i srpsko-crnogorska vlada mu nije nimalo pomogla. Bobi je tada shvatio da je sadasnja vlada “zaboravila NATO bombardovanje i dozvolila kidnapovanje predsednika Milo?evi?a u centru Beograda”, pa da zato i nije bezbedno da do?e u Srbiju i Crnu Goru.
Fi?er je prvi americki nacionalni heroj koji je javno rekao da Amerika nije demokratska zemlja. Zato je bio izop?ten i poslednjih 13 godina je putovao po svetu kao “begunac od ameri?ke pravde”. Putovao je pod svojim imenom, slobodno. “Nije bio begunac od pravde nego od nepravde”. Nikad se nije krio i uvek je bio spreman da brani svoje postupke . Pokazao je da ?e individualna sloboda uvek pobediti. Me?utim, Amerikanci su ga se i dalje bojali i jedva su ?ekali priliku da ga kazne. Kada je Bobi bio u japanskom zatvoru, n advokat koga je Bosnic angazovao, Ri?ard Vatuone, nije bilo dozvoljeno da ga poseti. Fi?eru je bilo uskra?eno pravo na privatne pozive i sastanke sa advokatom. Amerikanci su ?ak bili spremni da ga kidnapuju, odnosno da ga tajno izvedu iz Japana.
- Ja sam Amerikancima na to skrenuo pa?nju da ne rade – priznao mi je D?on Bosni? – Poslao sam ameri?koj vladi interni dokument od 2003. godine, koji je dokazivao da su ameri?ke vlasti tajno planirale da nezakonito zarobe Fi?era. Naime, Bobi Fi?er nije mogao legalno da bude predat ameri?koj kriminalisti?koj slu?bi, jer ono za ?ta je optu?en, kr?enje embarga SAD, nije prekr?aj van Sjedinjenih Dr?ava. Kada je konacno utvr?ena ispravnost Fi?erovog novog islandskog paso?a, japanski ministar pravde ?ieko Nono je prihvatio na? predlog i doneo je odluku kojom se Fi?eru garantuju islandsko dr?avljanstvo.
Pritisak iz Va?ingtona na Japan je bio veoma jak. ?ak toliki da nisu dozvolili prvoj islandskoj delegaciji koja je preletela ?itavu planetu i unapred poslala pismo i faks sa obave?tenjem da dolaze u Tokijo, da poseti Bobija Fi?era. Islan?ani su bili do?li s namerom da Fi?eru uru?i paso? i do?ekaju njegovo oslobo?enje iz pritvoram ali im je bila uskra?ena poseta Centru za ilegalne imigrante u mestu U?ikuu u prefekturi Ibaraki „iz bezbednosnih razloga“. Vlasti Islanda su, me?utim, bile istrajne u svojoj nameri da daju azil Bobiju Fi?eru. Va?ington je uputio protest islandskoj vladi, ali je Tordur Oskarson, ambasador Islanda u Japanu preko agencije Rojters poru?io Amerikancima da je “Bobi Fi?er sada pravi Islan?anin“.
Island je prihvatio Bobija Fi?era da poka?e da je istinski demokratska i slobodna zemlja. Islandski parlament je najstariji postoje?i demokratski parlament u svetu, a odluku o dodeli dr?avljanstva Bobiju Fi?eru doneo je za rekordnih 12 minuta. Islandski parlament, Altingi, je odobrio dr?avljanstvo Fi?eru, sa 40 glasova za, nijednim protiv, i dva uzdr?ana. Bobi Fi?er je dobio islandsko dr?avljanstvo 21. marta 2005. godine.
Jovan D?on Bosni? je ro?en 15. februara 1961. godine u Frederiktonu, u kanadskoj dr?avi Nju Bransvik. U tom gradi?u je i odrastao. Njegov otac doktor Sava Bosni?, profesor politi?kih nauka poreklom je iz Srema, ro?en u Sremskoj Mitrovici 1919. godine. Njegova majka je engleska Kana?anka Margaret Bosni?, nastavnica, ro?ena 1929. godine.
- Sava je kum Mile Malruni, ?ene biv?eg kanadskog premijera Brajana Malrunija. Bio je oficir u Jugoslovenskoj Armiji u otad?bini, sve dok nije pobegao od Tita 1945. godine. Deda Du?an je bio oficir Kraljevske Garde kralja Petra I, a kasnije i kralja Aleksandra.
D?on je zapo?eo ?kolovanje u ?enevi u ?vajcarskoj, a zavr?io ga je u Frederiktonu, gde je na Univerzitetu Nju Bransvik 1986. diplomirao filozofiju. Za vreme studiranja, bio je uspe?an u medjunarodnim takmi?enjima studentskih debata, a osvojio je i prvo mesto na svetskom sampionatu u geodetskom in?injeringu. ?etiri godine bio je predsednik univerzitetske Studentske Unije, i sa najdu?im sta?om u kanadskoj istoriji.
Bosni? je bio i najmla?i kandidat za gradona?elnika Frederiktona sa samo 22 godine. Dobio je 1981. ?ak 36 odsto glasova Danas radi za dr?avnu agenciju Radio Japan i NHK World Satellite TV.
Jovan Bosni? je u Beogradu poslednji put slu?beno boravio 1994. godine kao gostuju?i urednik engleskog servisa Tanjuga i “Belgrade Evening Report” na RTS-u.
Malo je poznato da je i Bosni? svojevremeno bili ?rtva politi?kog progona:
- I ja sam u Japan do?ao da na?em sigurnost, kao ?to je to u?inio Bobi Fi?er. Napustio sam Kanadu 1989. godine, jer sam bio glavni svedok policijske brtalnosti u Montrealu. Naime, kako je jedno moje svedo?enje na sudu iskori??eno da se osude dva policajca za ilegalno premla?ivanje nedu?nog ?oveka, ciji advokati su mi savetovali da nije vise bezbedno da zivim u Montrealu. Do?ao sam u Tokijo i zaposlio se kao novinar u dr?avnom radiju i televiziji. Kada je po?eo raspad Jugoslavije, kolega iz Jugoslavije, novinar Tanjuga u Tokiju, Dragan Milenkovic, mi je rekao da mi je bila duznost kao Srbin da se vratim otadzbini. Posle ozbiljnog razmisljanja, doneo sam odluka da odem u Bosnu da izve?tavam o gra?anskom ratu za kanadske i japanske medije. Izve?tavao sam kao novinar iz Srbije, sa Kosmeta, iz Krajine i Republike Srpske od 1994. do 2000. godine. Medju prvima sam u Japanu i na Dalekom Istoku zapo?eo medijsku bitku za istinu o stradanju srpskog naroda.
Bosni? smatra da Bobi Fi?er zaslu?uje podr?ku svakog Srbina i Crnogorca, zato ?to je imao hrabrosti da se suprotstavi vladi SAD u vreme kada su nas pritisli sankcijama. Kada je igrao sa Borisom Spaskim on je izrazio solidarnost sa nama. Bobi je tada imao ponude da igra ?irom sveta, ali je izabrao ba? na?u zemlju. I sada, kada se borio za slobodu u Japanu, opet je na?a zemlja bila prvi izbor za azil. Zato se i nada da ?e Fi?er opet do?i u Srbiju:
- Ja znam da Bobi voli Srbiju i da ?eli da do?e kod nas. Ja ?u poku?ati da Bobija Fi?era dovedem ovog leta u Beograd zajedno sa njegovom verenicom Mijoko Vatai, ?ahovskim ?ampionom Japana – objasnio mi je japanski publicista je Jovan Bosni?, doskora?nji predsednik Komiteta za oslobo?enje Bobija Fi?era, koji sa suprugom Vesnom Jovovi? planira da uskoro do?e u Srbiju, da ?ivie sa na?im sinovima, ?etvorogodi?njim Pavlom i dvogodi?njim Du?anom.

CIGANSKI KLAN

Pedeset policajaca sa petnaest automobila nedavno je potpuno blokiralo sve prilaze trgu Garibaldi u Trstu, u najve?oj akciji grupnog legitimisanja gotovo svih koji su se tog trenutka na?li na trgu. Za tri sata policija je prekontrolisala 150 osoba, mahom srpskih dr?avljana koji ?ive i rade u Trstu, i koji su se odoma?ili na trgu Garibaldi. Budu?i da svako jutro upravo odatle kre?u automobili i kombiji puni srpskih radnika koji odlaze da ilegalno rade na razna gradili?ta ?irom severne Italije racija je napravljena na ovom trgu.
Prema zvani?nom saop?tenju policije, akcija je organizovana da bi se u?lo u trag nepoznatom ubici koji je 7. juna 2005. pucao na dr?avljanina SCG Jovana Sredojevi?a, policiji poznatog kao pripadnika kriminalne organizacije koja se bavi trgovinom drogom i oru?jem. Sredojevi? je u atentatu te?ko ranjen.
Akcija policije je odjeknula u gradu, jer srpska zajednica u Trstu bele?i stalan porast, pa ve? sada broji oko 14.000 osoba. Polovina do?ljaka, mahom iz Po?arevca i okoline, ?ivi i radi u Trstu ilegalno, odnosno bez dozvole za boravak. I upravo se me?u njima, po mi?ljenju tr??anske policije, najverovatnije nalazi ?ovek koji je poku?ao da ubije Sredojevi?a. Tr??ani su trg Garibaldi i okolne ulice preimenovali u «Serbiatown», jer se upravo u tom delu grada koncentri?e najve?i deo do?ljaka iz Srbije.
I hap?enje u Kaljariju bande Roma, nekoliko nedelja kasnije, ?ije su vo?e rodom iz Beograda, pokazalo je da kriminalci iz na?ih krajeva i dalje operi?u na Apeninskom poluostrvu. Ipak, italijanski policijski stru?njaci ne strepe toliko od njih koliko od novih mafija u Italiji.
Grupa Roma je iz desetina obijenih luksuznih stanova i vila odnela ?est kilograma zlatnog nakita, devize, dva ru?na sata vredna ukupno 270.000 evra. Istraga ?e tek pokazati koliki je plen dvadesetak lopova koje su, kako je utvrdila policija u Kaljariju, predvodili i organizovali Boban Jovanovi?, Neboj?a Radosavljevi?, ?ura Muratovi?, Fatima i Sne?ana Jovanovi?.
Takav plen i takva grupa su vi?e izuzetak nego pravilo kada su kriminalci s podru?ja SCG u pitanju. Oni gube pozicije u navali bolje organizovanih grupa iz Rumunije, Albanije i Rusije.
- Kriminalci iz Srbije su poku?ali krajem 1998. i po?etkom 1999. da se organizuju u mo?niju grupu sa mafija?kim pe?atom. Oni su poku?ali da stave pod kontrolu sitne srpske kriminalce iz okoline Milana – ka?e Mario Preki iz italijanske Nacionalne direkcije za borbu protiv mafije (DIA). – Me?utim, bitku su izgubili od mnogo ja?ih i beskrupuloznijih.
Srpski kriminalci otkako su se sedamdesetih godina pojavili na italijanskom tlu, kada je Trstom kru?ila izreka da je Srba vi?e na Trgu Garibaldi u Trstu nego u Beogradu, nisu mnogo „napredovali“. Kra?a firmirane ode?e, satova, dragulja i s vremena na vreme pojedina?ne akcije preno?enja droge, kao ?to je bio slu?aj sa nedavno uhap?enim Igorom S. koji je u okolini Torina uhva?en sa 30 kilograma heroina sakrivenog u automobilu, naj?e??i su repertoar kriminalnih aktivnosti.
Istra?itelji u Bolonji uvereni su da se iza otkrivanja kokaina, u kamp-prikolici koju su vozili Elvis Hrusti? (20) i Sanela Hrusti? (21), krije dobro organizovana kriminalna grupa za me?unarodno ?vercovanje droge.
Sanela Hrusti? je ro?ena u Banjaluci i ima paso? Srbije i Crne Gore, dok je njen suprug Elvis ro?en u Marseju u Francuskoj. Njegovi roditelji su iz na?e zemlje, ali je on trenutno bez stalnog prebivali?ta. Na prvom ispitivanju, Elvis je istra?iteljima rekao da su bili na putovanju iz Srbije u Italiju. Po priznanici od pla?ene putarine, Elvis i Sanela su u?li na autoput u Milanu.
Srpski kriminalci koji su se do pre nekoliko godina locirali uglavnom na severu Italije, posebno na liniji Padova – Vi?enca – Verona, odakle su i?li u plja?ku prodavnica u okolnim ve?im gradovima, danas odlaze u ?paniju, preciznije u Barselonu i njenu okolinu, i u Belgiju, jer su pripadnici policijskih snaga i agenti DIA napravili mre?u u borbi protiv albanske, ruske i rumunske mafije, tako da na?i kriminalci stradaju kao kolateralna ?teta.
Taman kada je pomislio da je uspe?no obavio najve?i posao u svojoj lopovskoj karijeri, 33-godi?nji Goran Damjanovi?, koji je kod sebe imao hrvatski paso? i skupoceni nakit vredan 1,2 miliona evra, uhap?en je u jesen 2004. na aerodromu „Fjumi?ino“ u Rimu. Damjanovi? je u no?i zajedno sa jo? jednim sau?esnikom oplja?kao najpresti?niju zlataru „Damas“ u Dubaiju, ?iji su najuva?eniji i ekskluzivni klijenti ?lanovi kraljevske porodice, vladara Ujedinjenih Arapskih Emirata. U stilu Arsena Lupena, Damjanovi? je uspeo da ukrade, i pored sofisticiranog sistema sigurnosti, dva sata sa dijamantima, tri ogrlice, od kojih je jedna bila smaragdna, ?etiri prstena i dva para dijamantskih min?u?a od belog zlata i rubina.
Kada je ujutro provala otkrivena, lokalna policija je odmah krenula u potragu za lopovima, a prethodna slava bila je kobna za balkansku verziju slavnog francuskog lopova. Naime, Damjanovi? je ve? poznat Interpolu po sli?nim poduhvatima i pregledom liste putnika utvr?eno je da je on iz Milana stigao u Dubai 22. juna, tako da je stavljen pod prismotru kada je stigao u Italiju avionom nacionalne kompanije UAE. Na „Fjumi?inu“ mu je postavljena zaseda i nakon pregleda njegovog prtljaga prona?ene su dragocenosti, dobro sakrivene u ?est kozmeti?kih pomada. Nadle?ne vlasti u Dubaiju imaju na raspolaganju 40 dana za zahtev za izru?enje Damjanovi?a i prema va?e?im zakonima u najbogatijoj dr?avi Persijskog zaliva, rizikuje da bude osu?en na kaznu od tri do 12 godina zatvora.
Najpoznatiji na? mangup u Italiji je i dalje Ljubi?a Vrbanovi?, zvani Manolo, kralj lopova, koji se nalazi u zatvoru. Manolo je u avgustu 1990. godine, kako je utvrdio italijanski sud, prilikom jedne plja?ke ku?e izvr?io ?etvorostruko ubistvo. Od tada robija kaznu dugu 20 godina. Poslednjih godina su italijanski novinari po?eli da ga pose?uju, poku?avaju? ida otkriju zagonetku li?nosti Ljubi?e Vrbanovi?a.
Mnogima koji su ?ekali susret sa Manolom, u glavi su se nagomilavala bezbrojna pitanja za ?oveka koji je prema optu?bi i presudi po?inio stravi?no ?etvorostruko ubistvo, pa mora da okaje svoje grehe. Da li se, postavlja se pitanje, boji smrti koju je tako neobi?no sijao oko sebe? Ko je i kakav je ?ovek sa preko dvadesetak evropskih paso?a, ali sa obaveznim oru?jem za pojasom? Kakva mu je fizi?ka snaga i um? Ho?e li ga dovesti desetak do zuba naoru?anih stra?ara u sobu za razgovor?
Manolo je visok metar i ne?to. U razo?arenju se zapitate da li je to taj “heroj crne hronike” za kojim je pre desetak godina raspisana “crvena poternica” Interpola. I za ?iju glavu je nu?ena nagrada od fantasti?nih pet milijardi lira.
Ljubi?a Vrbanovi? Manolo o sebi najbolje govori:
“Ro?en sam 16. januara 1963. godine negde oko Leskovca. Moji su bili Cigani ?ergari, pa ni moja majka ne zna ta?no da ka?e gde me je rodila. Oca mi je voz pregazio jo? dok sam bio mali. Majka se preudala i nas sedmoro dece, tri brata, tri sestre i ja sa sedam godina, ilegalno, preko Zagreba stignemo u Italiju. Sa o?uhom sam izdr?ao do jedanaeste, a onda iz Rima se zaputim na Siciliju, u Palermo. I Sicilija i Palermo su na mene jako uticali. Pravila po kojima oni ?ive i rade, mislim na mafiju, i ja sam prihvatio i godinama se pridr?avao. I danas ih se dr?im”.
U Palermu upoznaje jednog od lokalnih mafija?kih bosova i kod njega ?ivi punih osam godina. Preko njega dobija i posao kuvara u restoranu “Koza Nostra”. Bio je, ka?e, dobar radnik. Tvrdi da te?no govori i pi?e italijanski, ?panski, rumunski, srpski, a slu?i se francuskim i engleskim, tako da je uz diplomu Vi?e ugostiteljske ?kole, koju je zavr?io u Barseloni, “sve i?lo da bolje ne mo?e biti”. Ubrzo se ra?a i ljubav izme?u Manola i gazdine k?erke Marije Fran?esko koju kruni?u i brakom, i 1980. ra?a se sin?i? Vito.
- Bogovski se ?ivelo, 15 dana u Palermu, 15 u restoranu u Nici – prise?a se sa nostalgijom Manolo tih lepih dana, ali su i prohtevi bili veliki, pa novca nikada nije bilo dosta.
Zato se, kao dobrovoljac, prijavljuje u francusku Legiju stranaca i za platu od 10.000 ameri?kih dolara u?estvuje u iranskom ratu. Sva?ta je tamo vidio, ali i nau?io kao, uostalom, za vreme obuke u Legiji, pri?a Manolo. Na nesre?u, Marija gine u saobra?ajnoj nesre?i, a on odlazi u Rim ostavljaju?i sina i jo? dve djevoj?ice, koje su u me?uvremenu usvojili, kod roditelja pokojne supruge. U glavnom gradu Italije ?ivi isklju?ivo od kra?a i provala dru?e?i se uglavnom sa Jugoslovenima. Tako upoznaje i Kragujev?anku, crnomanjastu Biserku, ra?a se nova ljubav, zatim odlazak pred mati?arom. Nedugo potom, ra?a im se k?erka Violeta.
Od svog “zanata” mogao je da ?ivi “carski na visokoj nozi”, pa ?ak i da u?tedi i poprili?no ulo?i u nekretnine, uglavnom u ku?e i zemlju u Kragujevcu i Slavonskom Brodu. I tako sve do 1986. godine. Te godine, u kompaniji sa ro?enim bratom i jo? dvojicom kompanjona, prilikom neuspjelog poku?aja plja?ke, Manolo te?ko ranjava bogatog italijanskog biznismena ?ovanija ?akija koji ubrzo podle?e povredama. Dobiv?i informaciju da im je italijanska policija na tragu ?etvorica ortaka be?e u Jugoslaviju, u Kragujevac. Ali, i tamo ih vrlo brzo otkrivaju, priznaje Mnaolo:
“Nekako tih dana odlu?im da se skrasim u Beogradu. Mnogo sam ga volio, naro?ito Kalemegdan. U glavnom gradu iznajmio sam stan i platim 6.000 maraka unapred. Kupim i auto i, bogme, skoro pet meseci sam ?ivio mirno. Na nesre?u, jedan ortak, kome sam, ina?e, kupio ku?u i auto, izdao me i meni natovario neka svoja dela, da bi svoju ko?u sa?uvao. Kasno ?ujem da je propevao, tako da mi je usfalilo samo dva sata da pobegnem za Gr?ku.
Uhapsili su me 19. oktobra 1990. na osnovu dokaza da sam neposredno posle ubistva Viskardijevih vi?en u Milanu. Ina?e, ja sam veoma bogat ?ovek, tako da su prilikom hap?enja od mene oduzeli 22.650 DM, 10.000 ?ilinga, ni sam ne znam koliko “Markovi?evih dinara”. A naj?alije mi je zlatnog “roleksa” i lanca te?kog 125 grama. Sedam meseci sam proveo u beogradskom CZ-u u samici, bez prozora u totalnom mraku, uz nevi?enu torturu da priznam zlo?ine.
U januaru 1996. godine, kada mi je izre?ena presuda na 15 godina zatvora, nisam uop?te bio zadovoljan, zato ?to ja ta ubistva nisam po?inio. Jesam kriminalac, ali ubica nisam.
Mislio sam da ?e onu prethodnu i ovu novoizre?enu kaznu da mi spoje i ja bih bio slobodan ?ovek u septembru 1999. godine. Umesto toga, oni su mi izrekli smrtnu kaznu. Pa gde je tu humanost i kako prema meni primenjuju jedan ar?in, a prema teroristima, koji su klali i silovali na desetine i stotine ljudi i ?ena, drugi. Za njih su rezervisane vremenske, a za Manola smrtna kazna. Nema pravde u tome da me puste da ?ivim u zatvoru ovoliko godina i onda me ubiju. Trebali su, ako su se ve? namera?ili, da to u?ine jo? pre sedam-osam godina, a ne da me prevaspitavaju da ?ivim po?teno, od svog rada, a onda prona?u da sam nepopravljivo kriv i osu?en na smrt.
A za?to da me oni ubiju – pita se Manolo – Neka me po?alju tamo gde sam delo navodno po?inio. Tako su i uradili. Kako su mi pri?ali, posljednja smrtna kazna u Italiji izvr?ena je 1945. godine nad Musolinijem.
Ono ?to me zaista mu?i je vreme i samo?a. Od kada mi je izre?ena ova druga kazna stavili su me u totalnu izolaciju. Sam i zatvoren me?u ?etiri zida kontaktiram samo sa slu?benim licima i ?ovekom koji nam kuva kafu. Jedan dan ovde u izolaciji dug je kao deset dana dok sam radio u zatvorskoj kuhinji. Pazi, u zatvoru ne mo?e? da na?e? osu?enika koji za ?etiri-pet godina nije bar dva puta zaslu?io samicu, a ja za ovolike godine nisam dobio nijednu opomenu.
Ka?u u presudi da sam najte?u kaznu dobio jer sam nepopravljiv, nekakav vi?estruki povratnik. A ja sam, pre nego ?to sam zaglavio u Po?arevcu i u Mitrovici, samo jednom bio prekr?ajno ka?njen od italijanskog suda zbog ilegalnog prelaska granice, i to uslovno na 30 dana. Svi ?e ti re?i samo lepo mi?ljenje o meni, a njihov je posao da me prate sve ove silne godine koje sam ovde proveo. A ja sam takvo mi?ljenje primernim pona?anjem zaslu?io.
Le?im brate me?u ova ?etiri zida i ne mislim ni na ?ta. Samo na vreme koje bukvalno stoji. Jedva ?ekam da dan pro?e, a onda no?u postaje jo? gore. Ne mogu da zaspim, buljim u mrak i jedva ?ekam da svane.
Majku nisam vidio od 1990. godine. Ostarila je i razboljela se. U pismu koje sam odavno poslednji put dobio ka?e da zbog embarga ne mo?e da mi po?alje ni paket, ni novac.
Pitam se: ?ta je sa ku?om i rodbinom u Slavonskom Brodu jer ne znam. ?uo sam da je na ku?u najstarijeg brata u Brodu, za vreme do?eka Nove 1992. godine ba?ena bomba i da je poginuo. Drugi brat, koji je u Italiji bio osu?en na dve do?ivotne robije, sada je na slobodi. Pomilovali ga Italijani. I tre?i brat je odavno iza?ao iz zatvora u Po?arevcu i sada ?ivi sa porodicom u Kragujevcu. I ?eka mene da iza?em.
Iza?i ?e Manolo iz zatvora, pa ?e da se povu?e u miran ?ivot. Ima da u Kragujevcu otvorim isti onakav restoran “Koza nostra”, kakav je u Nici bio.
Bratu ?u bravarsku radnju da otvorim. Ima Manolo deviza, zlata i nakita dobro sakrivenog u Jugi. ?eka me i nasledstvo moje pokojne supruge Marije Fran?eske. Restoran, dvorac i ?etiri stana u Rimu.”
Manolo ?ivnu, a o?i mu zasija?e nekim ?udnim sjajem, onim koji i??ekuje svetlost posle toliko tame i nastavi:
”Zbog tog nasledstva bi moja druga supruga rado videla Manola kako visi. I sada vodi frizerski salon u Rimu, koji sam ja kupio, sve pri?eljkuju?i da se smrtna kazna izvr?i, pa da ona nasledi Manolovo bogatstvo. Navija da me ubiju, a zaboravlja da sam joj ?ivot oprostio, kada me je napustila i sa najboljim mojim prijateljem pobegla. Ali, Manolo nije osvetoljubiv i ubica. Brzo sam ih prona?ao, ali se nisam svetio. Umesto da ih ubijem, odveo sam svoju ?enu Biserku na ru?ak. Od 1990. godine samo dva puta sam razgovarao sa ?enama. Obe su bile italijanske novinarke. Sa ?enama nikad nisam imao problema. ?teta ?to je trajalo kratko…
Ljubi?a Vrbanovi? Manolo ka?e “da ?e jednog dana, kad se bude na slobodi, napraviti veliko slavlje. U restoranu ?e tri dana i no?i mo?i da piju besplatno svi koji do?u. Restoran ?e se zvati “Koza nostra”.

VLASNIK CRVENOG FENJERA

Jo?ko Dul?i? je Srbin iz Dablina. Upoznali smo se preko interneta, jer kako re?e, ?ita moje kriminalne romane. Ispostavilo se je, kako mi se predstavio, Jo?ko Dul?i? vlasnik no?nog bara sa plesa?icama u glavnom gradu Irske. I da je blizak sa mnogim li?nostima iz IRA.
Kada mi se prvi put javio komentarisao je tragi?ne doga?aje u srpskom podzemlju, a ond anastavio da pri?a o sebi:
- Moj prijatelj nedavno je bio u Srbiji i doneo mi knjige “Komadant
Arkan” ,” KGB protiv Jugoslavije”, “Ko je ko u yu podzemlju”. ?itam ih dan i no? i sam ne mogu da poverujem koliko momaka znam, a vi?e i nisu zivi. Nisam znao da je Romeo Savi? ubijen. To me je prestravilo, jer je bio druga?iji nego Knele i drugi momci koje sam znao. Uvek je u Nema?koj odavao dojam tihog i povu?enog momka sa stalnim potencijalom da ne?to napravi.
Ja sam ina?e dobro, kao i moja familija. U posledne vreme bio sam u
Bugarskoj na 5 dana. Tamo sam se susreo sa mojim prijateljom Petrom
Lasovim, novim okrunjenim kraljom sofijskog podzemlja. Petar je, ina?e, vlasnik holdinga koji kontrolira 2 hotela, par velikih kazina i 20 striptiz
klubova. Predsednik je bugarske federacije dizaca tegova i ima 4
telohraniteja uz sebe celo vreme. On mi dolazi u posetu za dve nedelje.
Ovde sam stalno sa par mojih prijatelja su ljudi jako blizu IRA, tako da su mi dali neke svoje pri?e koje su poprili?no fascinantne. Neki od njih znaju Marka Milo?evi?a, koji je pri zadnjoj poseti Dablinu odseo u hotelu “Westbari” hotelu. Pri?a se da je familija Milo?evi? vlasnik poprili?nog broja nekretnina u centru Dablina.
Za ovih nekih 15 godina moga ?ivota u inostranstvu upoznao sam mnogo ljudi iz biv?e Jugoslavije, i ?esto sam ostao zaprepa??en sudbinama tih mladih ljud koji su na asfalt Evrope stizali iz roditeljskih domova. Gledaju?i te mlade momke i devojke kako stasaju u “opake” kriminalce i protivnike zakona, morala i sveop?tih ljudskih vrednosti bilo mi je ponekad jako te?ko.
Ja sam li?no odrastao u me?ovitom srpsko-hrvatskom braku. Moj deda bio je jugoslovenski pukovnik kontraobave?tajne slu?be i jedan od prvih posleratnih jugoslovenskih diplomata. Baba je ro?ena Kninjanka. Iza?la je iz NOB-a kao major JNA i nakon toga se penzionisala. Ven?ali su se u Beogradu gde mi je otac ro?en 1950 godine. Ja sam ro?en u Splitu 1972. godine i mogu da kazem da sam imao jako sre?no detinjstvo.
Zavr?io sam srednju elektrotehni?ku ?kolu i oti?ao u JNA 1990. u vreme koje je bilo najgore da se slu?i vojska.Vojsku sam slu?io u Prokuplju, u rodu specijalnih jedinica veze za pra?enje i prislu?kivanje. Za vreme slu?enja vojnog roka dobio sam ponudu da po zavr?etku slu?enja armije radim za Savezni sekretarijat inostranih poslova SFRJ. I od toga dana moj ?ivot vi?e nikada nije bio isti.
I?ao sam u Beograd u par navrata ne intervju sa ljudima iz istog
ministarstva i tu sam upoznao mnogo interesantnih ljudi koji su zakulisno
drmali SSIP-om SFRJ. U Beogradu sam upoznao i mnogo interesantnih mladi?a koji su napokon uzrokovali prekidom mojih veza sa ministarstvom. Jedan od mladi?a koji me ko?tao posla je bio Aleksandar Kne?evi? Knele, de?ko velikog srca i jo?
ve?eg ega, koji me je zadu?io u ?ivotu. Na?alost nismo imali vremena da dugo prijateljujemo jer nas je njegova smrt grubo rastavila. Bio je to ve? tre?i prijatelj koji nas je ostavio na taj na?in i ja sam se ose?ao tako bedno i
jadno ?to sam mo?da mogao da mu pomognem, ali je bilo previ?e kasno za to.
U to vreme ja sam ?iveo u Nema?koj. Kneleta sam znao dovoljno dugo i dobro da sam znao da nije lo? mladi?. Sa prijateljom bi sve podelio, prvi bi ti pomogao. Do?ao sam u jugoslavensku ambasadu da tra?im vizu da odem na sahranu. ?ekao sam na vizu poprili?no dugo tako da ni do danas nisam dobio odgovor da li je re?ena. Pri?ao sam sa g-dinom Bo?om Spasi?em da mi pomogne, ali mi je bilo re?eno da nema govora da do?em u Srbiju na sahranu: “Ohladi malo, sranja se ovde de?avaju. Ni?ta ne mo?e? da promeni?. Stoj gde jesi, bolje je za tebe!”
?ivot u Frankfurtu bio je upravo onakav kakvi svaki mladi gangster mo?e da po?eli. Puno para, super zabava, automobili, devojke no?i, droga, uglavnom koka, pi?e. Pevalo se ?esto: “I nikom nije lep?e nego nam samo da je ovako svaki dan”.
Policija nas je lovila uzdu? i popreko Nema?ke, zatvarala nas, potom pu?tala. U sudnice su ulazil najbolji advokati Nema?ke da brane na?e
momke. ?ivelo se kvalitetno, ?ivelo se brzo, ?ivelo se dobro. Se?am se jedne no?i kada smo oti?li u saune blizu Frankfurta, trazili da nam d?akuzi napune ?ampanjcem. Bila je to duga no?. Na kraju kada smo dobili ra?un bio je upola manji, jer se vlasnik bojao ako nam da celi ra?un da ne?emo da platimo ni?ta. Mi smo mu ostavili pare i dobru man?u. ?ovek nije mogao da veruje svojim o?ima.
Tako su se orgije nastavljale iz dana u dan, dok mi drugi jako dobar prijatelj Vjeko Siri? nije bio ubijen od jednog naseg “baustelca” u Frankfurtu. Vjeko je bio pravi de?ko, model neustra?ivog Balkanca, koji je sejao strah me?u ?iptarima u Frankfurtu. ?iptari su su u to vreme, s po?etka devedesetih, ve? skoro preuzeli celi narko biznis u Nema?koj. Jedna velika familija iz ?eneve ih je ?titila i bilo je poprilicno opasno stati im na put…
Posle Siri?eve smrti odlu?io sam da napustim Frankfurt. Oti?ao sam na njegovu sahranu u Slavonsku Po?egu. Tamo je bilo stotine mladi?a koji su ga znali. Bio je to prili?no tu?an doga?aj.
Bio sam u Zagrebu narednih par meseci i zatim otputovao za Holandiju. U Holandiji sam uspeo da se malo smirim, ali sam imao par sva?i sa nekim momcima koje sam znao iz Frankfurta, pa sam napustio Amsterdam i preselio se za Irsku. U Dablin sam do?ao 1996. godine na poziv jednog prijatelja kojeg sam upoznao u Holandiji. Po dolasku u Irsku odlu?io sam da promenim ?ivot iz korena. Zaposlio sam se u no?nom klubu “Lilies Bordelo”, najpoznatijem u Dublinu.Postao sam pomo?nik ?efa bezbednosti. Klub je prvi u Republici Irskoj, a grupa “U2” i Bono su ga pose?ivali redovno kao svi veliki glimci i muzi?ari, koji pose?uju Dablin.
Radio sam u tom klubu i uskoro upoznao mladi?a ?iji je otac vlasnik 96 velikih robnih kuca iz poznate irske familije Dan. Taj de?ko me je pitao da li bi ga trenirao u teretani, jer je bio jako mr?av. Rekao da nema problema, ali da ?u mu napla?ivati 50 funti na sat. Odmah je na to pristao, a ja sam se pokajao da nisam tra?io vi?e. Posle par nedelja upoznao me sa svojim ocem Ben Danom, koji je u to vreme bio u novinama zato jer je, navodno, podmitio irskog premjera sa 1.000.000 funti. Tra?io je da i njega da treniram, ?to sam oberu?ke prihvatio. Dva meseca posle toga ja sam postao njegov privatni trener, gorila i sekretar. Pomogao sam mu da se re?i nezgodnih svedoka, koji su na sudu u njega pokazivali prstom. Taj ?ovek Ben Dan je potom meni puno pomogao i upoznao me sa jako mnogo ljudi koji ?e mi u budu?nosti mnogo zna?iti.

BRATSTVO U KRVI

Da za besprizorne granice i dr?ave nisu nikakva prepreka, a ni me?a, govore dve pri?e o Srbinu i Hrvatu koji su se na?li iza druge strane zakona. Neboj?a Radosin je izbeglica iz sela Stefanovi?evo, u kome je izvr?io ubistvo. Potom je iz Vojvodine prebegao u Hrvatsku, koja nije ?elela da nam ga izru?i, pa ga je pustila da slobodno pre?e u Italiju, gde je Neboj?a Radosin uhap?en po na?oj poternici. Sada ?ekamo d anam ga Italija preda da mu se u Srbiji sudi za krvni delikt.
Poslednje nedelje avgusta 2005. Hrvatska je, pak u Zagrebu uhapsila
Ivana Ica Matekovi?a, organizator otmice Tomislava Zagorca, maloletnog sina generala Vladimira Zagorca i poznatog mafija?a, nakon ?to je ovaj iz Zemuna pre?ao »preko«. Matekovi? se u jednom periodu bekstva skrivao se u SCG, jer je u odsustvu osu?en na sedam godina zatvora zbog otmice. Ico je posedovao nekoliko la?nih paso?a uz pomo? kojih se kretao u regionu i nalazio uto?i?te.
Interesantno je, naime, da je ovaj Hrvat 11. marta 2003, no? pred ubistvo premijera Zorana ?in?i?a, u?ao u Srbiju, gde ga je sa?ekao jedan oficir JSO, ?ije ime je ostalo nepoznato. Prema evidenciji, on je Srbiju napustio 12. marta uve?e. Sumnja se, na osnovu dokumenata, koji su prona?eni u jednom od stanova kontroverznog biznismena Hrvoja Petra?a, da je Ico pru?ao pomo? u bekstvu organizatorima i izvr?iocima atentata na premijera Srbije Zorana ?in?i?a. Njegova prijateljska veza je bio Legija, koji je putovao u Herceg Bosnu, dve nedelje pre atentata na premijera. A zatim je vi?en i pozitivno identifikovan desetak dana nakon atentata, u zapadnom Mostaru, kao i u Grudama, mestu koje se ?esto naziva i prestonicom mafija?ke paradr?ave Herceg Bosna.
Televizija B 92 je na osnovu toga izgradila pretpostavku da se Legija jedno vreme skrivao u zapadnoj Hercegovini nakon atentata na ?in?i?a, upravo u dru?tvu ljudi koji su bliski Matekovi?u. A da su pojedini hercegova?ki mafija?i iz Hrvatske dolazili ovde, kao i da su neki ljudi iz ‘sur?inskog klana’ letovali na hrvatskom primorju, opet, sa Matekovi?em i dru?tvom. Prema informacijama kojima policija u ovom trenutku raspola?e, Matekovi? se prili?no slobodno kretao kroz Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Italiju, Austriju i Srbiju i Crnu Goru. Dr?avne granice Matekovi? je prelazio preru?en.
U tom podzemnom dru?tvu bio je i jo? jedan Srbin, Marko Nikoli?, prvooptu?eni za organizaciju ubistva Vjeke Sli?ka 22. jula 2001. na Cvjetnom trgu u Zagrebu. Nikoli? je nedostupan hrvatskom pravosu?u, Interpol je za njim raspisao teralicu, jer se skriva se u Kolumbiji. Najtra?eniji hrvatski begunac boravi u dru?tvu Roberta Jakoli?a, koji o Marku Nikoli?u ka?e:
- Marko je beskompromisna osoba i ne postoji mogu?nost da se pred hrvatskim pravosu?em pojavi u statusu pokajnika. Marka ne zanimaju nikakvi razgovori. Od ubistva Vjeke Sli?ka konstantno ga kontaktiraju agenti CIA-e, FBI-a, ?panskog CNI-a, ali i hrvatskih obave?tajnih slu?bi i tra?e sastanak i razgovor. Najte?a ponuda je iznosila milion eura, ali je Nikoli? to sve odbio.
Prema informacijama iz hrvatske policije, Nikoli? je trebao biti uhva?en 2001. u Frankfurtu, ali je on doznao za policijsku zasedu, nabavio la?ni paso? i odleteo za Bogotu tri dana kasnije.
Ime Marka Nikoli?a ?irokoj je javnosti bilo potpuno nepoznato sve do nekoliko dana nakon dvostrukog ubistva u strogom centru Zagreba, koje je dobro potreslo hrvatsko podzemlje. Kralja poker-automata Vjeku Sli?ka likvidirao je francuski pla?enik D?ems Kapiua, kog je odmah nakon toga ubio Sli?kov telohranitelj Ivica Berti?. Ubrzo je ustanovljeno da je glavni organizator atentata na Vjeku Sli?ka bio upravo je Marko Nikoli?. Zagreba?ki ?upanijski sud je 1. oktobra 2002. osudio Nikoli?a – u odsustvu – na 30 godina zatvora. Tada je ustanovljeno da je Marko imao dvostruki identitet, kao Nikoli? i kao Marko Antunovi?. Oba dokumenta je dobio od hrvatskog MUP-a. U hrvatskom podzemlju bio je poznat pod nadimkom Markoni.
Ro?en je 26. aprila 1964. u porodici Nikoli?a, u selu Ulovi?u, u op?ini Br?ko u BiH. U Hrvatsku je do?ao po?etkom devedesetih. O?enjen je i otac dvoje dece, a do kraja jula 2001. s njima je ?ivio u centru Zagreba. Obitelj Nikoli? u Zagrebu poseduje ku?u i dva stana u Ilici, ?ija je vlasnica njegova supruga. Gotovo nitko na sudu nije znao ta?no re?i ?ime se Nikoli? bavio, ali nekolicina je izjavila da se verojatno bavio zna?ajnim kriminalnim poslovima po celoj Europi.
Prema iskazu jednog od svedoka, Nikoli? je u srpnju 2000. u Amsterdamu do?ao kod Kapua i ponudio mu 200.000 maraka za Sli?kovo ubistvo i dao mu 80.000 maraka predujma. Sud je utvrdio da je Nikoli? iznajmio stan u Zagrebu likvidatoru, da mu je pru?ao logisti?ku potporu i u vreme atentata iz neposredne blizine koordinirao “akciju”.
Hrvatski mediji su poku?ali da Marka Nikoli?a pove?u sa kolumbijskim narko-kartelom, koji poslednjih godina poku?ava preko Balkana da u?e u Evropu. Veze hrvatskog kriminalnog miljea s Kolumbijom i Ju?nom Amerikom su i proiza?le iz ?verca kokaina. U Puli je 2003. odr?ano su?enje Dra?ku ?ubrilovi?u i trojici pomaga?a, koji su kod Rovinja uhva?eni sa oko 300 kilograma kokaina. Tu?ilac ih tereti da su za kupoprodaju i prevoz 300-tinjak kilograma kokaina imali podr?ku Marka Nikoli?a iz Bogote.
Posle likvidacije Zlatka Bagari?a 2000. godine, na ?elo zagreba?ke mafije do?ao je jedan Srbin Zoran Petrovi?, zvani Ivica koji je 2000. uhap?en i sme?ten u zatvor Remetinec. Slu?ajno ili ne, Zoran Petrovi? Ivica, vo?a je svoju mafiju nazivaju Zagreb?ani, pao je u ruke pravde na dvogodi?njicu smrti svog u?itelja Zlatka Bagari?a, nekrunisanog kralja hrvatskog podzemlja. Krah klana Bagari? zapo?eo je krajem 1999. godine, kada je u obra?unu zagreba?kih kriminalaca, nastradao jedan slu?ajni prolaznik. Za hrvatsku policiju to je bio razlog da organizuje veliku raciju u podzemlju, ne bi se dokopala novih pretendenata na upra?njeno mesto kuma zagreba?ke mafije Zorana Petrovi?a.
Na listi 800 mafija?a za kojima je tragala hrvatska policija nalazili su se prvo Zoran Petrovi?, Srbin koji je bio poznatiji po svom nadimku Ivica, nesu?eni naslednik kralja podzemlja Zlatka Bagari?a, zatim Zoran Pripuz i Nikica Jelavi?. Ovaj poslednji je brzo uhva?en i optu?en za organizovani kriminal u glavnom gradu Hrvatske. Zoran Petrovi? je pobegao u inostranstvo i policija je za njim raspisala poternicu. Sa optu?bom za ubistvo, podsticanje ubistva i iznuda, kao i za pripadanje organizovanom kriminalu u Hrvatskoj.
Zoran Petrovi? je svoju karijeru kriminalca zapo?eo u Frankfurtu sredinom osamdesetih godina, u dru?tvu sa Zlatkom Bagari?em i Miljenkom Krojfom, zvanim ?aja. Ina?e, ro?en je 25. februara 1965. godine u Beogradu, kao vanbra?no dete, koje nikad nije upoznalo oca. Sa deset godina sa majkom Janjom odlazi u Nema?ku, u Visbaden. Tu je upoznao porodicu Bagari?, koja ga je othranila i sa ?ijim sinom Zlatkom je Zoran Petrovi? rastao. Slu?ao ga je kao starijeg brata i sve njegove naloge izvr?avao bez pogovora. To prijateljstvo je krunisano kumstvom. Zoran Petrovi? je krstio Bagari?evu ?erku, a svom sinu dao je ime Zlatko.
Od rane mladosti Zoran Petrovi? zvani Ivica je ?iveo na ivici zakona. Sa 12 godina je dobio policijski dosije. U Nema?koj, me?utim, zbog svoje mladosti bio je tek potr?ko oko klana Ljube Zemunca po?etkom osamdesetih godina. Tada je Zoran Petrovi? u frakfurtskom podzemlju koristio ime Ante Vodopija. Zajedno sa Zlatkom Bagari?em plja?kao je nema?ka vozila, a i kurire nema?kih banaka, kojima su otimali velike sume novca. Privremeno bi se posle plja?ki sklanjali u Kanadu, gde su krajem osamdesetih obojica dospeli na crvenu poternicu Interpola.
Zoran Petrovi? alijas Ante Vodopija osu?ivan je u Majncu na ?etiri meseca zatvora zbog tu?e i nano?enja te?kih telesnih povreda. A Nemci su vodili protiv njega istragu za ubistvo, koje je po?inio zajedno sa Miljenkom Krojfom zvanim ?aja. Nije uvek uspevao da se izvu?e, pa je robijao u nema?kim zatvorima zbog pretnji, ucena, falsifikovanja isprava, posedovanja oru?ja, kra?a automobila, prevara i kocke. U to vreme Zoran Petrovi? je u Nema?koj bio poznat kao strastveni kockar, pre svega, pokera?.
?uveni Miladen Naletili? Tuta, nekada Arkanov prijatelj, upamtio je Zorana Petrovi?a kao ozbiljnog gubitnika, koji je za ve?e na pokeru ostavljao i po 300.000 maraka.
Kao i mnogi drugi frankfurtski mafija?i jugoslovenskog porekla i Petrovi? je obo?avao fudbal. Pri?alo se da je navijao za hrvatsku reprezentaciju da bi udovoljio svom kumu Zlatku Bagari?u. U Hrvatsku se ova frankfurtska trojka Petrovi?, Bagari? i Krojf vra?a 1990. godine, u vreme nacionalnih nemira i raspada SFRJ. Prvi sukob u Zagrebu imali su u septembru 1990. sa Nikom Mio?om, suvlasnikom picerije Koza Nostra i kuma boksera Damira ?kare. Sa njim se posva?ao njegov prijatelj ?aja, kome je Zoran Petrovi? ?uvao le?a. Epilog je bio tragi?an, Mio? je ubijen.
Ve? tada je gorostasni Srbin bio poznat kao ?ovek kome niko nije smeo da pomene majku, niti da podigne ruku na njega. Prilikom saslu?anja povodom ubistva Nika Mio?a, Zoran Petrovi? je to i potvrdio:
- Odgovorio sam mu da mi ne vre?a majku. A kada je Niko to ponovio, ja sam izvukao revolver i pucao mu u noge. On se bacio prema meni, uhvatio me za ruku i revolver je tada opalio. U tom ?asu su se na vratima picerije pojavile gorile, vi?u?i “Ubi?emo te!”, pa smo ?aja, Zlatko i ja pobegli.
Zbog ovog ubistva Zoran Petrovi? je nakon kratkog zadr?avanja u zatvoru Remetinec pu?ten uz kauciju od 100.000 maraka.
Zbog ubistva Nika Mio?a Zoran Petrovi? je u zagreba?koj javnosti dobio novi nadimak – Levoruki revolvera? ledenog srca.
Likvidacijom Nika Mio?a zapo?eo je krug zagreba?ke smrti u podzemlju, u kome su glave izgubili Mladen ?i?ki?, Ivan Krpelnik, Ivan ?akota, ?pejtim Ta?i, Mijat Vrdoljak, Albert Buri?, Bernard Hutinski, ?eljko ?obota i Damir D?ebo.
Dve godine kasnije Zoran Petrovi? je postao ?rtva hrvatske mafije. U februaru 1992. godine, posle sva?e sa ciganskim gangsterom Omerom Zahirovi?em, ovaj je iz osvete bacio bombu na kasino D?oker, ?iji je vlasnik bio Zlatko Bagari?. Tom prilikom geleri su isekli Zorana Petrovi?a po nogama i zadnjici. Pet godina potom nepoznati snajperista likvidirao je Omera Zahirovi?a i njegovu suprugu Hazemu. ?aputalo se po Zagrebu da je to bilo delo Zorana Petrovi?a.
Ve? u to vreme ovaj Srbin u hrvatskom podzemlju bio je pod optu?bom da je sau?estvovao u ranjavanju Stjepana Arlovi?a, kome je 1995. godine, u lokalu Mandu?evac njegov kum Bagari? pucao u testise. Druga optu?nica ga je teretila za reketiranje i razbojni?tvo nad Sa?om Vukadinom, ?to je Petrovi? izveo u februaru 1998. godine zajedno sa svojim zemljakom Rajkom Mom?ilovi?em i Nikicom Jelavi?em.
U to vreme, klan Bagari? je bio nedodirljiv za policiju, jer je Zoranov kum Zlatko Bagari? bio li?ni prijatelj sa predsednikom Franjom Tu?manom. A Petrovi? se hvalio da predsednik Hrvatske i njega prihvata kao svo ?oveka. Svi zagreba?ki mediji, na primer, zabele?ili su susret kralja hrvatskog podzemlja i predsednika dr?ave, Zlatka Bagari?a i Franje Tu?mana, na Svetskom prevenstvu u fudbalu u Francuskoj. Tada su njihv dvojica zajedno ru?ali i ?askali. Nekoliko nedelja kasnije, me?utim, Zlatko Bagari? je ubijen 15. aprila 1998. Likvidirala su ga bra?a Rodi? ispred njegovog lokala u Dubravi. Time je u zagreba?kom podzemlju, a i u policiji otvoren nalog i za likvidaciju njegovog kuma Zorana Petrovi?a. U strahu od dr?avne odmazde Srbin zvani Ivica je pobegao u Nema?ku.
Ivan Peni?, tada?nji ministar policije Hrvatske prvi je u Saboru, u jesen 1998. godine javno rekao da je Zoran Petrovi? »naslednik Zlatka Bagari?a, ?efa hrvatske mafije«. U hrvatskoj policiji, na listi 800 hrvatskih mafija?a, Zoran Petrovi? je bio prvi. Opisan je kao sirovi snagator, kog treba uhapsiti na Bagari?evoj sahrani.
Zoran Petrovi? je prisustvovao sahrani svog kuma Zlatka Bagari?a. Nosio je njegovu krsta?u. Posle pokopa kuma sam se predao zagreba?koj policiji. Pu?ten je, niko ne zna za?to, i odmah je opet oti?ao za Nema?ku. Za njim je ostala nepopunjena policijska poternica Hrvatske, a i Interpola.
Ta potrenica je aktivirana u prole?e 2000. godine. Nema?ka policija je uhapsila Zorana Petrovi?a u Visbadenu u trenutku dok je izlazio iz jednog restorana. Posle boravak u ekstradicionom zatvoru u Nema?koj, Petrovi? je
tokom jula 2000. godine izru?en Hrvatskoj.
U nema?koj policijskom dosijeu, koji je i?ao uz Petrovi?a, pisalo je da je osumnji?en za ubistvo Petra Brajkovi?a u Nema?koj, koje je izvr?io njegov likvidator Goran Kolari?. Nemci su predali Hrvatima ovog Srbina uz napomenu da je re? o krajnje ekstremnoj i opasnoj osobi, zbog ?ega treba provesti »posebne mere bezbednosti«.
?im je sme?ten u samicu zatvora Remetnec kum hrvatske mafije, Srbin Zoran Petrovi? je optu?en za organizovani kriminal i stvaranje zlo?ina?ke organizacije. Nekako istovremeno, u Zagrebu je izvedena diverzija na Miljenka Krojfa, dok je sedeo u automobilu, pa je preba?en u Bolnicu za osobe li?ene slobode. A Nikica Jelavi? je zbog halucinacija sme?ten u psihijatrijsku bolnicu Vrap?e. Tako su se trojica u?enika Zlatka Bagari?a, pokojnog kralja hrvatskog podzemlja i njegov naslednik Zoran Petrovi? vrlo brzo na?li iza dobro zaklju?anih vrata. ?to bi samo po sebi trebalo da zna?i da je zagreba?ka mafija zajedno sa njenim srpskim kumom likvidirana.
Pored Zagreba i Beograda, tre?e mesto na kome su se sretali i zajedno radili srpski i hrvatski manga?i bila je Sofija. I jedne i druge tamo je privukla ?ansa da se na trgovini cigaretama i narkoticima zaradi brza i velika, ali nesigurna para. U tom lancu na?li su se i Robert Matani? i Tomislav Marjanovi?, na Balkanu ve? godinama poznati kao opaki kriminalci i vo?e dvanaesto?lanog hrvatskog ganga koji se, kako tvrdi bugarska policija, bavio krijum?arenjem droge, oru?ja i tajnim likvidacijama.
Njih dvojica su, me?utim, u zimu 2005. uhap?eni u Negotinu. Zamenik Okru?nog dr?avnog tu?ioca u Negotinu podigao je optu?nicu protiv Tomislava Marjanovi?a (23) i Roberta Matani?a (28) zbog ilegalnog posedovanja oru?ja. Marjanovi? i Matani? su naoru?ani do zuba uhva?eni u negotinskom hotelu «Krajina». Re?enjem istra?nog sudije Bratislava Milosavljevi?a ovim dr?avljanima Hrvatske je odre?en pritvor do 30 dana. To je bio epilog spektakularne policijske akcije koju su izveli pripadnici SUP Negotin, ?andarmerije iz Beograda i specijalni pregovara?ki tim MUP-a Srbije.
Matani? i Marjanovi? obreli su se u hotelu no?u, nakon ?to su legalno iz Bugarske pre?li na?u dr?avnu granicu na grani?nom prelazu Mokranje, sa namerom da u negotinskom hotelu zbog sne?ne me?ave preno?e. Nisu znali da u tom hotelu ?ive trojica policajaca i jedan sudija i da negotinska policija ima obi?aj da redovno proverava svoje goste. Ubrzo je Marjanovi? uhap?en napolju, dok je obilazio svoj automobil marke “golf”. U njemu su su na?ene dve pu?ke.
Obojicu hrvatskih delinkvenata uhapsio je Novica Radulovi?, mladi na?enik SUP-a Negotin je do skoro bio komandir milicije. Unapre?en je u kapetana i postavljen na mesto prvog policajca u Negotinu pre samo mesec dana. Zato je upad ove dvojice delinkvenata iz Bugarske u Negotin bio veliki izazov za ovog 33 godine starog policajca:
- Matani? i Marjanovi? su u Negotin stigli „golfom“ registarskih oznaka GS 672 AJ i parkirali ga ispred ulaza u hotel. Kada smo videli da su oba lica na poternicama preduzeli smo sve mere da ih privedemo u stanicu policije – po?eo mi je svoju pri?u kapetan Novica Radulovi? – Marjanovi? nam je odmah priznao da se u sobi broj 104 nalazi njegov ortak Robert Matani?, zvani Robi ili Slobo. Ja sam li?no krenuo u tu sobi i ispred vrata pozvao Matani?a da se preda. On je rekao da ?e se ubiti. I da ne?e nikog drugog da povredi. Imao je kod sebe nekoliko no?eva, dva pi?tolja i bombu. Matani? je video kroz prozor na?u policiju i rekao mi je: “Ne?u da me ubijete! Ho?u da ostanem ?iv i da me predate Hrvatskoj!”
Me?utim, ni kapetan policije Novica Radulovi? se nije predavao:
- Ja sam ga ube?ivao da ne treba ni?eg da se boji da me pusti da u?em u sobu da se dogovorimo o njegovoj predaji. Otklju?ao mi je vrata i ja sam u?ao naoru?an sa pi?toljem. Matani? je visok, crnomanjast momak, kratke kose i mladala?kog lica. Dr?ao je bombu u ruci. Rekao sam mu: “Mi ne?emo da primenjujemo silu, ako ti ne bude? nasilan! Daj mi oru?je i predaj se mirno, sve ?e potom biti u redu” Nije mi verovao. Dao mi je pi?tolj CZ 99 sa 3 okvira, bombu i no?eve, ali je ostavio sebi jedan pi?tolj: “Treba?e mi da se ubijem!” – rekao mi je.
Ti prvi pregovori, ka?e Radulovi?, trajali su svega 15 minuta. Tada je na?elniku policije u Negotinu javljeno da iz Beograda sti?e specijalni pregovara?ki tim i specijalci ?andarmerije i da ne radi ni?ta dok oni ne do?u. Me?utim, Radulovi? se bojao da Matani? ne na?ini sa onim pi?toljem neku glupost. Da ne ubije sebe ili d ane po?ne da puca na negotinske policajce, koji su okru?ili hotel krajina:
- U?ao sam opet u sobu 104 kod Roberta Matani?a da ga smirim – pri?a nam kapetan Novica Radulovi? – Rekao sam mu da dolaze specijalci za pregovore iz Beograda, koji ?e mu dati garanciju da ne?e biti sile i da ne?e biti ubijen. Pitao sam ga da li je gladan. Kazao mi je: “Jesam, dajte donesite mi kiselu vodu i vo?e!”
Oko 18 sati popodne stigli su beogradski pregovara?i i Robert Matani? im se predao. Policija je tom prilikom kod Roberta Matini?a i Tomislava Marjanovi?a zaplenila automatsku pu?ku M16, kalibra 5,56, pi?tolj “glok” austrijske proizvodnje, standardno oru?je evropskih policija i FBI, pi?tolj CZ 99, kakav koristi MUP Srbije, ru?nu bombu i na desetine metaka sa mekim otvorenim zrnom, koju ina?e upotrebljavaju samo specijalne jedinice.
Robi ili Slobo Matani? je bio tra?en u Srbiji zbog osnovane sumnje da je ?vercovao oru?je na relaciji Bugarska-Hrvatska. Zbog niza drskih ubistava ?efova bugarskog podzemlja, pored bra?e Luke i Roberta Matani?, vo?e ove bande, jo? desetorica Hrvata na?la su se lane na poternicama bugarske policije. Bili su to Fenko Imamovi?, Blajenko Jalzabeti?, Goran Turkovi?, Amir Mafalani, Ivan Moze, Danijel Milinkovi?, Vinko Koki?, Zdravko ?agol, Branko Vujanovi?, Emil Ivezi?. Svi su osumnji?eni da su se bavili i ilegalnom trgovinom narkoticima.
- Od optu?enih 12 ?lanova grupe, samo dvojica imaju dosijee u hrvatskoj policiji. To su Fenko Imamovi? i Goran Turkovi?. Oni su 1995. godine osu?eni na dve i po godine zatvora zbog u?estvovanja u ubistvu Nikole ?orka. Protiv Turkovi?a se trenutno u zagreba?kom Okru?nom sudu vodi postupak i zbog posedovanja narkotika. Zdravko ?agal, jedan od dvanaestorice Hrvata, spominje se i kao ?lan brigade Hrvatskog saveta za odbranu “Stjepan Herceg”. Jo?, me?utim, nije utvr?eno da li je zaista re? o istom ?oveku, koji je poznat policiji kao narkoman iz Mostara, koga je, navodno, doveo Zlatko Bagari?, kum zagreba?ke mafije, da ubije poznatog hrvatskog kralja poker-aparata i kriminalca Vjeka Sli?ka. ?agal je uhap?en u Italiji zbog posedovanje 12 kilograma heroina i ?eka ga su?enje u Milanu.
Luka Matani?, tako?e jedan od osumnji?enih, povezan je sa grupom iz Gospi?a, ali jo? nije utvr?eno da li je u?estvovao i u likvidaciju dvojice Srba.
Banda je otkrivena kada je uhap?en njihov jatak, Bugarin Anatolij Mankov zvani Pacov, a potom i Hrvat Branko Vujanovi? koji je me?utim, uspeo da pobegne iz policijskog pritvora – tvrdi policijski inspektor Vjeko Zvonimir iz Zagreba.
Kako je pisala bugarska ?tampa Matani?eva kriminalna grupa je od strane sofijske policije ozna?ena kao “fabrika za ubistva”, jer su svi dolasci ovih Hrvata u Bugarsku imali veze sa naru?enim ubistvima. Bugarska policija je lane uspela da prese?e sve veze izme?u ovih tra?enih Hrvata i njihovih jataka u Bugarskoj. To je verovatno i razlog ?to se i Robi Matani? povremeno sklanjao u Srbiju, u Negotin i Beograd.
Hrvati su u Bugarsku ulazili preko grani?nog prelaza Kalotina, ali nikad u zemlju nisu ulazili zajedno. Od kraja 2003. godine do septembra 2004. u Bugarskoj su boravili oko osam puta, uvek sa legalnim dokumentima. Danas se sumnja da je Robo ili Slobo ubio Mi?eta Boneva, bugarskog kuma podzemlja pod imenom Baj Mile. A pripisuje im se i likvidacija Evgenija Stefanova, zvanog ?elja, Nikolaja Todorova, Arsena Petrova, zvanog ?aki i Mitka Malija.
- Stranci su u ovom pograni?nem delu, na trome?i Srbije, Bugarske i Rumunije vrlo ?esto po?inioci krivi?nih dela. Me?u njima, najvi?e je Bugara i Rumuna, a vrlo malo Hrvata. Nama je poznato da u Bugarskoj postoji hrvatska mafija. Ta mafija je formirana je pre 4 godine. Njen ?ef je bio Veselin Marinov iz Zagreba, koji je bio poznat po nadimku Bugarin. Imamo saznanja da grupa Roberta Matani?a pripada klanu Marinov, odnosno da se posle njegovog ubistva osamostalila i postala zaseban gang. Vi?e vam zbog istrage ne mogu re?i – nastavio je svoju pri?u Novica Radulovi?, mladi na?elnik negotinske policije i prvi policajac-pregovara?.
Bugari su preko Veselina Marinova, dvostrukog ?pijuna Bugarske i Hrvatske uspeli da uspostave tesnu saradnju sa zagreba?kom mafijom. Hrvatska mafija je u Bugarskoj organizovala ilegalnu proizvodnju duvana, kaseta, diskova i lakih droga. Potom je tu robu krijum?arila u Evropu preko Srbije i Hrvatske. Kada je Marinov ubijen 2002. godine u Zagrebu ta saradnja se svela na bandu Roberta Matani?a, koja se bavila krijum?arenjem droge i oru?ja, ali i pla?enim likvidacijama u podzemlju.
Na?elnik negotinske policije Novica Radulovi? ka?e da je ispitivao Roberta Matani?a da li se bavi krijum?arenjem droge iz Bugarske u Srbiju?
- Pitao sam ga dali ima veze sa otkri?em 22 kilograma heriona koji su na?i grani?ari prona?li na dr?avnoj me?i pro?le godine. Pitao sam ga i da li ima veze sa kamionom punim hemijskih supstanci za pravljenje droge, koji je, tako?e, pro?le godine doteran u negotin i tu ostavljen. Sumnjamo da je Matani?eva grupa dva tovara droge ubacila iz Bugarske u Srbiju da bi je prebacivala dalje, u Hrvatsku. Robert Matani? mi je odgovorio: «Ti slu?ajevi mi nisu poznati. Mali je to posao za mene!»
Kako nam je rekao kapetan policije Novica Radulovi? i na njegove sumnje da se Matani? bavi krijum?arenjem oru?ja, ovaj hrvatski kriminalc je odgovorio negativno.
U me?uvremenu, negotinska policija jo? nije dobila zahteve Bugarske i hrvatske za izru?enje Marjanovi?a i Matani?a, ali Negotinci tvrde da se to uskoro mo?e o?ekivati. Me?utim, Zlatko Mehun, porparol MUP-a Hrvatske izjavio je da je od dvojice Hrvata uhap?enih u Negotinu Tomislav Marjanovi? ovoj policiji poznatiji i tra?eniji od Roberta Matani?a:
- Hrvatska ne tra?i Roberta Matani?a ni zbog ?ega. Tomislav Marjanovi? je pak od 1995. ?ak 55 puta kazneno prijavljen, uglavnom, zbog imovinskih delikata. Za njim je bila raspisana potraga jer se u februaru 2005. trebalo da se javi na izdr?avanje kazne. Na temelju te potrage raspisali smo me?unarodnu tjeralicu i od SCG ?emo tra?iti ustupanje kaznenog progona i Marjanovi?evo izru?enje Hrvatskoj.

KRALJ HOLANDSKOG PODZEMLJA

Frank Bovenkerk, ina?e, vrsni poznavalac prilika u podzemlju i autor knjige “Organizovani kriminal sa Balkana”, prvi je Holan?anin koji je opisao ulogu spske i crnogorska mafije u holandskoj dr?avi:
- Jugo- kriminalna scena formirana je krajem sedamdesetih, ali Amsterdam je u to vreme imao ulogu satelita frankfurtske jugo-mafije. Sastajali su se u kaficima, “Celia” na Rembrandplein-u, kafeu “Fort Knox” i piceriji “Tratorija”. Njihova sastajalista nisu bila nepoznata policiji iz prostog razloga jer su tu?e i pucnjave bile u?estale u ovim objektima. Ilustrativna figura srpskog podzemlja u Amserdamu po?etkom sedamdesetih bio je Slobodan Mitri? poznatiji po nadimku Karate Bob.To je bio izuzetno jak i hrabar ?oveka, kome je u revolverskom obra?unu davne 1973. uspelo da tri ?oveka ubije i dva rani. Mitri? je jedan od osniva?a srpskog podzemlja u Amsterdamu, koji se smirio osamdesetih godina, kada su Arkan i Kole Kostovski nastavili organizaciju kriminalnog milja u zemljama Beneluksa i Nema?ke.
Amsterdamskom jugo- kriminalnom scenom, tvrdi Bovenkerk, nastavile su dominirati tri grupe. Prva je bila Arkanova. Najva?nija je, ipak, bila ona koju je predvodio Ljubinko Be?irevi? Duja, zahvaljuju?i kome su srpski krimnilaci ravnopravno u?li na do tada zatvoreno tr?i?te droge, u poslove trgovine kokainom i partnerske odnose sa dilerima kakav je bio Klas Bruinsma. Duja je imao i seks klub, ali i izvozno – uvoznu kompaniju sa sedi?tem u Kurokau. Ubijen je 1990. godine. Nasledio ga je Sreten Joci?, poznatiji kao Joca Amsterdam.
Srpski i crnogorski kriminalci danas se sastaju u Amsterdam Nord- u, u kaficu “Adam”. Ovde se dogovaraju poslovi, ovde se moze iznajmiti telohranitelj, ali kojim su sve kriminalnim aktivnostima bave, mislim da to niko precizno ne zna. Ni policija nema informacije o njima.
Prestupnici iz biv?e Jugoslavije stekli su i u medijima i u policiji reputaciju “besprimerno nasilnih”, “hladnih i nemilosrdnih”. Ne samo u Holandiji govori se o “krajnje nepredvidivoj jugomafiji” kao “jednoj od najnasilnijih kriminalnih organizacija”.
- Radi se o velikom broju mladih ljudi uzrasta izme?u 18 i 24 godine, koji naj?e??e vr?e razbojni?tva i provalne kra?e. Oni, me?utim, igraju zapa?enu ulogu u me?unarodnom ?vercu oru?jem, migrantima i prostitutkama, kao i na “tr?i?tu nasilja”. Kako isti?u autori ove studije, delinkventi iz biv?e Jugoslavije stekli su i u javnosti, a i u policiji reputaciju “besprimerno nasilnih”, “hladnih i nemilosrdnih” – zaklju?ak je istra?ivanja “Upotreba mitova” o kriminalu doseljenika, koje je uradila grupa holandskih nau?nika.
Prema njihovim saznanjima srpski likvidatori imaju specifi?an na?ina izvr?enja. Njih karakterise, pre svega, velika bezobzirnost.
- Likvidacije se ?esto vr?e na javnim mestima, u prometnoj ulici, pose?enim barovima i restoranima. Ubica nije prethodno imao bilo kakav kontakt sa ?rtvom, unajmljen je i do?ao je s teritorije biv?e Jugoslavije, a ubrzo posle zlo?ina i isplate za “obavljeni posao” – nestaje. Dovoljno je dati mu fotografiju i adresu i problem je re?en. Holan?ani nisu za takav posao. Mogu ga prihvatiti hvali?u?i se i predstave radi, ali kada do?e do realizacije, postaju nemirni i pani?ni. Srbi nemaju takve probleme. Hladni su kao led. Posle svih ratova koje su pro?li, navikli su da ubijaju. I pre nego ?to policija po?ne da im ulazi u trag, oni su van zemlje. Ne mo?ete ih uhvatiti i vrlo su jeftini – tvrdi u svojoj studiji holandski kriminolog Evart Holderberg.
I kada se svetom pre dve godine pro?irila vest da je u Sofiji, u pucnjavi u restoranu Slavija, ubijen Mil?o Bonev, predsednik FK Slavija iz Bugarske, nju je pratila glasina, da su i «ovaj posao odradili Srbi!»
Sofijski dnevnik “24 ?asa” je u prvim informacijama o ovog atentatu objavio vest, pozivaju?i se na policijske izvore, da je Baj Mile “likvidiran po nalogu srbijanske mafije”, jer, navodno, nije vratio tri miliona dolara koje je uzeo da bi iz sofijskog zatvora 2002. godine izvukao Sretena Joci?a zvanog Joca Amsterdam, koji je tada uhap?en u Bugarskoj. Sreten Joci? je potom 2003. izru?en Holandiji, jer je bio osumnji?en za seriju ubistava ljudi iz podzemlja.
Kako se tvrdilo u Amsterdamu hap?enje Sretena Josi?a u Bugarskoj je planirano nekoliko meseci:
- Ministarstvo unutra?arnjih poslova Holandije je jo? pro?le godine podnelo zahtev bugarskoj policiji da uhapsi 39-godi?njeg Jugoslovena u Sofiji, koji je bio osudjen da je izvr?io 2 likvidacije u glavnom gradu Holandije. Ova ubistva izvr?ena u septembru 2000. godine kada je Sreten Josi? likvidirao poznate holandske mafija?e Sama Klepera i Jana Femera. U holandskom zatvoru Joca Amsterdam je trebalo da zbog tih ubistava odle?i jo? 1.004 dana – pisao je amsterdamski list Telegraf.
Prema informacijama Jana de Klerk, portparola holandske policije, Bugari su Jocu Amsterdama uhapsili 20. juna 2002. godine u Sofiji dok je ovaj telefonirao u nekoj uli?noj govornici.
Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala holandske policije tvrdi da je Sreten Josi? ve? ?itavu deceniju vodja jugoslovenske mafije u Amsterdamu, zbog ?ega je bio i pod prismotrom holandske tajne policije. U Austriji je tra?en za naru?eno ubistvo trojice policajca. A Interpol je za Josi?em raspisao centralnu potrenicu zbog 20 krivi?nih dela po?injenih u mnogim zemljama Evrope.
- Prema toj poternici Joca Amsterdam je rodjen 24. oktobra 1962. godine u Smederevskoj Palanci, a osumnji?en je za tri ubistva policajaca u Evropi, krvave egzekucije u Nema?koj, Holandiji i Srbiji i razbojni?tva u Austriji. U Bugarskoj je ?iveo sa ?enom i troje dece. Imao je desetak la?nih imena i desetak la?nih paso?a, a uhap?en je kao Marko Josi?. Glavni poslovi su mu bili krijum?arenje droge i ?verc falsifikovanog novca. Rumen Mladenov, na?elnik bugarske Direkcije za borbu protiv organizovanog kriminala tvrdi da je Josi? izgradio dobre veze sa narko kumovima u Avganistanu, Pakistanu i Malelziji, ali da nije bio povezan sa Al-Kaidom – pisao je list Telegraf.
Joci? je svojevremeno u Bugarskoj povezivan i sa narud?binom ubistva Bojka Borisova, generalnog sekretara bugarskog MUP-a, za kog se neosnovano tvrdi da odr?ava veze sa bugarskom mafijom i sa likvidacijom holandskog tu?ioca Kusa Ploja. Bugarski list „168 ?asa“ objavio je saop?tenje pres centra holandskog tu?ila?tva po kome „postoje indicije da je Joci? iz zatvora izrekao smrtne presude Borisovu i Ploju i da se na utvr?ivanju istine o tome uporno radi“.
U leto 2005. me?utim, hilandski sud jo? nije odredio kakva ?e biti sudbina Sretena Joci?a. Holan?ani su u medijima procenjivali da ?e dobiti najmanje 5 godina robije, za ubistva u njihovoj zemlji, a Srbi su o?ekivali da ?e Joca Amsterdam biti izru?en Beogradu.
Jugoslavija, odnosno SCG je potra?ivala Jocu Amsterdama zbog sumnje da je 1995. godine naru?io ubistvo Gorana Marjanovi?a zvanog Goksi Bomba?, koji je sa vi?e hitaca iz heklera usmr?en u restoranu Olimp na Zvezdari.
Kako tvrdi list Telegraf mafija? Sreten Josi? ili kako ga zovu Jod?a, bio je glavni vinovnik sudara holandske i jugoslovenske mafije u Amsterdamu:
- Likvidacija je bila posledica obra?una u holandskom podzemlju. Joca Amsterdam je bio pajtos Duje Be?irevi?a, koji je trgovao sa narkoticima. Be?irevi? je prodao drogu Klasu Bruinsmani, kralju heorina i kumu holandske mafije za nekoliko miliona maraka, koju ovaj nije platio. Zato je Be?irevi? Klasu objavio rat, u kome je prvi stradao 1990. godine. Kao njegov naslednik Sreten Josi? je imao obevezu da povrati novac i da osveti smrt svog ?efa Duje Be?irevi?a.
Klas Bruinsman je ubijen 1991. godine. Likvidirao ga je biv?i tajni agent Martin Hogland, jedini Holandjanin koji je radio za jugoslovensku mafiju.
Kako je holandska policija zbog tog ubistva po?ela da hapsi ?lanove jugoslovenske mafije Sreten Josi? je odlu?io da se prebaci u Austriju. Pre odlaska iz Amsterdama 1992. godine Josi? se vratio dug Stivu Brovnu, kralju marihuane i Roniju Ondunku, knjigovodji koji je prao njegove pare, tako ?to je na sudu svedo?io protiv biv?eg policajskog agenta i likvidatora Martina Hoglanda. A time je svedo?io i o likvidacijama u jugoslovenskoj mafiji.
Krajem 1993. godine Joca Amsterdam be?i iz holandskog zatvora, gde je le?ao zbog neke tu?e i dolazi u Beograd. To nije, medjutim, zaustavilo talas smrti u njegovom okru?enju. Kada se 1998. vratio u Holandiju ubijen je njegov prijatelj Roni Ondunk, koji je bio mu? Jocine svastike. Naredne1999. godine Stive Brovn je u Amsterdamu pre?iveo atentat, a Joca Amsterdam je izgubio 12 miliona maraka, jer mu je holandska mafija ukrala tovar heroina.
- Iz osvete Josi? je prvo u septembru sa svojim ljudima likvidirao Sema Klepera, a ranio D?ona Mieremeta iz bande Klasa Bruinsmana. A potom je u jesen 2000. godine ubio i Jana Femera. Holandska policija sumnji?i Josi?a i za ubistvo mafija?a Vilema Holerdera koji je bio na listi smrti jugoslovenske narkomafije – tvrdio je holandski Telegraf.
Bugarski list Trud tvrdio je da je Jod?a likvidirao i dvojicu Bugara. Jednog u Holandiji, a drugog u Bugarskoj. I da je bio povezan sa ?eljkom Ra?natovi?em Arkanom, ali o tome ne postoje nikakvi ?vrsti dokazi.
Biv?i pripadnik JSO i SAJ, a danas osu?enik Bojana Milosavljevi?a, koji je osu?en na 15 godina za ubistvo Goksija Bomba?a i nalazi se u zatvoru Zabela. O optu?bama da je tu likvidaciju izvr?io po nalogu Sretena Joci?a, ovaj zatvorenik mi je li?no rekao:
- Nisam ?ovek Joce Amsterdama ! Meni je robiju smestio general Bad?a !
Presudom Okru?nog suda u Beogradu K. br.640/96. od 3. februara 2000. godine Milosavljevi? je osu?en na kaznu zatvora od 20 godina zbog krivi?nog dela ubistva i te?ke rezbojni?ke kra?e. U pritvoru se nalazi od 1. avgusta 1995. Na sednici Vrhovnog suda Srbije 14. oktobra 2002. godine kazna mi je preina?ena na 15 godina zatvora.
Ovo je deo ispovesti biv?eg specijalca JSO i SAJ, biv?eg inspektora policije u GSUP Beograd, koji je osumnji?en da pripada klanu ?uvenog mafija?a Joce Amsterdama. Ispovest je zabele?ena ovih dana kada je Beogradom prostrujala vest da ?e Sreten Joci?, alijas Joca Amsterdam bii iz holandskog zatvora preba?en u Srbiju da robija kaznu od 20 godina. A pismo sa molbom za pomilovanje predsedniku Borisu Tadi?u je poslato po?etkom septembra 2004. godine:
- Odmah da ka?em da ja nisam po?inio krivi?na dela ubistva i to sam tvrdio i u predkrivi?nom postupku. I to tvrdim i sada. Ceo moj slu?aj je plod policijske monta?e zbog moje politi?ke opredeljenosti i zbog sukoba sa pojedinim tada?njim funkcionerima MUP-a Srbije, koji su bili u velikoj meri kriminalizovani. Oni su danas mrtvi, ali Vas podse?am da sam ja sve to tvrdio u svojoj odbrani na glavnom pretresu, dok su ti funkcioneri bili ?ivi – nastavlja svoju pri?u osu?enik Bojan Milosavljevi?, stanar paviljona I u KPD Zabela.
- Ro?en sam 12. januara 1968. godine u Ra?koj. Skoro osam godina sam radio u srpskoj policiji. Bio sam pripadnik SAJ oko 3,5 godina, a potom sam proveo 1,5 godinu u JSO, odnosno u Resoru dr?avne bezbednosti.
Ja sam bio dobrovoljac. U JSO sam do?ao iz rezervnog sastava. Kao pripadnik “crvenih beretki” ratovao sam u Bosni i Krajini 1992. i 1993. godine. Komandanti su mi bili Franko Simatovi? i Milan Radonji?. Milorad Ulemek tada nije bio u na?oj jedinici. Ja sam ga prvi put sreo kada sam sredinom devedesetih odlazio u njegovu diskoteku Zombi. Kada je Legija postao komandant JSO on je u jedinicu doveo sve svoje ljude iz Arkanove garde. Se?am se da je Legija, na primer, u jedinicu doveo ?eljka Tojagu i Sa?u Pejakovi?a Peleta. Nije vr?io nikakvu selekciju, tako da su ?lanovi “crvenih beretki” postali i neki momci ?ija je biografija, blago re?eno, bila sumnjiva, a nekima je bila i kriminalna.
Proveo sam vi?e godina u kriznim podru?jima biv?e SFRJ, od Kosmeta, preko Krajine do Republike Srpske. Iako Srbija nije bila u ratu, u tim operacijama ulog je bio moj ?ivot. A kao pripadnik SAJ radio sam u obezbe?enju Slobodana Milo?evi?a, tada?njeg predsednika Republike Srbije.
- Po Beogradu se po?etkom devedesetih godina uveliko pri?alo da je Moma Romanovi? kao poslovni ?ovek imao neki dug prema Sretenu Joci?u, odnosno da ga je Joca Amsterdam reketirao. Jo? po?etkom 1990. godine policija je raspisala poternicu za Sretenom Joci?em, ali ona nije imala pokri?e ni u jednoj sudskoj odluci, tako da MUP Srbije nije mogao da tra?i izru?enje Joce Amsterdama iz Holandije. Onda je poku?ano da mu se sudi, da se neka presuda dobije, ali je i to palo u vodu. Tada se neko u policiji dosetio, da treba suditi meni, jer sam ja navodno ?ovek Joce Amstredama. Nikada nisam radio za Sretena Joci?a.
- Nudili su mi da cinkarim Jocu Amsterdama. Specijalna policijska grupa Poskok me ispitivala 40 sati. I Poskok mi je nudio da budem krunski svedok protiv Sretena Joci?a. Nisam prisatao. Nisam nikada ni?ta priznao. Ni ja, ni Prodanovi?. Nudili su nam poligrafsko ispitivanje, ali smo odbili zbog mogu?nosti name?taljki. Sada se po medijima pi?e da sam cinkario Jocu Amsterdama, da bi mi se on, kada do?e u Beograd, osvetio. Neko i danas ho?e moju glavu.
Nisam ?ovek Joce Amsterdama. Slabo sam ga poznavao. Nikada nisam bio deo njegovog dru?tva. Koliko znam Sreten Joci? nije znao Goksija Bomba?a, koji je u to vreme bio sitan krimos za njega. I nije bio u sva?i sa njim. A ni ja tog Bomba?a nisam znao.
- Ponavljam: robiju mi namestio pokojni general Bad?a da bi se osvetio Joci Amsterdamu. Ne pljujem po mrtvim ljudima, stojim iza svake svoje re?i i za svaku imam dokaz – navodi Bojan Milosavljevi? u svojoj ispovesti i svom pismu Borisu Tadi?u, predsedniku Srbije.
Sretenu Joci?u, kako se tvrdi, jednom od najja?ih srpskih mafija?a u Evropi, “izgubio se trag” jo? 1996. godine. Postupak protiv njega je razdvojen. Nikada se nije oglasio u vezi sa ovim ubistvom, a u trenutku kada je, krajem jula 2002. godine uhap?en u Sofiji, za njim je bila raspisana poternica u devet evropskih zemalja. Koliko ja znam Sreten Joci? ili Joca Amsterdam je danas u holandskom zatvoru. On je porodi?ni ?ovek. Ima petoro dece, sve sami sinovi, iz dva braka. Prvi brak sa Holan?ankom je razveo, a drugi, sa Beogra?ankom je i danas aktivan. Njegova ?ena ?ivi povremeno u Beogradu, a povremeno u Amsterdamu, jer odlazi redovno Joci u posetu.
Holandski sud u Amsterdamu doneo je u prole?e 2005. odluku da se “?ef jugoslovenske mafije” Sreten Joci?, zvani Joca Amsterdam posle tri godine robije, deportuje u Srbiju. U me?uvremenu, jedan sud iz Nema?ke, jer je osumnji?en za niz krivi?nih dela.
Naime, Sreten Joci? ima pravo ?albe. Tek posle isteka ?albenog postupka, holandski sud mo?e da donese kona?nu odluku, koju po holandskim pravilima mora da potvrdi Ministarstvo pravosu?a Holandije. Ta?nije li?no ministar pravde Holandije potpisuje akt o izru?enju nekog osu?enika. U slu?aju da se ovaj proces u potpunosti ispuni izru?enje Sretena Joci?a bi moglo da se dogodi tek za tri meseca.
Odugovla?enje sa ekstradicijom Sretena Joci?a, zvanog Joca Amsterdam iz Holandije, usko je vezano za njegova saznanja o pokolju Srba u Srebrenici 1994. i 1995. Nikome ne odgovara da se Joca kao nezgodan svedok pojavi pred srpskim ili sudom u Hagu, a posebno ne, Holan?anima. Ovo je tvrdio jedan od funkcionera Okru?nog suda u Beogradu. On navodi da je Joci?, koji je godinama ?iveo u Holandiji bio i veoma dobro obave?ten o svim de?avanjima sa rati?ta, a da je, ba? Srebrenica bila pod nadle?no??u holnadskog bataljona tada?njeg SFOR.
- Samo je pitanje kada ?e u javnost iza?i istina o pokolju Srba u okolini Srebrenice i o detaljima tajnog plana izme?u holandskih oficira, obave?tajaca i tada?njeg bosanskog, muslimanskog rukovodstva. Mejbl Vase Smit, aktuelna holandska princeza tada je radila kao obave?tajac u Bosni, i dru?ila se sa komandantom mud?ahedina Naserom Ori?em koji je sada u Hagu, sa Muhamedom ?a?irbegovi?em, ambasadorom BiH u UN, ali i sa svojevrsnim ratnim podzemljem – ratnim profiterima i kriminalcima. Sve detalje o njihovom planu oko Srebrenice, Joci? je svojevremeno ispri?ao holandskim medijima – podse?a me ovaj izvor.
Joci? bi, kako navodi ovaj funkcioner Okru?nog suda, mogao da bude veoma zanimljiv svedok u raspletu de?avanja u Srebrenici, najpre pred na?im sudovima, ali i Karli Del Ponte koja je podigla optu?nicu protiv Nasera Ori?a i kome se sudi u Hagu.
I dok Srbija i??ekuje da se iz Holandije pojavi Joca Amsterdam, jedan drugi delinkvent sa holandskih ulica, je utekao beogradskoj policiji u nepoznatom pravcu. Ivan Petrovi? je u leto 2004. uhap?en u Holandiji po zahtevu vlasti Srbije i Crne Gore, jer ga ?eka zatvor na koji je osu?en zbog kra?a i obijanja automobila. Za Ivanom Petrovi?em, 2003. godine, MUP Srbije je, po zahtevu Okru?nog suda u Beogradu, raspisao me?unarodnu poternicu. Ovaj Beogra?anin trebalo je odmah sa aerodroma da bude sproveden u Kazneno-popravni zavod u Po?arevcu. Kada je doveden u Beograd on je pobegao.
Posle zavr?ene i kompletirane ekstaradicione dokumentacije, Petrovi? je rano ujutru ukrcan u avion JAT-a na aerodromu u Roterdamu. Redovnim letom Roterdam – Beograd – Podgorica, kao ?to je to i u me?unarodnoj praksi, u pratnji holandskih policajaca stigao je na sur?inski aerodrom.
Sve je po?elo od holanskog pilota. On nije parkirao letilicu na utvr?eno mesto za izru?enje “gejt 4″. Ina?e, ovaj izlaz koristi se jer je najbezbedniji. U ovom tunelu uvek ima dovoljno policajaca i ostalog aerodromskog obezbe?enja. Holan?anin je “gejt 4″ proma?io za kilometar i po.
Kada je video da ne mo?e do mesta predvi?enog za ekstradiciju, pozvao je kontrolni toranj Aerodroma “Beograd”, i naglasio da ima osobe iz ekstradicije. Tra?io je da mu radnici pribli?e pokretne stepenice za silazak putnika iz letilice. Tra?io je i autobus.
Kada su se otvorila vrata aviona, svi deportovani i izru?eni krenuli su ka parkiranom autobusu. Sa ostalima, mirno i bez naznaka da sprema beg, u?ao je i Petrovi?. Mladi? je, me?utim, pre?ao na suprotnu stranu, preko puta ulaznih vrata, otvorio prozor autobusa i isko?io. Po?to je uspeo da se pobegne holanskim policajcima, sjurio se na pistu i otr?ao prema najbli?em delu ?i?ane ograde Aerodroma “Beograd”.
Zatim je uspeo da presko?i ogradu, iako je policija na aerodromu munjevito reagovala i dala se u potragu za njim. Begunac je, me?utim, utr?ao u polja pod kukuruzom i dao se u beg prema naselju Ledine. Na?i i holandski policajci su pojurili za beguncem, ali su se zaustavili pred kukuruznim poljima, jer se Petrovi?u tu izgubio svaki trag.
Nemaju?i kud, jer su videli da je kukuruz “progutao” budu?eg srpskog robija?a, pograni?ni policajci su u pomo? pozvali ostale pripadnike MUP Srbije, stacionirane na aerodromu u Sur?inu.
Pistu i aerodromski kompleks “preplavili” su ?andarmi, policajci u civilu, civilno obezbe?enje, interventne ekipe… Tu su bile i slu?beni psi – traga?i. U potragu za Petrovi?em uklju?io se jedan helikopter, a potom jo? nekoliko.
Policajci su se rasporedili i pe?ice, uz pomo? pasa, kroz kukuruze i livade, tra?e?i begunca.
U spektakularnoj poteri pripadnika MUP Srbije, u kojoj su kori??eni i helikopteri, tragano je 22. septembra 2004. za Ivanom Petrovi?em (30) do kasnih popodnevnih ?asova. Za to vreme helikopteri su kru?ili iznad Ledina, Zemuna, Sur?ina i okolnih sela. Istovremeno, radio-vezom su obave?tene sve patrole SUP Beograd da se pripreme za hvatanje Ivana Petrovi?a, visokog 180 centimetara, sa kockastim licem.
U grupi sa Ivanom Petrovi?em, pod pratnjom holadske policije, bilo je oko dvadesetak osoba iz Srbije i Crne Gore. Ve?ina je deportovana zbog problema sa vizama i radnim dozvolama, a manji deo su vra?eni po potrazi MUP Srbije.

NASLEDNICI STEVICE MARKOVI?A

Vi?i sud u pariskom predgra?u Nanteru osudio je proletos tri dr?avljanina Srbije i Crne Gore i jednog Francuza na stroge kazne zatvora zbog ?verca oru?jem, posle zaplene 2000. godine u jednoj gara?i petnaest raketnih baca?a koje su doneli iz Beograda. Dragan Petrovi? (43), “mozak” bande i njegov prijatelj Stevan Bogdani? (37) osu?eni su na po ?est godina strogog zatvora sa zabranom boravka u Francuskoj, javlja AFP. Dominik Kloter (32) osu?en je na 18 meseci zatvora, od toga 13 uslovno, a Goran Vasi? (33), vlasnik pomenute gara?e, na tri godine zatvora, od toga dve uslovno.
Pored izdr?avanja kazne, Vasi? mora i da plati nov?anu kaznu od 34.355 evra. Policija je otkrila raketne baca?e 28. novembra 2000. godine u centru za kontrolu automobila u Nanteru. Oni su tada prona?li i eksploziv, detonatore i 7.000 tableta ekstazija koje je tu sakrio Kloter.
Izbijanjem na prve stranice francuskih dnevnika ovi Srbi su vratili ugled na?ih momaka na vrh liste interesovanja javnosti. Danas tvrdi momci srpskog porekla u Parizu predstavljaju jednu od onih kategorija ljudi koje treba obavezno obilaziti, ali i biti toliko blizu njih d amo?ete da vidite kao funkcioni?u u Gradu svetslosti.
Kada je nedavno ?uveni francuski glumac Sami Naser, heroj filmske trilogije Taksi, slavio ro?endan u diskoteci »Pink Paradizo« u Parizu, na ulazu u dvoranu sa?ekao ga je biv?i francuski prvak u boksu Neboj?a Ne?a Milo?evi?. Za glavu ni?i od Samija Nasera na? Bato?inac razgrtao je rukama gomilu obo?avalaca, koji su hteli da dobiju autogram od ?uvenog glumca. U jednom trenutku, upla?en za svoju mu?kost Naser je je viknuo na Neboj?u Milo?evi?a:
- ?ove?e brani me, vidi? da ?e da me rastrgnu!
Ne?a je stao ispred mase, zauzeo bokserski gard i viknuo francuskim tinejd?erima:
- Ko pri?e bli?e bi?e nokautiran !
Ovom anegdotom zapo?eo je svoju ispovest nekada petostruki ?ampion Jugoslavije, danas biv?i prvak Francuske u boksu do 74 kilograma, do skoro svetski ?ampion u kik boksu Neboj?a Milo?evi?, jedan od najpoznatijih srpskih gorila u Francuskoj.
- Slavni francuski glumac Sami Naser je po?eo zimus da dolazi u Pink Paradizo i vrlo brzo smo se sprijateljili. Spasao sam ga iz nekih problema, koje je imao zbog bra?e, koja mu se bave preprodajom droge. Naime, neki narko-dileri do?li su u klub da od Nasera, koji je poznat i bogat glumac, naplate dug. Ja sam ih oterao i rekao im da Naser veze nema sa drogom i da ga vi?e ne diraju. Oni su se malo durili, ali kada sam ih ja pozvao da iza?u na »ferku« u park, oni su se pokupili i pobegli. Od tada me Naser ceni i uvek kada do?e, moli me da ga ?titim od obo?avateljki. Ima fobiju od ?ena, jer ga je skoro jedna stjuardesa napala da je hteo da je seksualno uznemirava u avionu, da mu preti da ?e da ga tu?i i ojaditi. I Naser, iznerviran tim la?ima, zavali joj ?amar?inu. Od tada se boji ludih ?ena, koje u njemu vide samo milijardera, koji ?eta naokolo. Ja Samija Nasera ?titim u diskoteci tako ?to devojkama samo gledam u ruke, da ne dr?e no? ili ?ilet, da ga ne unakaze, a pu?tam ih da ga grle i ljube. Vidim da je ?oveku milo…
Pri?a se da Naser koristi kokain, i da je jako agresivan kad se drogira. Zato mu je zabranjen ulaz u drugim diskotekama. Kod nas, me?utim, Sami Naser je miran kao jagnje.
Neboj?a Milo?evi? je ?lan ekipe telohranitelja iz Pariza, koju predvodi naj?uveniji srpski gorila Batan Bogi?evi?, ?lan nekada?njeg slavnog klana Stevice Markovi?a:
- Ja sam u diskoteku Pink Paradizo do?ao po?etkom januara ove godine, posle havarije ekipe koja je dr?ala obezbe?enje u ovom jednom od najpozatijih no?nih lokala u Parizu. Pozvao me Batan da mu pomognem da ?titimo ovaj klub od mafija?a. Vlasnik diskoteke je Dejvid Geta, najpozatiji disk-d?okej u Evropi, koji je ovaj klub otvorio pre tri godine. Batan Bogi?evi? je poreklom i U?i?ke Po?ege. Ima preko 50 godina i danas je jak kao zemlja. Njemu niko u Parizu danas ne sme da iza?e na crtu. Batan je bio drugar Stevice Markovi?a, zvanog Gorila i Brune Sulaka, poznatog legionara i razbojnika. Njih dvojica su pokojnici, a Batan je ?iv i uz to jako cenjen telohranitelj u Parizu. Francuzi su mu poverili obezbe?ivanje Pariskog univerziteta. Ako se pitate za?to je Batan nad?iveo poznate srpske gorile, re?i ?u vam kratko – bio je pametan. Batan Bogi?evi?, za razliku od Stevice Markovi?a, jako dobro zna gde mu je mesto i u tu?e poslove, tu?e ?ene i tu?e pare se ne dira. Pokojni Stevica je vileo tu?e pare, zaveo je ?ene Alena Delona i predsednika Pompidua, kojima je dugovao ?ivot i slavu u Francuskoj, i zato je giljotiran. Batan je imao mnogo ponuda za filmske uloge, jer je gra?en kao Apolon, ali je on odbio, jer nije ?eleo da pro?e kao Stevica Markovi?. Drugi srpski gorila u Parizu je Du?an Jovanovi? iz Beograda. Zaposlen je u pariskoj policiji, a ?uvanje diskoteke mu je dodatni posao. To je u Francuskoj dozvoljeno.
Diskoteka Pink Paradizo ima 600 mesta. Radi 5 dana u nedelji, a petkom i subotom do zore kao striptiz bar. Pu?ta se najnovija disko i pop muzika, a striptizete ple?u, ekad i gole, i zabavljaju na?e goste. Cena ulaznice u klub je 200 evra, u ?ta je ura?unata i fla?a ?ampanjca. Pazar za jednu no? u diskoteci bude 50.000 evra, a nekad i vi?e.
- Striptizete su, uglavnom, Francuskinje, Italijanke, Ruskinje, Al?irke, a ima i Amerikanki. One zara?uju 8 odsto od prometa koji naprave i bak?i?, koj idobijaju od mu?terija. Me?u striptizetama nema Srpkinja, jer su previ?e stidljive. Ja sam dovodio jednu na?u curu, dvojnicu Cece Ra?natovi?, ali je ona posle samo jedne no?i odustala od posla. Time je izgubila ?ansu da mese?no zaradi i do 7.000 evra, koliko uzimaju na?e striptizete i plesa?ice.
Na? striptiz bar ima svoj cenovnik. Za striptiz za stolom pla?a se 15 evra za pet minuta, a za striptiz ples sa curom, na podijumu 30 evra za deset minuta. Ako ?eli? da odvede? plesa?icu u separe, da ti gola igra po stomaku, i izme?u nogu, cena je 385 evra za pola sata seksualnog uzbu?enja. Zabranjeno je milovanje, ljubljenje i vatanje striptizeta. Me?utim, gosti imaju pravo da striptizetu vode u hotel, gde je pla?aju za seks. Tada je cena preko 1.000 evra. Jedan ?eik je striptizeti dao 10.000 evra da ga zadovolji u njegovom »kadilaku«. Ja kao gorila zara?ujem manje od striptizeta, oko 6.000 evra mese?no. I mogu da poginem na poslu, a striptizeta, ako je neoprezna, mo?e samo da zatrudni.
- U na?u diskoteku i striptiz bar dolazi francuka filmska i sportska elita.
Moj drugar je i poznati pariski komi?ar Erik, zatim drugi komi?ar Ramzi. U poslednje vreme dolazi nam i Van Dizel, koji se proslavio akcionim filmovima. Sjajan momak, do?e popije fla?u ?ampanjca i u?iva u golim devojkama. ?itavo vrem ?uti, nikako da se ispri?am sa ?ovekom. Od sportista naj?e??i gost je nova francuska fudbaska zvezda Kasrambu, koj idolazi sa svojom divnom ?enom Adrijanom, koja je manekenka. Nedavno je do?ao i Toni Parker iz NBA, da gleda »svoje Amerikanke«. Bio je odu?evljen. Hvalio se kako Amerikankama silikoni najbolje stoje, jer su visoke i dr?ne. Sa Vanda de Silvom, ?ampionom sveta u ultBufer fajtu sam lomio ruku. Zgu?vao me koliko je jak. Divan momak, deluje opasno, a u su?tini je mek kao pamuk. Od na?ih fudbalera dolaze mi reprezentativci Bo?kovi? i Vukoje, koji stalno tra?e da im pokazujem na?e pi?tolje:
- Znam ja da smo mi Srbi najopasniji – sme?ka se Vukoje.
Francuski politi?ari ne dolaze u ovaj striptiz bar javno, ve? tajno. Ali zato javno dolaze ministri iz Gabona, Al?ira, Maroka, Egipta, pa i neki zamenici ministara iz Srbije. Proletos mi u gostima do?ao ?o?a, onaj glumac iz Leskovca. Odu?evio se diskotekom. Ispri?ao nam gomilu masnih viceva da smo se upi?ali od smeha…
Fizi?ki je na ulazu obezbe?uju dvojica ljudi. Batan, Jovanovi?, Edu i ja smo pozadinsko obezbe?enje, bolje re?eno interventna brigada, koja spolja napada one goste, koji ne po?tuju ku?ni red i primenjuju nasilje. Od na?ih ljudi najpoznatiji izbaciva?i su Du?ko Jovanovi?, ?ampion u boksu i profesor fiskulture u op?tini ?atmalabri, Miki ?iprani?, biv?i prvak Francuske u ragbiju, glumac i kaskader, Vlada Vi?entijevi?, vlasnik restorana u Kanu, Mi?a-Mi?el Neni?, poznatiji kao Mi?a Sekurite, vlasnik agencije za obezbe?ivanje, koja ?uva aerodrom ?arl De Gol. Sa nama je i ?ovek kome ne znam ime jer ga svi zovu Crveni King Kong, drug pokojnog Stevice Markovi?a i jedan od junaka ?uvenog romana Gorila o srpskim momcima u Parizu. Poslovima obezbe?ivanja li?nosti i objekata od na?ih bave se jo? Boki, Lamba, Sa?a, Miki, Boris, Skender, Nov?a, Milo? Toplica i Grizli Jovanovi?. Batan Bogi?evi? je trenutno najcenjeniji. On je pariski bibliotekar, ali i biv?i telohranitelj iz diskoteke ?korpion, koji je ?uvao Alena Delona, ?an Pol Belmonda i Vanesu Paradi prilikom snimanja jednog francuskog filma. Mi Srbi jesmo opake gorile, Francuzi nas smatraju najagresivnijim me?u telohraniteljima i izbaciva?ima, u stanju smo i ?ivot da damo za gazdu, ali smo i jeftini jer su nam nadnice samo 250 evra dnevno – ka?e Ne?a Milo?evi?.
- Pre 13 godina radio sam u obezbe?enju kod estradnih menad?era Bore i Caki?a u Parizu. Njih dvojica su tada sklopili dogovor sa Svetlanom Veli?kovi? da peva Srbima u Parizu, ali se tome, u poslednjem trenutku usprotivio njen menad?er Hajro Samard?i? iz Sen Galena. Bora i Caki? su prodali oko 5.000 ulaznica za Cecin koncert, a Hajro nije dozvoljavao da peva u Parizu, jer je Ceca punila njegov restoran od 700 mesta. Bora me pozvao da po?em sa njim u Sen Galen da ubedimo Hajru da pusti Cecu. Ube?ivanje je trajalo ?itavo popodne. Hajro je popustio, dao je Cecu, ali je odlu?io da putuje zajedno sa njom. Moj posao je bio da pazim da nas Hajro ne prevari i pobegne sa Cecom. Stavili smo ih u mercedes i bez stajanja dovezli iz ?vajcarske u Pariz i tako i vratili posle vrlo uspe?nog koncerta – se?a se Neboj?a Milo?evi?.
- Pored diskoteke Pink Paradize moj gazda ima i klub Svit, dve ulice dalje. Ve? 3 godine gazda ima problema sa al?irskom mafijom, koja poku?ava da u klub ubaci svoje telohranitelje, ne bi li preko njih prodavala kokain. Kum al?irske narko mafije je Bufer, jedan ?ovek golijat, neverovatno jak i spretan, koji se u Parizu zajedno sa ruskom mafijom bori oko teritorije za prodaju kokaina. Na? posao je zapravo da spre?imo da kriminalci izazovu nered i pretuku goste kluba, jer bi u tom slu?aju gazda Geta morao da plati debelu od?tetu svim posetiocima. I da rizikuje da mu diskoteka bude zatvorena.
- Pariz je jako opasan grad, jer je to danas prestonica evropske mafije. U Parizu danas hara al?irska mafija, a deluju i francuska, ruska, kineska i albanska mafija. Na?i momci iz podzemlja kraj Al?iraca, Rusa, Francuza, Talijana, Arapa i ?iptara nisu uspeli da u?u u red priznatih mafija?a. Srbi se bave uglavnom obijanjem stanova, kra?ama, razbojni?tvima i malo batinanjem. Ja sam danas jedan od najcenjenijih izbaciva?a, ta?nije ?uvara reda u popularnoj diskoteci Pink Paradize na ?anse lize. Kao i mnogi srpski udara?i iz Pariza, prihvatio ponudu prijatelja da radim kao gorila i zaradim 250 evra dnevno. To mi nije bilo te?ko, jer sam ja pre 20 godina bio zajedno sa Jazom i Zdenkom prvi izbaciva? u Kragujevcu. Radio sam u jednoj kafani u Stra?evici, gde su gostovale na?e estradne zvezde i gde je bilo zbog gu?ve dosta tu?a. To je tada u Srbiji bio zabranjen posao, pa sam se njime bavio ilegalno.
- Ro?en pre 44 godine u selu Milo?evu kod Jagodine. Sa 15 godina sam po?eo da se bavim boksom da bih nau?io da se branim od krupnijih i ja?ih mangupa, koji su me stalno maltretirali. Imao sam u karijeri preko 500 me?eva i osvojio preko 50 razli?itih titula i trofeja. Takmi?io sam se u Prvoj ligi za BK Radni?ki, za BK Kablovi, za BK Kristal i BK Kumanovo. U vreme bokserske vladavine bra?e Ka?ar, Perunovi?a i Rusevskog bio sam osamdesetih amaterski prvak Makedonije godine i ?ampion Jugoslavije pet puta – nastavlja svoju ?ivotnu pri?u Neboj?a Milo?evi?, zvani Kotur, danas vlasnik kafi?a XL u Bato?ini.
- Me?utim, kada se krajem osamdesetih pojavio kik boks, pre?ao sam u Partizan i vrlo brzo dospeo u reprezentaciju Jugoslavije. Trenirao sam zajedno sa Borislavom Pelevi?em i pokojnim Zoranom ?ijanom, koji je bio jedan od najboljih boraca na svetu. Ja sam uspeo da do?em na ?etvrto mesto evropske liste u federaciji WKA, a potom postao i vice?ampion Evrope u ful kontaktu.
Uporedo sa sportskom karijerom po?eo sam da se bavim i poslovima obezbe?ivanja koncerata jugoslovenskih estradnih zvezda u Francuskoj. U taj posao su me uveli moji srpski prijatelji Mi?a Neni? i Jugoslav Dominik, koji su u tome imali iskustva. ?uvao sam Cecu Veli?kovi?, Draganu Mirkovi?, Bubu Miranovi?, Eru Ojdani?a, Milovana Ili?a Minimaksa, Gocu Tr?an. Bio sam i ?lan ekipa za obezbe?enje Alena Delona, Bri?it Bardo, ?an Pol Belmonda, Vanese Paradizo, Janika Noa.
- Ja sam u Francuskoj kao gorila tri puta bio u smrtnoj opasnosti. Dva puta sam ranjen hitcima iz pi?tolja, a jednom no?om. Prvi napad pre?iveo sam pre 6 godina u diskoteci Pariz 13, kada sam kao izbaciva? spre?io ulazak grupe pijanih arapskih mladi?a. Moj posao je bio da na ulazu kontroli?em goste, pretresam, oduzimam im oru?je i drogu, vra?am one koji su pijani, drogirani, bolesni ili nepristojni. Jedan od mladi?a, nezadovoljan ?to ga ne pu?tam u Pariz 13, me udario po ruci. Istog trena sam ga nokautirao. Posle nekoliko trenutaka on je doveo 30 svojih pajta?a, koji su me napali palicama, kacigama, sabljama i no?evima. Povukao sam se u diskoteku, ali su napada?i ubacili Molotov koktel i zapalili je. Onda su uleteli i zapucali iz pi?tolja.
Branio sam se neko vreme bokserom i stolicom, ali sam posle te?kih udaraca po telu pao i zavukao se ispod ?anka. ?ivot mi je spasla policija koja je uletela u diskoteku u trenutku kada je jedan od napada?a izvadio pi?tolj da me likvidira. Sve francuske novine su pisale o ovom doga?aju. Pariski policajci su mi rekli da je arapska mafija iscenirala ovaj napad da bi me likvidirala, jer sam joj bio trn u oku, zbog toga ?to sam kao izbaciva? spre?avao njihove dilere droge da rade u diskoteci Pariz 13.
Pored obezbe?ivanja li?nosti, diskoteka i restorana neko vreme sam radio i kao uteriva? dugova. Obi?no bi me anga?ovali Francuzi koji su od prijatelja potra?ivali svoj novac, a nisu mogli sami da ga uzmu. Moj posao je bio da pritiskam du?nika, da mu toliko dosa?ujem da na kraju shvati da ga ne?u ostaviti na miru dok ne vrati novac. Sume koje sam uterivao kao dugove obi?no su se kretale oko 50.000 maraka. Me?utim, ve?e iznose dugova, a naro?ito one preko 200.000 maraka, nisam uspevao da naplatim, jer su du?nici bili spremni da me za te pare ubiju. Odustajao sam jer mi je dra?a ?iva glava na ramenima, nego provizija od 50 odsto ako uteram dug od 200.000 maraka.
- Mi za diskoteku Pink Paradizo radimo preko agencije RBufer, koja je danas najbolja firma za obezbe?enje diskoteka i no?nih klubova u Francuskoj. Nemamo pravo da nosimo oru?je, ali imamo pravo da ga koristimo, ako se u klubu pojave naoru?ani ljudi. Paris strepi od mafija?a i od terorista, i ne ?eli da do?ivi sudbinu Njujorka, u kome je Al Kaida uni?tila no?ni ?ivot. Mi kao spoljnjo obezbe?enje sedimo u kolima i ?ekamo poziv vratara, u slu?aju da drogirani ili pijani goste prave nered, u slu?aju da se pojave mafija?i, koji imaju obi?aj d aubace bombu ili fla?u sa benzinom u klub. Kad dobijemo poziv iska?emo iz ?eke, i jurnemo na napada?e, da ih slomimo za desetak sekundi, kako ne bi do?lo do masovne tu?e ili do nereda. Kad nokautiram agresivnog posetioca, skidamo mu cipele i teramo ga da bos ide ku?i. To je znak za druge nasilnike, da nas ne napadaju.
U januaru, samo ?to je po?eo da radi u diskoteci Pink Paradizo telohranitelj Neboj?a Milo?evi? se sa Batanom Bogi?evi?em i drugim srpskim gorila susreo o?i u o?i sa kraljem pariskog podzemlja:
- Bufer je zao i stra?no opasan kriminalac. Ve? 20 godina dr?i ilegalno tr?i?te kokaina u Francuskoj i glavnom gradu. On napada no?ne klubove tako ?to u?e bez pla?ene karte, sedne i pije, a ne pla?a. I kada konobari do?u da ga zamole da plati, Bufer ustaje i ru?i sve redom oko sebe. Napravi takav nered, prebije svakog ko mu pri?e, tako da policija, posle intervencije, odmah zatvara taj klub. A Bzfer, koji sara?uje sa korumpiranim policajcima, to i ?eli. Posle zatvaranja lokala, on dolazi i nudi da skine zabranu i da obezbe?uje klub.
Al?irski mafija?i su u vreme Nove godine izveli 9 ubistava po diskotekama, da bi ih uni?tili i preuzeli. Poslednje nedelje januara Bufer je poku?ao da izvede taj njegov trik i u diskoteci Pink Paradizo. Nismo mu dali da ustane da bije goste. Ja sam mu sko?io na le?a i uhvatio ga za ruke, a Batan ga udario prvo glavom, a potom pesnicom u vrh brade i nokautirao. Bufer je, me?utim, ?ilav, ustao je i zgrabio jednu fla?u, ja sam ga udario nogom u bubrege, a Batan opet u lice. Nekako smo ga oborili i izbacili napolje.
Kad sutradan, na naslovnim stranama pariskih dnevnika iza?li su naslovi: »Kriminalci se ?ale na izbaciva?e!« , »Obezbe?enje diskoteke pretuklo mafija?a!«, »Kralj podzemlja tra?io za?titu od Srba!«
Iskreno sam se upla?io. Bufer je onako pretu?en oti?ao u policiju i sve nas ocinkario. Izlagao je kako mi nosimo boksere, kako krijemo pi?tolje i palice u rukavima, i kako smo ga izgazili na patosu. Novinari su se dokopali tih ?alojki kralja pariskog podzemlja, koji ima 12 krivi?nih prijava, a nijednu kaznu, i objavili te naslove. Ja sam se bojao osvete Al?iraca, da nam ne poture paklenu ma?inu, ali, izgleda, da je Bufer imao va?niaj poslao. Morao je da le?i ruku, koja mu je pukla na tri mesta…
Francuska policija je uhapsila Batana i Jovanovi?a, i saslu?avala ih 48 sati. Ja sam pobegao, jer nisam ?eleo da imam posla sa policijom. Batan Bogi?evi? i Du?an Jovanovi? su iskreno ispri?ali kako nas je Bufer napao, pa su ih policajci pustili ku?aa, bez ikakve opomene – zavr?io je svoju ispovest Neboj?a Ne?a Milo?evi?, jedan od najpoznatijih srpskih gorila na plo?nicima Pariza.
STIV IZ LESKOVAC
?ezdesetih godina Srbi i Crnogorci iz tada?nje FNRJ su pravili i me?unarodnu karijeru, jer su posle snimanja filma Dugi brodovi, u kome je igrao Kirk Daglas, lepotani, statisti i kaskaderi Stevica Markovi?, Mi?a Milo?evi? i Radovan Deli? 1962. godine oti?li za Pariz. Tu im se Marko Nicovi? pridu?io 1966. godine i tako postao ?lan klana, koji je u Francuskoj nazivan neobi?nim imenom – Garderodameri.
Krajem sedamdesetih, u drugom talasu seoba u svet mnogi momci su iz Beograda oti?li, prvo u Pariz, a potom u Milano, Minhen, Frankfurt i Stokholm. Kroz Italiju su na svom putu ka Evropi protr?ali kao po?etnici u podzemlju Ljubomir Maga?, Rade ?aldovi?, Veljko Krivokapi?, Slobodan Grbovi?, Milan ?ivija, Dule Milanovi?, Dragan Male?evi?, Mile Ojdani?, Sava Somborac, Pera O?iljak, Marinko Magda, ?eljko Ra?natovi?, ?or?e Bo?ovi?. Prva stanica na tom trnovitom putu bio je Trst, zatim Rim, dok je Milano i danas omiljeno steci?te jugoslovenskih avanturista.
Za razliku od njih jedino je lepi Stevica iz Beograda napravio svetsku karijeru u Parizu. Stevica Markovi? je bio samohrani seksualni atleta, po?to je vladalo nepodeljeno mi?ljenje da je, kao vrhunski tajni agent, bio specijalno obu?en i za ubita?na dejstva u krevetu. Ubistvo Stevana Markovi?a, zgodnog mladog Jugoslovena, desne ruke filmske zvezde Alena Delona, ve? decenijama je nepresu?ni izvor ?aputanja u francuskom visokom dru?tvu. O tome se i dalje pi?u knjige i snimaju filmovi. Uz to ubistvo je vezana nerazmrsiva smesa slavnih imena, seksa, droge, kompromituju?ih fotografija, ucenjivanja i o?ivljavanja bogate francuske tradicije politi?kih sakndala, koja je o?ito bila zaspala pod degolisti?kom vladavinom.
Svojevremeno su reporteri “Sandej Tajms”, u razgovorima sa svedocima i istra?nim sudijom kome je poveren ovaj slu?aj, otkrili o?ito pomanjkanje dokaznog materijala, na temelju kojeg bi se mogle stvoriti bilo kakve ozbiljnije hipoteze. To dokazuje i ?injenica da najva?niji doga?aj afere nije bilo spominjanje biv?eg premijera ?or?a Pompidua, nego razvoj zna?ajnog sukoba interesa izme?u dveju osnovnih etni?kih grupa francuskog podzemlja – Korzikanaca i Jugoslovena.
Jednog dana – ako bude na?ao vremena da se oslobodi hrpe dosijea koji le?e na njegovom stolu – jedan prezaposleni i veoma cenjeni mladi sudija iz Versaja ?e iz gara?e izvu?i svoj “pe?o 404″, koji ina?e ?ak i na blagdane retko kad mo?e koristiti. On ?e krenuti na du?e putovanje zajedno sa zabavnim, ali prili?no opasnim jugoslovenskim gangsterom Emilom Rosi?em, koga njegovi poznanici zovu “King-Kong”.
Putovanje ne?e biti besciljno. “King-Kong” i sudija, koji se zove ?an Patard, potra?i?e usamljenu vilu za koju Jugosloven tvrdi da je u njoj video svog mladog zemljaka Stevana Markovi?a – kako igra poker sa ?ovekom koji po opisu odgovara Fransoazu Markantoniju, poglavici korzikanskog kriminalnog podzemlja u Francuskoj.
Markovi? je bio telesni ?uvar, pera? boca i prijatelj filmske zvezde Alena Delona, “zlo?estog de?aka” u mnogim francuskim gangsterskim filmovima, ali i njegove supruge Natali. On je obi?avao na jutarnje ?etnje voditi njihovog sina Antonija, a uve?e bi izlazio s njima. Markovi?ev le? je na?en 1. oktobra 1968. u vre?i na nekom zaba?enom mestu pokraj glavne autostrade ?to iz Pariza vodi u smeru Markantonijevog seoskog letovali?ta. Markantoni se odmah na?ao u zatvoru i osumnji?en da je u?estvovao u ubistvu, a Patard je bio taj koji ga je tamo strpao.
A bilo je odista jako ?alosno, kad se otkrilo jo? i to da je Stevan Markovi?, taj “najlep?i Jugosloven”, zbog ravnih tabana upotrebljavao ortopedske cipele i svakog jutra je jedan sat posve?ivao masa?i.
Radi?a Jovanovi? Stiv je bio momak iz Leskovca. On je dete provincije, ro?eno u nekom selu kraj Leskovca ili kakvog sli?nog grada. Zabuna oko njegovog pravog imena, kada je u njemu, tada Radi?i Jovanovi?u (i mrtvom), jedan povratnik iz inostranstva prepoznao svog sina Novicu ?ivkovi?a, samo je pravi odraz velike smutnje i haosa, koji su zahvatili mnoge ?ezdesetih i sedamdesetih godina. Ro?en kao Novica u braku pred raspadom, Stiv je postao Radi?a kroz razne interporodi?ne transakcije, gde su mu ujaci igrali o?uha, ili obratno, ko ?e ga znati. Sulak je takvom mladi?u otkrio “svet”, izvev?i ga iz mraka na svetlost Francuske.
Stivovo de?a?tvo nije bilo ni bolje ni gore nego mnoge dece jugoslovenskih radnika u Francuskoj. San mu je bio da postane glumac. Kada je ?uveni francuski re?iser trilera Lotner snimao film “Profesionalac”, sa ?an-Pol Belmondom u glavnoj ulozi, Stiv je igrao jednu od zapa?enijih epizodnih uloga: bio je u tom filmu policajski inspektor! Pomo?u fotografija iz tog filma policija je uspela da ga identifikuje. U svim poternicama je registrovan kao “Radi?a Jovanovi? alijas Novica ?ivkovi?, zvani Stiv”.
Sa prijateLjom Brunom Sulakom, zvanim Legionar, plja?kao je najbolje obezbe?ene banke. U tim poduhvatima, pri?a Gruji?i?, primenjivao je ?uda tehnike, uklju?uju?i radio-stanice, radare i specijalne naprave za neutralisanje alarmnih ure?aja. I dok ga je jurila ?itava Francuska, Stiv je u filmu spokojno, kao d?entlmen-provalnik, glumio policajca koji hapsi prestupnika ?an-Pol Belmonda. A onda je sa Sulakom krenuo u svoju poslednju avanturu. Iz prodavnice Kartijea, na kanskoj Kroazeti, odneli su neopa?eno nakit vredan sedam miliona dolara. Oti?li su u Buenos Ajres, ali su se tamo kratko zadr?ali, jer im se nije svidela klima. Krenuli su ku?i, ali je Sulak uhap?en u Bujonu, na ?pansko-francuskoj granici, u ukradenom BMV-u i s la?nim jugoslovenskim paso?em u d?epu. Stiv i njegovi pajta?i Pjetro i Valter su ga oteli iz voza, stavLjaju?i lisice ?eti policajaca koji su ga sprovodili u zatvor.
Kada je Sulak, kao “francuski neprijateLj broj jedan” ponovo uhap?en, Stiv je iznajmio helikopter da ga izbavi. U svom pos-lednjem poku?aju da “gazdu” izvu?e iz zatvora, prelazi preko svih Sulakovih upozorenja. Ne samo ?to se la?a problemati?nog plana sa upadom u zatvor helikopterom, koga su drugari pokupili iz nekih novina i dr?ali u rezervi, nego, sasvim amaterski, letelicu iznajmLjuje na aerodromu Bordo-Merinjak, u neposrednoj blizini zatvora u Gradinjanu. Policija nije mogla ostati slepa na ovaj izazov, i 11. marta 1984. godine Stiv gine u zasedi. ?uv?i za Jugoslovenovu smrt, Sulak je, navodno, plakao kao malo dete, izjaviv?i da je i on tako?e umro na aerodromu Merinjak:
“Va?a je pravda ruke uprljala krvlju, dok su njegove i moje ruke, jednako kao i na?a savest, potpuno ?iste.”
Ostav?i bez potpore Stiva Jovanovi?a, Bruno Sulak uspeva da zavrbuje dvojicu visokih zatvorskih slu?benika. Njegov dobro smi?ljeni poduhvat bekstva zavr?ava tragi?no 25. marta 1985. godine, kada, otkriven “na putu ku?i”, Sulak do?ivljava smrtni pad sa visine od sedam metara. Na?en je sa prakti?no izlomLjenim svim kostima – ?to upu?uje na sumnju da je zapravo ubijen. “Pari ma?” ga je ispratio ?lankom “Zbogom, prijatelju!”
Policija, tako posle velike plja?ke u Kanu, nailazi u podzemlju pred zid ?utanja koji je “jugoslovenski klan” ispoljio. Odavno su Francuzi postavLjali isto pitanje: “Za?to Sulak i Stiv nastavljaju sa plja?kama kada su ve? odavno stekli veliko bogatstvo?” Oni su, u svojoj narcisoidnosti, ?eleli da zakora?e velikim koracima u svet evropskog podzemlja. I uspeli su, posle Markovi?evog slu?aja, nikada se o Jugoslovenima iz podzemlja nije u Francuskoj govorilo kao tada.

Belosvetski Srbi Marko Lopu?ina

PAUK IZ PARIZA

Njegovo ime je Dominik. Ro?en 1962. godine u Medve?i kod Leskovca. Zavr?io je vojnu akademiju i govori nekoliko jezika. Profesionalno se bavio boksom u Srbiji, a 1985. sportsku karijeru je nastavio u Francuskoj. Bavio se raznim poslovima, uglavnom obezbe?uju?i evropske politi?are, Miterana, ali i princezu od Katara. Dobro barata oru?jem, naro?ito eksplozivom.
U na?oj javnosti se pojavio 1999. kada ga je Goran mati?, Milo?evi?ev ?ovek za afere optu?io da sa tajnom grupom “Pauk” priprema ubistvo vo?da.
Tada su uhap?eni Jugoslav Petru?i?, zvani Dominik, Milorad Pelevi? (1964.), Branko Vla?o (1953.), Rade Petrovi? (1974.) i Slobodan Ora?anin (1956.), koji su pripadali tajnoj grupi “Pauk”. Oni su kao pripadnici francuske obave?tajne slu?be desetak godina izvodili teroristi?ke akcije, likvidacije i atentate na prostoru prethodne Jugoslavije, u Srebrenici, na Kosmetu i drugim mestima, kao i u Al?iru, Belgiji, ?paniji, Zairu, saop?teno je zvani?no u ime dr?ave SRJ.
Peto?lana ?pijunsko-teroristi?ka grupa “Pauk” iza koje, kako je javljeno narodu preko televizije, stoji francuska obave?tajna slu?ba DST, prilikom hap?enja u Beogradu imala je u svom arsenalu automatske pu?ke i ru?ne bombe, ?ak 17 specijalnih prigu?iva?a pucnja, kao i malokalibarska snajperska pu?ka sa prigu?iva?em namenjena za likvidacije.
Grupa “Pauk” je nastala iz 10. diverzantskog voda Vojske Republike Srpske, zapravo paravojne formacije van njene kontrole. Bilo je to uo?i bitke za Srebrenicu 1995. godine, pod kontrolom francuskih oficira. Vo?a ove grupe Jugoslav Petru?i? osumnji?en je da je u kontakt sa francuskom obave?tajnom slu?bom stupio jo? 1993. godine, na svoj zahtev jer nije bio zadovoljan svojim dotada?njim na?inom ?ivota, a to je u?inio preko svojih prijatelja.
To je trenutak koji Jugoslav Petru?i? Dominik nikada ne mo?e da zaboravi i posle kog je opet oti?ao u anonimnost.
Kada smo se jednom prilikom ?uli ispri?ao mi je svoju poslednju verziju vlastitog ?ivota:
- Bio sam optu?en za ?pijuna?u u korist Francuza i za najstra?nije zlo?ine, po?injene ?irom sveta, samo zato ?to nisam pristao da sla?em da je Jovica Stani?i? od mene u Parizu tra?io da organizujem atentat na Slobodana Milo?evi?a. Na kraju su me osudili kao nekog sitnog koko?ara – za iznudu dve hiljade maraka od nekih albanskih porodica.
Istraga protiv mene zasnivala se uglavnom na falsifikatima, ali, ipak, nisu mogli da me upregnu u svoje kolo i da od mene naprave krpu sa kojom ?e brisati svoje prljavo dvori?te. Sa mnom su odista imali velike planove: da generala Peri?i?a i neke druge generale, koji im nisu bili po volji, kompromitujem kao lopove, a ?in?i?a – kao stranog pla?enika i ?pijuna.
Odbio sam da na sebe preuzmem sve zlo?ine, za koje Milo?evi?a terete u Hagu, i priznam da sam ih li?no po?inio, ali po nalogu Francuza.
Po?to sam im ve? pokvario planove i izneverio njihova o?ekivanja, naj?udovi?nije konstrukcije su protiv mene bile dozvoljene. Ure?aj za stupanje u vezu sa ameri?kim vojnim satelitima, koji sam ukrao i rizikovao najmanje deset godine robije u Francuskoj, bio je za njih neoborivi dokaz da sam spremao teroristi?ka dejstva protiv predsednika Milo?evi?a. A, zahvaljuju?i njemu, unapred smo znali koje ?e ciljeve u Jugoslaviji ga?ati NATO bombarderi i pratili veze OVK i Adama ?ekua, sa terena, i centrale NATO pakta.
Svedoci koji su trebali da me terete, toliko su me na sudu hvalili, da su neupu?eni mislili da me predla?u za neki orden.
Od svega ostala je jedna otu?na i skandalozna ?pijunska pri?a, a srpske vlasti su tobo?e lile krokodilske suze zbog Muslimana i Albanaca koje sam ja proganjao i terorisao gde god sam stigao, na svim kontinentima.
Od 1993. i jugoslovenska Slu?ba dr?avne bezbednosti sa mnom sara?uje. Zvani?no znaju sve o meni. Me?utim, do 1995. to nije neka intenzivna saradnja, ne radi se ni o kakvim poverljivim podacima i ni o ?emu ?to je ozbiljno. Imamo samo sporadi?ne kontakte. Ja sam u Francuskoj uvek bio na visokom nivou, tako da nismo ni mogli da imamo te?nju vezu. Oni su tada znali da sam ja od 1989. do 1991. ?uvao Miterana. Iluzorno je i pomisliti da je lako na?i se u blizini Miterana. Nije dovoljno imati natprose?ne mogu?nosti, da bi se postao ?ovek od najve?eg poverenja. Morao sam u svemu biti dva puta bolji od svakog Francuza, da bih mogao, uop?te, da do?em u taj krug da ?uvam Miterana i da budem blizu njega sa oru?jem, kao jedini stranac stalno uz predsednika francuske dr?ave.
U tim prvim kontaktima sa na?im slu?bama ja sam insistirao da se vratim u Jugoslaviju, a ne dr?ava. Da budem neposredno veza izme?u dve zemlje. Pored Slu?be dr?avne bezbednosti, od 1996. sa mnom intenzivno sara?uje i Vojska Jugoslavije i preko mene kupuje najmodernije naoru?anje koje ne mo?e nigde da se kupi, ?ak i da nije bio embargo. Na kraju, VJ preko mene prodaje oru?je koje je, prema sporazumu sa me?unarodnom zajednicom, morala da uni?ti i ise?e, u vrednosti od 30 miliona maraka. Da bi se to izvelo, pod maskom spasavanja Mobutuovog re?ima u Zairu zeleno svetlo su morali da daju i Amerikanci i Francuzi. Oni su taj novac namerno dali Jugoslaviji, ina?e ja ne bih ni mogao da odem sa avionima i svim ostalim. S druge strane, Bugarska je, recimo, u Zairu uspela da zaradi samo milion maraka.
Mobutu je imao 370 palata samo u Zairu. Obi?ao sam barem njih sedamdeset. Nijedna nije manja od 1 500, pa i do 10 000 kvadrata, koje je on koristio po svom naho?enju. To je bilo bogatstvo koje normalan ?ovek ne mo?e ni da zamisli i procenjivalo se na 24 milijarde dolara. Imao je sedamnaest ?ena i 87 dece. Voleo je stilski name?taj sa evropskih dvorova i slike starih majstora. Stalno je ne?to ?itao. Recimo, Papine propovedi. Interesovale su ga knjige velikih ljudi koji su pisali o nebeskim bogovima. Bio je odavno umislio da je i on – bog na zemlji.
Kad god sam kod njega ulazio, 48 vojnika je stajalo u stavu mirno, a iz jedne u drugu prostoriju ispred mene je i?ao jedan ?ovek sa zvoncem i najavljivao me. Usvojio je bio dvorski protokol Engleza.
Jugoslavija je u Zairu za nekoliko meseci trebalo da uzme 132 miliona dolara. Lili? je u oktobru `96. bio kod Mobutua i Mobutu je, odmah posle toga, primio i mene. Zna?i, on je i od Lili?a tra?io pomo?.
– Molim te, meni je hitno, gori mi pod nogama – Dominik me je zvao. Ja sam za njega bio Francuz, nisam bio Jugosloven.
Nismo mi oduvek bili mimo ?itavog sveta. Recimo, svi Mobutuovi oficiri jo? su gotovo karmi?kom vezom vezani za Tita i za Jugoslaviju. ?im im spomenete Jugoslaviju, oni vi?u: “Tito, Tito”. Oni su ovde bili na ?kolovanju. Govore ?isto srpski ili srpsko-hrvatski, kako oni ka?u.
Kad sam se vratio iz Zaira, odr?an je jedan va?an sastanak sa Amerikancima i Francuzima, na kome je na?ima u Bosni sugerisano da ne diraju jednu visoku li?nost i ta li?nost nije dirana. Visoka delegacija MUP-a Srbije, odnosno Dr?avne bezbednosti i svih bezbedonosnih struktura, oti?la je 17. novembra 1997. u Pariz, na policijski sajam. Ja sam ve? tada bio uba?en u albansku mafiju. ?ak i dok sam se nalazio u Zairu, imao sam ljude koji su u moje ime radili u Evropi. Jo? u avgustu `97. imao sam pouzdana saznanja da na Kosovu slede?eg prole?a po?inje rat.
I, kad je u novembru do?la ta delegacija u Pariz, po?to sam se nalazio u albanskoj mafiji, ja sam otkrio da se na Kosovu sprema rat. Bez znanja Amerikanaca, bez znanja Evrope i nikog drugog. Oni su sami pokrenuli te operacije, Tom Beri?a i Agim ?eku, koji su se nalazili u Hrvatskoj, i samozvani predsednik vlade Kosova Buko?i, ?iji je glavni ?tab bio u Nema?koj, u ?tutgartu. Oni su odlu?ili da krajem februara i po?etkom marta `98. po?nu oru?ane ?arke, u kojima ?e se ?rtvovati na desetine, stotine ili hiljade Albanaca… Tada jo? nema govora o op?tem ratu na Kosovu. Ali, ja ta sva ta saznanja imam, i Francuska ih ima.
Zato sam i organizovao sastanak srpske policije sa francuskom obave?tajnom slu?bom. Sastanak nije zvani?an, ali na?i dolaze. Za?to Albanci ni?ta nisu ranije poku?ali, dok se ratovalo u Hrvatskoj i u Bosni!? Na?a dr?ava je apsolutno ta?no znala ko sam. Isti ljudi sa kojima sam ja bio u Parizu, zvali su me posle da do?em u Beograd, da bi mi se odu?ili za gostoprimstvo koje sam im pru?io. Zato oni posle nisu mogu da ka?u da ne znaju da Jugoslav Petru?i? radi se francuskom slu?bom. Kad smo razgovarali o Kosovu, govorio sam im precizno ?ta treba u?initi i koje ljude treba odmah zaustaviti.
Dr?avna bezbednost nije bila protiv mene, niti bi me Rade Markovi?, ikad uhapsio da nisu bili napakovani kojekakvi la?ni dokumenti. ?ak i sam sebe bih uhapsio na osnovu istih tih dokumenata, ukoliko bih samo pomislio da su verodostojni. Nije bilo apsolutno nijedne informacije koja se ti?e bezbednosti Jugoslavije, koju u Beograd nisam poslao – unapred dva-tri, ?est meseci, godinu dana.
Sa mnom je bio stupio u kontakt prvi savetnik jugoslovenske ambasade u Parizu, i po?eli smo operativni rat sa Albancima. Za godinu dana, 65 poverljivih izve?taja poslato je SMIP-u. 10. aprila `98. ukrao sam njpoverljivije NATO planove kad se jo? nije pri?alo o ratu i kad niko nije imao pojma da ?e slede?e godine biti bombardovana Jugoslavija. Samo se jedan incident dotle bio desio na Kosovu. A ve? su bili napravljeni precizni planovi kada ?e Jugoslavija biti bombardovana, i odre?ene baze odakle ?e leteti bombarderi. To su bili prvi inicijalni planovi, ali su sadr?avali ta?ne datume kad ?e ?ta biti ga?ano. Vi?e nijedna sila nije postojala, koja je mogla da spre?i bombardovanje. Nije vi?e bilo Rusije, niko ?ivi nije mogao da nas spasi. Ma?inerija je bila nepovratno stavljena u pogon, a dobro se zna kako funkcioni?e, i to natrag nije moglo da se vrati.
U vreme kad sam ja ukrao NATO planove, ni Fancuzi nisu znali za predstoje?i napad na Jugoslaviju. Znali su samo Amerikanci, koji su ga i pripremali. Ja sam to javio na?ima, ali i – Francuzima. Nikad nije utvr?eno kako sam uspeo da u?em u ameri?ku vojnu bazu u Avijanu i ukradem planove. Ali, ja imam pismene dokaze od Vojske Jugoslavije, koja je priznala da je to bilo ta?no. Zato su se na su?enju, svi svedoci koji su trebali da me terete, ljubili sa mnom i govorili da im je bila ?ast ?to smo zajedno ratovali. A sudija je pokunjeno gledao ispred sebe. Ljubio se sa mnom i na?elnik kontraobave?tajne slu?be pri?tinskog korpusa, ?ovek koji je bio zadu?en za bezbednost ?itavog podru?ja. Doslovce je rekao da su sva vojna infrastruktura i svi tenkovi spaseni isklju?ivo zahvaljuju?i meni. Da sam im dao ta?ne koridore leta NATO avijacije iz Albanije i Makedonije, iako sam time mo?da ugrozio i bezbednost francuskih aviona. Zato u ovom ratu nikako nisam mogao da budem francuski obave?tajac..
U ?emu sam ja najvi?e pomogao ovoj zemlji? ?ak 1 200 NATO ciljeva u jednom naletu “dobio sam” od Agima ?ekua i mi smo sve te ciljeve blagovremeno sklonili. Ni?ta nije pogo?eno, nijedan cilj, nijedan objekat nije stradao. U drugom naletu je bilo mnogo vi?e. Otkrio sam i dva glavna ?taba Albanaca, Pladrovci i Pagaru?a, koji su razbijeni ve? na samom po?etku rata.
Na Ko?arama sam tako?e bio u prvim redovima. Poslat sam 6. aprila `99. da u?em u Albaniju od strane Vojske Jugoslavije, ali za moj novac. Do?ao sam do njihovih glavnih ?tabova, uzeo potrebne informacije i neopa?eno se vratio u Jugoslaviju. Ova zemlja je 12. aprila 1999. imala ta?ne podatke strate?kih NATO ciljeva koji ?e biti ga?ani u Beogradu i na Kosovu, kao i saznanje da se rat na Kosovu zavr?ava 13. juna. Znali smo to dva meseca ranije. Ta?no sam im dao kada ?e biti ga?an CK, i dole i gore. Dao sam im ta?an datum ru?enja zgrade Dr?avne bezbednosti.
Ostaje pitanje: kad smo sve unapred znali, za?to smo toliko stradali i izgubili. Upravo zbog lo?e procene ljudi koji su situaciju, i u zemlji, i svetu, predstavljali Slobodanu Milo?evi?u.
Vo?d je Amerikancima poku?ao da srpski nacionalni interes predstavi i kao njihov interes, ali na svoj trapav na?in. Ali, te?ko je Amerikancima, koji jedu hamburger, objasniti za?to mi jo? uvek jedemo pljeskavicu, a pogotovu da je pljeskavica bolja od hamburgera. Nismo nipo?to hteli da pljeskavicu menjamo za hamburger. Mala razlika je postojala u interesima. Ja sam vi?e puta iza kulisa u?estvovao u tim pregovorima izme?u Francuza i na?ih. Nismo se sukobljavali ni u ?emu va?nom, osim mo?da u finesama. Ali, na svoju ?tetu nismo hteli da prihvatimo upravo te finese. Niko nigde nije tra?io da Srbija ne bude velika i jaka.
Svi Milo?evi?evi savetnici, kad god su oti?li na Zapad, lako su se dogovorili. ?ak su i Milo?evi?a uspeli da ubede da pristane na ameri?ke planove. I on je pristao. Ali, onda se pojavila njegova supruga, ?to je bilo katastrofalno za ovu zemlju. Ta ?ena je apsolutno uticala na njega, pa on i njegovi savetnici vi?e ni o ?emu nisu mogli da se dogovore sa Amerikom i Evropom, svoju zemlju nepromi?ljeno nude?i Rusiji, Belorusiji, Kini ili Kim Il Sungu.
Amerikanci su napravili plan za Kosovo, koji se zvao “Gepardova ko?a” . Radilo se o tri vrste teritorija. Srbima je pripadao deo kod Pe?i, drugi kod Kosovske Kamenice i Vitine i tre?i, oko Kosovske Mitrovice, Podujeva, do Kur?umlije.
Evropski plan je bio jo? povoljniji: srpska kompaktna celina od De?ana, Pe?i, Kosovske Mitrovice, Podujeva do Kur?umlije. Srbima je trebalo da pripadne 32, a Albancima 68 posto Kosova, koje se nikad ne bi odvajalo od Srbije. Srpska policija i vojska je nesmetano mogla da ostane. Pri?tina je bila posebni distrikt. Sa tim planovima je bio upoznat i Nikola ?ainovi?. Znatno pre Rambujea, dostavio sam sve to, kao i kompletan spisak Albanaca koji ?e do?i na pregovore. Na op?te iznena?enje, na ?elo delegacije Amerikanci su stavili Ha?ima Ta?ija, koji se prvi put pojavljuje 4. aprila 1998. u Firenci, gde se nalazi sa ameri?kim vojnim obave?tajcima (DIA).
Tada sam i ja saznao za njega, da on uop?te postoji, i da ne?to zna?i za Kosovo. Za njegov razvojni put, ipak, imam odre?eno po?tovanje. On jeste bio kriminalac, narko diler i sve ostalo, ali je bio jako hrabar momak u tim mafija?kim krugovima. Imao je jaku ruku i dobru organizaciju. Znao je da kontroli?e ljude. Imao je novac i dobre veze.
U na?e Savezno ministarstvo za inostrane poslove poslao sam preko pet stotina bankovnih ra?una narko dilera. Niko nije reagovao. A sada, u roku od dve godine, Amerikanci ?e ih sve satreti. Kompletna albanska mafija ?e biti zbrisana iz Evrope i ne?e postojati. Tako rade ozbiljne zemlje. A na?i su na mene hteli da natovare sve zlo?ine, koji su Milo?evi?a eventualno mogli da terete, od Bosne pa do Kosova.
Uhap?en sam 9. novembra 1999. godine, u 5,15, u hotelu “Turist”, soba 317. Ja nikad nisam ?iveo kod mojih u Beogradu, nego po hotelima. Svake no?i volim da imam drugu devojku. Zbog toga ?to se bavim time ?ime se bavim, tako i ?ivim. Ne dr?im do nekog naro?itog morala u ?ivotu, pa ?ivim totalno slobodno. U moju hotelsku sobu je do?ao ?ovek koji me dobro poznaje i koga ja poznajem. On me je pozvao da iza?em, a onda su sko?ili na mene. Bilo ih je dvadesetak sa “heklerima”. Stavili su mi d?ak na glavu. Ali me nisu pipnuli, nisu me dirali, nisu me tukli. Nisam bio maltretiran, kao svi ostali iz nepostoje?e grupe “Pauk”. Nikad mi niko nije ni rekao za?to sam uhap?en.
Mesec i po dana pre mog hap?enja na?i su tra?ili da ispitam da li Albanci spremaju ubistvo Slobodana Milo?evi?a. Ja sam u Beograd do?ao sa namerom da u Pariz odvedem ?etvoricu iz Dr?avne bezbednosti i da saop?tim pouzdanu informaciju da se ne sprema nikakav atentat na Milo?evi?a. Prethodno sam to me?u Albancima proverio u ?vajcarskoj. Rekao sam da od toga nema ni?ta i nastavio normalan ?ivot, kakav uvek ?ivim.
Taman sam bio ostavio tre?u ?enu i spremao se da se o?enim ?etvrtom. U Parizu sam ?iveo sa Du?ankom Kara?or?evi?, jednom od na?ih najlep?ih devojaka i manekenki. Prvoj ?eni sam ostavio stan i ku?u. Drugoj i tre?oj sam ostavio stan u centru Pariza.
Od `87. ja sam francuski dr?avljanin i zavr?io sam najelitniju tamo?nju vojnu akademiju. Kad sam bio u pratnji predsednika Miterana, bukvalno ceo Pariz je bio moj, kao i cela Francuska. Niko nije smeo da me zaustavi. Radio sam ?ta sam hteo. Ni dan-danas u Francuskoj nikad ne stajem na crveno svetlo. Vodim samo malo ra?una da me olako ne ubiju, slu?e?i se svim mogu?im prevarama. Jedino ljude ne varam za novac. Nisam toliko pokvaren, da bih postao uva?eni biznismen.
Dugo sam bio nerazdvojan sa ?erarom Depardjeom, zato ?to za njega ne postoje nikakve granice u pona?anju. Kerol Buke nije samo zaljubljena u njega, ona ga ludo voli. Ali, Depardje je tip koji voli mnogo mla?e. On je ?ak optu?en za silovanje devoj?ice od ?etrnaest godina, ali su mu to oprostili. Na snimanju se obi?no napije, pa ho?e da spava bukvalno sa svakom glumicom. Sirovina je te?ka, ba? kao i ja.
Ja sam njega trebalo da nau?im da ska?e padobranom.
Moj otac je `53. godine napustio armiju kao kapetan prve klase. Iz onog rata ima sedam odlikovanja. Posle je radio kao ?ef dru?tvene ishrane u rudniku Lece. Nas ?etvorica bra?e u?estvovali smo na ?ezdeset radnih akcija. Ja sam na petnaest i ku?i nisam smeo da se vratim bez udarni?ke zna?ke. `76. sam oti?ao u Rajlovac u vojnu ?kolu, da postanem oficir u Jugoslaviji. Me?utim, odbili su me i rekli da imam ?um na srcu. Onda sam po?eo da se bavim boksom i upisao sam Poljoprivredni fakultet u Zemunu. `84. sam oti?ao u Francusku na neki boks me? i nisam se vi?e vra?ao dok se nije zaratilo.
Pod startost moj otac je bio spreman da pogine za Milo?evi?a. ?ak i dok sam se ja nalazio u zatvoru, oti?ao je 24. septembra i po ko zna koji put glasao za Milo?evi?a – po?alio mi je Jugoslav Petru?i? Dominik, ro?en u kraju Medve?e iz kog je i moj otac.

PINK PANTER IZ LONDONA

Dva mu?karca i ?ena, Srbi i Ma?arica, stari 38, 33 i 32 godine, uhap?eni su 16. marta 2004. zbog optu?bi londonskog kazina “Ric” za prevaru prilikom kockanja, ali su ubrzo pu?teni na slobodi su do daljeg. Alister Kembel, predstavnik biroa za ?tampu Skotland jarda izjavio je tim povodom da je istraga policije za pranja novca u toku. Zapravo kod Londonaca je postojala dilema d ali su Srbi i Ma?arica uop?te na?inili prevaru, jer su se kockali i ostvarili odli?nu dobit, a da nikome nisu oteli novac. U Engleskoj, naime, jo? va?i zakon o kockanju iz 19. veka, koji ne uzima u obzir savremene metode prevare.
Grupa prevaranata je u januaru 2003. godine osvojila vi?e stotina hiljada dolara u jednom austrijskom kazinu, tako ?to su na sto podmetnuli magnetnu kuglicu na daljinsko upravljanje. Petoro ?lanova grupe su pomo?u ure?aja, verovatno skrivenog u satu, stvarali elektromagnetno polje i odre?ivali na kom od maksimalno tri broja ?e se kuglica zaustaviti. Kad im je po?lo za rukom da ubace svoju kuglicu, mogli su da varaju u nedogled, jer se kuglice svake no?i sme?taju na sigurno mesto, a sutradan ponovo vra?aju na sto. Ova prevara je otkrivena kad je krupije posegnuo za lopticom, a ona se zaka?ila za njegovu dugmad za man?etne. Pregledom snimaka kontrolnih kamera utvr?eno je da su dva ?lana grupe zamajavala osoblje kazina, dva stvarala elektromagnetno polje i usmeravala kuglicu, a peti postavljao uloge. Posle toga, neka kazina su instalirala detektore magnetnog polja, kako bi spre?ili budu?e prevare.
Pokazalo se, me?utim, da za ovu dvojicu Srba i Ma?aricu nije bilo dokaza da su u?inili krivi?no delo, pa su pu?teni na slobodu. Ali, iza njih je ostala fama da su Srbi opaki kockari. Jedan drugi slu?aj, me?utim, vrlo brzo je zasenio aferu “Ric” i pokazao da su Srbi i majstori za dijamante. Ta grupa srpskih supermena je sama sebe nazvala “Pink panter”.
Plja?ka?ka grupa “Pink panter”, specijalizovana za juvelirnice pojavila se na me?unarodnoj sceni prvi put u prole?e 2003. godine kada su trojica momaka iz biv?e Jugoslavije ukrali dragulje vredne oko 35 miliona evra iz jedne od elitnih zlatara u londonskom Vest Endu. Celu operaciju isto?noevropska banda, koju su mediji nazvali po ?uvenom filmu, izvela je za samo tri minuta. Kra?a u juvelirnici „Graf“ bila je jedna je od najve?ih plja?ki ikada zabele?enih u Britaniji.
„Graf“ prodavnica u?iva svetski ugled i mo?e da se pohvali takvim mu?terijama kao ?to su Naomi Kembel, Majk Tajson i Ivana Tramp. Pri?a se da je Dejvid Bekam za Bo?i? tu kupio dijamantsku ogrlicu supruzi Viktoriji.
Dva dana po?to su bili u zlatari, Marko i Joveti? su kupili polovnu „vespu pja?o“ od jednog ?oveka u Ajlvortu, u Zapadnom Londonu.
Ovu plja?ku su izveli Neboj?a Deni? (33), Milan Joveti? (24) i tajanstveni Crnogorac Marko, Pe?a Vujo?evi? je bio neko vreme u begstvu. Dvadesetog maja Deni? je obukao elegantno odelo i s ki?obranom u ruci u?etao u „Graf“.
- Deni? je zatra?io da pogleda dijamantski prsten od 12 karata, koji je ko?tao 300.000 funti, ali je odmah rekao: „Previ?e je glomazan. Da li imate manji?“ U tom trenutku u prodavnicu je u?ao i Marko. Deni? je iz sakoa izvadio revolver „magnum“ kalibra 357 i uzviknuo: „Svi na pod!“ U naredna tri minuta Marko je obio dve vitrine i potrpao nakit u torbu, a zatim istr?ao iz radnje zajedno sa Deni?em – izjavio je Sajmon Stierman, pripadnik obezbe?enja juvelirnice, potr?ao je za njima i dok se gu?ao sa Deni?em, pi?tolj je opalio i metak je, odbiv?i se o zid, okrznuo jednog prolaznika po nosu.
Pe?a Vujo?evi?, zvani Marko je uspeo da pobegne sa nakitom, ali je kasnija istraga odvela policiju do Joveti?evog stana. Tu su prona?li plavi dijamant, vredan 500.000 funti, u kutiji sa kremom za bebe. To je bio njegov deo plena. Joveti? je kasnije na sudu priznao krivicu za ume?anost u plja?ku „Grafa“ i sakrivanje ukradene robe. Od ukupno 47 komada nakita odnetog iz „Grafa“, prona?eno je svega 10 odsto. Neki dragulji su otkriveni u jednoj njujor?koj firmi za procenu nakita, gde su stigli iz Tel Aviva. Ostatak nakita vredan 30 miliona evra jednostavno je nestao.
Neboj?a Deni? je poreklom sa Kosova, ali je ?iveo u ?vajcarskoj punih 11 godina. Deni? i njegova ?ena Ljiljana bili su ugledni gra?ani i oboje su bili zaposleni u lokalnoj bolnici u Cirihu. Imaju dvoje male dece. Svojoj supruzi Deni? je rekao da ide da se sastane s drugom s kojim se sprijateljio za vreme posete Beogradu godinu dana ranije i koji mu je obe?ao da ?e da mu poka?e London.
Milan Joveti? je ve? ?iveo u Londonu ilegalno, po?to mu je bila istekla viza i dozvola boravka. ?iveo je s verenicom Anom Stankovi? u Bejsvoteru.
Neboj?a Deni?, kog su tokom plja?ke savladali ?uvari radnje, i Joveti? osu?eni su zbog plja?ke, no?enja oru?ja i opiranja prilikom hap?enja na zbirne kazne od 28, odnosno 8,5 godina zatvora.
- Mozak ove operativne ekipe „Pink Panter“ bio je, kako su to smatrajli Interpol i Skotland jard, Crnogorac Pe?a Vujo?evi? (29) zvani Marko, koji je pro?log leta uhap?en na pariskom aerodromu posle plja?ke dijamanata vrednih deset miliona funti u „Luvru“. Dijamanti su pokradeni ispred nosa ?etiri prodava?ice i dvojice pripadnika obezbe?enja, a da niko nije primetio ni?ta neobi?no.
I plja?ka Luvra 3. oktobra 2004. na jednoj izlo?bi u pariskom Luvru imala je sve karakteristike akcije “Pink pantera”. Lopovi su ta?no znali ?ta ?ele, dijamanti su pokradeni ispred nosa ?etiri prodava?ice i dvojice pripadnika obezbe?enja i niko ni?ta neobi?no nije primetio dok nije bilo prekasno.
- Iako imaju luckasto ime, koje im je dao jedan londonski novinar, radi se o sposobnim i opasnim kriminalcima – rekao je listu “Observer” inspektor Endi Dan iz Lete?eg odreda londonske policije i dodao: – Bila je to planirana operacija. London je jedan od najve?ih juvelirskih centara u Evropi. Ali, to je samo jedan u nizu zlo?ina koji su po?inile razne isto?noevropske bande po celoj Evropi, a mo?da i ?ire.
Pripadnici Skotland jarda sumnjaju da su ovi Srbi plja?kali i po prodavnicama ?panije, Nema?ke, ?vajcarske i Belgije. Vujo?evi? se tereti i za organizaciju plja?ke juvelirnice u Frankfurtu, u kojoj su mu sau?esnici bili Crnogorci Vladimir Leki? (27) i Zoran Kosti? (33), a za kojima se jo? traga. Oni su, navodi nema?ka policija, 16. decembra 2003. upali u zlataru u Frankfurtu na Majni i odneli 18 satova vrednih 390.000 evra. Dve nedelje kasnije, 29. decembra, iz juvelirnice udaljene nekoliko metara od prethodne odneli su plen vredan vi?e od dva miliona evra.
- Britanska policija je lane u istrazi do?la do saznanja o mogu?oj vezi ovog slu?aja s plja?kom juvelirnice u Tokiju, kada su troje plja?ka?a iz SCG po?inili najve?u plja?ku u Japanu. Nakon ?to je ustanovila da su troje osumnji?enih iz SCG koristili la?ne hrvatske ili ?e?ke paso?e, policija je po?ela da istra?uje plja?ke nakita u Evropi. Otkriveno je da jedan od osumnji?enih veoma li?i na mu?karca koji je pre pet godina razbio vitrinu prilikom plja?ke zlatare u ?vajcarskoj i za kojim ta zemlja traga. Japanska policija je od ?vajcarskih kolega dobila njegove otiske i ustanovila da su identi?ni onima koje je jedan od mu?karaca ostavio u hotelu u Tokiju. Njemu su pomagali mu?karac i ?ena iz SCG, koji se smatraju potencijalnim u?esnicima plja?ke u „Ginzi“, a ?iji su otisci tako?e prona?eni u hotelu. Tako je klupko po?elo da se odmotava, ?to je i dovelo Japance u Beograd – objasnio nam je Dragan Milenkovi?, biv?i dopisnik Tanjuga iz Tokija.
Londonski advokat ?ovani di Stefano, koji brani britanske mafija?e i holandske dilere drogom tvrdi da su na?i kriminalci danas me?u najpoznatijim na Starom kontinentu, ali da tako velike plja?ke nisu mogli da izvedu bez podr?ke tajanstvene Britanke:
- Grupa “Pink Panter” je, na primer, danas najpoznatija i najuspe?nija srpska banda u Britaniji. Policija iz Aberdina saop?tila je da se ?ena koja je osumnji?ena da je organizovala plja?ku zlatare u Tokiju, zove Doroti Fazola. Njeno devoja?ko prezime je ?irefs. Bila je udata za Italijana Lui?ija Fazolu i ima italijansko dr?avljanstvo. Doroti Fazola je nekada prodavala nakit na italijanskoj kablovskoj televiziji i bila je optu?ena za ume?anost u falsifikovanje novca u Italiji 1989. godine. Odnedavno se bavi poslovima uvoza i izvoza iz Aberdina.
U bira?kom spisku kao mesto boravka navedena je adresa Kandlemejkers lejn u centru grada, gde je, prema re?ima kom?ija, ?ivela sa ?erkom, ali je tu niko nije video najmanje ?est meseci. Policija nikoga nije prona?la ni na obli?njoj adresi, koja je navedena kao njena poslovna adresa.
„ Doroti Fazola je uvek bila zagonetka za ljude. Nimalo me ne ?ude ove pri?e. Uvek je ?ivela na visokoj nozi, znatno iznad mogu?nosti nekoga ko se bavi uvozom i izvozom. Tokom 80-ih, dok je ?ivela u Milanu trgovala je krznom i dijamantima.“
Ovako tajanstvenu Britanku opisuju engleski mediji. U junu 1989. gospo?a Fazola je bila uhap?ena zato ?to je bila ume?ana u falsifikovanje milion funti u apoenima od po 100. Prema pisanju „Korijere dela sera“, policija se infiltrirala u bandu u saradnji s FBI i otkrila modernu ?tamparsku ma?inu u prostorijama jednog trgovca umetni?kim predmetima u milanskom predgra?u Vija Gavana. Tada su uhap?ena dvojica mu?karaca nekoliko sati kasnije jo? osam osoba. Gospo?a Fazola bavila se biznisom u Italiji nakon udaje za Lui?ija Fazolu, koji je umro 1985.
Kada su novinari poku?ali da stupe s njom u kontakt mobilnim telefonom, ona je na svako pitanje odgovarala sa „bez komentara“. Njen advokat ?ila Ri?i iz advokatske kancelarije „Grant Smit end Ko“ tako?e nije htela da razgovara i samo je pro?itala pismenu izjavu: „Gospo?a Fazola je sa nama podrobno razmotrila problem. Ona ni?ta ne zna o plja?ki nakita u Tokiju.“ Dodala je da njena klijentkinja ne ?eli da odgovori na pitanje gde se nalazila u vreme kra?e, niti da se izjasni o prirodi posla, kao ni o tome kako je protekao njen pro?lonedeljni razgovor sa policijom.
Kada se grupa “Pink panter” preselila u zemlju izlaze?eg sunca, japanci nisu ostali ravnodu?ni ni prema Srbima, a ni prema Srbiji:
- Beograd je sedi?te najopasnije bande kradljivaca dijamanata na svetu. Srpski i japanski policajci su u Beogradu i Podgorici u prole?e 2005. uhapsili ?or?ija Ra?ovi?a i Sne?anu Panajotovi?, ?lanove grupe “Pink panter”, koji su pro?le godine u Tokiju izveli najve?u plja?ku nakita u Japanu. Kako se, me?utim, ?efovi ove bande nalaze u begstvu, postoji i dalje opasnost da iz Beograda kriminalna grupa Pink Panter krene u nove plja?ka?ke napade na Japan!
Ovako je iz na?e prestonice za gledaoce japanske televizije KBC u Tokiju izve?tavao reporter Hajime Daibo. Posle reporta?e sa ulica Beograda japanski novinar je oti?ao kod ministra policije Dragana Jo?i?a da sazna vi?e detalja o saradnji srpske i japanske policije. Posle posete MUP-u Srbije japanski reporter Hajime Daibo nam je rekao:
- Do Ra?ovi?a i Panajotvi?eve policija je do?la posle hap?enja Aleksandra Radulovi?a u aprilu mesecu u Kopenhagenu. Uhap?en je na u glavnom gradu Danske sa dvojicom sau?esnika u momentu kada su maskirani upali u jednu od elitnih draguljarnica u centru grada s namerom da izvr?e plja?ku. Sva trojica plja?ka?a imala su na?e paso?e, ali sa la?nim prezimenima Stankovi?, Petrovi? i Popovi?. Danska policija odmah je izvr?ila proveru njihovog identiteta i na veliko iznena?enje utvr?eno je da je jedan od plja?ka?a osoba za kojom traga japanska policija zbog sumnje da je deo bande „Pink Panter“, koja je u martu pro?le godine iz juvelirnice u elitnoj ?etvrti Tokija ukrala 12 komada nakita. A kako je Radulovi? Beogra?anin japanska policija je odmah stupila u kontakt sa srpskom policijom i dogovorila potragu za ostalim ?lanovima bande Pink Panter u Srbiji i Crnoj Gori. Kada su Ra?ovi? i Panajotovi? otkriveni Japanci su pozvani da u?estvuju u njihovom hap?enju – otkrio mi je Hajime Daibo, s akojim sam se sreo u Ulici Kneza Milo?a.
Prema japanskim podacima ?or?ije Ra?ovi? iz Arilja i Sne?ani Panajotovi? iz Ni?a se terete da su sa Aleksandrom Radulovi?em u martu 2004. godine oplja?kali juvelirnicu “Le supre-diamant couture de Maki” u elitnom kraju Ginzi u Tokiju i ukrali nakit vredan 32 miliona dolara, me?u kojim je i ?uvena ogrlica „Kontesa od Vandoma“. To je ogrlica sa 116 manjih i jednim krupnim dijamantom vredna 27 miliona dolara. Odgovaraju?e min?u?e imaju 28 dijamanata i 24,57 karata, dok su dva glavna kamena na njima od 3,39 i 3,38 karata. Ogrlica i min?u?e bile su najvredniji komad u zlatari i stajale su izlo?ene ve? 13 godina.
Pomo? dvojici plja?ka?a u Tokiju pru?ila je pored Sne?ane Panajotovi? i Britanka Doroti Fasola, koja je bila marker i celu operaciju je pratila iz obli?njeg kafi?a.
- Ra?ovi? i Radulovi? su u?li u radnju u 11.45 sati i slu?beniku rekli da su zainteresovani za kupovinu odre?enih suvenira. Kada je jedan od prodavaca oti?ao do sefa koji se nalazio u prizemlju da donese tra?ene komade, Radulovi? je ostao na prvom spratu i motrio na zaposlene, dok se Ra?ovi? popeo na tre?i sprat i onesposobio prodava?icu, koja ga je ?ekala, koriste?i suzavac. Zatim je po?eo da je udara po glavi i telu, a kada ju je potpuno onesposobio, ?eki?em i odvija?em razbio je staklo na vitrinama u kojima je bio izlo?en skupoceni nakit i uzeo 12 komada nakita – ogrlice, min?u?e i prstenje, ukupne vrednosti oko 32 miliona dolara. Ra?ovi? je tokom plja?ke prodava?ici naneo povrede, zbog kojih je ona provela dve nedelje na le?enju – prepri?avao mi je taj doga?aj Hajime Daibo.
Prema izjavama japanskih svedoka, jedan Srbin bio je visok oko 170 centimetara, a drugi oko 185 i nosili su perike. Policija je saop?tila da su jedan mu?karac i obe ?ene s tokijskog aerodroma Narita odleteli za Pariz, ne?to pre 22 sata istog dana, direktnim letom Er Fransa. Drugi ?ovek je za parisku prestonicu odleteo slede?eg dana s aerodroma Kansai u Osaki.
- Prema policijskom izve?taju sve ?etvoro su u Japan stigli krajem februara 2004. i odseli u razli?itim hotelima u Tokiju. U hotelu je registrovano da su ?lanovi bande tokom boravka ?esto zvali Englesku, jedan mobilni telefon u Italiji i ?ri Lanku. Japanska policija je zamolila kolege u ?ri Lanci da utvrde ko je primao pozive iz Tokija i poku?ava da utvrdi na koji na?in je nakit prokrijum?aren iz Japana. U me?uvremenu tokijska policija je otkrila da su ?lanovi bande Pink Panter ogrlicu Kontesa od Vandoma ukrali po narud?bini jednog bogata?a iz Indije. Me?utim, tom nakitu nema traga ni danas – priznao nam je Hajime Daibo.
Ra?ovi?, Radulovi? i Panajotovi?ka su, kako tvrdi tokijska policija, u Japanu koristili la?na dokumenta. Ra¬?o¬vi? pa¬so? na ime Pa¬vel Tu¬?ek, a Sne?ana je bi¬la Sil¬via Ja¬neckova. Otkriveni su na osnovu otisaka prstiju koje su ostavili u hotelu u Tokiju.
Dopisnik japanske televizije Hajime Daibo i njegov prevodilac za japanski Dragan Milenkovi?, ina?e, predsednik Dru?tva srpsko-japanskog prijateljstva ovih dana posetili su i Arilje i Podgoricu da bi otkrili ko su ?or?ija Ra?ovi? i Sne?ana Panajotovi?.
- Uhap?eni Ra?ovi? ima 40 godina. Rodom je iz Crne Gore, prema nezvani?nim saznanjima, ve? tri godine ?ivi sa suprugom u Arilju u naselju Piskavica. Sa ?urakom ima hladnja?u za jagodi?asto vo?e u selu Dobra?a. Vozio BMW nik?i?ke registracije. Nema ni dosije u na?oj policiji. Ra?ovi?eva supruga tvrdi da njen suprug nije nikada boravio u Japanu – rekao nam je Dragan Milenkovi? ?ta je saznao u MUP-u Srbije.
Sne?ana Panajotovi? ima samo 22 godine. Zvani?no ima prebivali?te u Ni?u, ali poslednjih godina ?ivi u Beogradu. Ni ona nema policijski dosije od ranije.
Moji sagovornici iz Japana, novinari Hajime Daibo i Dragan Milenkovi?, me?utim, ne veruju da je jedna Britanka tako mo?na da mo?e da vodi me?unarodnu grupu plja?ka?a nakita od 20 ?lanova, kakva je “Pink panter”.
- Kako tvrde japanski policajci glavni vo?a grupe Pink Panter je Zdravko Radonji?, Crnogorac koji je 2001. godine hap?en u Tokiju zbog ilegalnog ulaska u Japan, neodgovaraju?ih putnih isprava. Radonji? je, me?utim, to hap?enje pretvorio u politi?ki slu?aj i umesto da odgovara pred sudom za kr?enje japanskih propisa on je posle ?trajka gla?u uspeo da dobije za?titu humanitarne organizacije Amnesti interne?el. Zbog toga jer mu je zdravlje bilo ugro?eno Zdravko Radonji? je prebe?en u jednu tokijsku bolnicu odakle je pobegao. Pretpostavlja se da Radonji? danas ?ivi u Nema?koj i da je on pravi vo?a grupe Pink Panter, a da su Radulovi?, Ra?ovi?, Panajotovi?ka i Doroti Fazola samo operativci koji izvr?avaju njegove zadatke. Ukoliko se doka?e da su oni izveli akciju najve?e plja?ke nakita u Japanu i zbog toga budu osu?enu, bojim se da ?e Pink Panter iz osvete da organizuje novu veliku plja?ku u Tokiju – zaklju?io je japanski izve?ta? Hajime Daibo, koji je tu svoju streplju preneo i milionskom tv auditorijumu KBC iz Japana.
?AVOLJI ADVOKAT
Londonski advokat ?ovani di Stefano, koji brani britanske i holandske mafija?e tvrdi da su na?i kriminalci danas me?u najpoznatijim na svetu i u Evropi. Ovaj srpski zet, biznismen iz Rima i advokat iz Londona, poznat je kao bliski saradnik ?eljka Ra?natovi?a , branilac Slobodana Milo?evi?a i Sadama Huseina.
Ako se danas ?ovek upita ko je ?ovani di Stefano, odgovor mo?e na?i u britanskoj ?tampi: »On je ?avolji advokat«.
Tako je britanski ?asopis »Evropski legalni biznis« u svom jubilarnom decembarskom broju 2004. godine nazvao ?ovanija di Stefana, pre nego ?to mu je dodelio titulu najboljeg branioca kriminalaca na sudovima u Ujedinjenom kraljevstvu i ostatku sveta. Gospodin di Stefano je predstavljen prvo kao prijatelj i advokat ?eljka Ra?natovi?a Arkana i Slobodana Milo?evi?a, kao branilac ?uvenog plja?ka?a voza i engleskog milijardera D?ona Palmera, a potom i kao pravni zastupnik, tako?e, milijardera, ali i engleskog ubice Nikolasa Van Hugestratena.
Na naslovnoj strani ovog uglednog lista za poslovne ljude ?ovani di Stefano je nazvan ?ovekom koji brani mafiju, ali i advokat, koji je sa 47 godina starosti uspe?an za?titnik petorice najbogatijih ljudi u Evropi. D?ona Palmera je uspeo da spase robije, tako ?to mu je kaznu od 12 godina smanjio na 8 i ?to »britanski kum« D?on Palmer mo?e da se nada da idu?e godine bude na slobodi. Gospodin di Stefano je obe?ao slobodu i milijarderu Nikolasu Van Hugestratenu. Zato ?ovanijev nedeljni honorar ve? prelazi 200.000 evra.
Ljudi koji dobro poznaju ?ovanija di Stefana ka?u da je to danas sasvim drugi ?ovek, jer se sasvim promenio. Nije vi?e belosvetski mangup, koji se bavi sumnjivim poslovima, nije li?nost koju progone policija i sud u Italiji, Engleskoj i Jugoslaviji, ve? je kao vlasnik firme Studio Legale Internacionale u Rimu i Londonu i advokat svetske reputacije. Zato se ?ovani di Stefano potrudio da ga na jo? jedan na?in upamte i Italijani, a posebno Britanci.
Naime, Italija i Velika Britanija su danas na velikoj muci. ?ovani di Stefano ih je tu?io zbog neopravdanog hap?enja i pritvora u rimskom i londonskom zatvoru, u kojima je ovaj poznati biznismen i advokat od novembra 1999. godine, ?ak bio i zlostavljan.
- U Evropskom sudu u Strazburu stoji moj zahtev protiv britanske i italijanske vlade za od?tetu u visini od 10 miliona funti. Oni su danas sre?ni da mi plate! To je mala cena za njihovu pobedu protiv Jugoslavije i eliminisanje ?eljka Ra?antovi?a i Slobodana Milo?evi?a!
Tako govori ?ovek koji je u Velikoj Britaniji u decembru 2002. progla?en za advokata godine. A za kog britanski mediji i dalje sa strahopo?tovanjem javljaju da je on “kontraverzni advokat Slobodana Milo?evi?a, Arkana i poznanik Osama Bin Ladena”
?ovani di Stefano sa svojom suprugom Minjom Stani? i decom, ?ivi naizmeni?no u Rimu i Londonu. Posetio sam ga u Kembrid?u, u vreme kada je ?ovani planirao da tu?i i britansku Krunu zbog ometanja ?kolovanja i diskriminacije u Kembrid?u njegovog posinka Milana, samo zato jer je srpskog porekla.
Dogovarali samo se oko izdavanje njegove biografije sa radnim naslovom »Tajni ?ivot ?ovanija di Stefana – Kako sam branio Arkana«. Di Stefano je tada rekao da je zainteresovan da otkupi prava za italijansko i britansko izdanje knjige »Komandant Arkan« i za otkup scenarija za film »Komandant Arkan«, u kome bi glavnu ulogu i lik ?eljka Ra?natovi?a igrao beogradsko-pariski glumac Miki Manojlovi?.
- Miki Manojlovi? je sjajan glumac, ima neverovatnu mo? transformacije i mogao bi da igra ?eljka iz mladosti i iz najboljih godina – rekao mi je ?ovani di Stefano – Vi?e sam raspolo?en da pravimo film o ?eljku Ra?anatovi?u, nego knjigu o meni, jer se i dalje bojim da ?e me neki ljudi iz Srbije ubiti!
Ko i za?to iz Srbije ?eli da ubije ?ovanija di Stefana, britanskog advokata, nekada?njeg prijatelja ?eljka Ra?natovi?a Arkana sam ?ovani nije hteo direktno da mi ka?e, ali je dozvolio da slutim da su to neki ljudi iz biv?e srpske tajne policije RDB:
- Ubistvu u »Interkontinentalu« prethodio je sukob Arkana sa bezbednjacima Radeta Markovi?em, tada?njeg na?elnika RDB Srbije oko poslova sa naftom. Bilo je to u septembru 1999. godine. Arkan je poku?ao da re?i taj problem tako ?to je platio 400.000 dolara, ali to nije pomoglo. Situacija se toliko zao?trila da mi je ?eljko rekao da ose?a zlo i da je najbolje da ja napustim Jugoslaviju. Arkan nije ?eleo da be?i iz zemlje, ?to su ina?e u?inili mnogi njegovi prijatelji, u strahu od likvidacija. Ja sam, me?utim, ve? u novembru 1999. godine bio uhap?en u Rimu, na zahtev britanske policije zbog “hotelske afere” stare 10 godina. To je bila politi?ka name?taljka Srba i Britanaca. Ja sumnjam d aje u sve to nekako ume?an Rade Markovi?.
Kako mi je li?no rekao ?ovani je do?iveo privi?enje Arkanove smrti u snu:
- Sanjao sam Arkanovu smrt dok sam spavao u rimskom zatvoru. Li?no sam jo? nekoliko meseci, pre toga, upozoravao Arkana da se ?uva jer mu tajne slu?be rade o glavi. On je, uvek hladnokrvan meni govorio: “Prijatelju, ne brini. Nema od toga ni?ta!” U snu, mi je, naime, na moje upozorenje, ?eljko odgovorio druga?ije: “Vidi? da me nisu ubili!” Bio je to lo? predznak. Ve? uve?e 15. januara 2000. godine ?uo sam vest o tragediji u hotelu “Interkontinental” u Beogradu. Moj prijatelj Arkan je ubijen zajedno sa dvojicom svojih prijatelja. Jugoslovenska javnost i mediji treba da ?vate da ?eljka Ra?njatovi?a nije ubila nikakva bande iz podzemlja, a ni neko iz jugoslovenske vlade. Arkan je likvidiran po nare?enju britanske vlade, uz znanje italijanske vlade.
Dok je di Stefano bio u italijanskom zatvoru 29. januara 2000. godine posetili su ga agenti italijanske tajne slu?be.
- Oni su meni ponudili da javno napadnem i osudim predsednika Slobodana Milo?evi?a. Da izjavim da kao advokat ne ?elim da zastupam Slobodana Milo?evi?a ako bi ikad bio predat Hagu. Za uzvrat engleske optu?be protiv mene bi?e povu?ene! Moj odgovor na engleskom bio je »BOLLOCKS!« ili »Idite do ?avola«! Posle toga su me prebacili u sektor G7. To je sektor za najopasnije zatvorenike u italijanskim kaznionicama. Ba?en sam u samicu u kojoj sam proveo pet meseci! Presude i robije spasla me Engleska. ?im sam stigao u Veliku Britaniju znao sam da ?e pravda pobediti. Britanci su u mom slu?aju iskoristili Italijane i napravili im ?tetu od milion nema?kih maraka. Podneo sam zahtev za od?tetu i protiv britanske i italijanske vlade.
Zahvaljuju?i ?ovaniju di Stefanu uspeo sam da posetim H.M. Dovegejt, najve?u i najstro?iju privatnu kaznionicu u Velikoj Britaniji i razgovaram sa osu?enim krijum?ararima droge.
U Velikoj Britaniji postoji 18 zatvora sa 9.000 zatvorenika. Od toga samo 4 su u privatnom vlasni?tvu. Zatvor “H.M. Dovegate” je specijalizovana ustanova za najte?e britanske kriminalce, koji su osu?eni na izolaciju od 8 godina, pa do do?ivotne robije. Ovaj privatni zatvor, ?ije ime mo?e da se prevede kao Galebova vrata, gra?en je ameri?kim parama. Njegova izgradnja je trajala 3 godine, a ko?tao je 2 miliona dolara. Kompanija »Premijer« iz Kalifornije zavr?ila ga je i pustila u funkciju jula 2001. godine. U njemu danas boravi oko 400 zatvorenika, koje opslu?uje oko 100 administrativaca i ?uvara, me?u kojima najvi?e ima mladih ?ena.
Zatvor Galebova vrata slobode, kako ga pak zovu neki robija?i, nalazi se na 200 kilometara od Londona, kod gradi?a Utokseter, na severu Engleske. Pored zatvora H.M. Dovegejt, u ovom kraju se nalaze jo? dva zatvora, H.M. Sotberi i H.M. Stansted, pa su Englezi ovaj region nazvali Dolina robija?nica.
U zatvor je zabranjeno unostiti oru?je svake vrste, metalne predmete, foto aparate i kamere, klju?eve, lekove, hranu i poklone. Hrane u Dovegejtu ima dovoljno, a pokloni se predaju u prijemnoj zgradi i uru?uju zatvorenicima iz ruku ?uvara posle posete.
Iz glavne zgrade ulazi se u dvori?te, koje je ?icom visokom 6 metara izdeljeno na tri parcele. U dvori?tu zatvora Galebova vrata slobode nema kula stra?arnica, nema stra?ara sa oru?jem na gotovs, nema pasa ?uvara, nema nikoga. Tu su samo elektronske kamere koje snimaju svaki pokret zatvorenika, gostiju i samih ?uvara. Niko od stra?ara nema lako oru?je. Svi nose pendreke i motorole, preko kojih izve?tavaju centralu o svojim postupcima i situaciji u paviljonima.
Iza glavne zgrade, koja dominira dolinom, nalazi se osam paviljona za zatvorenike. ?etiri spavaonice su skroz desno u uglu imanja, koje se prostire na 6 hektara. Ispred njih desno je Izolacija, paviljon sa samicama, u kojoj je pro?le nedelje sedeo samo na? zemljak Ali Altan iz Gnjilana. Ka?njen je sa 3 meseca samice jer je poku?ao ?iletom da ise?e jednog zatvorenika.
U centru dvori?ta nalazi se paviljon sa posete sa menzom, bibliotekom i ambulantom i prostorima za odmor i razonodu. Zatvorenici imaju svoj zatvorski list Galeb, u kome objavljuju svoje pesme i pri?e, a i likovne radove. Jedan od zatvorenika nam je poklonio sliku engleskog ?urana, koju je nazvao Karat.
A iza njega, levo, su fabrike za izradu predmeta od kartona, plastike i drveta. Zatvorenici najvi?e vole da prave name?taj, jer kako jedan od njih re?e, »drvo ima du?u o sa njim mo?e? da pri?a?!?«
Zatvor Dovegejt je po komforu jednak hotelu B kategorije. Svaki zatvorenik ima svoju sobu sa televizorom, komjuterom, kupatilom, fri?iderom. Enterijer je ura?en sa italijanskim plo?icama i engleskim itisonima. Zatvor je klimatizovan i obavezna zimska temperatura u njemu je 20 stepeni Celzusovih.
Zatvorenici imaju na raspolaganju biblioteku, ambulantu, prodavnicu, restoran. Nisu obu?eni u zatvorske uniforme, ve? nose privatnu garedorobu. Primetno je da obo?avaju da se isti?u sa novim patikama, najpopularnijih svetskih firmi. Ve?ina zatvorenika je zaposlena, jer tako mo?e da zaradi platu.
- Ovaj zatvor nije klasi?na kaznionica ve? radionica. Imamo 3 fabrike, kartonku, plasti?aru i drvenaru u kojima zatvorenici mese?no mogu da zarade do 200 funti. Pritvorenici, s bozirom da se radi o te?kim kriminalcima, dodu?e, nemaju pravo izlaska za vikend, ali imaju pravo posete svakog vikenda – rekla mi je ?uvarka koja je na prsima imala bed? sa imenom Sali.
Najve?i broj zatvorenika su mladi mu?karci, koji su osu?eni zbog ilegalne trgovine narkoticima. Neki od njih su ?lanovi mafije, a neki samostalni strelci, koji su poku?ali preko no?i da se na drogama obogate. Me?u njima je najvi?e Holan?ana, a ima dosta Italijana, Turaka, Ira?ana, Nemaca, ?panaca, Kolumbijaca, pa i Iraca, Engleza i Srba.
Dragan Be?li? je ?lan engleskog podzemlja, diler mafije Ju?nog Londona, koja kontroli?e celokupnu trgovinu narkoticima u glavnom gradu Engleske i u Liverpulu. Nizak, crnomanjast ?ovek, sa brkovima i prosede kose, vi?e li?i na Arapina nego na Slovena:
- Droga ti je moj gospodine u Engleskoj popularna kao Koka Kola. Mo?ete da je kupite na svakom ?o?ku. To je danas najbr?i posao u podzemlju, jer na kilo heroina sa Balkana, koji u Holandiji kupujemo za 30.000 funti, mo?ete da, kada je prodate u Londonu za 50.000 funti, zaradite 20.000 funti ili 60.000 maraka!
Od petnaestorice osu?enih dilera, njih sedmorica, sa kojima smo razgovarali su rekli da su nevini. Dragan Be?li? je pilot iz Perua. Ima oko 30 godina i govori tri svetska jezika. On mi je rekao svoju istinu:
- Uhap?en sam u Londonu, gde sam sa svojim malim avionom dovezao dvojicu prijatelja iz Perua. Obojica su, kasnije je otkriveno, za pojasom imali kese sa kokainom, koji su prokrijum?arili u Englesku. Ja o tome nisam znao ni?ta. Nekoliko dana kasnije, dok sam u jednom restoranu sedeo sa svojom devojkom, policija me uhapsila pod sumnjom da sam u?estvovao u organizovanom ?vercu droge iz Perua u London. Osu?en sam na 12 godina zatvora.
Pored Dragana Be?li?a u zatvoru Dovergejt klijenti na?eg srpskog zeta su i Over Murat iz Turske, Remzi Filus iz Irske, profesor Evants iz Madrida, koji je napisao kriminalisti?ki roman o svom slu?aju, koji sud sada koristi kao optu?nicu protiv njega samog. Osu?en je na 12 godina robije jer je navodno kupio drogu za milion funti. B. Rojters je engleski prodavac automobila, vlasnik nekretnina i veleposednik. U jednim kolima, koja je prodao na?en je heroin i zato je osu?en na 10 godina robije. Dik Batons, zatvorenik broj FF6314 i Don Brovn su osu?eni na 13 godina robije zbog razbojni?tva i kidnapovanja.
U engleskim zatvorima danas ima oko 300 Jugoslovena. Kralj londonskih d?eparo?a je jedan jugoslovenski Ciganin. Ali Altin, rodom iz Gnjilana je u zatvoru Dovergejt progla?en za kralja kokaina. A to je postao sasvim slu?ajno. U njegovom dosijeu pi?e:
- Alija Ali Altan, dr?avljanin Australije, nastanjen u Melburnu je kao biznismen tokom 1999. godine putovao redovnom avionskom linijom iz Melburna preko Amsterdama u Buenos Aires. Sa sobom je obi?no nosio akt ta?nu, pretpostavlja se sa li?nim dokumentima i novcem, jer se ve? sutradan, po dolasku u Buenos Aires vra?ao avionom za Amsterdam, odsnosno Melburn…
Dana 11. 11. 1999. godine, avion za Amsterdam je zbog mehani?kog kvara sleteo na aerodrom Stansted u Engleskoj. Tom prilikom je kod putnika Alije Ali Altana, u akt ta?ni prona?en paket od 2 kilograma, koji je sadr?ao kokain ?istote 95 odsto…Istraga je utvrdila da je okrivljeni Altan najmanje desetak puta kao biznismen prenosio kokain iz Ju?ne Amerike u Australiju preko Evrope. Osu?en je na osam godina zatvora zbog ilegalne trgovine narkotika u Engleskoj…
- Govorim malo srpski, jer sam imao dosta drugara u Zagrebu i Beogradu. Se?am se, na primer, Gorana Modorgora iz Zagreba, koji je bio opasan momak. A znao sam i Arkana. Srbi su, ina?e, opaki momci. Njihovo raspolo?enje je uvek ili belo ili crno, ili su uz vas ili su protiv vas.
Tako je govorio Don Henkok, momak koji je uhva?en u Engleskoj sa 700.000 funti u gepeku svog automobila. Policija i sud su uvtrdili da je novac bio namenjen trgovini drogom, a Henkok tvrdi da nije i da je pare vozio u banku. Osu?en je na 8 godina zatvora, ali se ?alio.
- Igleda da ?e me advokat spasti robije. uskoro ?u na slobodu, a i pare ?e mi vratiti?
- ?ta ?ete da radite sa tim novcem?
- Prvo ?u da ?astim mog prijatelja Barija, koji me izdr?ava dok sam u zatvoru. Zatim ?u da ?astim moje dru?tvo, a ne?to ?u da ostavim za ?ivot! – rekao nam je Don Henkok, prijatelj Srba ne znaju?i da novac posle sudske presude ide prvo advokatu u ruke.
Londonski advokat ?ovani di Stefano je svetskoj javnosti u jesen 20004. godine predstavljen kao branilac u timu advokata uhap?enog ira?kog predsednika Sadama Huseina. Ime i fotografija ovog srpskog zeta od tada ne silaze sa naslovnih stranica svetskih novina. Kada sam se poslednji put ?uo sa »?avoljim advokatom«, di Stefano mi je u prole?e 2005. rekao:
- Jo? nisam posetio mog klijenta Sadama Huseina, iako to od mene tra?i njegova porodica, jer ira?ka vlast tvrdi da za to u ovom trenutku nema potrebe i nema svrhe. Naime, Sadam Husein se nalazi u lo?em zdravstvenom stanju i nije u mogu?nosti da studiozno pro?ita optu?nicu i pravi dogovore oko svoje odbrane. Nedavno je helikopterima „crni soko“preba?en u ameri?ku vojnu bolnicu u Bagdadu, gde je podvrgnut lekarskom pregledu zbog uve?ane prostate – rekao mi je britanski advokat i srpski zet ?ovani di Stefano iz Londona, u teku pripreme za su?enje biv?em ira?kom predsedniku, ?iji je on jedan od sedam branilaca.
Njegovo poznanstvo sa Sadamom Huseinom datira od 1998. godine, kada su se sreli u Bagdadu. O sada?njim kontaktima sa klijentom Sadamom Huseinom ovaj njegov branilac ka?e:
- Moj klijent je zarobljen u decembru 2003. godine i od tada se godinu dana nalazio u pritvoru ameri?kog vojnog zatvora Kroper u blizini aerodroma u Bagdadu. Sadam Husein se nalazi pod jurizdikcijom ira?kog Suda za ratne zlo?ine. Sadam Husein danas ima 67 godina i nalazi se u grupi sa jo? 11 Ira?ana koji su optu?eni kao i on za ratne zlo?ine i pretnje masovnim uni?tenjem ljudi. Zatvorske dane trenutno provodi u zatvorskoj ?eliji tri sa ?etiri koja se nalazi u jednoj od njegovih palata u predgra?u Bagdada, gde je pre dva meseca preba?en. Nosi plasti?ne sandale, arapsku ode?u, jede obroke koji mu pripremaju ameri?ki vojnici. Gaji cve?e, ?ita Kuran i knjige o Bagdadu pre 1.000 godina, kada je ira?ka prestonica bila centar islamskog sveta. Dnevno ima dozvolu da u pratnji marinaca SAD tri sata napusti ?eliju i ?eta.
Interesovalo me kako advokat ?ovani di Stefano kontaktira sa Sadamom Huseinom?
- Mene i tim advokata Sadama Huseina, koji sazeda u Kuvajtu, redovno obave?tava gospodin Salem ?alabi, ira?ki sudija zadu?en za ratne zlo?ine. Imam dosta ?ivu korespodenciju sa sudijom ?alabijem, koji nama braniocima dostavlja poruke Sadama Huseina, ali i koji me savetuje da su?enje gospodinu Huseinu ne bi trebalo da bude repriza procesa protiv Slobodana Milo?evi?a, kog sam, tako?e, zastupao, jer je proces pred Tribunalom u Hagu biv?i jugoslovenski predsednik iskoristio kao platformu za napade na Zapad. U Iraku postoji bojazan da bi Sadam Husein mogao da iskoristi medije za svoju politi?ku promociju kao ?rtve ameri?kog imeprijalizma I evropskog globalizma – rekao nam je ?ovani di Stefano.
Kako mi je priznao “?avolji advokat” odbrana Sadama Huseina ?e insistirati pred ira?kim sudom na pitanju njegovog imuniteta kao suverena, koji predsednik i danas u?iva. Prema ira?kim zakonima predsednik dr?ave ima pravo na do?ivotni politi?ki i sudski imunitet, koji ga ?titi od progona svih vrsta zbog vr?enja svoje dr?avni?ke i patriotske du?nosti suverena. Ako se uspe da doka?u da je taj imunitet legalan i da prema ira?kim zakonima Sadam Husein ne mo?e biti optu?en kao suveren za zlo?ine koje su po?inili pojedinci, onda su?enja ne?e ni biti. A ako su?enja, ipak, bude, insistira?e se na Sadamovoj nevinosti.
?ovani di Stefano ima ideju da bi dobro bilo da se Sadamu huseinu sudi u ?vedskoj ili u Srbiji, jer u tim zemljama, mo?e da se obezbedi nepristrasnost suda.
Belosvetski Srbi Marko Lopu?ina

LOV NA VUKA

Poslovni agent Vuka?in Wolf Mini? iz Londona pojavio se u Srbiji kao zastupnik Agencija FIA, koja je se upustila u lov na na?e “kiparske” pare. Re? je o firmi sa sedi?tem na Bahamskim ostrvima i ograncima u Americi, Kanadi, Engleskoj i na Kipru, koja vladama i korporacijama nudi ?irok spektar usluga obave?tajne i kontraobave?tajne prirode uz slogan “Privucite profesionalce na svoju stranu”. Pozvao ga tada?nji guverner Mla?en Dinki?, a i Velju Ili?a ga zamolio za istu uslugu. Na sastancima sa njima tokom 2001. godine Mini? je izlo?io koncept rada agencije FIA, njihov zadatak na teritoriji SRJ i zatra?io pomo?.
Samo na Kipru bilo je oko 13 milijardi dolara! To nije novac koji je odlazio iz ruke u ruku, to je novac koji je odlazio sa ra?una Beobanke i drugih banaka i vra?ao se. Kipar nije jedina destinacija gde je novac odlazio. Tu je bila i Moskva, Bugarska, Rumunija, Ma?arska, Bosna, Hrvatska.
Tra?io je uvid u odgovaraju?u dokumentaciju vezanu za novac i ra?une. Kao slu?beno lice Vuka?in Mini? je pose?ivao i Saveznu upravu carine, bio je jednom i u Ministarstvu finansija Srbije, i pored Milo?evi?evih iznetih para, interesovao se i za trgovinu cigaretama u Srbiji.
Iako je Mini? svojim izgledom i manirima – kico?ki zulufi, bradica, nao?are za sunce i obavezna cigareta u ustima – vi?e li?io na nekog ko glumi tajnog agenta nego na ozbiljnog istra?itelja, imao je urednu akreditaciju, a u ozbiljnost FIA nije se sumnjalo. Re? je, najzad, o firma koje je specijalizovana za borbu protiv organizovanog kriminala i me?unarodnog ?verca i kojom rukovode ljudi s impresivnim biografijama u biznisu, policiji i pravosu?u ?irom zapadnog sveta.
Tako je NBJ u februaru pro?le godine sklopila ugovor sa FIA, a pet meseci kasnije stigao je i prvi rezultat istrage, koja se vodila pod kodnim imenom “Dvostruki orao”. U izve?taju od desetak stranica navode se podaci o nekoliko kiparskih ra?una na ime osoba navodno povezanih s Milo?evi?em, uz niz primera ko je i kako prenosio novac. Me?utim, ve? na prvi pogled bilo je jasno da od tog posla ima malo vajde: ra?uni iz izve?taja FIA bili su prazni ili uga?eni, dok se za neka imena pokazalo da su nepostoje?a. Sem toga, izve?taj je bio pun neodre?enih ili neproverivih informacija, na primer da je deo novca sa izvesnog ra?una “preba?en u jednu gr?ku banku u Atini” dok je drugi deo “najverovatnije preba?en u jednu od tri banke u Cirihu”. U NBJ nisu bili ni najmanje impresionirani ovako mr?avim rezultatima petomese?ne istrage.
Po?to je potro?io vi?e od 330.000 DM iz kase NBJ, krajem 2001. podneo je izve?taj Vladi Srbije, a ispostavilo se “da u njegovom izve?taju nema ni?ega vi?e od prose?nog novinarskog izve?tavanja”, kako je njegovo tro?enje narodnih para tada okarakterisano, postao je nepo?eljan u Srbiji.
Vuka?in Wolf Mini? je ro?en 1965. u Gostivaru u Makedoniji. Pravoslavac i Jugosloven, u?enik srednje ?kole “Nikola Tesla” u Beogradu i kv elektri?ar. Radio je na beogradskoj televiziji, a kada je krajem osamdesetih oti?ao u London nudio se za dopisnika. U Beogradu je imao nadimak Vule, a u Engleskoj je postao Wolf.
- Otac mi je penzionisani pripadnik JNA, Crnogorac, davno je penzionisan, majka mi je Li?anka, ukratko, poti?em iz jedne ?etni?ke porodice iz okoline Medve?e. Deda po majci bio je oficir popa ?uji?a. Posle rata, preko Italije je zavr?io u Engleskoj, a umro je 1980. u Westeru. Imam tamo dosta ro?aka. Otac je bio instruktor pri vojsci, a i komunista do mog ro?enja. Zatim se razo?arao i napustio vojsku, radio je po nekim makedonskim firmama, a zatim je i penzionisan. Sa nepune dve godine dolazimo u Beograd. Najpre smo ?iveli na Senjaku, a zatim se selili… Imao sam lepo detinjstvo jer nam je pomagala porodica iz inostranstva. Nije nam nedostajalo novca. Zavr?io sam elektrotehni?ku srednju ?kolu Nikola Tesla, i to vanredno. Rano sam oti?ao iz Jugoslavije, 1987. sa 21 godinom.
?iveo sam po engleskim principima. Povremeno sam dolazio. Pre nego ?to sam nau?io jezik radio sam u jednoj prodavnici, a kasnije postao menad?er tog shopa. Bavio sam se i borila?kim ve?tinama, postao instruktor… Radio sam u obezbe?enju firmi. Do 1993. radio sam kao eskort, kao telehranitelj. Tada sam po?eo da se bavim i istra?iva?kim radom. zavr?io sam analiti?ku psihologiju i razne kurseve, uklju?uju?i turizam, ekonomiju, pravo…- priznao je jednom prilikom Wolf.
Prijatelji, kojima je dugovao pare, pri?ali su da se Vule bavio trgovinom slika i cigareta, sumnjivog porekla. Nije ?lan nijedne na?e partije. Osniva? je Asocijacije za za?titu nacionalne kulturne ba?tine “Blago” 2001. ?lanovi po?asnog odbora “Blaga” su prestolonaslednik Aleksandar Kara?or?evi?, episkopi Amfilohije i Artemije i lord Armstrong, direktor londonske FIA.
- Radio sam direktno sa Vladom Srbije. Oni su me anga?ovali, i taj ugovor ni danas nije raskinut. Ja sam, u stvari, doma?i pla?enik, srpski dr?avljanin. Kontaktirao sam sa ?in?i?em i Mihajlovi?em. Se?am se razgovora sa premijerom, 10. oktobra 2000. kada je rekao da je neophodno da se ?to pre krene sa istra?ivanjem i da ?e me “ve? slede?e nedelje kontaktirati Labus i Dinki?”. Tada je o?igledno do?lo do lomova, pritisaka. EU je insistirala, a pomo? Srbiji bila je uslovljena tim istra?ivanjem. Vodili smo nekoliko dr?avnih slu?benika u London da bi im objasnili kako se to radi, kako se vra?a novac. Vrlo brzo smo zatim ukapirali da imamo sabota?e sa svih strana, da niko ne ?eli ni?ta da radi po tom pitanju. Ispostavilo da ?ele da saznaju ko, ?ta je i kako radio da bi mogli da pokriju svoje tragove…- se?a se Wolf.
I obja?njava:
- Trebalo je da koordinirano radimo i da stvorimo jednu ?vr??u ekipu. Bio je mart 2001. Napravili smo tim od 15 ljudi koji je trebalo da se sre?e dva puta nedeljno, da radimo punom parom. Vo?a ekipe bio je Mladen Spasi?, na?elnik za privredni kriminal, sada je u UBPOK. Ispred tu?ila?tva bio je Rade Terzi?, Oliver Bogavac ispred DB(izuzetno kvalitetan momak i vrlo po?ten). Immediately smo trebali da krenemo sa radom, me?utim, od toga nije bilo ni?ta. Vi?e se nismo sreli. Samo sam nekoliko puta i?ao kod Bogavca u Centar. Svi su bili krajnje nezainteresovani. Niko mi nikada nije dao nikakav dokument, nisam imao mogu?nosti da u?em u su?tinu…
Njegovo poslovanje u Srbiji, me?utim, nasilno je prekinuto dve godine kasnije, kada je u leto 2002. Vuka?in Vulf Mini? (37) sa ?etvoricom pripadnika njegovog obezbe?enja priveden u beogradsku policiju, jer su prekr?ili Zakon o oru?ju.
Pripadnici interventne ekipe su, naime, na uglu ulica Narodnog fronta i Balkanske zaustavili “audi”(BG 430-799) u kome su se nalazili Mini? i Sr?an Mihajlovi? (26) i “mercedes” (BG 475-193) u kome su bili Ra?ko Mili? (22), Marko Stojilkovi? (28) i Mile Dragutinovi? (35) svi iz Beograda. Kod Mihajlovi?a je, za pojasom prona?en okvir sa 14 metaka, kalibra 9mm za pi?tolj i sprej suzavac. U pregradi voza?evih vrata na?ena je potezna trodelna palica sa metalnom oprugom dok je ispod suvoza?evog mesta, na kome je sedeo Mini?, na?en revolver “magnum” 357 i ?est metaka, bez dozvole za no?enje. U d?epu voza?evog sedi?ta “audija” prona?en je pi?tolj CZ M70 kalibra 7,65 sa sedam metaka u okviru, bez dozvole, dok je u d?epu sedi?ta suvoza?a na?en pi?tolj CZ 99 sa 14 metaka, za koji dozvolu ima Mihajlovi?.
Tada je rasplela pri?a o Wolfu, koji je umesto lovca u Beogradu postao lovina. Vuka?in Mini? se neprestano predstavljao kao zastupnik britanske agencije, koju je Narodna banka Jugoslavije anga?ovala u pronala?enju tajnih ra?una Slobodana Milo?evi?a i njegovih saradnika u inostranstvu.
Kako je jednom izjavio Mini?, agencija je u ovom poslu trebala da ima pomo? MUP-a, ali policija, tu?ila?tvo i NBJ “nisu bili spremni da pomognu ?ime je rad FIA u startu bio sabotiran”.
Mini? je u me?uvremenu bio i zastupnik kompanije “Japan tobako interne?enel”, koja je u medijima ?esto pominjana kao glavni organizator ?verca cigareta u SRJ, a ?iji je mese?ni bilans navodno oko 500 tona cigareta. Mini? je demantovao da je “Japan tobako” ume?an u krijum?arenje i za ?verc cigareta optu?io srpsku vlast koja je ume?ana u “krijum?arske poslove i pru?a podr?ku duvanskom mafija?kom lobiju”.
- Srbija je danas svetski centar ?verca narkotika, i prvenstveno duvana. Dr?avom vlada specifi?an sistem ljudi koji su godinama u inostranstvu radili kao predstavnici ovda?njih firmi. Vremenom su oja?ali, osnovali sopstvene firme i postali bezimeni vladari kompletnog ekonomskog i privrednog miljea Srbije. Na ?alost, na?ao sam se u sredi?tu njihovih interesa, i nikada do sada javno nisam govorio o tome… – govorio je Mini?.
Kompanija JT International SA koja posluje u okviru grupe Japan Tobaco Inc. obavestila je medije da je veoma zabrinuta zbog hap?enja Vuka?ina Mini?a. Ova kompanija to hap?enje dovodila u vezu sa ?injenicom da je samo nekoliko minuta pre toga njen predstavnik Denis Milonas potpisao Memorandum o razumevanju sa carinskom slu?bom Unmika na Kosovu koji predvi?a saradnju u borbi protiv ?verca i falsifikovanja cigareta u SRJ.
- Da bih zavr?io posao za Japan tobacco potro?io sam ?etiri miliona evra! Bili smo pla?eni 100.000 funti, a za ?etiri meseca potro?ili smo 300.000 funti. Samo za hotelske ra?une i avionske karte potro?ili smo 150.000 funti. To je sme?na cifra da bi se radio bilo kakav posao. Tih 330.000 DM od NBJ bila je velika cifra za Jugoslaviju, ali za Japan tobacco, to je sme?na suma. Na ?alost, NBJ je u junu 2001. odbila da finansira drugu fazu istra?ivanja, a i prva faza je trebalo da bude finansirana od britanske vlade i EU, ali na?i su hteli da prekinu posao…
Svetska banka je ponudila da plati finansiranje toga posla, ali kad smo sa tom ponudom do?li u Beograd, naprasno su svi nestali. Oti?li su na odmore, na slu?bene puteve i nikog nije bilo da se dogovorimo za drugu fazu. Nikada nam nisu dali raskid ugovora, tako da ja prakti?no jo? radim za Vladu Srbije – tvrdio je Vuka?in Mini?.
Neposredno pre hap?enja Vuka?in Mini? bio je doma?in potpisivanja sporazuma izme?u direktora UNMIK carine, D?ord?a Robertsona i jednog od direktora multinacionalne kompanije za proizvodnju cigareta “Japan tabako interne?enal” (JTI), Denisa Milonasa. Potpisivanju ugovora u beogradskom hotelu “Moskva” prisustvovalo je malo novinara. Mini? i telohranitelji, koji su ?lanovi obezbe?enja Fudbalskog kluba “Obili?”, su posle potpisivanja ugovora o suzbijanju ?verca cigareta sa carinom Unmika u hotelu “Moskva”.
Ina?e Mini? je izjavljivao je da dobija anonimne pretnje da ?e biti likvidiran zbog svoje “borbe protiv duvanske mafije”. On nije ni krio da se kre?e u dru?tvu telohranitelja. Ina?e, on je, po svojim re?ima, istra?ivao i puteve novca zara?enog ilegalnom trgovinom cigareta. Put ga je odveo do Kipra gde je, izgleda, na?ao izvesne ra?une sa sumnjivim novcem, ne samo biv?e garniture srpskih politi?ara, ve? i neke povezane sa aktuelnom crnogorskom vla??u. Ali i do Makedonije, gde je Wolf, tako?e, imao probleme, o ?emu je i pri?ao:
- Novinar lista “Start”, Zoran Bo?inovski radio je za mene od juna pro?le godine i istra?uje tamo?nji ?verc cigareta. Na ?alost, sukobio se sa makedonskim “gigantom” Kostom Jankovskim koji dr?i glavni kanal ?verca koji je iz Srbije preme?ten u Albaniju, na Kosovu i Makdoniju. Jankovski je glavni distributer za tu teritoriju i odatle snabdeva zemlje EU. Bo?inovski je trebalo da krene sa tekstovima o tome od petka (9. april), a zatim su i ostale novine, uklju?uju?i i hravstki Nacional trebalo da prenesu na?e istra?ivanje, ali Bo?inovski je uhap?en. Zbog klevete. To je politi?ko samoubistvo makedonske vlade jer dokazali su da rade direktno za Jankovskom. Zna se kako se radi sa novinarima, ili ih zapla?ite, ili ih potkupite, ali ih ne tu?ite i ne hapsite…
Protest zbog Mini?evog hap?enja odmah je ulo?io JTI, dok se FIA, za?udo, za sada dr?i uzdr?ano. JTI tvrdi da u Jugoslaviji postoji firma sa istim nazivom (JTI), ali s prefiksom d.o.o., koja im je ukrala ime i ?ig i koja iz Gr?ke uvozi falsifikate u Jugoslaviju. Postupak japanskog JTI Inc. protiv srpskog JTI. d.o.o. pred Trgova?kim sudom u Beogradu je u toku. JTI je obelodanio i pisma premijeru ?in?i?u i predsedniku Ko?tunici, datirana 19. jula, u kojima se tra?i da se piratima stane na put. Oba pisma se zavr?avaju slede?im re?ima: “Smatrali smo da treba da vam skrenemo pa?nju na ovu stvar, s obzirom da su va?i stavovi o vladavini prava na?iroko poznati.”
Vuka?in Volf Mini? je u leto 2002. bio najpoznatiji pritvorenik u Okru?nom zatvoru u Beogradu. Sudija Zoran Ganic je prihvatio jemstvo od 250.000 evra koje su ponudili pravni zastupnici Mini?a, pa je Wolf pu?ten iz pritvora, posle isteka 30 dana. Tek 14. avusta 2002. kada je Okru?ni sud u Beogradu odbio ?albu Prvog op?tinskog tu?ila?tva Wolf se na?ao na slobodi.
Svetski mediji, ruski i britanski, su pisali da se u pozadini hap?enja Vuka?ina Mini?a nalazi to ?to je on bio jedan od organizatora kampanje protiv predsednika Crne Gore Mila ?ukanovica i premijera Srbije Zorana ?indica. Ruski list “Verzija” opisivala je Mini?a kao jednog od “najmracnijih figura savremene Jugoslavije”. “Kao svoje veze u rukovodstvu Jugoslavije naveo savetnika predsednika za nacionalnu bezbednost SRJ Vojislava Ko?tunice, Radeta Bulatovica i Aleksandra Tijani?a, koji je zadu?en za veze sa medijima”.
Vuka?inu-Volfu Mini?u, detektivu londonske agencije “FIA”, koji je istra?ivao ?verc cigareta, trebalo je ni manje – ni vi?e nego tri godine rada da shvati da je njegov poslodavac, multinacionalna duvanska kompanija za koju je radio JTI “Japan tobako internacional”, najve?i i glavni ?vercer duvana. Mini? je naglo okrenuo plo?u i osporio sve ranije izgovorene re?enice da su neki ?elnici iz crnogorskog vrha, kao i pojedini kontroverzni srpski biznismeni u?estvovali u ?vercu cigareta. Danas ka?e da su njegovi izvje?taji zloupotrebljavani u politi?ke svrhe i da je Sre?ko Kestner jedini crnogorski ?vercer duvana.
Kada je sve leglo posle 2003. godine, Vuka?in Mini? Wolf odlu?io je da tu?i dr?avu Srbiju i njenu policiju zbog nezakonitog hap?enja, maltretiranja i su?enja. Odselio se opet u svoj London i nastavio da se bavi unosnim svetskim poslovima.

NEPO?ELJNI MILUTIN JANKOVI?

Pripadnici UBPOK-a u saradnji sa danskom policijom, posle godinu dana operativne obrade, u nekoliko akcija od 5. do 17. juna 2005. uhapsili su ?lanove me?unarodne kriminalne grupe osumnji?ene za falsifikovanje novca. Prema saop?tenju MUP-a, uhap?ene su vo?e bande Miroslav Mihajlovski (45) iz Ov?e i Darko Vuj?i? (26) iz Kopenhagena, i ?lanovi Gojko Pavlovi? (33) iz Ov?e, Radi?a Jevti? (39) iz Ku?eva, Suboti?ani Jovan Stanimirov (47), Huba Bosnai (40), Stojan Kralj (41) i Laslo Ekre? (45), kao i Beogra?ani Zlatko Serti? (52), Aleksandar Kujovi? (47), Milorad Sladojevi? (55), Spasoje Durli? (49), Svetislav Milenkovi? (53) i Vojislav Serafimovi? (54). Oni su privedeni istra?nom sudiji Posebnog odeljenja Okru?nog suda u Beogradu i svima, osim Ekre?u, Milenkovi?u i Serafimovi?u, odre?en je pritvor. Policija traga za Markom Ninkovi?em (52) iz Beograda.
Istovremeno, danska policija uhapsila je u Kopenhagenu jo? petoricu ?lanova grupe me?u kojima su na?i dr?avljani Davor Vuj?i? (24) i Vladimir Dragojevi? (28). Ova grupa je planirala da izradi tri projekta specijalnih alata za pravljenje falsifikovanog kovanog novca od 20 danskih kruna, ukupne vrednosti deset miliona evra, koje je trebalo da stave u opticaj u Danskoj, i izradu la?nih kovanica od dva evra, sa reversom Francuske i Nema?ke.
?lanovi grupe iz Danske trebalo je da finansiraju izradu alata i novca u ilegalnoj kovnici u ku?i osumnji?enog Gojka Pavlovi?a u Ov?i, kao i transport kovanica do Danske i stavljanje u opticaj preko bankovnog sistema uz kori??enje ATM bankomata uz pomo? bankara Rehmana Tarika. Pretresom ku?a osumnji?enih na?eni su ekscentar presa “heilbrom”, tunelski alat za presu sa ve?im brojem matrica, falsifikovane kovanice od 20 kruna, rondele za otkivanje kovanica, legura-materijal u limu od mesinga…
Prema saop?tenju, Mihajlovski se sumnji?i i za falisfikovanje paso?a, Serti? za neovla??eno dr?anje pi?tolja-olovke sa 22 metka, a Kujovi? za falsifikovanje znakova za vrednost i nabavku la?nog ?eka ameri?ke banke na 2.000 dolara, koji je hteo da unov?i preko Darka Vuj?i?a.
U me?uvremenu Danska je, pak, pru?ila uto?i?te Bo?idaru Cerovi?u i Bo?i ?uleji?u, Crnogorcima, koji su po?inili ubistvo u Pan?evu. U obrazlo?enju odbijanja zahteva SRJ za izru?enje ovih delinkvenata Kraljevina Danska je napisala da su Cerovi? i ?uleji? lica sa stalnim boravkom u Kopenhagenu. Tako su ovi Srbi postali Danci.
Sudbina Milutina Jankovi?a, tako?e, Srbina, bila je me?utim, sasvim druga?ija. Posle robijanja u danskom zatvoru, Milutin Jankovi? iz Velike Kamenice kod Kladova ostao zaboravljen od svih. Proteran je iz “obe?ane zemlje” gde mu je ostao sin kome su promenili ime. San o “obe?anoj zemlji”, kako mnogi zovu kraljevinu Dansku, za Milutina Jankovi?a (44) iz Velike Kamenice kod Kladova, ?ini se kratko je trajao. Na sever Evrope u grad Hilerod, Milutin je u potrazi za poslom stigao 1987. godine.
Sna?ao se, o?enio se Dankinjom i dobio sina Danijela. Radio je kao voza? autobusa u gradskom saobra?aju. Porodi?an tragedija, sva?a, tu?a i ubistvo Danca, kazna zatvora i sada ga, kao no?na mora, proganjaju. U rodnoj Kamenici Jankovi? ?ivi kraj nepokretne i te?ko bolesne majke, bez posla i novca, odba?en i zaboravljen od svih.
- Zbog ubistva Danca, osu?en sam na deset godina. Robijao sam u Kopenhagenu, sa najte?im kriminalcima, od juna 1994. do maja 2001. godine. Bili su strogi i sve mi zabranjivali. Vr?ili su psihi?ku torturu nada mnom. Pisao sam molbe za sve ?to mi je bilo potrebno, pa i kontakt sa sinom. Pustili su me ranije i odmah avionom, sa 280 maraka u d?epu, prebacili u Moskvu odakle sam stigao u Beograd – se?a se danas Jankovi?.
U rodnom selu za biv?eg gastarbajtera po?inju nove nevolje, jer iako Milutin poznaje nekoliko zanata, danas nema od ?ega da ?ivi. Tra?io je advokate koji bi ga zastupali pred Me?unarodnim sudom za ljudska prava , ali niko kao da ne ?eli da prihvati njegov slu?aj.
- Zabranjen mi je povratak u Dansku, iako sam tamo proveo sedam godina. Nemam vesti o sinu mada sada ?ivim za susret sa njim. Pisao sam razne molbe, ?ak i danskoj kraljici Margareti drugoj. ?ena mi je, istina, odgovorila. ?ini se da jedina razume moju muku. Ostali, ipak, i dalje ?ute.
Po danskom zakonu, bilo kojem strancu koga proteraju iz zemlje vlasti su du?ne da daju po?etni kapital da bi mogao da krene dalje. Odlaskom na robiju sva su mu prava oduzeta. Jankovi? je pravdu tra?io po?ev od gradskog pa do dr?avnog vrhovnog suda i danskog ministra. ?alio se i organizaciji za ljudska prava, gde su mu preporu?ili da istraje do kraja.