Признание Белградом Косово – начало новой партии на Балканах

Дмитрий СКВОРЦОВ

Как уже сообщал сайт «2000», 19 апреля председатель правительства Сербии Ивица Дачич и лидер республики Косово Хашим Тачи парафировали выработанный при посредничестве Евросоюза текст договора об урегулировании двусторонних отношений. Судя по всему, будут упразднены структуры, подчиняющиеся Белграду в северных, населенных сербами анклавах Косово, не признающие юрисдикции Приштины (именно данный пункт срывал переговоры еще 17 апреля). Сербия также более не препятствует евроинтеграции Косово (однако не допускает членства Косово в ООН).

ЕС в награду за покорность Сербии обещает ей начать обсуждение условий вступления в ЕС. 22 апреля Еврокомиссия должна официально рекомендовать к Евросоюзу начать переговоры о приеме Сербии в состав блока.

– Албанцы заявляют, что это – признание Косово (Хашим Тачи уже произнес: «Договор, который парафировали представители двух государств, де-юре

Драган СТАНОЕВИЧ

представляет собой признание Косово со стороны Сербии», – Д.С.), а сербские политики говорят, что это билет в Европу, но и те, и те ошибаются, – уверен Президент международной организации «Объединенная Сербская диаспора Евразии» Драган СТАНОЕВИЧ. – Последние не чувствуют, что народ уже наелся «европейской морковкой», которой машут перед носом наших правителей а за спиной держат кинжал. К тому же люди убеждены, что никакой «билет» не заменит все, что их связывает с Косово и Метохией. Косовские албанцы же обманываются в том, что сербские правители в данном вопросе представляют народ. Думаю, властям тяжело будет убедить общество в соразмерности такой цены «европейскому выбору», даже если она будет рассказывать, что выбрало «наименьшее из зол». К тому же, я очень сомневаюсь, что это единогласное решение правительства. Зная президента Сербии Николича, я уверен, что его позиция не совпадала с позицией некоторых его министров. Но, видимо, запад знал на кого делать ставку, чтобы проект был беспроигрышным.

– Неужели в сербском обществе нет убежденных сторонников европейского выбора?

– Безусловно, есть определенная часть общества, которая считает, что все сделано правильно: Косово, мол, далеко и нужно двигаться в Европу. Но так было и в случае с Сербской Краиной, так было с Боснией, теперь с Косово, дальше – Воеводина, Рашка… И, думаю, снова не будет возмущений, пока у них совсем страну не отберут.

— Вы думаете, они об этом сильно станут жалеть?

– Не уверен. Их же не беспокоит трагедия единоплеменников в Косово, превращение православных храмов в склады и мечети, разрушение святынь, стирание сербского следа на этой земле.

Митар РОЧЕНОВИЧ

Мнение публициста Митара РОЧЕНОВИЧА во многом совпадает с предыдущей оценкой:

– Страна, находящаяся в состоянии экономического коллапса, политического и идеологического хаоса, военной немощи, не имея ни одного союзника из числа великих держав, и не могла принять иное решение под давлением ЕС и США. Это закономерный итог ошибочной внешней политики и маниакального желания попасть в Евросоюз.

– А Российскую Федерацию вы не рассматриваете в числе влиятельных союзников Сербии?

– Россия не может, да и не должна, решать за Сербию Сербские проблемы. Не может считаться союзником страна, о которой ты вспоминаешь только когда тебе плохо. С одной стороны ты ограничиваешься статусом наблюдателя в ОДКБ (что Украина, кстати, сейчас пытается повторить в отношении Таможенного союза), а с другой стороны жертвуешь Косово, чтобы вступить в ЕС. Но такая раздвоенность внешней политики вытекает из внутренних противоречий политической природы современной Сербии. Большинство народа с радостью проголосовало бы за полноправное членство в ОДКБ, но власти неизменно – за ЕС, большинство – против признания независимости Косово, он правительство – фактически «За». Это закономерный итог сербской политики от VIII пленума Союза коммунистов Сербии, который выдвинул в руководство Слободана Милошевича. С тех пор политика руководства Сербии уже исходила не из интересов народов всей Югославии, а, прежде всего, из ими же надуманных интересов Сербии . И обострение национального вопроса – во многом отражение нежелания тогдашней власти решать насущные социальные проблемы на местах – в субъектах федерации. Это и привело к развалу СФРЮ и кровавой трагедии, для развязки которой страшную цену заплатили все народы бившей СФРЮ, но больше всего – сербы.

– Как вы считаете, рекомендация Еврокомиссии о начале евроинтеграции Сербии знаменует точку отсчет реального движения в ЕС или, как в случае с Украиной какие-то иллюзорные ассоциации?

– Для Сербии это чистой воды иллюзия. Оглашение даты о начале переговоров о вступлению в ЕС по большому счету Cербии не дает никаких гарантий на вступление. Для Балкан жк в целом, сербское признание Косово, это прежде всего мощный толчок для реализации проекта «Великая Албания». Конечно т.н. Великая Албания невозможна без объединения Косово с нынешней Албании (о чем открыто говорят и к чему призывают нынешние руководители и Албании и Косово). Невозможна она и без территориальных претензий к Греции, Сербии, Черногории, Македонии. Невозможна, впрочем, и без помощи американцев. Так что достаточно искры чтобы мы вернулись к ситуации балканских войн, как прошлого, так и нынешнего века.

Президент International Education Consulting и член правления Общества украинско-сербской дружбы Александр ДУДЧАК считает, что «произошло очередное

Александр ДУДЧАК

преступное предательство»:

– Сербские политики, наплевав на мнение народа (как это сейчас часто делают политики не только в Сербии), фактически признали независимость Косова и Метохии. Вступление в Евросоюз – сам по себе абсурдный аргумент для выполнения каких-либо условий, принимая во внимание нынешнее состояние ЕС. Но отказ от Косово все равно не даст Сербии возможность вступить в ЕС – было уже «обязательное и единственное» условие, после которого Сербию должны были принять – выдача законно избранного президента суверенного государства – Слободана Милошевича. Выполнив это унизительное требование, теперь выполняют новое, еще более унизительное – сдачу своих территорий. Следующим требованием, возможно, будет предоставление независимости Воеводине. Дополнительным деморализующим фактором в этом событии стало то, что с косовской стороны, так называемый «договор о нормализации двусторонних отношений Белграда и Приштины» парафировал один из самых одиозных убийц современности Хашим Тачи. Хотелось бы спросить сербского премьер-министра Ивицу Дачича, что он чувствовал, когда пожимал руку кровожадному существу, лично уничтожившего сотни сербов? Библейский Иуда, раскаявшись, повесился. Нынешние иуды вешаться не собираются, наоборот, планируют жить долго и обеспеченно на заработанные предательством сребреники.

– Кое-кто уже посмеивается над Москвой, куда совершил свой первый визит президент Николич после победы на выборах весной прошлого года…

– Можно обсуждать и осуждать российскую дипломатию, расценивая свершившееся как ее провал. Но никто за сербских политиков не сделает выбор – продавать ли душу дьяволу и территорию своей страны или, невзирая на наличие/отсутствие внешней помощи сохранить свою честь и достоинство.

Ростислав ИЩЕНКО

Президент Центра системного анализа и прогнозирования Ростислав ИЩЕНКО предпочел в первую очередь говорить именно о российской внешней политике на Балканах.

– Деятельность МИД РФ на всех направлениях (не только на Сербском) никогда не отличалась инициативностью. В лучшем случае Смоленская площадь вяло информирует местную власть о позиции Кремля (то есть выполняет функции пресс-службы Президента). Российские дипломаты, за редким исключением, ещё со времён перестройки пребывают в уверенности, что главное – не раздражать политиков (подчёркиваю, даже не руководство, а каких угодно политиков) страны пребывания, не давать ни малейшего повода заподозрить Россию во «вмешательстве во внутренние дела» и во всём соглашаться с западными партнёрами. В общем, они хотят жить комфортной, спокойной жизнью.

В принципе, это проблема не только российской, но и практически всей постсоветской дипломатии, но если для большинства постсоветских лимитрофов пассивный МИД, выполняющий исключительно церемониальные функции – естественное состояние, то для сверхдержавы это – катастрофа. В общем, как мне представляется российский МИД надо жёстко чистить (хоть кухарок с улицы набирать, но инициативных и ответственных).

Что же касается конкретно Сербии, то, во-первых, необходимо дождаться ратификации и публикации соглашения, чтобы делать выводы. В конце концов, парафирование – лишь свидетельство участников переговоров о том, что текст готов к процедуре подписания (даже не ратификации). Судя по настроениям в Сербии, любой политик, взявший на себя ответственность за сдачу Косово, может быть уверен в том, что его карьера, как минимум, находится под угрозой. Так что, надо подписать и ратифицировать.

Второе. С начала распада Югославии это – не первая и даже не десятая капитуляция Белграда. В общем-то, это и понятно. Точно так же, как США не начнут ядерную войну с Россией, только если ее танки войдут в НАТОвские Таллин, Ригу и Вильнюс, так и Россия не может ничем кроме доброго слова поддержать Сербию.

— Влечет ли признание независимости Косово Белградом (если парафированный текст соглашения будет-таки ратифицирован), аналогичное решение и Москвы?

– Совсем не обязательно. Россия может еще долго торговаться, меняя Косово на Абхазию и Южную Осетию. Более того, если Белград признает Косово, переговорные позиции России даже улучшатся – она сможет действовать, исходя исключительно из своих интересов, не оглядываясь на Сербию. В-четвёртых, сломавшись под давлением, Сербы не полюбят ЕС и НАТО, скорее наоборот, антиевропейские настроения усилятся. А значит, усилится и пророссийская ориентация сербского общества.

—Сумеет ли этим воспользоваться РФ, учитывая нынешний уровень инициативности МИДа?

– Не знаю, но ситуация на Балканах для нее не так плоха. Косово – давно пройденный этап. Эта партия сыграна десять лет назад. Сейчас победители просто с опозданием институциализируют свою победу. Но параллельно, как всегда бывает в политике, выстраиваются фигуры для следующей партии. И эти партии будут продолжаться до тех пор, пока один из главных противников (сверхдержав) не будет уничтожен окончательно и бесповоротно. И то, тогда ему на смену придёт кто-то другой.

Замдиректора Украинского филиала Института стран СНГ Денис ДЕНИСОВ также считает, что «фактическое признание руководством Сербии

Денис ДЕНИСОВ

независимости самопровозглашенной республики Косово стало логическим результатом той политики, которую проповедовали представители политической элиты Сербии последние 10 лет». Политолог отмечает ряд признаков, которые указывали на то, что такое признание произойдет в краткосрочной или среднесрочной перспективе. Среди основных факторов Денис Олегович выделил следующие:

1. Де-факто большая часть Края Косово и Метохия с весны 1999 года находится вне правового поля и суверенитета Республики Сербия. Напомним, что после агрессии сил НАТО против Союзной Республики Югославии Край Косово и Метохия был передан бандитским формированиям выходцев из так называемой Армии освобождения Косова.

2. Процесс легитимации самопровозглашенной республики Косово продолжается порядка десяти лет, важнейшей вехой его стал акт о самопровозглашении от 17 февраля 2008 года, поддержанный рядом стран евроатлантического сообщества.

3. Некоторые страны Европы, в частности Германия, выделили проблему признания Косова со стороны Сербии как ключевую, в вопросе начала переговоров о членстве Сербии в ЕС.

Predsednik «MO USDEA» Dragan Stanojevic je ovih dana dao nekoliko komentara razlicitim SMI. Ukratko sustina tih izjava je u sledecem:

U stvarnosti ovaj dogovor je u stvari potpisivanje novog ultimatum zapada ali u nekoj savremenijoj varijanti, nego sto je to nekada radial Austrougarska. EU ja zajedno sa Amerikom napisala Siptarskim liderima sta treba da traze od Srbije i Srpskim politicarima sta ih ceka u slucaju ne potpisivanja.

Siptari govore to je priznanje a nasa vlast da je to karta za EU. Mislim da grese i jedni i drugi, srpska vlast zato sto se narod najeo Evropske i Americke “pomoci”, i sargarepa kojima svo vreme masu pred nosom nase vlasti a iza ledja drze noz i nikakva karta nemoze zameniti otimanje Kosova i svega onog sto nas istorijski veze sa njim. A Kosovski siptari grese zato sto Srpska vlast nije Srpski narod a narod nije dao takav mandat i mislim da ce vlastima biti nemoguce ubediti narod u pravilnosti njihovog izbora.
Mozemo razumeti nasu vlast ako kazemo da su izabirali manje zlo od svih zala,ali su oni opet izabrali zlo a narod smatra da se sa zlom ne razgovara inace ces sam postati zlo!

Iako nasa vlast govori jednoglasno o ovom sporazumu, mislim da to nije tako i da cak ni predsednik Nikolic nije imao jednoglasan stav sa svojim ministrima niti je vlada i delegacija uopste imala jednoglasan stav. Ali je zapad opet imao pravilan proracun i postavio je kartu na one ljude u Srpskoj vlasti koji ce taj projekat progurati.
Da, na zalost u Beogradu kao i vlasti postoji deo ljudi koji smatraju da je Kosovo daleko, das mo dosta stradali i placali, i da netreba vise da se suprostavljamo vec da idemo u Evropu bilo kojom cenom. Ali oni zaboravljaju das mo mi vec mnogo cega dali, a sta smo dobili?

Tako su govorili i kada je bila u pitanju Krajina,pa Republika Srpska,sada za Kosovo,a onda ce za Vojvodinu, Rasku a kada dodje red do njih pa onda nece imati ko da se suprostavi niti ce ko njih imati da brani, ako u medjuvremenu ne pobegnu, jer takvi ljudi nemaju nacionalnu svest vec egoisticnu.

Sta sada mozemo da ocekujemo,pa ja mislim da se Srpskoj vlasti moze dogoditi “narod”! narodu na Kosmetu jos vise stradanja, Siptarskim ubicama u liku i delu Tacija i slicnih ce dodeliti nobelovske nagrade za mir,Srbija ce postati jos manja i ucenjenija,nasi hramovi ce se pretvoriti u skladista i dzamije,koje ce biti rekonstruisane zapadnim kreditima a Srpski narod ide ka iskorenjenju. EU, Amerika i NATO ce i dalje “demonstrirati” demokratiju do potpunog svetskog “usvajanja” tih pravila. Kod nas Srba postoji jedna stara poslovica, sila Boga ne pita,ali se nadam da ce doci dan kada ce svi dobiti po zaslugama svojim!

Гуманитарная акция или акт вандализма?

Уроки для Сербии и Украины (часть 2) 

(Круглый стол на тему: «Сербия и Украина в современном мире: между Европой и Евразией»)

 Драган Станоевич, президент Международной организации «Объединенная сербская диаспора Евразии»:

Хотел бы,прежде всего,заверить, что мы никогда не забудем того, что сделала для нас Украина в те тяжелейшие дни марта 1990 года: имею в виду и резолюцию украинского парламента, и мужественный гражданский поступок Бориса Олийныка.

Также мы не забудем злодеяния 50 тысяч албанцев, уничтожавших тогда сербов, за что никто не понес наказания. Затем была агрессия со стороны НАТО, что было форменным издевательством в правовом аспекте. Эта злодейская акция была предпринята якобы для предотвращения гуманитарной катастрофы, но на самом деле всё было направлено на аннексию исконно сербской земли, каждый клочок которой связан с нашей национальной идентичностью.

И это губительно не только по отношению к Сербии, но ко всей православной традиции и культуре, ибо в Косове было свыше 1800 православных памятников и храмов, которые фактически уничтожены. Кощунственно, что эти деяния продолжаются и сейчас.

Нынче выдвинуты требования к правительству Сербии, чтобы оно признало отделение Косова. Опасно еще и то, что эксперимент НАТО с Косовом распространяется и в других местах планеты. На круглом столе вспомнили и термин, введенный в обиход Борисом Олийныком – «Сатанизация сербов». Т.е. после всего сербы оказались виноватыми. Говорили о нескольких ведущих европейских политиках, которые на все лады демонизировали Сербию. Упомянули и пассаж из недавней инаугурационной речи Барака Обамы, объявившего конец 10-летия войны. О каком десятилетии идет речь, когда она длилась почти полтора десятка лет?!

Скачко Владимир Скачко, главный редактор газеты «Киевский телеграф» напомнил, как демократизировался этот край после бомбардировок.

Представители прессы базировались тогда в албанской столице Тиране, и для меня символом демократизации в отеле, где мы располагались, был огромного роста капитан бундесвера. Дело в том, что тогда планировалась и наземная операция и впервые сухопутные войска Германии впервые после второй мировой войны могли принять участие в операции.

А пока капитан был одним из наблюдателей за тем, как сербские войска выводятся из Косова (это было основным условием, так называемого примирения). Этот капитан заметил, что наблюдал, как вполне боеспособные сербские части покидали территорию Косово, хотя натовская пропаганда вовсю трубила о полном разгроме армии Милошевича. Капитан заметил: «Представляете, сколько было бы снова немецкого мяса на Балканах, если бы мы осуществили сухопутную операцию!» После возвращения я написал статью, в которой утверждал, что демократизация не может быть принесена бомбами.

Меня тогда стращали: мол, НАТО тебе этого не простит. Слава Богу, обошелся без прощения НАТО. Я после тех событий бывал и в Белграде, а затем и с миссией Красного Креста, до сих пор занимающейся на деньги тех же «спонсоров», причастных к бомбардировкам, опознанием трупов, которых находят в разных захоронениях. В косовской Приштине есть огромный ангар, забитый гробами, а рядом клиника, где трупы готовят к захоронениям. Благородная, надо сказать, миссия по-Натовски.

Глядя на всё это и будучи нормальным человеком, трудно быть не другом Сербии. Украинцы должны задуматься, жертвами какого выбора мы можем стать, и чего он может стоить Украине и украинцам.

Юрий Молчанов (телевизионный продюсер): Здесь уже говорили, что история, о которой идет речь, не окончилась и что всё ещё продолжается. Мне недавно довелось побывать в такой стране, как Сирия. Мы там снимали фильм, В том числе и о том, как там проходит демократизация.

Тамошние события некоторым образом напоминают то, о чем шла речь применительно к Сербии. Увы, должен признать, что удивления это уже не вызывает. Мы живем в информационном пространстве, которое живет по каким-то своим, очень интересным канонам.

В 1999 году мне было 24 года и я тогда не особо интересовался внешней политикой. Мне тогда попала в руки одна аудиокассета, которая называлась лаконично «НАТО» в исполнении группы из Любляны. Это был какой-то эклектичный арт-рок вполне заурядного качества. Это подтолкнуло меня узнать кое-что обо всем этом, и я ужаснулся, когда стал читать периодику начал шарить в появившемся тогда Интернете. Могу сказать, что в информационном пространстве, в котором мы живем, надо работать на уровне ХХІ века с его особым почерком, ибо на трагедии, которые произошли в новейшей истории и которые, увы, еще будут происходить, надо открывать глаза тем, кто еще не интересуется тем, куда движется Украина.

Мы на нашем канале работаем с фокус-группами возраста 17-25 лет и сталкиваемся с катастрофическими вещами: эта молодежь абсолютно аполитична и не понимает, к чему их призывают и что вокруг них происходит. Когда спрашиваешь их, почему вы голосовали, скажем, за «Свободу», они внятно ответить не могут. Европу они представляют как некие красивые улочки с маятниками архитектуры, где чисто и красиво и всем всё можно. И с этим сложно что-либо поделать.

На примере Сербии мы видим, что война происходит не на уровне автоматов Калашникова, а в Сирии – не на уровне БТРов, танков или армии. Война происходит на уровне идеологии. В Сирии ваххабиты воюют за идею, и это пытаются навязать и нам, чтобы воевали христиане с мусульманами. А организаторы и вдохновители делают это чужими руками. Сербия должна стать мировым примером, и для того, чтобы она окончательно стала им, многое еще должны сделать СМИ.

Евгений Базовкин, доктор исторических наук: Мы оказываемся в ситуации, когда нам говорят о выборе пути, но на самом деле настоящего выбора-то у нас нет. Есть вроде бы какие-то нюансы в разговорах о достижении евроинтеграции, но власть и оппозиция ее принимают как постулат. Получается какой-то парадокс: выбор, который нам навязывают.

Многовекторность, которая длительное время была основой внешней политики, постепенно растаяла. О сложностях, которые нынче пронизывают весь евросоюзовский организм, наша молодежь и среднее поколение либо не знают, либо предпочитают не задумываться. Влюбленность во что-то – штука опасная: достижение цели всегда оборачивается определенным разочарованием. Другой аспект: украинская экономика, 80 процентов ВВП которой контролируется банковской системой, не нужна Евросоюзу.

Брюссельская бюрократия, обеспокоенная антиглобалистскими тенденциями, стремится реализовывать стандартные рецепты лечения, которые ни в коей мере не будут учитывать ни украинские, ни сербские особенности. Если снова коснуться проблемы выбора, то создается впечатление, что власть имущие в Украине чувствуют себя будто бы в супермаркете, где они прицениваются, но общеизвестно, что торговая сеть нынче обладает удивительной способностью навязывать покупки.

Михаил Загребельный, писатель, экономист-международник: Замечу, что в интернет-издании «Дискуссионный клуб САММИТ» были размещены главы из биографии Милошевича-младшего.

И во время работы над ними я с ужасом читал то, что пишут респектабельные украинские СМИ о событиях в Югославии 1990-х годов.

Я не решусь сейчас цитировать то, что было опубликовано касательно сербского народа. Быть может, наш круглый стол хоть в какой-то мере реабилитирует украинскую прессу.

Денис Денисов, зам. директора украинского филиала Института стран СНГ: Наблюдается достаточная схожесть ситуации в Украине и Сербии (имеется в виду период после 1990-х годов). Это и так называемые цветные революции, серьезные экономические проблемы. К счастью для Украины, она избежала прямых вмешательств (тем более военных) и ненасильственных отторжений территории страны.

На фоне страшной пропасти, в которой находится украинское общество относительно ценностных ориентиров можно добавить то, что происходит радикализация настроений. Пример – прохождение в парламент партии «Свобода. Этим украинская ситуация некоторым образом напоминает сербскую. Существуют прогнозы (и довольно авторитетные) того, что на президентских выборах 2015 года во второй тур выйдут Виктор Янукович и Олег Тягнибок.

Риторика националистической силы все более распространяется на юго-восточные регионы страны. Многофакторный конфликт возникает на религиозной и этнической почве, на пересмотре исторического прошлого, исторической памяти. Не исключено, что через два года мы можем получить расколотую страну. А это накаляет общественно-политическую обстановку, чреватую непредсказуемыми последствиями. Кто может точно сказать, когда Украина войдет в сферу НАТО? И чего тогда ожидать? Увы, политические элиты не осознают опасности подобных перспектив.

http://dc-summit.info/temy/bezopasnost/2637-gumanitarnaja-akcija-ili-akt-vandalizma-uroki-dlja-serbii-i-ukrainy-2.html

18.03.2013г. У организацији МО «Уједињена Српска Дијаспора Евроазије » и Института ЗНД у главном граду Украјине Кијеву, одржана је конференција поводом годишњице мартовских шиптарских погрома на Косову и Метохији 2004г. на тему «Међунационални конфликти у савременој Европи» Искуство Србије.
На конференцији су учествовали познати политички и друштвени активисти, представници амбасада, посланици Украјинског парлемента, војни и политички аналитичари, новинари, телевизијске екипе и др.

Конференцију је отворио председник МО «УСДЕА» Драган Станојевић где је презентовао видео филм рушења цркава и фотоматеријал у коме се видело шиптарско дивљање и уништавање српског становништва. Навео је списак оног што је учињено и уништено за та два дана и прозвао све међународне институције, јер су прећутно све то дозволили и самим тим били саучесници тог злочина. Обратио се новинарима са речима, да ли треба да вам објасним да до дана данашњег нико није одговарао за те злочине, па онда сами процените где се данас налази правда и ко је дели! 

У свом наступу г.Станојевић је се кратко осврнуо на све догађаје последњих деценија и рекао да су дешавања 2004 године само континуитет антисрпских процеса који и данас трају само у различитим формама. Старт шиптарском беснилу је дала НАТО агресија над Србијом 1999г.чија је мотивација нама Србима и тада била јасна а данас то већ сви виде и знају,јер  циљ није била лажна хуманитарна катастрофа и погрешан председник већ отимање Српске колевке и стварање нове војне базе као и прекрајање међународног права под нове стандарде.

У свом наступу г.Станојевић се осврнуо и на Хашке процесе, на исмејавање правде и права и непоштовање елементарних људских права, јер се Срби затварају на десет година без судских процеса и осуде, а они који се осуђују, добијају максималне казне без обзира на недостатак доказа а за Шиптарске злочене се ослобађају кривице и у знак захвалности постају функционери и да напоменем да је више од 90% осуђених у Хашком процесу су Срби, што већ само по себи говори због чега је тај квази трибунал створен.

Посланик Украјинског прламента г.Владислав Лукјанов је рекао да када види шта се дешава на Косову неможе да се отме утиску да у неким крајевима Европе још увек постоји средњевековно варварство и то при учешћу мећународних институција и јасно се види да су били примењени дупли стандарди и направљене велике грешке јер зло рађа још веће зло. Видимо да су направљене велике грешке на политичком нивоу које ће имати далекосежне последице. Ја сам био на једном међународном скупу у Тирани где су за сто поставили и делегацију Косовских Албанаца и ми смо подигли то питање и захтевали искључивање делегације не признане државе и руководство Албаније је у овом случају остало у мањини јер смо тиме недвосмислено послали поруку Србији о непризнавању прекрајања граница. Моја позиција као посланика и политичара је да несмемо дозволити да се на разне антиуставне и антидемократске начине признају некомплетне државе које се стварају на преступни начин.

Директор института ЗНД у Украјини, Владимир Корнилов је рекао да проблем Балкана за њега није отуђени проблем посебно имајући у виду да је генерални директор института ЗНД господин Константин Затулин, давни пријатељ Српског народа и познавалац проблематике. Пример Балкана  је врло добар показатељ данашњих процеса и велико искуство које даје могућност прогнозирања одређених процеса у ЗНД. Можемо видети како западни политичари на разним конференцијама и трибинама реагују када се говори о Косову и Осетији и како користе већ отрцане фразе да је Косово некакав посебан случај и да то нема везе са примером Осетије и Абхазије. Корнилов је рекао да увек питам,па објасните молим вас у чему је та посебност и никада нисам добио одговор на то питање. Јасно је да је овде проблем шири од српског оквира и да су то нови процеси у међунардној политици које ми видимо.

 Након наступа г.Корнилова реч је узео војни експерт и влики познавалац Српске проблематике Александар Маначински. Он је у свом наступу говорио о војном аспекту и осврнуо се на НАТО агресију која је учињена над Србијом 1999г. Он је навео податке о војним акцијама и резултатима НАТО агрсије, о начину коришћења технологија и др. Он је такође рекао да су том агресијом проузроковали хуманитарну катастрофу не само на Косову а и целој Србији и да су страдали у ствари не војни а цивилни објекти и инфраструктура. Сада видимо по целом свету исту методологију деловања, прво политичким и пропагандним средствима а касније и војним.

Потпредседник организације Српско-Украјинског пријатељства и научни сарадник института социјализма Александар Дудчак је рекао да је Србија јединствена држава у коју када дођем немам осећај да сам у иностранству и ми смо изузетно блиски у свим аспектима живота. Ми неможемо да гледамо сва та дешавања у Србији са стране јер ми видимо да данас и Украјину покушавају да као младо магаре воде за нос дајући шаргарепу. Незаборавите цео низ условљавања којима су уцењивали Србију почев од испоручивања Хашком трибуналу па завршно са данашњим условљавањима признања Косова а онда могу да парчају и даље Србију на резервне делове.

Историчар Смољаников је показао историјске материјале из 1914г. манифест Руског императора и објаснио како је Русија реаговала доводећи своју војску у стање ратне опасности. Показао је и како је Радомир Путник обукао Руску униформу и како је у њој путовао и спремао се за одбрану Србије.

На конференцији је наступио Сергеј Белоус који је управо стигао из Косова где је боравио скоро месец дана где је имао прилику да се упозна са данашњом ситуацијом на Косову и поделио се виђеним. У свом обраћању је рекао да ситуација данас на Косову није ништа боља него тада и да се процеси нису зауставили већ и даље ескалирају. Ја сам посетио већину градова на Косову и свугда можете видети исту страшну слику, разрушених домова, гробаља, споменика, храмова итд. Он је навео један пример како је Косовски премијер Тачи наводно уручивао кључеве Српским повратницима у нову кућу а онда су ти Српски повратници на следећи дан нађени убијени! Био сам сведок уништених надгробница на српским гробљима где су чак уништене у Руске гробнице које су се чувале вековима,а на гробљима где су Срби већина, гробља Албанаца су цела и очувана. 

У свом обраћању заменик директора института ЗНД у Украјини Денис Денисов, иначе велики пријатељ и познаваоц Српске проблематике је рекао да је кроз Косово пролазило много истиријских дешавања и да је за Србе Косово велики мит који се прожима кроз културу и историју и кроз који се васпитавао Српски дух. Србија небеска или Србија земаљска. У процесу глобализације су постављни нови стандарди и Србија је пример тог процеса где се види колико је тешко очувати своју политичку и територијалну независност. Како су осмишљени механизми као што је Хашки трибунал који делује далеко не у интересима правде и ми видимо да Русија све више захтева осуду Хашких процеса и затварање тог квази трибунала.

Председник МО «УСДЕА» Драган Станојевић се обратио присутнима и најавио следећу конференцију 25 марта поводом НАТО агресије на Србију.

Сергей Смолянников

ТРАГЕДИЯ КОСОВА ПОЛЯ

          В стенах Украинского филиала Института стран СНГ в солнечный, но не до конца, весенний день, 18 марта состоялся чрезвычайно интересный и насыщенный страшной правдой Круглый стол «Межнациональные конфликты в современной Европе: опыт Сербии», приуроченный к девятой годовщине расправы над сербами в Косово и Метохии, произошедшей 17 и 18 марта, уже далекого, 2004 года.

          Участниками данного Круглого стола, превратившегося в последовательное историко-аналитическое осмысление трагедии Балкан, стали ведущие украинские политологи, народные депутаты Украины, историки, аналитики, представители сербской диаспоры, многочисленные журналисты, в том числе, и «Русской правды».  Достаточно  будет лишь назвать их имена, чтобы понять – собрание солидное и серьезное. А ими были – Владимир Корнилов,  Владислав Лукьянов, Денис Денисов, Александр Дудчак, Александр Маначинский, Игорь Круглов, Владимир Матвеев, Сергей Белоус, Драган Станоевич, Иванка Стаменович, Сергей Смолянников и многие другие.

          Европа, как просвещенное в своей «демократическом объединении», сообщество, лишь услышав название территории Косово, стыдливо прячет уши и глаза, отмалчиваясь, как в дни «НАТОвской войны» против Югославии, так и в годы антисербского террора в Косовском крае. Стыдливо отмалчивается и сегодня, не желая искать виновных в массовых убийствах сербов в Косово и насилии над православием.

          Именно об этой страшной правде и шел разговор за Круглым столом. А поговорить было о чем, особенно, после того, как представителями сербской диаспоры были показаны страшные кадры фильма, на которых были запечатлены разрушения православных храмов и святынь; вандализм на православных кладбищах с уничтожением крестов на могилах и срыванием надгробий; разграбленные и сожженные дома; израненные сербы и изнасилованные женщины… Это были страшные кадры войны против человеческих ценностей, о которых, так печется «просвещенная» Европа.

          Участниками Круглого стола было точно подмечено, что Евросоюз сначала определяет нужные ему границы, а затем уже, загоняет в них те территории, которые ему нужны. Но в случае с Косово, это все пошло в «минус».

          Чрезвычайно интересным был доклад Сергея белоуса, который только-только прибыл из Косово, где провел целый месяц. Причем, провел его, как с сербами, так и албанцами. И парадокс в его наблюдениях был в том, что сами албанцы, а не только европейцы,  уже  не знают, что же делать с этим пресловутым Косово, где власть основным населением (понятно, что, албанским) называется не иначе, как «мафия», где порядки остались на прежнем уровне – у кого в руках оружие и кто воюет с женщинами, тот в авторитетах… И на фоне повсеместного разрушения православных святынь времен Киевской Руси, в Косовской столице Приштине, все (!) мусульманские кладбища, как и в других местах с сербским населением, находятся в идеальном ухоженном состоянии. Но, не видят европейские «закройщики новых границ», ни поруганных православных святынь, не ищет Гаагский трибунал их разрушителей и вандалов, не занимается анализом произошедшего.

          Закончившаяся в 1999-м военная агрессия НАТО против Югославии не принесла, столь ожидаемого Европой, мира на Балканы и в Косовский край.  Спустя всего пять лет, под надуманным предлогом «утопления» трех албанских мальчиков, начался новый этап резни сербов, девятую годовщину которой, и посвятили Круглый стол его участники.

          Страшно было смотреть на карту православных святынь Косово, отмеченных красными кружочками, означающими, что это разрушенные святыни, православные и христианские, о чем Европе, забывать не следует. Но еще страшнее смотреть и вчитываться в список из полутора сотен православных храмов, церквей и кладбищ, навсегда уничтоженных для истории…

          Когда слышишь «Косово», вспоминаешь страшные кадры межнациональной и межрелигиозной войны, но, когда видишь не менее страшные свидетельства разрушенного, порушенного и уничтоженного, становится страшнее вдвойне, втройне…  Страшно и от того, что мы уже стали забывать свою историю, не говоря уже о «просвещенных европейцах». Если кто не знает, то в центре Луганской области есть замечательный край, имя которому Славяносербский район. И появился он там тогда, когда сербы, спасаясь от османского ига, вместе с другими братьями-славянами болгарами, получили на берегах Северского Донца новую родину. Для сербов Косово других мест новой Родины нет, но, если бы и были. То они оттуда не уйдут, ибо с их уходом будет уничтожено то последнее, что напоминает о славном времени Косовского поля и православие со славянством.

          Европа не  вправе забывать трагедию Косово, как не вправе замалчивать и прятать военных преступников от правосудия. Но сегодня, «преступники» лишь сербы, а албанские боевики – «герои». Тема истинного и мнимого героизма модна сегодня в Европе, модна она и в Украине. Но  Украина также должна помнить трагедию Косово, ведь наш ближайший сосед на востоке – это непризнанная Приднестровская Молдавская Республика, на территории которой, проживают тысячи наших граждан, которые, кстати, там же и голосуют на украинскую демократию, причем, ежегодно и массово.

 Овде можете погледати ко је у Србији објавио ову информацију.

http://facebookreporter.org/u-kijevu-odrzana-konferencija-povodom-martovskih-pogroma-na-kosmetu/

http://www.vesti.rs/Kosovo/U-Kijevu-odrzana-konferencija-povodom-martovskih-pogroma-na-Kosmetu.html

http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/u-kijevu-odrzana-konferencija-povodom-martovskih-pogroma-na-kosmetu/

http://srbinaokup.info/?p=8223

http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=17568

 http://www.dijaspora.gov.rs/konferencija-u-ukrajini-povodom-martovskog-pogroma/

Вітання Президента України Віктора Януковича Президенту Республіки Сербія Томіславу Ніколичу з нагоди національного свята

Ваша Високоповажносте!

Від імені народу України та від себе особисто щиро вітаю Вас із національним святом Республіки Сербія — Днем державності.

Переконаний, що взаємовигідне співробітництво між Україною і Республікою Сербія має добрі перспективи для подальшого розвитку на принципах дружби та поваги.

Користуючись нагодою, вітаю Вас, Ваша Високоповажносте, також із днем народження, зичу Вам міцного здоров’я, невичерпної енергії та нових успіхів у відповідальній державній діяльності, а народові Республіки Сербія — миру, злагоди і процвітання.

З повагою,

Віктор Янукович

Препоручујемо Вам да погледате овај видео материјал.
http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=Kv-93dBEZuc

Slavenko Terzić imenovan za novog ambasadora Srbije u Rusiji, objavljeno je u najnovijem broju «Skužbenog glasnika». Terzić je naučni savetnik Istorijskog instituta SANU.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić imenovao je Slavenka Terzića za novog ambasadora u Ruskoj Federaciji, objavljeno je u najnovijem broju «Službenog glasnika».

Slavenko Terzić je naučni savetnik Istorijskog instituta SANU. Od 1987. do 2002. godine bio je direktor tog instituta.

Bio je predsednik Srpske književne zadruge od 2001. do 2005. godine.

Govori ruski, nemački i grčki, a koristi se bugarskim i engleskim jezikom. 

Koristimo priliku da cestitamo na imenovanju g.Terzica,inace naseg prijatelja i saradnika,smatramo da je ovo najbolji moguci izbor predsednika g.Nikolica i dajemo punu podrzku ovom izboru i g.Terzicu.

Sa g.Terzicem imamo dugogodisnju saradnju i postovanje,on je jedan uvazeni rodoljub,veliki poznavalac Rusko-Srpskih odnosa,mislimo da ce uraditi dosta na unapredjenju odnosa izmedju nasih drzava,za razliku od njegovog prethodnika  i nadamo se, na jos vecu saradnju medju nama u ostvarivanju Srpskih interesa. Далее »

Председник Српске дијаспоре Евроазије, Драган Станојевић је поводом још једног скандалозног решења Хашког трибунала дао интервју «гласу Русије» (Москва) и «гласу престонице» (Кијев)

г.Станојевић је рекао да је такво решење Хашког суда потврдило, да запад кроз трибунал, жели да сакрије геноцид, учињен над Српским народом.

За нас Србе, иако нам је сваки пут непријатно сусретати се лицем у лице са цинизмом, овакво решење није неочекивано. Ми знамо да је тај суд створен незаконито,  да и он и тужилаштво делују незаконито,уцењивачки и да је тај суд у ствари стратилиште, смишљено против Српског народа! Тај суд нема везе нити са правом нити са правдом.

Харадинаја су већ оправдавали 2008. Што је интересантно,и у овом процесу као и у процесу против Хрватских генерала,председавао је судом, Алфонс Ори из Холандије. Тај судија је познат, као извршитељ туђе воље и Сррбофоб и било би наивно не схватити, да такве одлуке, нису могле бити донете без учешћа западних држава, које су и прикривале злочине почињене над Србима.

У случају са Хрватским генералима, кији су предводили организовани злочин, против Српског народа у Српској Крајини, дозвољава Хрватској, да слави највећи злочин учињен у историји после другог светског рата.

Тај суд не само да је створен незаконито, већ и делује ван свих општеприхваћених правила и норми, дискредитовао је себе и са аспекта права и правде и са моралне и етичке па чак и са финансијског аспекта. Далее »

Kada krajem 2015. godine bude okončana izgradnja prve faze gasovoda „Južni tok“, kroz taj sistem će godišnje prolaziti 60 milijardi kubika gasa, a što će, kako tvrde stručnjaci, našoj zemlji obezbediti ne samo dovoljno gasa za potrošače već i povoljniju klimu za buduće investicije.

Intervju Ambasadora A.Čepurina listu „Večernje novosti“

,,Novosti,, predstavljaju novog ruskog ambasadora u Srbiji Aleksandra Vasiljeviča Čepurina (60) koji je juče imao prvi radni dan u Beogradu

Ambasador A.Čepurin

Zadovoljan sam što ću predstavljati Rusiju u prijateljskoj Srbiji .Potrudiću se da radom doprinesem u razvoju rusko-srpskih odnosa i podizanju kvaliteta dijaloga dve zemlje.Znam da mnogi Srbi simpatiziraju Rusiju i zalažu se za širenje saradnje.Moji predhodnici su mi pričali da su Srbi vrlo gostopriman i otvoren narod.Nadam se da ću uspeti da steknem u Srbiji dobre prijatelje i istomišljenike , rekao je Aleksandar Vasiljevič Čepurin , novi ruski ambasador u Beogradu sa kojim smo razgovarali dan uoči njegovog odlaska u Srbiju.

Iako je poslednjih dana imao seriju susreta sa visokim ruskim činovnicima a takodje mu je uručen Orden ,,Prijateljstva,, kojim ga je odlikovao predsednik Vladimir Putin ambasador Čepurin je našao vremena da primi našeg dopisnika u Moskvi u ruskom MIP-u.Želeli smo da ga kao čoveka predstavimo našim čitaocima .

Vi ste iskusni diplomata , radili ste u raznim zemljama.Jeste li ranije bili u Srbiji?

Далее »

У недељу Украјина бира нови састав парламента, и мислимо да не треба да објаснимо зашто овај догађај пажљиво прати Русија. Осим тога, избори су код руских суседа последњих година увек протицали узбудљиво. Сетимо се само једног врло индкативног вица – стране никако не могу да постигну компромис: Јушченко је решио да води преговоре иза затворених врата, а Јанукович иза отворених. Морали су да поставе кружна врата.

Другог октобра ове године  у познатом Кијевском дворцу "Украјина"  је одржан Међународни Самит лидера национално-културних и религиијских организација.

На самиту у својству лидера Српских организација Евроазије је учествовао и председник МО "УСДЕА" Драган Станојевић.

На самиту су присуствовали скоро сви лидери националних и верских организација,посланици,министри,руководиоци државних институција,представници међународних организација.

Иницијатор самита је познати "институт за људска права и борбе против ксенофобије и екстремизма", на челу са народним послаником, Фељдманом Алексејем Борисовићем.

Значај Самита је био потврђен и присуством председника Украјине, Виктора Јануковића,који је и отворио самит. У свом обраћању,председник је рекао да Украјина иде путем толерантности и разумевања и да наша разноликост обогаћује нашу државу и само ми можемо сачувати мир у нашем дому.

На самиту су наступали лидери организација и сваки од њих се делио личним искуствима али и проблемима са којима се сусрећу у разним регионима. Наступи појединих лидера су зазивали и различиту реакцију,па је теко представник Азејберџанског парламента изазвао бурне реакције Јерменсkих руководилаца,који је рекао да код њих све дијаспоре уживају сва права па чак и Јерменска,која је извршила агресију на Азејберџан. После чега су лидери Јерменсје дијаспоре изашли на сцену и кратко напоменули о злочинима који су чињени над Јерменским народом.

Са своје стране председник МО "УСДЕА" Драган Станојевић је у свом обраћању рекао да Србија исто има горко искуство националних конфликата, али да се суштина тих проблема крије у ствари, у деловању спољних фактора,који су подржавали и финансирали тај екстремизам, и да су те конфликте у ствари користили решавајући своје глобалне планове а да је народ био жртва тих фактора.

прес служба МО "УСДЕА"

http://www.youtube.com/watch?v=H_YD2y4TVFw

Srbija nije spremna, ne može i nikada, ni pod kojim uslovima, neće da prizna, ni eksplicitno, ni implicitno, jednostrano proglašenu nezavisnost svoje južne pokrajine Kosova i Metohije, poručio je predsednik Nikolić u obraćanju Generalnoj skupštini UN.

"Istovremeno, dozvolite mi da budem jasan: Srbija nije spremna, ne može i nikada, ni pod kojim uslovima, neće da prizna, ni eksplicitno, ni implicitno, jednostrano proglašenu nezavisnost svoje južne pokrajine Kosova i Metohije", poručio je predsednik Nikolić u obraćanju Generalnoj skupštini UN.

Nikolić je istakao da Srbija u nastavak pregovora ulazi potpuno spremna da pomogne da svi građani Kosova i Metohije žive bolje, u demokratskim i bezbednim uslovima, ali neće pregovarati o sprovođenju nezavisnosti takozvane države Kosovo.

"Tome je došao kraj, mada stalno slušamo da o statusu Kosova nema pregovora i da se mi o tome ništa ne pitamo .Šta to onda može da bude predmet pregovora i ko je uopšte merodavan da to odredi?", zapitao je predsednik Srbije.

Prema njegovim rečima, problem Kosova i Metohije može da bude rešen i biće rešen na miran način.

"Srbija se obavezala i ispuniće sve obaveze koje je kao država preuzela dogovorima postignutim do sada, mada ih ocenjujem kao ispunjavanje spiska želja albanske strane i popuštanje našeg tadašnjeg rukovodstva pod teškim pritiscima", rekao je Nikolić.

Srbija želi trajno, održivo i prihvatljivo rešenje za sve probleme, želi da ide napred u susret evropskoj budućnosti i u potpunosti je privržena procesu čiji rezultat bi trebalo da bude trajni mir između Srba i Albanaca, rekao je predsednik. "Mi imamo snažnu želju da se razgovori nastave u dobroj volji i dobroj nameri, imajući u vidu, pored ostalog, i činjenicu da je važno održati dinamiku evrointegracija Srbije i Zapadnog Balkana kako bi se dugoročno obezbedili napredak i stabilnost čitavog regiona. Srbija nudi konkretan predlog — direktne pregovore na najvišem političkom nivou", poručio je Nikolić u sedištu UN.

Dogovor se može postići samo na bazi konsenzusa

On je naglasio da su Srbija i on, kao njen demokratski izabrani predsednik, spremni za konstruktivno učešće u pregovaračkom procesu. Prema njegovim rečima, dogovor se može postići samo na bazi konsenzusa, bez jednostranih odluka i akcija.

Nikolić je rekao da Srbija iskreno želi da postane ravnopravna članica EU i strpljivo gradi odnos poverenja i mira u regionu koji je opterećen teškom istorijom.
"Do sada smo učinili dosta toga na sprovođenju reformi, borbe protiv kriminala i korupcije, usaglašavanju zakona sa propisima EU. Srbija je u tom smislu učinila čak i više od zemalja koje su već članice Unije", ocenio je predsednik Srbije.

Naša zemlja se uprkos snažnom zalaganju za striktno poštovanje međunarodnog prava i svih temeljnih dokumenata na kojima počiva rad UN danas suočava sa kršenjem osnovnih principa Povelje UN i to na delu svoje teritorije, upozorio je on. "Nisam prorok ali moram da konstatujem da jednostrano proglašena nezavisnost Kosova predstavlja opasan presedan i dugoročnu pretnju po stabilnost u regionu Zapadnog Balkana i šire", rekao je Nikolić, dodavši da je Srbija kao članica UN žrtva primene dvostrukih standarda.

Borba za teritorijalni integritet Srbije jeste borba za mir

"Naša borba protiv jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije je istovremeno i borba za očuvanje principa poštovanja teritorijalnog integriteta. Borba za teritorijalni integritet Srbije danas je borba za mir u svim zemljama sveta i vladavinu prava u međunarodnim odnosima", rekao je Nikolić.

Konstatujući da se većina država članica UN uzdržala od priznanja nezavisnosti Kosova, on se zahvalio za iskazanu podršku i solidarnost. Srbija je, rekao je Nikolić, ponosna zbog odličnih i sadržajnih odnosa sa velikim brojem država u svetu, ponosna na svoju istoriju.
"Pojedini pripadnici našeg naroda su, a ne postoje narodi bez takvih, činili greške, neki i zločine. Svoje građane, za koje je postojala sumnja da su se ogrešili o međunarodno pravo, prepustili smo međunarodnoj pravdi. Zato s pravom očekujemo pravdu za zemlju i narod koji su bili na strani pravde i prava u oba svetska rata", poručio je Nikolić.

Predsednik Srbije je, takođe, najoštrije osudio pokušaj tzv. Republike Kosovo da prisvoji materijalnu zaostavštinu srpske srednjevekovne države, duhovnu zaostavštinu srpskog naroda i vlasništvo SPC na Kosovu, ocenivši to kao pokušaj grubog falsifikovanja istorije, istorijskog revizionizma i zatiranja traga o postojanju srpskog naroda u pokrajini.

Srbija traži istragu o izveštaju Dika Martija

On je takođe poručio da Srbija traži istragu povodom navoda sadržanih u izveštaju Dika Martija, izvestioca Parlamentarne skupštine SE. "Zahtevamo samo istinu. Da se otkrije sudbina stotina nestalih Srba sa Kosova i Metohije, za koje se opravdano pretpostavlja da su bili žrtve nelegalne trgovine ljudskim organima i drugih zločina počinjenih na Kosovu i Metohiji. U ime svog naroda tražim pravdu za nevine žrtve", rekao je Nikolić.

Nikolić je podsetio da Srbija već više decenija ne štedi napore da, u okviru svojih mogućnosti, doprinese multinacionalnim operacijama sa mandatom UN i naglasio da će aktivno učešće Srbije u narednom periodu biće još brojnije i primetnije. On je upozorio da, uprkos velikim naporima koji gotovo sve zemlje ulažu, terorizam i dalje stoji kao pretnja međunarodnoj stabilnosti.

Srbija je, podsetio je on, prilagodila svoje propise međunarodnim aktima koji regulišu oblast bezbednosti, a kroz regionalnu saradnju nastoji da doprinese globalnim i regionalnim naporima da se terorizmu stane na put.
"U tom smislu je od suštinskog značaja postizanje napretka u cilju usvajanja sveobuhvatne konvencije o međunarodnom terorizmu", ocenio je Nikolić.

Nijedan život ne sme da bude izgubljen

Predsednik Srbije je podsetio da je Srbija mesto gde se prepliću uticaji različitih kultura i religija, gde se u duhovnom i materijalnom nasleđu kombinuju tradicije i elementi potpuno različitih verskih i etničkih pripadnosti.
"Niko ne sme da ispašta ili da bude ponižavan zato što pripada svojoj religiji, njegova verska osećanja su uzvišena i zaštićena kao osnovna ljudska prava. Nijedan život ne sme da bude izgubljen u obračunima motivisanim verskim neslaganjem", poručio je Nikolić, istovremeno snažno osudivši napade na nedužne ljude koji treba da budu posebno zaštićeni.

"U ime srpskog naroda izjavljujem saučešće SAD povodom ubistva ambasadora Amerike u Libiji", rekao je Nikoli

Jelica Kurjak, ambasadorka Srbije u Moskvi, napravila je neviđeni diplomatski skandal jer je dozvolila ćerki da učestvuje u uličnim demonstracijama protiv ruskog predsednika Vladimira Putina, saznaje Kurir.

- Zvanična Moskva veoma je ljuta na srpsku ambasadorku jer je njena ćerka učestvovala u protestima protiv Putina. Da stvar bude gora, sama ambasadorka Jelica Kurjak tokom predizborne kampanje u januaru 2012. primala je u zvaničnu posetu sve lidere ruske opozicije. Zbog toga skoro niko više od predstavnika ruskih vlasti ne želi da je primi — kaže izvor Kurira iz Ministarstva spoljnih poslova i dodaje da je svoje simpatije prema Putinovim protivnicima Kurjakova često iznosila i na diplomatskim skupovima, što je u suprotnosti sa zvaničnom spoljnom politikom Vlade.

Kurjakova je u srpsku ambasadu u Moskvi došla iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu, i to kao kadar DS, a ambasadorsku funkciju dobila je na ličnu preporuku lidera DS Borisa Tadića. Kako saznajemo u MSP, Kurjakova će zbog ovog diplomatskog skandala, na koji je novog ministra upozorio i Sindikat MSP, najverovatnije uskoro biti povučena.

Nekadašnji šef diplomatije SRJ Živadin Jovanović kaže da je neuobičajeno da ambasador javno iznosi svoje ocene i mišljenja o bilo kom aspektu politike zemlje domaćina.

- Ne može se dopustiti da naš ambasador čini u zemlji prijema ono što Srbija ne bi podnela da strani diplomata radi u Beogradu. Ako su te informacije kojima raspolažete tačne, takvo ponašanje je štetno za Srbiju. To je signal institucijama da pozovu na odgovornost — ocenjuje Jovanović.

Kurir je pokušao i da od ministra spoljnih poslova Ivana Mrkića dobije komentar na ovako ponašanje Jelice Kurjak, ali do zaključenja ovog broja odgovor nismo dobili.

Ko je Jelica Kurjak

Jelica Kurjak rođena je 1952. u Beogradu. Završila je Fakultet političkih nauka, a doktorirala na Pravnom fakultetu. Od 2001. je u Moskvi, prvo kao savetnik u ambasadi, otpravnik poslova, da bi 2008. postala naš ambasadoru u Ruskoj Federaciji. Govori ruski i engleski jezik. Udata je i ima dve ćerke

Sporazum o strateškom partnerstvu biće potpisan već u decembru i njime će se „cementirati“ ekonomski i politički odnosi

Сочи, 11. септембар 2012.
Председник Николић са Владимиром Путином, председником Руске Федерације

Председник Србије Томислав Николић позвао је данас руског председника Владимира Путина да дође у Србију да отвори радове на делу гасовода Јужни ток на територији наше земље.

"Очекујем да почну радови на Јужном току кроз Србију. Представници Русије и Србије мисле да би то могло да буде почетком децембра и, пошто немају превише храбости, замолили су ме да вас ја замолим да присуствујете почетку тих радова. Ево, ја вас молим да присуствујете отварању радова на гасоводу Јужни ток", рекао је српски председник.

Путин је на то само одобравајуће климнуо главом.

Николић је изнео очекивање да би почетак радова могао да буде почетком децембра.

Гасовод Јужни ток је, иначе, једна од главних тема разговора Николића и Путина.

Путин је, поздрављајући Николића, подсетио да су се кратко видели пре неколико месеци и рекао да ће овај сусрет искористити да анализирају билатералне односе, посебно трговинско-економске, који су, како је додао, прошле године забележили раст, али је у првој половини ове дошло до извесног застоја. Руски председник је такође рекао да планира да са Николићем разговара и оситуацији у региону.

Николић је, захваливши се на позиву за састанак, рекао да је ово наставак њихових сусрета, "али и почетак потпуно нових односа Русије и Србије"."Знам да је дошло до извесног застоја, али Србија је била у својим проблемима — имали смо изборе, формирали владу", додао је председник.
„Влада је формирана, одређени су чланови међувладине комисије за сарадњу, одржан је њен састанак и очекујем да врло брзо почнемо да радимо", казао је Николић. Он се такође захвалио руском председник на личном ангажману како би недавни аеоромитинг у Београду протекао што боље и на гостовању три руска авиона.

Према речима Николића, у међувремену су контактирали министри одбране две земље и људи задужени за војну индустрију, а интензивирани су и односи у области енергетике. "Сви представници Србије и Русије који су разговарали уверени су да је ово потпуно нова ера у односима Србије и Русије", рекао је Николић.
"Захвлајујем вам се на подршци коју нам пружају представници Русије у разговорима са нама. То је добра основа да наше односе успоставимо тако да буду у интересу грађана и Србије и Русије", приметио је Николић, а затим су, пошто је сниматељима омогућено да забележе почетак састанка, разговори два председника настављени иза затворених врата.

Раније је најављено да је тема разговора двојице председника даље јачање сарадње две земље у свим кључним подручјима, посебно у области трговине и енергетике, укључујући имплементацију стратешког пројекта Јужни ток.

Николић на позив Путина борави у радној посети Русији, а сусрет два лидера одиграва се у летњој резиденцији руског председника Бочаров ручеј, на обали Црног мора.

Према протоколу, прво је предвиђен састанак двојице лидера тет-а-тет, након чега ће им се на радном ручку придружити чланови делегација.

У саставу српске делегације су, поред председника, министри спољних послова и рударства, Иван Мркић и Милан Бачевић.

Са руске стране у делегацији су и шеф руске дипломатје Сергеј Лавров, министар енергетике Александар Новак, саветник председника Јуриј Ушаков и специјални саветник председника Александар Бабаков.

После тога предвиђене су изјаве двојице лидера за медије.

Према најавама Кремља, планирано је да се на састанку посебна пажња посвети питањима трговинско-економске сарадње, као и изградњи гасовода Јужни ток, а биће речи и о сарадњи у другим гранама привреде у којима је присутан руски бизнис попут металургије, машиноградње, туризма, банака.

Разрађују се и нови перспективни пројекти у области енергетике, саобраћаја, инфраструктуре, у кредитно-финансијској области.

Из Кремља подсећају да на међународној сцени Русија и Србија иступају са блиских или подударних позиција у вези са већином кључних питања, а посебно се остварује конструктивна сарадња у вези са косовским питањем, где обе државе заступају принципијелан став да се дефинитивно решење проблема нађе путем дијалога Београда и Приштине на основу резолуције 1244 Савета безбедности УН.

Очекује се да радови на српској деоници гасовода Јужни ток, дугој 411 километара, почну у децембру, а процењена вредност радова је 1,9 милијарди евра.

Како је раније најављено, капацитет гасовода кроз Србију износиће од 36 до 41 милијарде кубних метара годишње, а процењује се да ће за 25 година експлоатације Србија зарадити на име транспорта око четири милијарде евра.

Гасовод би на територију Србије требало да уђе код Зајечара, а да изађе код Хоргоша или Бачког Брега, а један крак ће се одвајати ка БиХ и Републици Српској. Што се тиче сарадње на инфраструктурним пројектима, предстоји реализација руског кредита за реконструкцију српских железница од 800 милиона долара.

Уочи посете Николића, 4. септембра одржан је састанак Међувладиног комитета за трговинску, економску и научно-техничку сарадњу, а копредседник Комитета, министар Бачевић, рекао је након тога да је постигнут принципијелни договор о руском кредиту за помоћ српском буџету од 300 милиона долара за ову и 700 милиона за следећу годину, с тим што ће о детаљима расправљати радне групе министарстава финансија две земље након што се Србија званично обрати са молбом за кредит.

Још један облик сарадње две земље је и помоћ Русије у деминирању територије Србије, а такође и организовање руско-српског центра у Нишу, који је недавно пружио драгоцену помоћ у гашењу шумских пожара у Србији.

У оквиру сарадње у културној сфери, Русија је посредством Унеска дала два милиона долара за обнову порушених српских цркава на КиМ, а учествује и у унутрашњем уређењу храма Светог Саве.

Обим билатералне робне размене Србије и Русије прошле године повећан је за 42 одсто у поређењу са 2010. годином и износио је више од две милијарде долара, а руске инвестиције у српску привреду су у периоду 2003. до 2011. године премашиле 1,5 млијарди долара.

Na Srpskoj televiziji RTS,ekskluzivno emitovana emisija i intervju sa direktnim ucesnikom trgovinom organima na Kosovu. Iz datog filma mozete videti monstruoznost delovanja tog kriminzlnog klana u kome su ucesnici bili i mnogi cinioci tadasnje i sadasnje politicke elite Kosova i predstavnika medjunarodnih organizacija.

Emisija RTS, ekskluzivni intervju ucesnika trgovine ljudskim organima na Kosovu

БЕОГРАД - Руска акробатска летећа група “Стрижи” данас је у Батајници представила групно акробатско летење са три авиона “миг 29″ и посетиоцима аеромитинга демонстрирала зашто је њихова група светски позната. Руски пилоти су миговима летели веома близу један другоме, у правилној формацији спуштали се и до стотинак метра од тла да би се, потом, не мењајући формацију попели до великих висина.

Током демонстрације врхунског летачког умећа, извођења акробатских вештина, визуелни ефекат појачала је и боја руских авиона – плаво-бело-црвена. На аеромитингу се представило и мађарско војноваздухопловство и то авионом “грипен”, чији је пилот показао да та летилица има изузетну окретност и добре перфомансе.

Председник Републике Томислав Николић састао се са пилотима руске актробатске групе “Стрижи”, после њихове тачке.

Србија је нову владу добила 82 дана након републичких избора, 30 дана од како је лидер социјалиста Ивица Дачић добио мандат од председника Србије Томислава Николића и 32 дана пре истицања законског рока за њено формирање.

За нову владу су гласали  посланици Српске напредне странке, коалиције коју предводи СПС, Уједињених региона Србије, Странке демократске акције, Социјалдемократске партије Србије и Народне партије. Против су били посланици Демократске странке, Либерално демократске партије, Савеза војвођанских Мађара, Лиге социјалдемократа Војводине, Демократске странке Србије, Српског покрета обнове и Демохришћанске странке Србије.

У новој влади Србије биће 19 чланова и укупно 17 ресора. Посебне канцеларије биће формиране за Косово и Метохију, људска и мањинска права, дијаспору и верске заједнице. За председника владе Републике Србије изабран је лидер СПС-а Ивица Дачић, који ће обављати и функцију министра унутрашњих послова.

Потпредседници владе биће Александар Вучић (СНС) задужен за одбрану и безбедност и борбу против организованог криминала и корупције, Сузана Грубјешић (УРС) за европске интеграције, Јован Кркобабић (ПУПС) и Расим Љајић (СДПС).

Први потпредседник Вучић ће бити и министар одбране, Љајић министар за унутрашњу и спољну трговину и телекомуникације, а Јован Кркобабић министар рада, запошљавања и социјалне политике.

Министар спољних послова  државног секретара у Министарству спољних послова Иван Мркић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Горан Кнежевић, министар енергетике, развоја и заштите животне средине Зорана Михајловић, сви из редова СНС.

Никола Селаковић, (СНС) је  министар правде и државне управе, Братислав Петковић, министар културе и информисања, Милан Бачевић министар природних ресурса, рударства и просторног планирања, док је шахисткиња Алиса Марић министар омладине и спорта.

Из редова СПС су:  министар просвете, науке и технолошког развоја  Жарко Обрадовић, министар саобраћаја Милутин Мркоњић, а министар здравља Славица Ђукић Дејановић.

Лидер Нове Србије Велимир Илић, је министар грађевинарства и урбанизма, док је лидер СДА Сулејман Угљанин изабран за  министра без портфеља.

За министра финансија и привреде је изабран Млађан Динкић, а Верица Калановић за министра регионалног развоја и локалне самоуправе. Они су чланови УРС-а.

Новоизабрани министри су  положили заклетву, чији текст гласи: „Заклињем се на оданост Републици Србији и својом чашћу обавезујем да ћу поштовати Устав и закон, да ћу дужност члана Владе вршити савесно, одговорно и предано и бити посвећен очувању Косова и Метохије унутар Републике Србије“.

Користим прилику да честитам и поздравим нову владу и премијера Ивицу Дачића,да им пожелим далеко већег успеха от претходне владе,јер их чека врло тежак и одговоран период.

Ми са своје стране и даље ћемо бити спремни да помажемо и учествујемо у свему оном што је добро и у интересу нашег народа и државе,

Очекујемо озбиљно појачање сарадње са Русијом,Украјином,Белорусијом и другим Евроазијским државама.

Председник МО "УСДЕА" Драган Станојевић

Povodom desavanja oko povlacenja nekih institucija sa Kosova,lider Srba Evroazije Dragan Stanojevic je dao intervju radiju "Glas Rusije" (nize prenosimo intervju u celini).

U svom komentaru g.Stanojevic je rekao,da povlacenje medjunarodnog personala sa Kosova,ima naravno direktnu poruku za preostalo Srpsko stanovnostvo na Kosmetu,jer to znaci da ce biti pod jos vecim udarom i opasnosti unistenja. Medjutim,moram reci i to da u stvari postojanje tih medjunarodnih institucija nikada i nisu ispunjavali one obaveze zbog kojih su i dovedeni. U stvarnosti te institucije su vise pomagale u stvaranju kvazi drzave i kriminalnog centra u Evropi.

Ni za koga nije tajna da je na Kosovu stvorena najveca narko baza u Evropi i centar za crni kriminal i to donosi opasnost ne samo Srbiji vec celoj Evropi.  Podrzka zapadnih drzava formiranju te kvazi drzave u stvari direktno ugrozava njihove gradjane i institucije.

Bez obzira na sve,postojanje bilo kakvih medjunarodnih institucija je faktor suzdrzavanja Albanskog ekstremizma i donosenjem takve odluke je svesno pomaganje Siptarskom ekstremizmu i upereno protiv ostatka Srba na Kosmetu.

Prethodna vlada je imala nekakvu saradnju sa Kosovskim liderima i ni danas nije jasno sta su dogovarali. Medjutim danas kada je u Srbiji izabran novi predsednik,ovakva odluka mi lici na provokaciju i demonstraciju sile medjunarodnih faktora koji su zainteresovani u destabilizaciji nove vlasti.

Smatram da bilo kakva odluka zainteresovanih zapadnih politicara,koja se kosi sa izglasanom rezolucijom 1244 za Srbiju i medjunarodno pravo nista ne predstavlja i nas zadatak je ocuvanje i borba za tu rezoluciju i u tome imamo  neocenjivu podrzku Rusije i drugih drzava koji cine vise od polovine covecanstva.

pres sluzba MO "USDEA"

Косово грозит независимость

В сентябре Косово получит полную независимость. Международная группа по управлению Косово сворачивает свою наблюдательную миссию и отдает всю власть Приштине. В Сербии полагают, что это может фатальным образом сказаться на безопасности проживающих в Косово сербов (АУДИО)
В Косово достигнут большой прогресс по части демократических преобразований, а также по примирению албанского и сербского населения. К такому мнению пришли представители 23 стран ЕС, Турции и США, осуществляющие контроль за независимостью самопровозглашенной республики. Глава Международной гражданской организации в Приштине голландский дипломат Питер Фейт объявил, что план Ахтисаари по получению Косово независимости, "в сущности, реализован". И хотя остается сделать еще немало, можно уже передать всю полноту власти косовским властям.

Логика простая - иностранные государства стремятся дистанцироваться от тех событий, что происходят между албанцами и сербами, считает эксперт Института славяноведения РАН Петр Искендеров:

"Те страны, которые признали независимость Косово, полагают, что кризис в отношениях между властями Приштины и косовскими сербами вызван тем, что местные албанские органы власти не имеют достаточно полномочий, чтобы решать все эти вопросы. Иными словами, необходимо наделить самопровозглашенное косовское государство всеми государственными атрибутами для того, чтобы оно само могло наводить порядок в стране и, в частности, на севере. А роль международных миссий сведется лишь к определенному контролю и к советам".

План экс-президента Финляндии Марти Ахтисаари был выработан в 2007 году, когда стало понятно, что Белград и Приштина не сходятся во мнении о статусе Косово. Ахтисаари предложил наделить Косово многими атрибутами государственности. Но до создания надежной системы местного самоуправления и для защиты интересов общины косовских сербов контроль за действиями Приштины возлагался на международные структуры.

Албанские власти согласились на поднадзорную независимость и в феврале 2008 года заявили об отделении Косово от Сербии. При этом ни сербы в северной части Косово, ни Сербия, ни члены Совета безопасности ООН - Россия и Китай - план Ахтисаари не приняли, суверенитет Косово не признали и власть Приштины законной не считают.

Теперь Международная группа по управлению Косово сочла свою миссию выполненной и обещает Приштине полный суверенитет. В Косово будет работать лишь Специальная миссия ЕС (EULEX), но ее задача - консультировать чиновников и судей конституционного суда. Кроме того, останутся Международные силы безопасности (KFOR), чей мандат оговорен резолюцией 1244 Совбеза ООН.

Однако албанцы уже не раз заявляли, что не согласны с присутствием KFOR. Не скрывают они и своего намерения сблизиться с Албанией. На этом фоне вывод международного персонала из Косова может отрицательно сказаться на положении сербского меньшинства, полагает президент международной организации "Объединённая сербская диаспора Евразии" Драган Станоевич:

"Все эти международные институты, которые работали в Косово, не выполняли своих функций и обязательств. На самом деле они помогали созданию квази-государства и, собственно говоря, криминального государства. Ни для кого не секрет, что сейчас там большая перевалочная база наркотрафика. Но присутствие этих международных организаций являлось хоть каким-то сдерживающим фактором косовскому и албанскому экстремизму. Своим уходом они только дают возможность албанской власти и экстремистам усилить давление на оставшуюся часть сербов".

Силовое навязывание албанским руководством своих порядков проживающим на севере Косово сербам взорвет ситуацию в крае и втянет в конфликт соседнюю Сербию, где с приходом нового президента Томислава Николича заметно усилилась поддержка косовских сербов. На днях он уже заявил, что намерен в самое ближайшее время возобновить переговоры по нормализации отношений с Приштиной. При этом отметил, что "Белград никогда не признает независимость Косово".

http://rus.ruvr.ru/2012_07_06/80450168/

Пресс служба МО "ОСДЕА"

U periodu od 27-29 juna,predsednik MO "USDEA"  i Ambasador Republike Srpske Krajine u drzavama Evroazije, Dragan Stenojevic je sa delegacijom Evroazijaca na celu sa Aleksandrom Duginom posetio Severnuju Osetiju, gde je bila odrzana konferencija.

U periodu posete Severne Osetije,organizatori su pripremili niz programa,izmedju kojih i poseta memorialu Beslanskih zrtava gde je u teroristickom aktu ubijeno vise od osamdesetoro dece u skoli a ukupno je bilo preko tri stotine zrtava tog zlocinackog poduhvata. Delegacija je polozila cvece memorijalu i odala cast palim zrtvama i borcima.

U okviru posete odrzana je i konferencija "Kavkaz u mnogopolarnom svetu" na kojoj su prisustvovali mnogi eminentni strucnjaci,politicari.drustvene organizacije,novinari i dr.

Na konferenciji je nastupio poznati Ruski politicar i lider Evroazijskog pokreta, Aleksandar Dugin. U svom obracanju je rekao o opasnosti globalnih procesa i uloge Kavkaza u tom aspektu. Takodje je rekao da je Evroazijstvo odgovor na mnoga savremena pitanja i posebno je aktuelan u mnogonacionalnim sredinama kao sto je Kavkaz.

Lider Srba Evroazije i Ambasador RSK, Dragan Stanojevic,je u svom nastupu provodio paralele izmedju bivse Jugoslavije i Kavkaza,gde je takodje opasna situaacija sa aspekta direktnog mesanja zapadnih sila u mnogonacionalnim sredinama,gde je vrlo lako naci kriminalna i druga zainteresovana lica u destabilizaciji Kavkaza a samim tim i Rusije u celini. Rekao je da Kavkazki narod treba da razume da  je Rusija njihova zemlja i da ne deluju kao nasi pojedinci,koji se predstavljaju kao muslimanski lideri i duhovne vodje,a u stvari deluju i protiv drzave u kojoj zive a samim tim i protiv sopstvenog naroda.

U svom obracanju g.Stanojevic je rekao da je on jedan od prvih koji je u svojstvu Ambasadora RSK,preneo odluku vlade RSK o priznanju Juzne Osetije i Abhazije. Takodje je rekao da cak i mnogi nasi politicari u Srbiji ne zele da priznaju postojanje RSK,ciju su drzavnost zapadne sile prosto precrtale, kao da rec ide ne o celom narodu i njhovim sudbinama i zivotima a o figurama na sahovskoj tabli a mi kao Srbi, nemozemo da ne priznamo sopstveni narod i teritoriju i zato nam nije potrebna volja, nijednog politickog aspekta.

g.Dragan Stanojevic je takodje objasnio sve procese Evropskih integracija,cinizma i duplih standarda zapadnih politicara.Takodje je govorio i o Haskom tribunalu,kao nelegalnoj instituciji koja za cilj ima nipodastavanje nacionalnih pravosudnih sistema i podizanje optuznica protiv onih koji zastupaju interese sopstvenog naroda. Imajuci u vidu sve ove procese,jasno je da je zapadna demokratija i standardi koji nam oni predlazu u stvari sistem koji njima olaksava proces upravljanja nasim drzavama i anuliranje tradicionalnih vrednosti nasih naroda. Zato je jasno da je ideologija Evroazijstva sve potrebnija ne samo sirokim masama vec i drzavama.koje zele da sacuvaju svoj nacionalni identitet u suverenu demokratiju.

O okviru posete.g.Dragan Stanojevic je se sastao sa predsednikom Severne Osetije g.Tajmurazom Mamsurovim, sa kojim je u toku nekoliko casova bilo razgovora na razne teme,izmdju ostalih i potreba intesifikacije odnosa izmedju Srbije i Osetije. Takodje je predsednik Tajmuraz Mamsurov preneo pozdrave prijateljskom Srpskom narodu i pozeleo puno uspeha.

Gospodin Stanojevic i g.A.Dugin su takodje odrzali zajednicki sastanak,na kome su govorili o formiranju nove strategije u okviru Evroazijskog pokreta. Saglasili su se da je potrebna strategija Evroazijskog saveza koja ce biti predstavljena sirim masama u Srbiji i Balkanu u celini.

g.Dugin je rekao da ce odnosi Rusije i Srbije dosta zavisiti od novog Srpskog ambasadora koji bi trebao da stupi na duznost u Moskvi i rekao da bi veliko zadovoljstvo bilo da ambasadorom naznace lidera Srpske dijaspore Evroazije, g.Dragana Stanojevica i da je on spreman da pruzi svaku podrzku, jer nezna nekog drugog, ko tako dobro zna situaciju u ovim zemljama i ko ima toliko postovanje u politickim i drustvenim krugovima.

U okviru posete u Moskvi,g.Stanojevic se sastao i sa Italijanskim Evroazijcima gde je dogovorena bliza saradnja i organizacija nekoliko konferencija kako u Srbiji tako i u Italiji.

pres sluzba MO "USDEA"

20.07.2012 u Kijevskom hotelu Opera, je odrzana konferencija  Kijev izmedju Berlina i Moskve.

U konferenciji su ucestvovali najpoznatiji politicki eksperti kao i zamenik ministra inostranih poslova Ukrajine,Aleg Volosin.

Eksperti su govorili o postojecim problemima Ukrajine u sirokom spektru od EU do Rusije,ukljucujuci politicku, vojnu i ekonomsku problematiku. Osnovna diskusija se vela oko pozicioniranja Ukrajine imajuci u vidu nove standarde i procese u svetskoj politici. Sa jedne strane je Amerika i EU,koji svo vreme daju nove uslove,vrse pritiske itd.sa druge strane Rusija,koja je po mnogim aspektima bliza ali isto tako vrsi pritiske,realizujuci svoje strateske projekte.

Po pozivu zamenika ministra inostranih poslova,u konferenciji je ucestvovao i predsednik MO "USDEA" Dragan Stanojevic. On je se u svom nastupu obratio prisutnima govoreci o negativnim iskustvima Srbije u saradnji sa zapadnim drzavama,o duplim standardima,o pritiscima i uslovljavanjima i mnogim drugim velikim problemima koje je Srpski narod osetio na sebi. Takodje je rekao da je neophodno da se formira grupa drzava u sastavu Rusija,Ukrajina,Belorusija,Srbija i druge drzave koje su zainteresovane za zajednicki nastup i da se formira opsta strategija u vodjenju pregovora sa EU i drugim medjunarodnim institucijama,jer samo tako mozemo obezbediti nase interese i opstati u onom sto zapad naziva ""demokratijom" i "standardima". Takodje je rekao da EU nema vise apsolutnu perspektivu i da dozivljava reorganizaciju gde ce se pojaviti drzave prvog i drugog reda i da je perspektiva mo njemu u pravcu saradnje i formiranja Evroazijskog projekta o kome govori i Vladimir Putin.

Rekao je da smo mi sa Ukrajinom od prosle godine ukinuli vizni rezim,dosta se radi na potpisivanju ekonomskog dogovora,ide saradnja po mnogim kljucnim elementima spoljne politike i to bi bio primer efektivnosti saradnje nasih drzava.

U toku kknferencje je bilo i dosta diskusija,gde su se sukobljavali interesi od ljubitelja EU do pragmaticnih pogleda koji su i interesu Ukrajine kao drzave.

pres sluzba MO "USDEA"

«Да, Николич вышел из оппозиционной среды. Вышел… и ушел. В Сербии, как и на Украине, давно уже голосуют не «за», а «против». Это признак социальной апатии. Поэтому, если вдруг победит Николич, это будет не более чем проигрыш Тадича. И после выборов внешнеполитический вектор вряд ли изменится. Не зря же сейчас оба основных кандидата наперегонки бегают в Брюссель: один – подтвердить свою верность «европейским ценностям», другой – заверить в преемственности курса в случае собственной победы. Для «внутреннего же пользования» оба – за возвращение Косово и дружбу с Россией. Реального же оппозиционера убивают в камере Гаагского трибунала, где вот уже 9 лет идет судилище над Воиславом Шешелем».

Свое мнение после выборов Дудчак не изменил, что подтвердил в интервью «Новому Региону – 2». На своей страничке в фейсбуке я решил провести опрос среди экспертов по Сербии – прав или не прав Александр.

Первым откликнулся руководитель Российско-украинского информационного центра Олег Бондаренко. Он согласился с тем, что «русофилу» Николичу более чем Тадичу помогла социальная апатия, выразившаяся в низкой явке: «47% избирателей, пришедших на выборы, более прислушались к призывам Николича «Власть долой!». Во многом этому способствовала и нарочитая уверенность порядком всем надоевшего Тадича в собственной победе. К тому же в условиях экономического кризиса Сербия впервые голосовала не только сердцем, но и желудком: Европерспектива для Сербии – вещь «ритуальная», а модернизацию инфраструктуры – мостов, дорог, белградского метро и вокзала — инвестируют Москва и Пекин».

Однако Бондаренко не согласен с тем, что Николич – «внешнеполитическое продолжение» Тадича: «Свой первый визит новый президент намерен совершить в Москву. Давно ищущий поддержку Путина (которого сербы считают почти святым), Николич, наконец, имеет все шансы ее получить. Впрочем, российская чиновничья боязливость, не позволяющая открыто поддерживать русофилов в исторически пророссийский регионах, впервые была сломлена именно в период этой предвыборной кампании – благодаря позиции посла РФ Александра Конузина и парламентариев-единороссов и коммунистов, не постеснявшихся приехать в Белград для поддержки более пророссийского кандидата.

Конечно, твердо зарекомендовав себя русофилом, Николич захочет показать себя электорату Тадича и как сторонника европейской интеграции, что он уже и сделал, заявив, что видит Сербию только в ЕС. Но Россия должна быть к этому готова и не реагировать болезненно. Она должна четко уяснить, что на сей раз ей просто повезло. Лишь терпение и такт помогут России не потерять союзника (а Запад уже не замедлил приложить к тому первые усилия: за 3 часа до закрытия избирательных участков «из-за технической ошибки» на сайте Европейской комиссии появилось официальное поздравление Николичу с победой). Однако безоговорочная переориентация Николича на Запад возможна только в одном случае – при условии полного бездействия Москвы».

Президент международной организации «Объединенная Сербская диаспора Евразии» Драган Станоевич скорее разделяет сдержанный оптимизм Бондаренко, хотя предлагает не тешиться поддержкой российского посла: «С одной стороны главный советник Николича – экс-посол США в Югославии Уильям Монтгомери. Да и остальные контакты у него с Западом не слабее, чем у Тадича. С другой стороны я из личного общения с Николичем твердо знаю, что он пророссийский политик. Конечно, он расколол Радикальную партию, что работало против него. Но он поменял свои радикальные взгляды, чтобы привлечь «западников» и стал чем-то средним между Тадичем и радикалами. И это сработало. Хотя большинство голосовало не за Николича, а против Тадича. Но Европа не особо переживает. Запад цинично использовал Тадича сколько мог и просто выкинул, когда выжал до последней капли. Ведь нужно было, что-то давать взамен его постоянных уступок, а Запад ничего никому (тем более, Сербии) отдавать не намерен. Теперь другой президент, он, по мнению европейских политиков, будет выполнять новые задания. Но на самом деле в сторону ЕС его может развернуть только бездействие Москвы. Сегодня сербы узнали о Евразийском Союзе и эта идея стала очень востребована в народе, уставшем условий, шантажа и обманов «европейской интеграции».

Публицист, автор «2000» Митар Роченович считает нового сербского президента продолжателем дела не только Тадича, но всей сербской элиты последних столетий: «Официальная сербская политика со времен освобождения от турецкого ига никогда не была пророссийской. И Обреновичи (княжеская, затем королевская (до 1903 г.) династия, – Авт.), и Карагеоргевичи (княжеская, а затем королевская с 1903 по 1941 гг. династия, – Авт.), и даже Милошевич всегда проводили прозападную политику, а о России вспоминали только когда «пахло жареным». Все сербские националисты и старые и сегодняшние – от Дражи Михайловича до Николича – были западне ориентированы. «Пророссийская» риторика им служила лишь возможностью обратить на себя внимание Запада, чтобы быть перекупленными. Электорат (на самом деле – в своем подавляющем большинстве действительно пророссийский) это прекрасно знает, поэтому на выборах был настроен протестное – граждане в основном голосовали не за Николича, а против Тадича. Потому что 12 лет правления демократов на принципах так называемой либеральной экономики привели к 24-миллиардному (в евро) долгу Сербии. Безработица на сегодняшний день составляет 24% с тенденцией дальнейшего роста, соотношение рабочих и пенсионеров приблизилось пропорции 1/1, число безграмотных и полуграмотних превышает миллион при 7 млн. населения».

«Николич, безусловно, не идеален, – соглашается с большинством экспертов Председатель наблюдательного совета РИА «Новый Регион» Александр Щетинин. – И с ЕС там полный контакт. Но Николич – радикальный сербский националист (читай – русский националист). Он стойкий православный христианин. Я считаю, победу Николича огромным свершением и поздравляю сербов! Потому что такой человек во главе Сербии – в сто раз лучше, чем открытый евроинтегратор Тадич (который еще и у албанцев умудрялся деньги брать). Однако, учитывая бездействие Москвы, я бы даже больше сказал – предательство своих и сербских национальных интересов, Николич может быть только «прорусским», а не «пророссийским». А потому со временем, действительно, может превратиться и во второго Тадича».

«Вот здесь накинулись то на Тадича, то Николича, – завершил обсуждение международный обозреватель Игорь Шевырев. – Звучат даже обвинения в предательстве и пособничестве Западу. А какие у Сербии альтернативы? Не помню, чтоб Москва на сегодняшний момент предлагала Белграду евразийскую альтернативу. Даже Украина более активна на балканском направлении: после времен Кучмы, когда на Сербию вообще не обращали внимания, «оранжевая» Украина подыграла Сербии в наиболее принципиальном вопросе, отказавшись признавать «независимость» Косово. С подачи той же «Объединенной сербской диаспоры Евразии» был отменен визовый режим для Украины, заключены договоры о беспошлинном ввозе товаров, Дмитрий Табачник подписал массу документов в сфере образования, было сделано многое другое как по линии межпарламентских связей, так и по межправительственным.

И учитывают ли обвинители Сербии ту игру, которую ведет Запад при пассивности РФ? Суть в том, что для Запада нет разницы Тадич, Николич или кто-то еще там президент. Главное – не допустить вовлечения Сербии в интеграционные процессы с Россией. Это главная повестка, которую ставит Запад перед сербскими политиками. Тех, кто нарушает эту повестку – нещадно тягают по судам, трибуналам и гноят в тюрьмах. Поэтому Тадич с Николичем ведут себя соответствующим образом, понимая, что шанс загреметь за решётку у них есть, а вытащить оттуда – некому.

Западу НЕ нужна Сербия как таковая со всеми тадичами и николичами. Западу нужно Косово. Запад продолжает расшатывать сербов «косоварами» и откровенными исламистами. Перед нами разворачивается очередной акт переформатирования Балкан, где главная угроза не евроинтеграция, а Косово. И этим процессом дирижирует не ЕС, а США и Британия, продвигающие Турцию».

Еще в месяц назад политолог Александр Дудчак (президент International Education Consulting и член правления Общества украинско-сербской дружбы) уверял нас с Юрием Лукашиным, ставивших на победу Николича, что этот кандидат отнюдь не оппозиционный прозападному курсу тогдашнего президента Тадича:

Дмитрий Скворцов

http://2000.net.ua/2000/forum/sosedi/80520

20.05.2012 в Сербии избран новый президент.

Им стал председатель Сербской прогресивной партии, Томислав Николич.

Искренее поздравляем господина Томислава Никлича с победой и желаем востановить потеряний авторитет Сербии и вывести Сербию на заслуженный уровень.

Также надеемся на дальнейшее сотрудничество, как и до сеголняшнего дня но теперь в новом качестве президента страны

Убеждены что выбор Томислава Николича крайне позитивно отразится на отношениях с Россией, Украиной, Белорусией и другими странамы СНГ, и мы со своей стороны будем содействовать.

президент МО "ОСДЕА" депутат скупщины диаспоры от Украины, России и Белорусии Драган Станоевич/

Поводом победе Томислава Николића на изборима 2012, уз изразе најдубљег поштовања, упућујем срдачне честитке новоизабраном Председнику Републике Србије, са искреним жељама за остварење напретка, на добробит свих грађана Србије.

Желим новом Председнику да паметном националном политиком, обезбеди напредак у очувању вредности српског народа. Надам са лично, да ће његова спољна политика добити приоритет у сарадњи са Руском Федерацијом и Евроазијском унијом.

Председник МО "УСДЕА",

делегат скупштине дијаспоре за Русију,Украјину и Белорусију,

Драган Станојевић

http://www.e-novine.com/index.php?news=64988

23 Aprila u centralnom domu oficira,odrzani su dani Ruskog kozastva.

Na konferenciji je prisustvovalo 63 predstavnika kozackih organizacija I vlasti. Na konferenciji je prisustvovao I predsednik MO “USDEA” Dragan Stanojevic, koji je inace kozacki general I ima ozbiljnu dugogodisnju  saradnju sa savezom kozaka Rusije I Ukrajine.

U sklopu programa je bilo organizovano i savetovanje, izlozba, muzicki koncerti i dr.

Na savetu su nastupili kozacki atamani,predstavnici ministarstva odbrane I predstavnici vlasti iz Jamalo Neneckog okruga Rusije.

Govorilo se o mnogim problemima,projektima,iskustvima,potrebom da drzava stane iza svih kozackih organizacija i da podrzku. Takodje je bilo receno da su kozaci, jedini ostali ozbiljni cuvari tradicionalnih vrednosti,pravoslavlja I borci protiv globalizma.

Na zasedanju je nastupio i presednik MO “USDE” koji se zahvalio kozacima za pomoc, koju su nesebicno davali sve ove godine Srpskom narodu,dajuci i svoje zivote u borbi za Srpski narod i zemlju. Takodje je rekao da je Srbija tipican primer globalnih procesa I opasnosti koje nas vrebaju u danasnjem svetu i da se njeno iskustvo moze koristiti za izucavanje, da bi se moglo delovati preventivno.

Smatram da je realno potrebno ujedinjenje svih pravoslavnih naroda I da treba raditi na toj integraciji I da je Putinov projekat Evroazijske Unije,odgovor na mnoga pitanja.

pres sluzba MO USDEA

11 aprila, u Kijevskom hotelu Premjer-Palas, je odrzana medjunarodna konfrencija na temu perspektive razvoja Evroazijske unije.

Na konferenciji su prisustvovali poznati politicari,eksperti,poslanici, predstavnici Rusije,Ukrajine a takodje Srbije,koju je predstavljao predsednik MO "USDEA" Dragan Stanojevic

Na konferenciji su nastupili poznati Ukrajinski politicari koji su u svojim nastupima govorili o postojecim problemima i potrebom za aktivniji proces integracije.

Pojedini politicari su govorili o vecim perspektivama Evropskog saveza dok su drugi u ciframa govorili o neuporedivoj koristi Evroazijskih integracija, kao jedinstvenom pravilnom putu posebno Ukrajine i drugih postsovjetskih drzava. 

Lider komunisticke partije Ukrajine Pjotr Simonenko je u svom referatu rekao,da Ukrajina ima tri puta,sopstveni,Evropski i Evroazijski,prva dva su pogubna za Ukrajinu u svakom kontekstu. Jedini put naseg politickog,socijalno-ekonomskog,bezbedonosnog puta razvoja na duzu perspektivu je Evroazijski put.

Predstavnici vladajuce partije Vadim Kolesnicenko i predsednik preduzetnika i industrijalaca Ukrajine, Anatolij Kinah, su se donekle opravdavali za to sto drzava vodi poliotiku Evropske integracije i time gube sve prednosti Evroazijske integracije.

Predsednik asocijacije carinskog saveza Oleg Noginskij je rekao, da vecina drzava kao Ukrajina,Evropi trebaju samo u svojstvu koriscenja sirovinskih baza a industrija nece imati prolaz na zasticenom monopolnom Evropskom trzistu.

Predsednik MO "USDEA" Dragan Stanojevic je rekao.da Srbija odlicno zna sve lepote Evro integracija i uslovljavanja i da to moraju znati o one drzave koje se jos dvoume izmedju Evro i Evoazijske integracije. Nije problem samo u ekonomskom smislu vec i u politickom,jer nasa drzava gubi na svim poljima nacionalne interese,nacionalni identitet,nema resavanja u Beogradu vec je centar formiranja nasih interesa u Briselu i Vasingtonu. Da Vam sada ne govorim o svim politickim procesima pocev od Haskog tribunala,pa NATO agresije,pa otimanje K i M, pa dalji procesi dezintegracije nase drzave o kojima vi vec znate.

Za vecinu Srpskog naroda je apsolutno jasno da nas put mora biti u pravcu Evroazijskih integracija i to je sada koncepcija broj jedan, koju nova garnitura vlasti u Srbiji mora primeniti,ukoliko budu postovali volju naroda,deo kog ja ovde i predstavljam.

Nize mozet preuzeti referat Sergeja Glazjeva, zamenika generalnog sekretara "EvrAzES    "Глазьев-СПбГУП

Intervju predsednika MO "USDEA" Dragana Stanojevica na radiju "Glas prestonice".

В последние дни марта в Киеве прошло довольно интересное мероприятие, которое, просто не могло остаться незамеченным, как в Украине и России, так и в Сербии, ибо речь идет о проведении объединенной сербской диаспорой в Украине и России мероприятий, посвященных 20-летию создания общества «Украина – Сербия», которое имеет самое распространенное влияние и в Российской Федерации.

30 марта с.г. в стенах Центра украинской культуры и искусств состоялся форум украинско-сербской дружбы.

Но его формат вышел далеко за пределы культуры и искусств двух братских славянских народов, ибо, говоря о дружбе Украины и Сербии, каждый из присутствующих честно и открыто говорил о зримом и незримом присутствии еще одной культуры – российской. Ведь все последнее время, любое событие в Сербии не проходило без участия украинской и российской стороны. Той стороны, которая и является основанием наших старых и добрых отношений, основанных в прошедшие столетия.

И неслучайно, что первым стендом, открывающим форум. Была выставка сербской литературы, особое внимание к которой, уделили два патриота Сербии в Украине – Борис Олийнык и Георгий Крючков. Для непосвященных поясню – это именно те два народных депутата Украины, которые в тревожные и трагические дни «натовской» агрессии против Сербии, не только поддержали братский народ, но и выступили с гневными обличениями агрессоров и поддержали акцию российских миротворцев по предотвращению уничтожения мирного сербского населения.

Весь славянский православный мир помнит дни 23 – 29 марта 1999-го, когда еще союзная Югославия стала объектом полного уничтожения, особенно православная Сербия и лишь активное вмешательство России и позиция определенных сил Украины и Белоруссии спасло Сербию и ее православие от полного уничтожения.

Но не столько эти события стали основным объектом обсуждения, сколько сам факт укрепления православной дружбы стали главными темами докладов и выступлений.

Борис Олийнык и Георгий Крючков ознакамливаются с выставкой сербской литературы.

Небольшой зал центра украинской культуры и искусств не смог вместить всех желающих, ведь, кроме достаточно многочисленной объединенной сербской диаспоры в России и Украине, было много желающих, особенно со стороны студенчества, обучающегося на сербскославянской кафедре института филологии Киевского государственного университета имени Тараса Шевченко.

Но организаторы сумели не только найти выход из положения, но и обеспечить участие каждого на данном форуме. Девчата смогли быть не только слушателями, но и самыми активными участниками, исполнив украинские и сербские народные танцы и песни, которые, были воспринимаемыми и русскими, и украинцами, и сербами.

Очень интересными, а с ними и важными, были доклады и выступления участников форума о единстве нашей духовности, основой которой есть и наши культуры, и язык Кирилла и Мефодия, и, конечно же, святое православие.

Храмы Балкан, храмы славянского православия помнят воинов России, отдававших свои жизни за свободу южнославянских народов, а имена, столь знакомые в России и Украине и поныне святые на земле Сербии.

Много говорилось и о том, как в страшные 20-е годы ушедшего столетия, годы братоубийства в России.

Братская Сербия протянула руку дружбы своим сыновьям и дочерям, вынужденным покинуть Киев, Петроград, Москву, Одессу, Севастополь, Ростов и получить новую родину в Белграде, Нови-Саде, Бялой Церкви…

Русская эмиграция не только выжила, благодаря югославским братьям сербам, македонцам, черногорцам, но и обогатила культуру Сербии, о чем и говорилось на культурно-славянском форуме.

Многие годы имена славных сыновей России были преданы забвению на Родине, но, только не в Югославии  и ее сердце – Сербии, где помнили ту роль и место, которую для культуры Сербии принесли восточные братья-славяне.

«Русская эмиграция в сербской культуре», «Судьба русских эмигрантов в Белграде», «Россия и Сербия»… — все это нашло отражение во время обсуждений, рассуждений, пояснений. Не было только споров на эту тему, ибо быть их просто не могло.

    События последнего десятилетия не смогли охладить наших отношений, несмотря на то, что линия «правительственных поведений», не всегда совпадает с народным волеизъявлением. Вот именно для этого и проходят народные форумы дабы правители видели, знали, чувствовали и осознавали волю братских славянских народов.

История учит – кто стреляет в прошлое из ружья, получит артзалп завтра. А история современная учит нас, что в Украине и сегодня живет сердце и душа Сербии, имя которым – Славяносерский район Луганской области. Там в шахтерском крае еще с давних веков живет частица Сербии, которая продолжается и сегодня в правнуках и правнучках тех, кто веками боролся за свою свободу.

Вот и стала Славяносербия, сербскоднепровия и хомутовская Сербия новой Сербией в Украине, которая и спустя века не забывает своих братьев и сестер.

Об этой истории мы не вправе забывать, да и не забудем.